LUMBALNI SINDROM

UVOD
Lumbalni sindrom je skup simptoma i znakova koji se
karakteriu akutnim bolovima ili hronino prisutnim
bolom u lumbosakralnom delu kimenog stuba, uz
moguu pojavu gra paravertebralne muskulature i
ogranienjem pokretljivosti lumbalnog dela kime.

Tokom ivota lumbalni bol doivi 80% ljudi.

Faktori rizika su: podizanje tereta, savijanje i uvijanje

trupa, izloenost vibracijama, kao i sedei stil ivota.

Lumbalni sindrom je znaajan zbog svoje uestalosti i

osobine da recidivira, to ovom problemu daje i jedan
socio-ekonomski znaaj.
 ANATOMSKA GRAA
KIMENOG STUBA
o Kimeni stub ine 33-34 kimena
prljena: 7 cervikalnih, 12
torakalnih, 5 lumbalnih, 5
sakralnih i 4-5 kokcigealnih
prljenova.
o Fizioloke krivine su: vratna
lordoza, torakalna kifoza, lumbalna
lordoza i sakralna kifoza (u
sagitalnoj ravni ).
o Lumbalna lordoza zavisi od prednje
inklinacije karlice i stepena
torakalne kifoze.Normalno iznosi Slika 1.
15-30 stepeni. Kimeni
stub
 Spoj tela dva susedna
prljena predstavljaju
fibroznohrskavini,
meuprljenski kolut (discus
intervertebralis) i dve
uzdune veze, prednja (lig.
longitudinale anterius) i
zadnja (lig. longitudinale
posterius).

Discus intervertebralis ine:

nucleus pulposus i
anulus fibrosus.
Slika 2: Graa
intervertebralnog diska
JUNGHANS-OVA JEDINICA.
Dva susedna prljena sa
diskusom i ostalim
strukturama ine osnovnu
dinamiku vertebralnu
jedinicu - Junghans-ova
jedinica.

Nucleus pulposus omoguuje

kao poluzglob veliku
pokretljivost, koja je delimino
ograniena snanim
ligamentarnim strukturama i
zglobnim nastavcima, koji
ograniavaju amplitudu
pokreta
 ANATOMSKA GRAA NERVNIH
ELEMENATA LUMBOSAKRALNE
REGIJE

U ovoj regiji iz kimene

modine polaze: 5
slabinskih, 5 krsnih, i jedan
trtini ivac.

Plexus lumbalis nastaje iz

I, II III, a delimino i IV Slika3.
slabinskog ivca. Ima est Plexus
lumbalis
zavrnih grana, a najvanije
su: n.femoralis i n.
obturatorius.
Slika 4.
N. femoralis
 Plexsus sakralis potie iz
lumbalnog stabla L-4, L-5, i krsnih
korenova S-1, S-2, S-3.Najvanija
grana je n. ischiadicus.

Plexus pudendus (stidni splet)

nastaje iz S-3, prednje grane i
donjih ogranaka S-1, S-2 i S-4.

Plexus coccygeus (trtini splet)

nastaje od zamke koju ini
n.coccygeus i S-5.

Slika 5.
N.ischiadicus;
N.peroneus
UZROCI LUMBALNOG SINDROMA
Traumatski razlozi
Infekcije

Diskogena oteenja
Reumatska oboljenja

Tumori

Urodjene malformacije

Nasledna predispozicija

Oboljenja organa male karlice i dr.

STABILIZATORI SLABINSKE KIME
Comerford et al., 2001

Loalni stabilizatori

Globalni stabilizatori

Globalni mobilizatori
LOALNI STABILIZATORI
DEGERATIVNO IZMENJEN DISKUS
INTERVERTEBRALIS
IZMENA HRANLJIVIH MATERIJA
EMA DEGERATIVNIH PROMENA U DISKUS
INTERVERTEBRALIS
KLINIKE MANIFESTACIJE
Bol u slabinskom delu
irenje bola u nogu
Antalgina skolioza
Miina slabost radikularne
simptomatologije
Ispad osetljivosti radikularno
Slabost tetivnih refleksa
Rigidnost-zategnutost miia u
slabinskom delu kime
Smanjena pokretljivost slabinske kime.
INTRADISKALNI PRITISAK U RAZLIITIM
POLOAJIMA

Poetni poloaj Optereenje u slabinskoj kimi

Leanje na ledjima oko 25 Kg
Leanje na strani oko 75 Kg
Hodanje oko 85 Kg
Stajanje oko 100 Kg
Sedenje oko 140 Kg
Sedenje sa oko 175 Kg
naginjanjem ka
napred
Ispravljanje iz leee oko 180 Kg
pozicije
Podizanje 50 kg iz oko 200 Kg
unja
Podizanje tereta 0d oko 700 Kg
50 kg sa nagnutim
trupom ka napred
PODIZANJE TERETA
Prolaps i protruzija diska
PRAVILNO I NEPRAVILNO PODIZANJE
TERETA
PRAVILNO I NEPRAVILNO PODIZANJE
TERETA
Mijelografski nalaz
INDIKACIJE ZA OPERACIJU

Smetnje sfinktera
Mokrenje
Defekacija
Bol koji due traje od 6 meseci i ne smiruje se
nikakvu konzervativnu terapiju.
ENDOSKOPSKA OPERACIJA DISCUS HERNIAE
KONZERVATIVNO LEENJE

Medikamentozna terapija
NSAIL
Analgetici
Kortikosteroidi
Lokalni anestetici
Miorelaksansi
Vegetativni stabilizatori
KONZERVATIVNO LEENJE
Manipulacija
Mehanoterapija

Hidroterapija

Balneoterapija

Fizikalna terapija

Kineziterapija

Edukacija zatitnim pokretima

6. BALNEOTERAPIJA

Hiperterme

Sumporovite

Sulfidne

Jodne

radioaktivne
 LUMBALNI SINDROM
(SYNDROMA LUMBALE)
Razlikuju se dva klinika oblika lumbalnog sindroma:
lumbalgija (lumbago)
kompresivna radikulopatija (iijas)
Lumbalgija (bol u lumbalnom predelu). Po duini
trajanja deli se:
Akutna lumbalgija nastaje usled:
protruzije nucleus pulposusa
subluksacije intervertebralnog zgloba (fasset
sindrom)
Subakutna lumbalgija
Hronina lumbalgija
Lumbalna radikulopatija ili kompresivna iialgija je
kompresivni radikularni sindrom.

Kompresiju korena ivca izazivaju

najee:
diskus hernija,
subluksacija intervertebralnih
zglobova,
hronine degenerativne
bolesti kimenog stuba.
Diskus hernija se najee javlja
izmeu tridesete i pedesete
godine ivota i u vie od 95%
sluajeva na nivou L4- L5
Slika 7. Discus hernija
(kompresija korena L5) ili na nivou
L5-S1 (kompresija korena S1).
 Dorzolateralna protruzija
kompresija korenova
.

Koren L5
Kompresija senzitivnog
korena- bol i poremeaj
senzibiliteta na prednje spoljnoj
strani potkolenice, na dorzumu
stopala i palcu stopala.

Kompresija motornog korena-

pareza, hipotrofija i hipotonija
miia koji podiu prednji svod i
Slika 8. Protruzija discusa
prste stopala, posebno
palca,(peronealni hod).
Koren S1

Kompresija senzitivnog korena- bol i poremeaj

senzibiliteta na zadnjoj strani potkolenice, na spoljnoj
strani stopala i etvrtom i petom prstu stopala.

Kompresija motornog korena- pareza, hipotrofija i

hipotonija miia koji podiu petu i savijaju prste
stopala.

Kompresija vegetativnih vlakana- uslovljava

oseaj hladnoe, a izraz je vazomotornog
poremeaja u lumbosakralnom predelu i du
odgovarajue noge.
 KLINIKI TESTOVI KOD
RADIKULARNE KOMPRESIJE
Lazareviev znak

Lazareviev ukrteni
znak

Hoover test

Kerning test

Milgram test

Od ostalih testova to su:

Tomayerov test, Walsava
test, Naffziger test,
Bragart znak, Bevoor
znaci. Slika 9. Lazareviev znak
 POMONE DIJAGNOSTIKE
METODE

Rengenolokia
ispitivanja
Elektrodijagnosti
ka-metoda
ispitivanja
elektrine
nadraljivosti
nerva
(n.ischiadicus)
EMG
Slika 10. Rengenoloki snimak
Skener
MEDICINSKA REHABILITACIJA
Akutni stadijum
Leanje u postelji
Trakcija lumbalnog dela kimenog stuba.
Medikamentozna terapija (antiflogistika, analgetika,
sedativa)
Subakutni stadijum
Informacija o bolesti i edukacija
Kineziterapija
Hidroterapija
Termoterapija
Elektroterapija
Ultrsonoterapija
Laseroterapija
Magnetoterapija
Manuelna masaa
FIZIOTERAPEUTSKI POSTUPCI
Mirovanje
U akutnoj fazi kod lumbalnog sindroma predlae se
mirovanje i poloaj koji najvie odgovara bolesniku
Najei je Williamsov ,,prelomljeni" poloaj

Trakcija
Maksimalna doza sile trakcije je oko 30% TT

Mobilizacija
Mobilizacija u rastereenom poloaju
FIZIOTERAPEUTSKI POSTUPCI
Manipulacija
Manupulacija predstavlja jednokratan, otar i
nasilno izveden pokret u blokiranom zglobu
,,igra zglobova"

Teorija koju hiropraktiari zastupaju - pomeranje

kimenih zglobova je nastalo subluksacijom i vri
se repozicija
Smatarju da se prolabirane mase aspiracionom
tehnikom mogu reponirati, udaljiti od zivca i tako
ukloniti iritaciju i bol
FIZIOTERAPEUTSKI POSTUPCI

Neurorefleksna teorija ukazuje da segmentalna

disfunkcija nastaje iritacijom mehanoreceptora i
tako nastaje refleksni miini spazam
Reakcija ligamentarnog aparata uz pojavu
fibroznih voria i zadebljanja
Naruena cirkulacija i ishrana dovode do
hipoksije, zatim se aktiviraju nociceptori to
pojaava miini spazam i stvara se ,,cirkulus
viciosus"
PREMANIPULATIVNA DIJAGNOSTIKA
Manipulativna terapija zahteva tanu kliniku
dijagnostiku
Anamneza o stanju bolesti, o povredi

Inspekcija

Palpacija - osnovne algine zone ili take

RTG, MRI, CT
TEHNIKA MANIPULACIJE

Manipulacija je pasivan pokret preko fizioloke

granice pokreta
Pokret mora biti brz, otar i male amplitude

Direktna manipulacija - kratke poluge

Indirektna manipulacija - duge poluge

 Hronini stadijum

Terapija u ovom stadijumu je usmerena na

odravanje postignutog stanja, odnosno primenu
odabranih postupaka na osnovu funkcionalnog
stanja.

Ergonomsko savetovanje i obuka

Pacijent se kroz ergonomske savete obuava za

izvoenje i korienj zatitnih pokreta i stavova.
Radi se o stvaranju novih ema pokreta koje treba da
zamene stare stereotipe pokreta,prilikom kojih
lumbalni dinamiki vertebralni segmenti trpe vea
optereenja.
 STAVOVI I POLOAJI U CILJU
ZATITE LUMBALNOG DELA KIME

a. b.

Slika 11. (a, b, ) Podizanje i sputanje tereta

KINEZITERAPIJA
Reganove vebe
Tilotsonove vebe
Mielove (A. Michele) vebe
Brunkow-ve vebe
Brugerova tehnika
Mc Kenzie vebe jaanja ekstenzora kime
Individualni pristup
BRUNKOW-VE VEBE
Osnovni principi
statike (izometrijske) kontrakcije miia agonista i
antagonista zglobova, ime se postie poveanje napetosti
u skoro svim skeletnim miiima, posebno ekstenzorima
trupa i ekstremiteta, a u cilju jaanja stabilizatora zglobova.
Dodatnom rotacijom postie selektivno jaanje
transverzospinalnih miia (glavnih internih, odnosno
lokalnih, stabilizatora kimenog stuba).
Poetni poloaji
Vebe iz supinacije,
Vebe iz pronacije,
Vebe iz etvorononog stava,
Vebe iz kleeeg stava i

Vebe iz bonog stava.

Vreme trajanja izometrijskih kontrakcija treba da iznosi 5 do

10 sekundi.
 KINEZITERAPIJA
BRUNKOW-E VEBE
Brunkova postularna korekcija zasniva se na seriji
kontrakcijama samootporom, otporom podloge u
svim pozicijama, od leeih do hoda.

Insistira i na sinerginom delovanju svih miinih

grupa u smislu oputanja kimenog stuba i
uspostavljanja funkcije.

Brunkov metod je daleko pribliniji savremenoj

kineziologiji ove regije od ostalih metoda. Brunkove
metode se mogu postii krpz pet poetnih poloaja:
 KINEZITERAPIJA
BRUNKOW-E VEBE

Slika 1. Lena pozicija Slika 2. Lena pozicija Slika 3.Lena pozicija

Brunkow 1 Brunkow 2 Brunkow-3

Slika 4.Lena pozicija Slika 5.Lena pozicija Slika 6. Trbuna pozicija

Brunkow-4 Brunkow-5 Brunkow-6
Slika 7. Trbuna pozicija Slika 8. etvoronona Slika 9. etvoronona
Brunkow-7 pozicija Brunkow-8 pozicija Brunkow-9

Slika 10.etvoronona Slika 12.Bona pozicija

pozicija Brunkow-10 Slika 11.Bona pozicija
Brunkow-11 Brunkow-12

Slika 13.Koleni poloaj

Slika 14.Koleni poloaj Slika 15.Stojei poloaj
Brunkow-13
Brunkow-14 Brunkow-15
 MCKENZI METODA U LEENJU
BOLOVA U LEIMA
Zadnjih godina veliki broj studija pokazuje da su postupci
pregleda po metodi Mc Kenzy izuzetno znaajni u dijagnostici
bola u leima. Kroz ciljane aktivnosti pozicioniranja moemo
premestiti bol iz distalnih struktura ka proksimalnim i na taj
nain brzo dovesti do obezboljavanja u distalnim regijama

Poetak ovog postupka datira jo od 1956. godine. Bolesnik

sa perzistirajuim bolovima u leima i nogama, koji uprkos
svim primenjenim metodama nije imao poboljanje, je sam pre
terapije izvrio pozicioniranje u hiperekstendiranom poloaju
u trajanju od 10 minuta. Na osnovu dananjih teorija trebalo je
da ovaj poloaj uslovi pojaanje bolova i njegovih tegoba.
Ponavljanje ove pozicije nekoliko dana dovelo je praktino do
izleenja.
 Ovom metodologijom tretiran je pri pregledu svaki
pacijent sa bolom u leima. Eliminacija distalnih simptoma i
istovremeno pojaanje bola u oblasti lea naziva se
centralizacija.

Vebe pritiska na gore ( press-up ) su najee

uslovljavale smanjenje bola. Kod nekih pacijenata je trebalo
uraditi pored ekstenzije u sagitalnoj ravni i lateralno
pomeranje na jednu ili drugu stranu u frontalnoj ravni ( hips
of center ). Kod nekih pacijenata, u manjem broju imamo
potrebu da poloaj bude sa fleksijom kimenog stuba
(fleksija u kukovima, kolenima, i slabinskom delu kime ).
MCKENZI METODA U LEENJU
BOLOVA U LEIMA

Slika 1. Ekstenzija u Slika 2. Ekstenzija u trbunoj poziciji

trbunoj poziciji sa osloncem na ake

Slika 3. Asimetrina ekstenzija u Slika 3. Asimetrina ekstenzija u

trbunoj poziciji trbunoj poziciji
VEBE ELASTINOSTI I SNAGE ZA
SLABINSKI DEO KIME

U akutnoj fazi : 3x dn.

U preventivnom stadijumu: jednom dnevno
PRONACIJA NA LAKTOVIMA

Podii trup na gore

koliko je maksimalno
mogue.Odravati
karlicu na podu.
Izdraaj 3 sekunde

Ponoviti 10 puta
ISTEZANJE KIMENOG STUBA

gurati grudni ko
ka napred
dosegnuti napred
koliko je mogue
izdraj tri sekunde.

ponoviti 10 puta
EKSTENZIJA U PRONATORNOM POLOAJU
Podii trup na gore
sa osloncem na
dlanovima.
Karlica je na podu.
Glutealna regija
treba da bude
relaksirana
Izdraj tri sekunde
Ponoviti 10 puta
LOW BACK ROTATION
Drati ravno lea i
stopala, kolena su
sastavljena.
Rotirati kolena u
jednu i u drugu
stranu
Izdraj tri sekunde.

Ponoviti 10 puta
VEBE NAGIBA KARLICE

Lea su ravna, a
stomak i zadnjica su
zategnuti.
izdraj tri sekunde.

ponoviti 10 puta
VEBE NAKOSTREENE MAKE

Saviti bradu ka grudnom

kou, zategnuti stomak i
napraviti luk u
slabinskom delu kime.
izdraj tri sekunde.

ponoviti 10 puta
JEDNO KOLENO KA GRUDIMA
Snano povui
jedno koleno ka
grudima
Zategnuti stomak i
zadnjicu
Izdraj tri sekunde.

ponoviti 10 puta
OBA KOLENA GA GRUDIMA
Povui oba kolena do
grudnog koa,
zategnuti slabinski
deo kime.
izdraj tri sekunde.

ponoviti 10 puta.
 VEBE ZA JAANJE
PARAVERTEBRALNE
MUSKULATURE

U akutnoj fazi: 3xdn

U preventivnom stadijumu: jednom dnevno
EKSTENZIJA LEA (1)
Podii ruku napred,
ne savijati vrat.
Lea moraju biti
prava
Izdraj tri sekunde.

ponoviti 10 puta
EKSTENZIJA LEA (2)

Ekstenzija lea (2)

Podii nogu unazad,
ne savijati lea i vrat
izdraj tri sekunde.

ponoviti 10 puta.
EKSTENZIJA LEA(3)
Zategnuti stomane
miie
Simultano podii
nogu i suprotnu
ruku.
izdraj tri sekunde.

ponoviti 10 puta.
ABDOMINALNO SAVIJANJE
Ruke prekrtene
postaviti ispred vrata
Stopala su postavljena
ravno na pod.
Podii glavu i ramena
od poda
Izdraj tri sekunde.

ponoviti 10 puta
DIJAGONALNO ABDOMINALNO SAVIJANJE
Ruke prekrtene postviti
ispred vrata. Stopala su
postavljena ravno na
pod. Lea su ravna
Podii glavu i ramena sa
uvijanjem na jednu, pa
na drugu stranu
izdraj tri sekunde.
ponoviti 10 puta

: