CERVIKALNI SINDROM

DEFINICIJA
Cervikalni sindrom je skup simptoma koji se
ispoljavaju bolom u vratnoj regiji i radijacijom bola u
ramena i ruke, prekordijalnu regiju, potiljano
podruje (potiljacna glavobolja), lopatice.
DEFINICIJA
Sa fiziolokog aspekta ovaj sindrom predstavlja
skup simptoma vezanih za iritaciju ili kompresiju
nervnih korenova u intervertebralnim otvorima ili
kompresije vaskularnih elemenata simpatikusa.

U 90% pojave ovog sindroma u osnovi su

degenerativne promene vratne regije
ANATOMIJA
Na gornjoj strani vratnih prljenova nalaze se
boni nastavci - processus uncinatus
Uzglobljavanjem ovih nastavaka sa telom
prljena nastaje unkovertebralni zglob - Luka
Dva susedna prljena meusobno su vezana sa
dva apofizalna, dva unkovertebralna zgloba i
diskusom
Boni delovi procesusa uncinatusa mehaniki
tite nervne korenove od prolapsa diskus
intervertebralisa
 ANATOMIJA
Prvi prljen naziva se atlas
i uzglobljava sa drugim
prljenom preko jednog
osovinskog zgloba.
Atlas je latinsko ime za:
NOSA; Epistropheus je
grko ime za: OKRETA.

Ostali prljenovi su
povezani sa etiri zgloba i
diskusom koji se nalazi
izmedju dva prljenska
tela.
ANATOMIJA

Diskis je sastavljen od anulus fibrosusa i nucleus

pulposusa
Sa starenjem opada procenat vode i dolazi do
degeneracije u smislu vakuolizacije i fragmetisanja
Asimetrinim optereenjem anusula dolazi do
stvaranja osteofita
Intervertebralni otvor je oivien sa unkovertebralnim i
apofizarnim (faset) zglobovima
ANATOMIJA
Osnovna struktura i poremeaji na vaskularnom
regionu su u slivu arterije vertebralis, koja prolazi
kroz otvore na poprenim nastavcima vratnih
prljenova.
Ova arterija je obavijena gustom mreom simpatinih
vlakana koja kada su nadraena dovode do suenja
krvnog suda.
Kod degenerativnih promena na vratnim prljenima
dolazi do nadraaja vratnog simpatikusa i
insuficijencije arterije vertebralis.
Zbog toga dolazi do vrtoglavica i bolova u potiljanoj
regiji.
EPIDEMILOGIJA

Od svih oteenja kimenog stuba 36% otpada na

vratnu simptomatologiju.
Skoro da nema osobe posle 55 godine ivota da
nema degenerativne promene na vratnoj kimi
(okotavanje).
PATOLOGIJA
Akutna oteenja diskalne strukture nastaju
samo u sluaju jae traumatizacije, gde se
posebno istie trzajna povreda vrata (saobraajni
udesi) i direktno vertikalno savijanje (skok sa
platforme na glavu u plitku vodu).
PATOLOGIJA
Sa procesom starenja dolazi do slabosti miinih
struktura pa se optereenja prenose direktno na
kotane i diskalne strukture, a to dovodi do
pojave bolova koji mogu zraiti u potiljanu
regiju, rame, du ruke ili u lopatinu regiju.
Ponekad bol moe zraiti i ka prekordijalnom
podruju pa dati tegobe koje imitiraju
stenokardiju.
 PATOLOGIJA

Hronine promene ne zahvataju samo diskus

intervertebralis ve i ostale strukture, apofizarne
zglobove kao i intervertebralne zglobove, meka tkiva,
ligamentarno miine strukture.
Svaka promena koja smanjuje promer
intervertebralnog otvora kompromituje funkciju
odreenog korena i manifestuje se radikularnom
simptomatologijom.
PATOLOGIJA
Najee promene su pojava osteofita na C5, C6 i
C7
Mikrosubluksacije kumulacija
mikrotaraumatskih uzroka - radikularna
simptomatologija - cervikobrachialgija.
De Palma navodi da nije naena izolovana
degeneracija jednog diskusa ve udruene
promene na C5-C6, C6-C7.
PATOLOGIJA
U dananjem civilizacijskom drutvu sedei
poloaj je zastupljen u toku radnog procesa kod
veine zaposlenih.
Sedenje posebno za kompjuterom i loa pozicija
dranja rameno-vratne regije u jednom statikom
poloaju dovodi do miine napetosti i slabijeg
protoka krvi.
PATOLOGIJA
Neprilagoena visina radne povrine i radnog
stola na poslu ili u koli pridonose poveanom
naprezanju vratne kime, kao i nekvalitetan
noni odmor na previsokom ili preniskom jastuku
i spavanje na trbuhu.
Sve to vodi optereenju diskalnih struktura i
nastanku degenerativnih promena na diskalnim i
kotanim strukturama.
KLINIKA SLIKA
Klinika slika moe:
- akutna stadijum

- subakutni stadijum

- hronini stadijum

Simptomi mogu biti:

- nespecifini (ogranieni pokreti, spazam,

tortikolis, palpatorna osetljivost)
- specifini (lezije pojedinih korenova)
KOREN C-5
Ulazi u sastav n.axilarisa i n.musculocutaneusa
Bol iradira u vrh ramena i prednju stranu ruke

Senzibilitet u predelu m.deltoideusa

Refleks je oteen za m.biceps brachi

KOREN C-6
Ulazi u sastav n.musculocutaneusa i n.radialisa
Bol iradira u du unutranj ivice lopatice,
lateralne starne nadlaktice i podlaktice
Senzibilitet u predelu palca i kaiprsta

Refleks je oteen za m.brachialis i delimino za

m.biceps brachi
KOREN C-7
Ulazi u sastav n.radialisa i delimino n.ulnaris i
n.medianus
Bol iradira u spoljnu stranu vratne regije, rame,
medijalni stranu skapule, lateralnu starnu
nadlaktice i zadnju stranu podlaktice
Senzibilitet - srednji prst

Refleks je oteen za m.triceps brachi

KOREN C-8 I TH-1
Koren C-8
Ulazi u sastav n.medianusa i n.ulnarisa

Inervie fleksore prstiju

Senzibilitet - etvrti prst

Koren TH-1
Ulazi u sastav n.ulnarisa

Inervacija - mm.interossei i m.abductor digiti

minimi
Bol - vrat, medijalna strana skapule i medijalan
strana ruke
Senzibilitet - mali prst
LEZIJE SIMPATIKUSA
Simpatiki deo vratne regije:
- ganglion cervikale superius

- ganglion cervikale medijum

- ganglion stelatum(GCM + prvi torakalni ganglion)

Iz ovog gangliona idu vlakna koja obavijaju

vertebralnu arteriju i daju tzv zadnji vratni simpatikus
Sindrom zadnjeg vratnog simpatilusa: vertigo,
parestezija lica, faringealne smetnje, nauzea,
glavobolja, tinitus, crvenilo lica...
Korenovi C 1-3 daju veliki i mali okcipitalni nerv -
slika sinuzitisa
DIJAGNOSTIKA
Dijagnoza bolnog sindroma vratne kime
postavlja se tek posle dobro uzete anamneze,
klinikog pregleda i rendgenoloke obrade vratne
kime (AP-anteroposteriorne, LL-laterolateralne,
polukose i funkcionalne snimke),
Ree su potrebni CT (kompjuterizovana
tomografija), NMR (nuklearna magnetska
rezonancija) i EMNG (elektromioneurografija)
gornjih ekstremiteta i laboratorijska obrada
DIJAGNOSTIKA
Vane informacije se dobijaju od samog
bolesnika: gde, kada i kako su poeli bolovi,
putevi irenja, je li postojao povod za njihovu
pojavu (nagli trzaj, trauma), jesu li bolovi poeli
naglo ili postupno, koji uzroci pojaavaju ili
smanjuju intenzitet bolova, kakav je kvalitet
bolova (tupi ili otri - sevajui), jesu li se pre
pojavljivale iste tegobe, postoje li smetnje oseaja
(trnjenje), boluje li od drugih bolesti, nain na
koji obavlja svoj posao (sedei, stojei, druga
dodatna optereenja).
 DIJAGNOSTIKA-KLINIKI PREGLED
Kliniki pregled obuhvata
inspekciju (gledanje), palpaciju
(pipanje), ispitivanje opsega
pokreta vratne kime, oseaja,
refleksa i miine snage.
Inspekcijom se utvrdjuje stanje
koe, postojanje oteklina,
asimetrije u visini ramena,
lopatica i stanje fizioloke
zakrivljenosti vratne kime
(lordoza).
KLINIKI PREGLED
Gledano sa strane, vratna kima
normalno je udubljena prema
napred. Meutim, u sluaju
bolnog vratnog sindroma, ona se
izravnava, dok se ree izbouje
prema natrag (kifoziranje).
Dodirom uz lagani pritisak
opipavamo trnaste nastavke i
miie uz vratnu kimu. Bol i
napetost miia (pojaan miini
tonus), a katkad i prisustvo
bolnih "kvrica" (miogeloze) u
miiima upuuju na dijagnozu.
 KLINIKI PREGLED
Pokretljivost vratne kime
ispituje se aktivno i pasivno u
svim smerovima: pokretanje
vratom napred (inklinacija),
natrag (reklinacija), na stranu
(laterofleksija), okretanje oko
osi (rotacija).
U cervikalnom sindromu
najpre su ogranieni pokreti u
stranu i kosi, premda sve
kretnje mogu biti ograniene.
RADIOGRAFSKA DIJAGNOSTIKA
Kada se procenjuje
rendgenogram, vano
je znati da mogu biti
vidljive rendgenske
promene bez ikakvih
klinikih smetnji,
odnosno da je potpuno
uredan rendgenski
nalaz kod izraenog
klinikog sindroma.
KLINIKI ENTITETI
(Cervical-Syndrom) lokalni simptomi
(okcipitalgia)
Cervical-Syndrom sa neurolokim ispadima-
cervikobrachialni sindrom
Cervikalni sindrom sa glavoboljom, vrtoglavicom
ili smetnjama slunih funkcija- cervikocephalni
sindrom
Kompresija kimene modine- Cervico-
medularni-Syndrom
RAZLIITI TERAPIJSKI PRISTUPI
Pristup leenju vratnoga bolnog sindroma
razlikuje se u akutnoj i hroninoj fazi. U akutnoj
fazi, kad su bolovi intenzivni, a vratna kima
ukoena, cilj leenja je smanjenje bolova i
poputanje miinog spazma, odnosno prekinuti
zaarani krug bol - spazam - bol.
To postiemo primenom analgetika i/ili
nesteroidnih antiinflamatornih lekova u
punoj dozi i kortikosteroida koji deluju na
bolnu i upalnu komponentu procesa, a
miotonoliticima i sedativima delujemo na
poputanje miinog spazma.
TERAPIJA
Tokom te faze potrebno je mirovanje vratne
kime u mekom ovratniku (Schantzov ovratnik)
tokom dana i noi, a posle samo tokom noi dok
traju simptomi.
Lokalno, na kou iznad miia koji se nalaze uz
vratnu kimu, primenjuje se masaa ledom
(kriomasaa).
TERAPIJA
U hroninoj fazi, kad se smanji intenzitet
bolova, a kima postane pokretljivija, primenjuju
se analgetici ili nesteroidni
antiinflamatorni lekovi prema potrebi.
Za poputanje bolova i spazma primenjujemo
tople procedure, masau, elektroterapiju i
trakciju (istezanje).
Tople procedure su u obliku toplih obloga, toplih
kupki, tuiranja, infracrvene lampe, terapijskog
ultrazvuka.
FIZIOTERAPEUTSKI TRETMAN
Mirovanje
Mirovanje onoliko dugo koliko je potrebno da se
povuku akutni znaci bolesti
Obezbediti cervikalnu lordozu, a pri bonom leanju
obezbediti horizontalni poloaj kime

Trakcija
Trakcija, odnosno ekstenzija vratne kime izvodi se sa
do 1/6 telesne teine i traje 15 do 20 minuta. Obino se
radi intermitentno i potrebno je da odgovara osovini
kime, uz ispravljanje lordoze.
FIZIOTERAPEUTSKI TRETMAN
Imobilizacija
Koriste se: ancova, Thomasova, Rodersova,
Filadelfija kragna
Imobiliacija se sprovodi najmanje 6-8 nedelja
FIZIOTERAPEUTSKI TRETMAN
Kineziterapija

Napraviti detaljan KTH program

Program KTH zavisi od faze oboljenja,
funkcionalnog nalaza, uzrasta pacijenta i opteg
stanja
KINEZITERAPIJA
Evaluacija se sprovodi kroz:
Merenje obima pokreta

Merenja distancije

MMT prema leziji korena

Funkcionalni status

Kinezioloka analiza
ZADACI KINEZITERAPIJE

Ouvanje fiziolokog obima pokreta

Korekcija asimetrije

Jaanje miine snage oslabljenih miia

Poboljanje cirkulacije i trofike

Reedukacija funkcije
METODE KINEZITERAPIJE
PNF tehnika - trodimenzionalni, dijagonalni i
spinalni pokreti
Klein-Vogelbach tehnika - stabilizacione vebe

Korekcija dranje tela

Jaanje miia

Obuka zatitnim poloajima

Vebe autorasta

Vebe statikih kontrakcija

Vebe relaksacije

Vebe istezanja
TERAPIJA
Sve navedene procedure (termo, elektro i
masaa) slue kao uvod u kineziterapiju
(terapija pokretom, medicinska
gimnastika). Vebe istezanja, izometriske
vebe za snaenje miia, rasteretne vebe
i vebe posture (dranja) sprovode se pod
nadzorom fizioterapeuta. Bitno je
istaknuti vanost medicinske gimnastike
u ponovnom vraanju i/ili odravanju
funkcije vratne kime
TERAPIJA
Lijeenje bolnog sindroma vratne kime moe se
uspeno provesti i metodama hiroprakse, ali
samo u rukama dobrih strunjaka.
TERAPIJA
Operativno leenje bolnog sindroma vratne
kime retko je potrebno. Edukacija je vana u
prevenciji bolova u vratu. Zatitnim poloajima i
pokretima pri radu, usklaivanjem visine radne
povrine stola, koritenjem valjkastog jastuka,
spavanjem na boku ili leima, izbegavanjem
dulje vonje automobilom i drugim postupcima
smanjuje se stres na vratnu kraljenicu.
TERAPIJA

Svako-dnevno 20-minutno vebanje odravae

miie vratne kime dovoljno snanima kako bi
sauvali funkciju i ublaili brojne traume kojima
je vratna kima svakodnevno izloena
TRZAJNA POVREDA VRATA
Sve ei uzrok degenerativnih promena vratne
kime su traume glave i vrata u saobraajnim
nezgodama.
Trzajna povreda vratne kime danas je vrlo
esta, najea u saobraajnim udesima (sudar
automobila, pad motocikliste, bicikliste i peaka).
Naziv whiplash ozljeda (engl. Whiplash injury)
sloenica je engleskih rijei - whip (to znai
oinuti biem, naglo udariti), lash (bi) i injury
(ozleda, nezgoda), a u slobodnom prevodu
znai "kao biem oinuto", "nagli trzaj
glave poput trzaja bia".
PATOLOGIJA
Prilikom sudara dva automobila, pod
pretpostavkom da ste u prednjem koji je
udaren odpozadi, dok se automobil ne
zaustavi, vae telo i vratna kima prolaze
kroz nekoliko faza. Odmah nakon udara
ramena putuju napred, sve dok nisu u
poloaju ispred glave, a vrat se istee
natrag. Prilikom koenja automobil se
naglo zaustavlja, to baca glavu i vrat
unatrag, sve dok ne udare u sedite, tj.
dra za glavu.
STATISTIKA
Prema nekim statistikama, broj trzajnih povreda
vrata u poslednjih deset godina porastao je ak
pet puta. Kao posledica sudara, otprilike 20 posto
ljudi ima problema s glavom i vratnom kimom.
Iako se neki oporave relativno brzo, neki
razvijaju hronino stanje koje dovodi do bolova, a
katkad i nemogunosti obavljanja aktivnosti iz
svakodnevnog ivota.
POSLEDICE POVREIVANJA U
SAOBRAAJU
Bolovi u vratu
Nestabilnost vratne kime

Povrede kimene modine

Povrede diskalnih struktura

Prelomi vratnih prljenova

Iaenja vratnih prljenova

Rascep miia i ligamenata

DIJAGNOSTIKA
Lekarski pregled
Analiza pokretljivosti vratne kime

Analiza nervnih ispada

Radiografija

Skener

MRI

ECHO dijagnostika
PATOLOGIJA
Dakle, klasini mehanizam povrede whiplash
dogaa se u sekundi. Bitan uzrok je i brzina
vonje - to je vea, trzajne povrede su ee i
jae. Zatitni vazduni jastuk je bitan elemenat
za smanjenje rizika od tekih povreda vratne
kime.
TERAPIJA
Postupak - Vrsta tretmana zavisi o toga ta su
prethodne pretrage otkrile o uzrocima. U akutnoj
fazi, veina pacijenata uspeno se lei
mirovanjem, lekovima za oputanje miia i
smanjenje bola, antiinflamatornim lekovima,
primenom toplote ili krioterapije (led),
prilagoavanjem aktivnosti dnevnog ivota i
naina rada, vebama i primenom fizikalne
terapije.
TERAPIJA
U prva 24 sata moe se primeniti krioterapija
(terapija ledom), uz lagano pokretanje
glave. Radi oputanja miia i poboljanja
cirkulacije, a samim time i smanjenja bola,
dozirano se primenjuju i elektroterapija,
magnetoterapija i terapija ultrazvukom.
TERAPIJA
Vii fizioterapeut pacijentu moe pokazati i
nekoliko kratkih vebi koje se mogu
sprovoditi kod kue. U poetku se preporuuje
i odreeno razdoblje bolovanja ili, ako to nije
mogue, prilagoavanje radnih aktivnosti.
TERAPIJA
U svetu se trenutno sprovodi jo jedna metoda
terapije trzajnih ozljeda - Multi Cervical Unit
(MCU). Za MCU terapije aktivna je uloga
pacijenta tokom tretmana i on lino kontrolie
izvoenje pokreta i jaanje miia. U tom sluaju
glava pacijenta nalazi se u svojevrsnom obruu
spojenom preko senzora na raunanar.
TERAPIJA
Priizvoenju pokreta i vebi snage
pacijent istovremeno prati rezultate na
monitoru. Svaki pokret precizno
kontrolie i sam aparat, tako da pacijent
ne moe preterati u aktivnostima. Tako se
pacijenti oslobaaju straha od nagle i jake
boli izazvane promenom poloaja glave,
to znai stecanje poverenja, lake
oputanje i bri proces rehabilitacije. Zbog
te injenice, MCU tehnika izrazito je
dobra u terapiji whiplasha
KOREN C5 I C6
LEZIJA N. ULNARISA I MEDIJANUSA