Predrasude i negativni stavovi

prema osobama sa ometenou

Prof. dr Vesna Radoman
Doktorske studije
FASPER
 Drutvo i pojedinci su nosioci predrasuda i
negativnih stavova
Drutvo kao celina i neki individualizovani
pojedinci imaju esto prikrivene ili otvoreno
izraene predrasude prema osobama sa
ometenou (OSO) i vre diskriminaciju prema
njima.
U svakom drutvu postoje manje ili vie
odreena verovanja i stereotipi o ljudima koji
su razliiti a naroito onima koji su pripadnici
manjinskih i marginalnih grupa
 Priroda predrasuda
Pred-rasuda : sama kombinacija termina ukazuje da
postoji predhodee suenje ili suenje unapred, pre
no to smo odreenu osobu upoznali i rasuivali o
njoj kao posebnoj individui.Sudovi koji se donose
bez predhodnog rasuivanja i provere njihove
tanosti.
Predrasude obino vode diskriminatornom
ponaanju prema ovim osobama to je naroito
istaknuto kada se radi o osobama sa nekom vrstom
ometenosti
 Levinovo rano istraivanje predrasuda
Bavio se empirijskim istraivanjem predrasuda i
njihove redukcije
Projekat suivota u zajednikom smetaju (mixhouse)
pokazao je da sprovoenje nediskriminativnog odnosa
prema pripadnicima razliitih rasa (ispitanicima)od
strane osoblja i nediskriminativnom optom politikom
prema njima dolazi do razvijanja oseanja jednakosti i
ljudi se meusobno poinju opaati kao prijatelji.
Zakljuak ovog projekta bio je da je nediskriminatorni
odnos doneo redukciju meurasnih predrasuda.
 Kurt Levin (Lewin)1890-1947g.
Poznati nemako-ameriki psiholog konceptualizovao je
funkcionisanje ponaanja preko formule:
P= f (L, S)
Ponaanje (P) je funkcija (f) od linosti (L) i sredine (S)
Dakle interakija linosti i sredine jeste klju pomou koga
moemo uspeno definisati i ponaanje prema
ometenosti ali ometenost samu
Dakle Levin je jo davno bio na tragu onoga to e kasnije
biti oblikovano kao socijalno- psiholoki model
ometenosti.
 Stavovi

Stavovi su relativno trajne, usvojene mentalne

dispozicije pozitivnog ili negativnog odnoenja
prema nekom objektu . Sadre kognitivnu tj.
saznajnu, emotivnu i akcionu (bihejvioralnu)
komponentu.
Stavovi mogu biti pojedinani, personalni
(lini) i mogu biti grupni, socijalni (drutveni)
 Pojam predrasude
Predrasuda je vrsta stava koja se ne zasniva na
proverenom iskustvu , niti na racionalnim argumentima,
afektivno je optereena i veoma otporna na promenu. Kod
nje je preterano razvijena emocionalna i akciona
komponenta, a zakrljala je saznajna...tendenciozne su,
strastima motivisane greke, a ne samo pogrene
generalizacije
(. Trebjeanin i sar. 2008)
Predrasude su zapravo ekstremni stavovi koji dovode do
ekstremnih oblika ponaanja
 Komponente predrasude
Emocionalna (ljutnja,
mrnja , strah)
Kognitivna : verovanja i
miljenja o ometenosti i
ometenima
Bihejvioralna ili
ponaajna:
diskriminacija
 Socijalna psihologija (N.Rot)
Logiki neosnovan, uporno odravan i
intenzivnim emocijama praen odnos prema
razliitim objektima ili grupi objekata. Moe
podrazumevati pozitivan i negativan odnos
Mogu na primer postojati i pozitivne
predrasude prema nekim grupama,
profesijama, drutvenim pojavama
Najee se pod predrasudama podrazumeva
negativan odnos
Otpornost predrasuda na promene
Predrasude su uporne uprkos nedostatku
racionalnih argumenata i teko se naputaju
jer postoji vrlo visok stepen uverenosti u njih

Fridrih Nie: Uverenost je opasnija za istinu

nego la
Tee je razbiti predrasude nego atom
 Neutemeljenost, neopravdanost negativnog
odnoenja kod predrasuda i kod zabluda

Predrasude treba razlikovati od zabluda i pogrenih

uverenja
Neki stavovi mogu se formirati neopravdanom
generalizacijom ili zbog pogrenog informisanja ali se oni
razlikuju od predrasuda jer se mogu promeniti kada
saznamo nove injenice koje su u suprotnosti sa ranije
steenim uverenjem.
Predrasude , naprotiv karakterie krutost, nefleksibilnost i
otpor prema suprotnoj argumentaciji i jaka neprijateljska
oseanja (npr. mrnja)
 Grupne predrasude kao to su one prema
osobama sa ometenou
Odlikuje generalizacija koja podrazumeva da svi
pripadnici grupe odnosno svaki pojedinac u njoj ima
negativne osobine koje se pripisuju itavoj grupi
Neko ko ima predrasude prema osobama sa
ometenou e svaku od njih, neutemeljeno bez
obzira na njihove razlike smatrati npr. intelektualno
inferiornom, neodgovornom itd. jer te osobine
prema njegovom miljenju karakteriu itavu grupu
OSO(stereotipi)
 Stereotipi
Stereotipi odraavaju ablonizovana, uproena
shvatanja i miljenja u jednoj kulturi
prepoznatljiva u vezi pojedinih drutvenih grupa:
- ene su loi vozai
- Belci su vredni a crnci lenji
- Jevreji su pohlepni
- Gluvi su intelektualno inferiorni
- Invalidi su ljudi loeg karaktera
 Definicija stereotipa
Lipman, koji je kreator ovog termina, definisao je
stereotipe kao predstave u naim glavama koje
nam pruaju okvire za objanjenje dogaaja o
kojima smo tek delimino informisani
Trebjeanin i sar. :stereotipi (krut otisak) su
ukalupljene predstave, klietirana shvatanja o
odreenim socijalnim objektima koja su u datom
drutvu iroko rasprostranjena, a stiu se
socijalizacijom
 Psiholoko o objanjenje
Ljudi imaju potrebu za kategorizacijom pojava sa kojima
se sreu kao i potrebu da predviaju stvari na osnovu
minimalnog broja indikacija. Jedan od moguih naina
odnoenja jeste stereotipizacija kao kognitivni proces
Potreba za redom i sigurnou

Mogunost organizacije raznolikih podataka i preferenci

u koherentnu emu ili kalup smanjuje nesigurnost i stres
koji nastaje usled stalnog procenjivanja svih drai u cilju
ispravnog reagovanja
 Stigma pojam koji uvodi
Ervin Gofman(Goffman 1963) u svojoj teoriji etiketiranja

Stigma je negativno drutveno obeleavanje, igosanje kojim se

postie diskreditovanje pojedinca ili neke drutvene grupe koja se
proglaava drutveno nepoeljnom i smatra se da se ne uklapa u
drutvo zbog svog hendikepa, mentalne bolesti , rasne ili etnike
pripadnosti ili ima socijalni hendikep (injenica da je neko bio u
zatvoru).
Gofman razlikuje tri vrste stigmi na osnovu kojih se vri
diskreditovanje :
1. telesni nedostaci (slepoa,gluvoa , hromost),
2.karakterni nedostaci (alkoholizam prostitucija, homoseksualizam),
3.grupni ili tribalni nedostaci (rasa,nacionalnost,religija,siroma .)
 Bihejvioralna komponenta negativnog stava i predrasude je:

Diskriminatorsko ponaanje pojedinaca i

drutva kree se od nezainteresovanog
odnosa i okretanja glave od, ogovaranja,
preko ismevanja, javno ispoljenog
omalovaavanja, proganjanja do njihovog
izdvajanja u geta , maltretiranja , zlostavljanja i
u najekstremnijem vidu do ubijanja.
 esti oblici odnoenja
Jake emocije mrnje, prezira, gaenja
Bihejvioralo :Omalovaavanje, ismevanje,
segregacija , ostrakizam (proterivanje),
getoizacija, zlostavljanje, ubijanje (npr. genocid)
Mnoge studije pokazuju da su osobe sa
ometenou izloene mnogo veoj verovatnoi
zlostavljanja od neometenih i ee su rtve
nasilja
 Pogodni uslovi za javljanje predrasuda

Mogu se podeliti u tri grupe:

1. Socijalni uslovi
2. Psiholoki uslovi
3. Bioloki uslovi
 1. Socijalni uslovi
Drutveno ekonomski i kulturni uslovi u kojima
odrasta i funkcionie pojedinac
Socijalizacija: uenje i usvajanje drutvenih
normi i stavova sredine u kojoj se odrasta ili
due boravi i konformiranje ovim stavovima.
Uenje se najee odvija Bandurinim tipom
uenja po modelu
Sociolozi, antropolozi i psiholozi interesuju se
za ove uslove i prouavaju ih
 Ekonomski uslovi
Nepovoljni ekonomski uslovi kao to je slab ekonomski
poloaj, ekonomska kriza u drutvu ekonomska
kompeticija, nezaposlenost ekonomska eksploatacija,
pogoduju stvaranju predrasuda
Kod ljudi sa niskim ili opadajuim drutvenim i
ekonomskim statusom ea je sklonost ka predrasudama
U ekonomskoj krizi ili u situacijama prirodnih katastrofa
(glad, poplave, zemljotres) esto se proiruje uverenje da
su za te nevolje krive odreene grupe i prema njima se
pojaavaju predrasude
 Kulturoloki faktori
U nekim drutvenim zajednicama postoji
institucionalizacija predrasuda prema odreenoj
manjini ili grupi. Diskriminacija prema njima je
sastavni deo takvih kultura koju smatraju neim
normalnim , tj. neim to se samo po sebi
podrazumeva.
Antropolog Klakhohn smatra da je za svaku
drutvenu strukturu od kamenog doba do danas
karakteristino da se neke kategorije ljudi progone i
da se takav progon smatra prirodnim i opravdanim
 3. Bioloki faktori
Evolucioni psiholozi su utvrdili da ivotinje imaju izraenu
tendenciju povoljnijeg odnoenja prema genetski slinim
ivotinjama, a pokazuju strah i prezir prema genetski
razliitim organizmima ak i kada im oni nisu nikad naneli
neku tetu.
Predrasude bi dakle mogle i da se poveu sa biolokom
prirodom i mehanizmima biolokog preivljavanja
Instiktivistika teorija o uroenoj agresivnosti takoe se
ovde uklapa
Veina socijalnih psihologa na suprot evolucionim, smatra
da se predrasude stiu uenjem, socijalizacijom
3. Psiholoko poreklo predrasuda je u linosti
odreenih osoba
Dugotrajno stanje frustracije koja raa agresiju i ta agresija trai svoj objekat
koji je obino nezatien . Teorija rtvenog jarca (frustracija-agresija)
Oseanje manje vrednosti (kompleks inferiornosti) koje se projektuje
(mehanizmom odbrane) na manjinsku grupu. On sopstvene nepoeljne
osobine i slabosti projektuje na spoljne objekte (pojedince i grupe).
Predrasude koje imaju dubok koren u linosti , u nagomilanoj agresivnosti i
oseanju inferiornosti predstavljaju sredstvo za ublaavanje linih tegoba i
deo su strukture linosti pa se najtee suzbijaju i otklanjaju.
Nedostatak linog identiteta i linog samopotvrivanja, identifikovanje sa
grupom (kolektivni identitet) moe biti negativno usmeren izvan grupe.
Osoba tei da njegovo niko postane nekokroz identifikaciju sa odreenom
grupom koju doivljava superiornom i kao deo sopstvene linosti. Ovakva jaka
identifikacija ne retko je potencirana neprijateljstvom prema drugim grupama
koje se opaaju kao inferiorne i suprotnost sopstvenoj superiornoj grupi.
 ...
Tomas Sas(antipsihijatrijski pokret): drutvo
ima potrebu da neprestano proizvodi rtvene
jarce odnosno odreene marginalne grupe
proglaava manje vrednim kako bi dominantne
grupe naspram njih zadobile pozitivnu
vrednost
 Trebjeanin i sar.(2008)
Glavna psiholoka funkcija predrasude na
linom planu jeste kompenzacija oseanja
line inferiornosti i ouvanje samopotovanja
kao i pranjenje agresivnosti, a na drutvenom
da doprinese homogenizaciji i mobilizaciji
grupe kao i pojaavanju antagonizma i mrnje
prema drugim zajednicama (nacionalnim,
verskim), naroito u periodima sukoba.
 Nikola Rot
Predpostavlja tri opte karakteristike ljudske prirode
koje su relevantne za nastanak i irenje
predrasuda:
Vezanost za grupu
Sklonost ka neosnovanim generalizacijama
Agresivnost kao reakcija na nezadovoljenje
razliitih potreba i elja
Ovo su potencijalne (ne i obavezne) karakteristike
koje mogu dovesti do predrasuda
 Negativni stavovi o ometenosti

Negativnim stavovima i vrednostima prema OSO

u drutvu doprinose:
1. priroda same ometenosti i ogranienja koja
namee
2. Negativni stavovi o sebi OSO( koji su i pod
uticajem sredine)
3. Kolektivne drutvene vrednosti
 Predrasude OSO prema sebi samima
OSO mogu imati predrasude o sebi samima-
self stigma
Self stigma nastaje u velikoj meri kao posledica
usvajanja stavova okoline o ometenosti i osobi
koja je ima
Npr. Ja sam nesposoban da radim neki regularan
posao
Ovo se neposredno odraava na nepovoljan self
koncept OSO.
 Socijalna psihologija se dosta bavila
negativnim stavovima i predrasudama
U socijalnoj psihologiji su posebno prouavane
i empirijski istraivane etnike i rasne
predrasude koje podrazumevaju neutemeljeno
negativno miljenje o razliitim drutvenim
grupama, najee manjinskim, nezatienim i
marginalnim (Jevreji, crnci Romi,
hendikepirani, homoseksualci) koje je praeno
nekritiki pozitivnim stavovima o grupi kojoj
osoba sa predrasudom pripada .
 an Pol Sartr
Antisemiti je potreban Jevrejin pa bi ga on izmislo i da
ne postoji. oveku koji je frustriran, bez linog identiteta,
nesiguran u sopstvenu vrednost, koji je preplavljen
strahom od slobode pa mu nedostaje neko ko mu je
podreen, nezatien, na kome moe nekanjeno da iskali
svoj bes i agresiju. Antisemiti je ivotno potreban
neprijatelj koga sa strau moe da proganja, kinji i uniti.
Antisemitizam je rairen meu onima iji je socijalni status
nizak jer omoguava da se u kolektivnoj histerinoj mrnji
oseti nadmonim nad niom rasom i jednakim sa
pravim Francuzom ili pravim Nemcem.
 Uenje ima bitnu uloguu
Predrasude i stavovi su steene karakteristike
Istraivanje (Horowitz 1938) na amerikoj
populaciji dece iz drave Tenesi u kojoj ima
mnogo crnaca i izrazitih predrasuda prema
njima, pokazalo je da se crna i bela deca igraju
zajedno i ne prave razliku meu sobom sve
dok roditelji ne ponu da zabranjuju beloj deci
da se drue sa drugovima crne koe.
 esta pogrena uverenja i miljenja o OSO
kao radnicima
Mogunost povreda na radu OSO je mnogo
vea
Zavisni su i nesamostalni
Niska je njihova produktivnost
Potrebno im je prilagoavati radno mesto
Nee biti prihvaeni od drugih radnika
 Autoritarnost i predrasude
Autoritarna linost je linost koja se podreuje
autoritetima, podrazumeva i postojanje predrasuda
jer autoritarna linost doivljava druge i vri podelu
drugih oko sebe na slabe i jake. Prema onima
koje doivljava kao jake je submisivna, posluna, divi
im se, a prema onima koje je doivljava kao slabe i
inferiorne je podreivaka, dominantna, netrpeljiva,
surova, esto progoniteljski i zastraivaki usmerena
Adorno je prvi prouavao autoritarnu linost
Istraivanje Sanje Dimoski (2009) o stavovima
prema OSO
Sprovela je empirijsko istraivanje stavova prema
osobama oteenog sluha i osobama sa drugim oblicima
ometenosti na uzorku od 222 odrasla ispitanika i 100
ispitanika dejeg uzrasta iz Srbije.
Pokazalo se da na formiranje negativnih stavova odraslih
prema gluvima i ostalim osobama sa hendikepom
znaajnu ulogu ima dispozicija autoritarnosti koja je
ispitivana jednom modifikacijom Adornove skale za
merenje autoritarnosti. Takoe se pokazalo da stavovi
roditelja utiu na stavove njihove dece.
 Karakteristike linosti koje pogoduju
stvaranju predrasuda

Nesigurnost u sebe
Anksioznost
Autoritarna linost
Konzervativizam
Sado-mazohistika crta
koje imaju svoj koren i doivljajima iz detinjstva
Ometenost kao uzrok frustracije i predrasuda

Frustraciji koja se javlja kao posledica telesnog

defekta , bolesti ili akutnih telesnih potreba
moe ree dovesti do predrasuda , a ee do
razliitih oblika kompenzacije
Same OSO mogu zbog poveanih frustracija koje
doivljavaju usled niza prepreka koje im
postavlja njihova ometenost, pokazivati
tendenciju ka predrasudama o drugima
 Predrasude i negativni stavovi prema OSO u
empirijskim istraivanjima

Strana istraivanja (prema ekspir 1975) pokazuju da pol i

inteligencija nisu povezani sa pozitivnim ili negativnim stavovima i
predrasudama. Domaa istraivanja Stanimirovi (1986) i Radoman
(1993), Dimoski (2011) potvruju nalaz da pol nema uticaja, dok
istraivanje Dragojevi i Hanak pokazuje pozitivniji i aktivniji odnos
ena prema ometenosti.

Uzrast utie tako to predkolska deca malo reaguju na ometenost,

dok se negativni stavovi i predrasude posebno ispoljavaju na
srednjokolskom nivou (vie nego na osnovnokolskom) . Kod mlaih
odraslih je vea tendencija prihvatanja OSO nego kod starijih.
 Nikolaraizi i sar. 2004
Komparativna kroskulturalna studija razvoja
dejih stavova prema osobama sa posebnim
potrebama u Grkoj i SAD pokazala je
uglavnom prihvatajue stavove kao i
pozitivnije stavove dece koja pohaaju
inkluzivna obdanita u odnosu na neinkluzivna
Jedno staro istraivanje 50-ih (STRONG)

POKAZALO JE DA 59% ISPITANIKA IMA

INDIFERENTAN ODNOS PREMA GLUVIMA. Oni
koji nisu indiferentni ee su reagovali
negativno (26%) nego pozitivno (16%). Mnogo
povoljniji odnos pokazali su prema telesnim
invalidima i slepima
Obrazovanje, socioekonomski poloaj i odnos
prema OSO
Ima izvesnih nalaza koji upuuju na bolje prihvatanje
OSO od strane pripadnika vie socioekonomske klase.
Kod njih je bolje prihvatanje mentalnih i emocionalnih
hendikepa nego fizikih
U istraivanju Radoman o stavovima prema gluvima,
znaajno vei broj negativnih stavova i predrasuda
postojao je u ruralnoj nego u urbanoj sredini.
U istraivanju Dimoski uenici sa boljim kolskim
uspehom imali su tolerantniji odnos prema osobama
sa slunom ali i drugim oblicima ometenosti
 R. ekspir
Ljudi koji su tolerantniji prema osobama sa jednom vrstom
ometenosti sa velikom verovatnoom e imati slian
pozitivan odnos prema svim vrstama ometenosti
Studije stavova prema fiziki ometenima pokazuje da
polovina intervjuisanih ima primarno negativne stavove
prema njima
Fizika ometenost je obino bolje prihvaena nego
mentalna
Negativni i odbacujui stavovi prema OSO su obino deo
generalne predrasude prema razliitima bilo da su razlike
etnike ili religiozne
Istraivanja Radoman(1993) i Dimoski o rangu
percepcije ometenosti(2011)
Radoman: 1.duevna oboljenja (najtei)
2. intelektualna ometenost u razvoju
3. telesna invalidnost
4. slepilo
5. gluvoa
Dimoski: 1. telesna invalidnost
2. intelektualna ometenost u razvoju
3. slepilo
4. gluvoa
 Domaa istraivanja
Stanimirovi D.1986, pokazala je postojanje socijalne
distance prema slepima i svim ostalim vrstama
ometenosti. 78% ispitanika ne bi sklopilo brak sa slepom
osobom,68% ne bi elelo da njihovo dete sklopi takav
brak, 41% ne bi prihvatilo slepu osobu za
predpostavljenog itd.
Radoman V. 1993;1995,ispitanici su pokazali najveu
socijalnu distancu prema gluvima kada su u pitanju trajniji
i dublji odnosi kao to je brak i intimni odnosi a manju
kada su privremeni (zajedno u hotelskoj sobi) i povrniji
kontakti ( poziv na roendan).
 Brojin B.(2008) anlizirao brojna strana
istraivanja prema intelektualno ometenoj deci

Ustanovio je postojanje predrasuda kod dece

koja nemaju ometenost prema deci sa
intelektualnom ometenou i registrovao da
se one javljaju jo na predkolskom nivou
Suzbijanje predrasuda i promena negativnih stavova

Stavovi se mogu menjati u pogledu smera (od

negativnog u pzitivni i obrnuto)
Stavovi se mogu menjati u jaini (intenzitetu) npr.
od izrazito negativnih do blae negativnih.
Neki stavovi se tee menjaju, predrasude su
otpornije na promene
Mogunost menjanja zavisi od funkcije koju stav
ima u strukturi linosti, od sugestibilnosti osobe i
njenog konformizma.
 Mere suzbijanja
Donoenje propisa i zakona protiv ispoljavanja predrasuda i
proglaavanje diskriminacije nezakonitom.
Sistematsko informisanje o neopravdanosti i nezasnovanosti
predrasuda, edukacija i obrazovanje
Neposredni kontakt sa ljudima i grupama prema kojima
postoje predrasude
Prinudnom izmenom ponaanja u situaciji preuzimanja novih
drutvenih uloga , posebno javno preuzimanje drutvene
uloge (npr. pedagoga, specijalnog edukatora, politiara
Drutvena propaganda i pritisak javnog mnjenja (TV, masovni
mediji)
 Mere suzbijanja predrasuda
Neprijateljstvo izmeu grupa se smanjivalo
prvenstveno stvaranjem situacija u kojima je
neophodna saradnja dveju grupa u otklanjanju
frustrirajue prepreke ili zajednikog
neprijatelja.
 Kontakti i meusobna interakcija
ekspirova navodi istraivanje stavova prema hendikepiranoj
deci kod grupe vaspitaa koji su sa njima radili u letnjem kampu
i novopristiglih vaspitaa bez tog iskustva. Tokom trajanja
kampa vaspitai su sistematski informisani o deci sa
hendikepom od strane strunjaka,a takoe su imali
svakodnevene susrete i zajedniki rad sa hend.dec. Stavovi
izmereni pre poetka kampa bili su negativniji nego nakon
zavretka boravka u kampu.
Jedno britansko istraivanje-suprotni nalaz:istraivanje je
takoe raeno u kampu gde su zajedno boravila fiziki
ometena i zdrava deca. Nakon zavretka kampa
nehendikepirana deca nisu promenila stavove na bolje.
 Informisanje + kontakt i interakcija+
inkluzivno okruenje = promena stava
Deca su u odeljenju bila zajedno sa intelektualno ometenom i
telesno invalidnom decom (amputacije). Njihovi stavovi nisu
pokazali poboljanje tj. pozitivniji odnos prema hendikepiranim
vrnjacima nakon zajednikog kolovanja. ak je dolo do
negativne promene stava prema telesno invalidnim vrnjacima
Smatramo da sama interakcija bez dobre pripreme okoline i
pravih inkluzivnih intervencija ne moe biti dovoljna za
promene
ekspirova zakljuuje da niti sami kontakti sa OSO, niti samo
informisanje nisu dovoljni za promenu stava nego da tek
njihova kombinacija donosi povoljan efekat
 Dugoroan nain smanjenja predrasuda i
negativnih stavova

Sistematsko vaspitavanje od strane roditelja i

drugih autoriteta koji ue decu toleranciji i
razumevanju i prihvatanju razliitosti posebno
kada je ometenost u pitanju. Ovo deluje
preventivno
Odrastanje , sazrevanje linosti, sticanje
samopouzdanja moe dovesti do promene smera
stava u pozitivnom pravcu ili ublaavanja negat.st.
 Jane Elliot (1977)- obrtanje predrasuda
Dejn je bila uiteljica treeg razreda O u ruralnoj Ajovi. Svi su uenici bili belci i
katolici, bez ometenosti.
Uenike je jednog dana podelila prema boji oiju. Uenicima je rekla da su plavooki
pametniji, lepi, superiorni i davala im povlastice. Uenici smeih oiju morali su da
nose posebne okovratnike radi jasnije identifikacije kao manje vredna grupa.
Plavooki su ismevali smeooke, ogovarali ih uiteljici, inisu hteli da se igraju sa
njima i izmiljala razliite kazne (ak i batine) i nova pravila i ogranienja za njih.
Smeooki su postali nesigurnani, depresivni i demoralisani. Tog dana su slabo reili
test. Sledei dan je uiteljica rekla da je jako pogreila jer su ljudi smeih oiju
zapravo superiorni i traila da smeooki predaju svoje okovratnike plavookima.
Deca smeih oiju poela su sprovoditi odmazdu.
Uiteljica je treeg dana objasnila uenicima da su zapravo uili o predrasudama i
diskriminaciji ,deca su diskutovala o iskustvima , analizirala i shvatila poruku. Nakon
20g na razrednom okupljanju kada su bili u 20-im godinama imali su ivo seanje na
ovaj eksperiment i rekli da je to dugotrajno uticalo na njihove ivote i shvatanja.
 Jedan originalan nain da se osobe bez ometenosti uive u situaciju ometenosti:

Uenici u koli treba da provedu itav dan kao

osobe sa hendikepom odnosno ne mogu da
vide ili da uju ili kolski dan provode u
invalidskim kolicima. Nakon toga iznose i
diskutuju svoje iskustvo kao i zapaanja o
odnosu drugih uenika u koli posebno onih
koji nisu upoznati sa eksperimentom.
Doktorske studije Fasper (prof. dr V.Radoman)

ZLOSTAVLJANJE OSOBA SA
OMETENOU
Zlostavljanje osoba sa ometenou
Mnoge studije pokazuju da osobe sa
ometenou jesu izloene mnogo veoj
verovatnoi zlostavljanja od neometenih istog
uzrasta i pola i ee su rtve nasilja i kriminala
iz mrnje.
Zlostavljanje ima raznolike oblike: fiziko,
seksualno, emocionalno, finansijsko,
maltretiranje i zanemarivanje
 Vrste zlostavljanja
Fiziko zlostavljanje ukljuuje udaranje, amaranje, guranje,
batinanje i slino
Seksualno zlostavljanje podrazumeva seksualno
iskoriavanje, neeljeno dodirivanje, seksualni kontakt ,
silovanje
Emocionalno zlostavljanje: zadirkivanje, psovanje,pretnje ,
zastraivanje
Finansijsko zlostavljanje je neadekvatna upotreba tuih
finansijskih sredstava
Medicinsko zlostavljanje: premedikacija, hipermedikacija ili
odbijanje medicinske pomoi
 Zanemarivanje
Ono se kree u rasponu od uskraivanja da se
zadovolje osnovne potrebe deteta ili odrasle
osobe sa ometenou, do izlaganja rizinim ,
opasnim i nebezbednim situacijamaSullivan
 Seksualno zlostavljanje adolescenata sa
oteenim sluhom
Sullivan Vernon Scanlan (1987) i Elder (1993)
izvetavaju o mnogo eem seksualnom
zlostavljanju u populaciji omladine sa
oteenim sluhom i to u 50% sluajeva.
 Istraivanja o zlostavljanju i nasilju
Jacobson &Richardson (1987) su u svom istraivanju nali 81%
zlostavljanih psihijatrijskih institucionalizovanih pacijenata sa
multiplom ometenou
Pava (1994) istraivao vulnerabilnost osoba sa vizuelnom
ometenou na seksualne i fizike napade. U njegovom uzorku je
svaki trei ispitanik bio meta pokuaja ili izvrenja napada.
Australijska studija (1992) izvetava da su odrasle osobe sa
intelektualnom ometenou 10 puta vie bile izloene nasilju i
kriminalu od neometenih odraslih.
Mc Cabe i sar. (1999) su pronali 20,5 %sluajeva silovanja u
populaciji sa intelektualnom ometenou na spram 5,7% u
kontrolnoj grupi ometenih
 Neprijavljivanje zlostavljanja
Poto je est sluaj da se zlostavljanje
ometenih ne prijavljuje vlastima i nema
podataka u zvaninoj medicinskoj i slinoj
evidenciji, smatra se da je realan broj
zlostavljanja daleko vei.
rtve se stide , boje se da im nee verovati ili
da e biti izloene odbacivanju
Zlostavljanje dece sa ometenou u razvoju

Postoji obilje literature o zlostavljanju dece sa

ometenou koje je znaajno vee nego u populaciji
neometene dece.
Ammerman & Baladerian (1993) izraunali su da je
stopa maltretiranja dece sa ometenou 4-10 puta
vea nego kod neometenih vrnjaka
Istraivanje iz 2000g. Pokazuje da je maltretiranje kod
kolske dece sa ometenou ispoljeno u 31%
sluajeva na spram 11% dece iz redovne kolske
populacije
Polne razlike rtava sa ometenou
Jedna studija iz 1977god. Iznosi podatke o 64%
seksualno zlostavljanih devojica sa ometenou
naspram 38% deaka sa ometenou.
59% devojica sa ometenou je emocionalno
zlostavljano u odnosu na 41% deaka
Nasek 2001:zanemarivano je 56% deaka naspram
44% devojica sa ometenou, a 64% fiziki ometenih
odraslih ena je seksualno zlostavljano od mueva,
bivih mueva i drugih mukaraca. Zlostavljai su bili
mukarci koje rtva poznaje.
 Kultura institucionalnog zlostavljanja
Istraivai su otkrili da u odreenim institucijama,
posebno onima za intelektualno ometene, postoji
zlostavljanje od strane zaposlenog osoblja. (npr.
Konektikat studija) koje se tolerie.
Pokazalo se da je zlostavljanje i zanemarivanje u
institucijama, u grupnim smetajima i boravcima vea
nego kod kue.
Tu se oblikovala kultura zlostavljanja i njegovog prikrivanja
Ovo je paradoks jer postoji briga i zlostavljanje u okviru
istog sistema
 Brojne studije govore
Da su najei zlostavljai osobe koje rtva
poznaje , a to su lanovi porodice, prijatelji ili
druge osobe sa ometenou. ak su to plaeni
negovateji , uvari i slino (caregivers)
esto je prisutno opravdavanje zlostavljanja
od strane zlostavljaa: rtva je kriva i zasluuje
zlostavljanje , viktimizacija (Aronson) npr. ena
je kriva to je silovana.
 Neminovna psihika posledica zlostavljanja
je:

Gubitak samopotovanja
Psihika trauma
Naruavanje psihike ravnotee i tendencija
ka psihikom oboljevanju
 Literatura
Radoman V. , 1995, Empirijsko istraivanje stavova
prema razliitim hendikepima naroito premo gluvoi i
gluvima, Defektoloka teorija i praksa br.1
Dimoski S. 2011, Stavovi prema osobama oteenog
sluha i faktori koji ih odreuju, Univerzitet u
Beogradu,FASPER
Trebjeanin .,Dragojevi N.,Hanak N. UVOD U OPTU
PSIHOLOGIJU, FASPER 2008
Aronson E., Wilson T.D.,Akert R.M. 2005, Socijalna
psihologija, Mate ,Zagreb str.217-250