Prof.

dr Predrag Popovi

TEHNIKA DIJAGNOSTIKA I
TEHNOLOGIJE ODRAVANJA
Lekcija 7: Koncepcija odravanja preventivno,
kombinovano i proaktivno
 KONCEPCIJA ODRAVANJA
Prema KONCEPCIJI odravanje moe biti:
A.KOREKTIVNO
B.PREVENTIVNO
C.KOMBINOVANO
Koncepcija preventivnog odravanja trai da se
postupci odravanja sprovode pre nego to doe do
pojave otkaza, dok je sistem u stanju u radu.
Postupci preventivnog odravanja imaju
zadatak da spree ili odloe pojavu otkaza.
Kvalitetno izvreno preventivno odravanje
znaajno smanjuje potrebu za korektivnim
odravanjem!
 B: PREVENTIVNO ODRAVANJE

Preventivno odravanje glavne karakteristike:

Planirano, intervali realizacije fiksni

(periodino) ili promenljivi (prema
potrebi/pokazateljima).
Obuhvata niz aktivnosti u cilju
spreavanja otkaza i odravanja
sistema u radnom stanju.
Blagovremeno i unapred otklanja
uzroke eventualnih potencijalnih
otkaza.
 B: PREVENTIVNO ODRAVANJE

Preventivno odravanje glavne karakteristike:

Obavlja se u unapred definisanim
intervalima ili na osnovu definisanih
kriterijuma, a ija je svrha smanjenje
verovatnoe otkaza ili degradacije rada
sistema.
Najee se izvodi planski, osim u
sluaju odravanja prema stanju kada
se termin zamene elemenata sistema
odreuje na osnovu rezultata tehnike
dijagnostike.
 B: PREVENTIVNO ODRAVANJE
Aktivnosti u okviru preventivnog odravanja su:
Osnovno odravanje - pregled, ienje i
podmazivanje tehnikog sistema.
Opravke (zamene).
Plansko preventivno odravanje - u
pogodnom trenutku vri se pregled stanja
(jednostavne metode i instrumenti, najee
vizuelni pregled).
Preventivno odravanje prema stanju -
vri se tehnika dijagnostika i monitoring.
 B: PREVENTIVNO ODRAVANJE
Prema vremenu, postupci preventinog odravanja se
dele na:
Preventivno odravanje u utvrenim rokovima, koji
se utvruju na osnovu zakona pouzdanosti
posmatranog tehnikog sistema i njegovih elemenata.
Radni sati ili preeni kilometri su najee utvreni
rokovi.
Adaptivno preventivno odravanje u rokovima, koji
se podeavaju u zavisnosti od stanja u kojem se
tehniki sistem nalazi. Podesno za one tehnike
sisteme o kojima nema dovoljno podataka i prethodnog
iskustva o njegovoj upotrebi.
B: PREVENTIVNO ODRAVANJE
 B: PREVENTIVNO ODRAVANJE
Postoje dve vrste preventivnog odravanja, koje
imaju najvei praktini znaaj:
1.Preventivno odravanje koje se zasniva na
informacijama o pouzdanosti, na empirijski
utvrenim raspodelama verovatnoa vremena
do pojave otkaza, za posmatrani tehniki
sistem, njegove elemente i sklopove.
2.Preventivno odravanje koje se pored
informacija o pouzdanosti zasniva i na
stalnom sistemskom praenju rada
posmatranog tehnikog sistema.
 B: PREVENTIVNO ODRAVANJE

Program preventivnog odravanja:

Polazna osnova za program preventivnog

odravanja je sistematizacija podataka o
otkazima, to se pre svega odnosi na:
Formiranje baze podataka o otkazima,
Istraivanje nastanka otkaza i
klasifikacija otkaza po obliku,
uzrocima, posledicama i ozbiljnosti
otkaza.
 B: PREVENTIVNO ODRAVANJE

Program preventivnog odravanja

Formiranje baze otkaza
Baza podataka o otkazima sadri:
Tipine probleme koji se sreu u eksploataciji
tehnikih sistema (vibracije, buka, pregrevanje,
proputanje, curenje, ...)
Uzroke nastanka otkaza (glavno napajanje,
hlaenje, habanje, uticaj okoline, ..)
Aktivnosti koje treba preduzeti (centriranje,
podeavanje, ienje, podmazivanje, izgradnja
elementa i zamena, ..)
Veina podataka u bazi otkaza se kodira (ifrira).
 B: PREVENTIVNO ODRAVANJE
Program preventivnog odravanja:
Istraivanje uzroka nastanka otkaza i klasifikacija
Informacioni sistemi o odravanju koji koriste navedene
baze podataka o otkazima za svaki sistem koji se odrava
prate i uslove eksploatacije (ukupno vreme rada, preenu
kilometrau,vrstu maziva koja se upotrebljava, itd..).
Na osnovu praenja tipa otkaza, njegovog delovanja i
kritike analize dolazi se do raznih korelacija u vezi
uzroka nastanka otkaza i uslova korienja, a u cilju
poveanja eksploatacijske pouzdanosti tehnikih sistema.
Za svaku funkcionalnu celinu nekog tehnikog sistema,
pri sistemskom pristupu kod analize, postavlja se pitanje:
Da li e otkazati?
Ako otkae Kako i zato?
 B: PREVENTIVNO ODRAVANJE
Program preventivnog odravanja:
Proizvoai mnogih tehnikih sistema imaju formalnu i
sutinsku obavezu da korisnika upute u najbolji nain
korienja i odravanja sistema.
Maksimalan kvalitet u eksploataciji tehnikog sistema
postie se pravilnim korienjem/upotrebom i doslednom
primenom propisanih programa i planova preventivnog
odravanja.
Neophodno je uspostavljanje povratne sprege tj.
informisanje projektanata o potrebama korisnika i o
ponaanju posmatranog tehnikog sistema u realnim
uslovima korienja, u cilju unapreenja programa i
planova preventivnog odravanja.
esto se podrazumeva da preventivno odravanje
obavljaju ovlaene servisne organizacije.
 B: PREVENTIVNO ODRAVANJE
PLANSKO ODRAVANJE:
Primer: preventivne aktivnosti
za automobil YUGO Koral
prema preporuci proizvoaa
 B: PREVENTIVNO ODRAVANJE

Program preventivnog odravanja:

Za uspeno uvoenje programa neophodno je
obezbediti:
Jednoznanu identifikaciju tehnikog
sistema (inventarski i serijski broj, oznaka
tipa)
Tanu predistoriju tehnikog sistema (kada
je i u kakvom stanju nabavljen)
Informacije vezane za otkaze (problem,
uzrok, preduzete aktivnosti)
Preporuke proizvoaa
Uputstvo za odravanje
 B: PREVENTIVNO ODRAVANJE
Program preventivnog odravanja:
Za uspeno uvoenje programa neophodno je
obezbediti (nastavak):
Podatke o elementima koji se zamenjuju
Iskustvene podatke o slinim tehnikim sistemima
Iskusno i obueno osoblje na poslovima
odravanja
Alate i odgovarajuu opremu za pregled stanja,
dijagnostiku ili monitoring
Jasne instrukcije za pregled, sa dokumentacijom
za evidentiranje stanja
Dobru saradanju sa operatorom na tehnikom
sistemu
Pomo od strane menadera.
 B: PREVENTIVNO ODRAVANJE

PLANSKO PREVENTIVNO ODRAVANJE:

Unapred se planira, a planiranje se vri na

osnovu proteklog vremena, radnih sati,
preenih kilometara ili drugih kriterijuma.
Izvoenje aktivnosti odravanja po
planiranim intervalima samo je po sebi
korak napred u odnosu na korektivno
odravanje.
Dva glavna elementa su tehnoloki
postupak i disciplina.
 B: PREVENTIVNO ODRAVANJE
PLANSKO ODRAVANJE:
Uspena primena odreenog tehnolokog
postupka zasnovana je na tzv.PDCA konceptu:
Detaljnom spisku opreme koja se odrava
Godinjem planu preventivnog odravanja iz koga
proizilaze meseni, nedeljni i dnevni zadaci
Odreivanju odgovornog osoblja za realizaciju
predvienih zadataka
Kontroli izvrenih zadataka
Izvetavanju koje obuhvata prikaz kada su aktivnosti
izvrene i kada in treba ponoviti
Realizaciji odgovarajuih korektivnih mera u sluaju
pojave odstupanja od planiranog.
 B: PREVENTIVNO ODRAVANJE
PLANSKO ODRAVANJE
Primer: Preventivni pregled (planiran)
Ventilator dimnog gasa u termoenergetskom postrojenju.
(Pozicije: L1-L4 uleitenja, 1-elektromotor, 2-spojnica, 3-nosai leaja, 4-radno kolo, vratilo)
 B: PREVENTIVNO ODRAVANJE
PLANSKO ODRAVANJE
Primer: Izvetaj o preventivnom pregledu (deo)
 B: PREVENTIVNO ODRAVANJE
ODRAVANJE PREMA STANJU:
Zasnovano je na periodinom ili neprekidnom praenju
(monitoringu) tehnikih sistema i registrovanju problema
koji dovode do pojave otkaza.
Preporuuje se za tehnike sisteme kod kojih se zahteva
velika bezbednost i pouzdanost u radu.
Nadzor i praenje je bolje ukoliko je sistemski podran
(informacioni sistem), to poskupljuje sistem koji se prati.
Odravanje tehnikog sistema vri se po potrebi tj. kada
pojedini pokazatelji ukau na mogunost otkaza ili pokau
degradaciju performansi sistema.
Odravanje tehnikog sistema se vri u pravom trenutku.
Najnoviji nain odravanja tehnikih sistema.
 B: PREVENTIVNO ODRAVANJE
ODRAVANJE PREMA STANJU
Zasnovano na sledeim karakteristikama:
plan i program odravanja se definie na osnovu
velikog broja dijagnostikih parametara i podataka koji
nam omoguavaju uvid u stanje tehnikog sistema i
njegovih sastavnih funkcionalnih celina;
do realizacije dijagnostikih parametara dolazi se
zapaanjem koja se, izmeu ostalog, mogu
klasifikovati na sledei nain:
- vizuelno koristei jednostavne instrumente (lampa, stroboskop, itd.),
- kontrolom bez razaranja kod stabilne opreme kao to su rezervoari,
cevovodi, nosea elina konstrukcija (ultrazvuk, x-zraci, itd.),
- analiza vibracija (vibrometri, analizatori, itd.),
- spektrofotometrike analize maziva radi odreivanja sadraja metala
u mazivu (na taj nain se dolazi do uvida u troenje).
 B: PREVENTIVNO ODRAVANJE

ODRAVANJE PREMA STANJU:

Odravanjem prema stanju ne moe se u

potpunosti eliminisati korektivno i
preventivno plansko odravanje, ali se
znaajno smanjuje broj nepredvienih
otkaza.
Koncepcija odravanja je efikasna i izaziva
manje trokove odravanja i ukupne
trokove veka trajanja tehnikog sistema.
Za tehniki sistem koji se prati definie se
tzv.Program odravanja prema stanju.
 B: PREVENTIVNO ODRAVANJE
ODRAVANJE PREMA STANJU:
Prilikom izrade Programa odravanja prema stanju
vri se:
Analiza karakteristinih parametara koji definiu
proces promene stanja,
Odreivanje zakonitosti promene stanja,
Definisanje odgovarajueg matematikog modela,
Odreivanje graninih vrednosti parametara stanja,
Definisanje sistema monitoringa i dijagnostike,
Izbor karakteristinih parametara,
Izbor metoda za praenje,
Izbor davaa i pratee instrumentacije (praktina
realizacija),
Ocena osetljivosti izabranih parametara.
 B: PREVENTIVNO ODRAVANJE

ODRAVANJE PREMA STANJU:

Realizacija Programa odravanja prema stanju vri
se kroz:
Aktiviranje sistema monitoringa,
Dobijanje parametara i njihovo poreenje u
odnosu na utvrene granine vrednosti,
Progrnoziranje intenziteta promene,
Reagovanje tj. sprovoenje odravanja.
Prema iskustvima razvijenijih zemalja, za izradu
Programa odravanja prema stanju potrebno je
najmanje 3 godine, uz angaovanje
multidisciplinarnog tima strunjaka iz razliitih
oblasti.
 B: PREVENTIVNO ODRAVANJE
Odravanje prema stanju OSOBLJE za realizaciju:
Potreban kvalifikovanji kadar, to je
zahtevnije nego za korektivno odravanje ili
preventivne zamene (sloeniji zadaci, esto
se primenjuju sofisticirana dijagnostika
sredstva,..) .
Radnici na odravanju imaju bitnu ulogu u
procesu odluivanja (koje korake u
odravanju treba preduzeti, kojim
redosledom, koliko su hitni, itd.) pa je, pored
kvalifikacije, potrebno i odgovarajue
iskustvo.
 B: PREVENTIVNO ODRAVANJE
Odravanje prema stanju OSOBLJE za realizaciju:
Svi radnici koji na bilo koji nain dolaze u kontakt sa
tehnikim sistemom treba da budu obueni za rad na
principima odravanja prema stanju.Permanentno
obrazovanje odravalaca treba usmeravati prema:
Ovladavanju novim tehnologijama naroito u tehnikoj
dijagnostici.
Boljem upoznavanju sa konstrukcionim i ostalim
reenjima primenjenim u tehnikom sistemu, koji je
predmet odravanja.
Ukljuivanju to kvalitetnijeg tumaenja istorijata
dogaaja u vezi ponaanja sistema u prolosti, radi
bolje i efikasnije prognoze moguih stanja i problema u
budunosti.
 B: PREVENTIVNO ODRAVANJE

Odravanje prema stanju dopunski

USLOVI za realizaciju:
1. Potrebna je opremljenost slube odravanja
adekvatnom tehnikom dijagnostikom
opremom (obino se raspolae samo
konvencionalnom opremom).
2. Dijagnostiki i drugi alati sa kojima se vri
pregled stanja i otklanjaju uoeni nedostaci u
toku pregleda, kao i radni prostor, moraju da
imaju visok stepen raspoloivosti.
 B: PREVENTIVNO ODRAVANJE
Odravanje prema stanju dopunski USLOVI za
realizaciju:
3. Bitna je pogodnost za dijagnostiku tehnikog
sistema, koji se posmatra (esto sistemi svojim
konstrukcionim karakteristikama nisu pogodni za
dijagnostiku, pa se pregledi stanja vre ee nego to
bi inae bilo neophodno, traju due i zahtevaju vei
napor i poveanu radnu disciplinu i odgovornost, a
dobijeni pokazatelji mogu biti manje pouzdani).
4. Odgovarajui, to vii stepen raspoloivosti
objektivnih metoda za ocenu stanja tehnikog
sistema i njegovih delova, koje e na osnovu dobijenih
pokazatelja, ostalih podataka i ustanovljenih korelacija
ukazati na dalje korake u odravanju.
 B: PREVENTIVNO ODRAVANJE
Odravanje prema stanju dopunski USLOVI
za realizaciju:
5. Odravanje mora da bude podrano nizom
realnih podataka u vezi ponaanja i
pouzdanosti delova, agregata, sistema u celini.
Zbog neaurnosti podataka, procena
ponaanja sistema u budunosti manje je
pouzdana nego to bi mogla da bude, i pored
znaajne informatike podrke.
6. Razmena podataka o stanju sistema i
dogaajima tokom korienja mora da se
organizuje maksimalno fleksibilno i
efikasno tako da se ti podaci ne izgube i budu
blagovremeno raspoloivi.
 B: PREVENTIVNO ODRAVANJE
ODRAVANJE PREMA STANJU:
Lista uslova za primenu koncepta odravanja prema
stanju je dugaka i sadri niz sloenih zahteva, pa moe
da obeshrabri ili ak odvrati potencijalnog korisnika, ali su
prednosti viestruke.
Dobra tehnika dijagnostika treba da upozori, pre nego
to performanse tehnikog sistema dostignu nivo kada
eksploatacija sistema vie nije bezbedna.
Ovakvo odravanje poveava kvalitet sistema i
odravanja, i smanjuje trokove ivotnog veka.
Primer:
Odravanje turbina helikoptera ili kod hidroelektrana gde
investicija u sistem za nadzor viestruko prevazilazi
trokove zastoja ili kvara, naroito ako su u pitanju i
ljudski ivoti.
 B: PREVENTIVNO ODRAVANJE
Glavni nedostaci:
Kod planskog odravanja - delovi/resursi tehnikog
sistema ne koriste se do kraja jer je periodinost
preventivnog odravanja u proseku kraa od srednjeg
vremena izmeu otkaza.
Kod odravanja prema stanju vrlo znaajni trokovi
izrade i ugradnje sistema za nadzor, kao i potreba
njegove provere.
Glavne prednosti:
Vea pouzdanost rada tehnikog sistema.
Mogunost planiranja odravanja vreme, resursi,
Omoguen uvid u stanje tehnikog sistema.
 B: PREVENTIVNO ODRAVANJE
Preventivno odravanje PREDNOSTI (1-9):
1. Kvalitetnije upravljanje proizvodnim procesom
Preventivno odravenje se planira unapred, i tako
se speava ili smanjuje pojava otkaza i zastoja u
proizvodnji.
2. Obezbeenje eljenog kvaliteta proizvoda
Dobro preventivno odravanje obezbeuje
kvalitetan rad i zahtevani izlaz iz tehnikih sistema
(dobro su podeeni i rade u optimumu svojih
karakteristika).
3. Poveanje produktivnosti proizvodnog
sistema
Preventivnim odravanjem minimizira se vreme
trajanja zastoja proizvodnje.
 B: PREVENTIVNO ODRAVANJE
Preventivno odravanje PREDNOSTI (1-9):
4. Vee iskorienje raspoloivih resursa
Na osnovu plana realizacije preventivnog odravanja
optimizira se raspodela radnih zadataka i eventualno
angauje potrebna dodatna oprema/radna snaga.
5. Poveanje efikasnosti tehnikih sistema
Za preventivno odravanje koristi se manje vremena od
onog koje bi bilo potrebno za korektivno odravanje, jer
sistemi ree otkazuju.
6. Normiranje poslova odravanja
Zbog prirode ponavljanja, aktivnosti preventivnog
odravanje se mogu optimizirati u pogledu sadraja i
naina realizacije, a kadar za odravanje maksimalno
dobro obuiti i pripremiti.
 B: PREVENTIVNO ODRAVANJE
Preventivno odravanje - PREDNOSTI:
7. Smanjenje prekovremenog rada
Prekovremeni rad na odravanju moe biti smanjen ili
potpuno elimisan jer se smanjuje pojava iznenadnih
otkaza, a samim tim i opravki. Veina poslova u vezi
odravanja izvodi se planski.
8. Racionalno planiranje rezervnih delova
Unapred se planiraju rezervni delovi i potroni materijal.
Pri tome se tano zna koji deo i kada e biti upotrebljen.
Kod preventivnog odravanja potrebna je manja zaliha
rezervnih delova nego kod korektivnog odravanja.
9. Poveanje bezbednosti i bolja kontrola zagaenja
okoline
Ako se ne vre preventivni pregledi ili ne postoje ugraeni
senzori koji prate stanje, kod tehnikih sistema se stanje
moe pogorati do mere da korienje vie nije bezbedno
ili previe zagauje ivotnu okolinu.
 B: PREVENTIVNO ODRAVANJE
Preventivno odravanje NEDOSTACI (1-5):

1. Mogunost pojave oteenja

Prilikom preventivnog odravenja, ukoliko odravanje vri
manje struno osoblje ili se u potpunosti ne potuje
propisana procedura, moe doi do oteenja nekih
delova tehnikog sistema (nasilno otvaranje, pogrean
redosled koraka pri rasklapanju ili sklapanju,..).
2. Visok nivo ranih otkaza
Neki rezervni delovi koji su ugraeni kroz preventivno
odravanje vie otkazuju u poetnoj nego u kasnijoj fazi
rada (deije bolesti dijagram kade). Takoe, deava
se da je kvalitet rezervnih delova nii od prve ugradnje,
tzv. originala, pa i prilikom njihove ugradnje postoji rizik
pojave visokog nivoa ranih otkaza tehnikog sistema.
 B: PREVENTIVNO ODRAVANJE
Preventivno odravanje NEDOSTACI (1-5):
3. Neiskorieni raspoloivi resursi
Zamena dotrajalog funkcionalne celine (dela) pri preventivnom
odravanju je daleko bolja od ekanja da on otkae. Pri tom je jasno
da se taj deo onda ne koristi u potpunosti, to dovodi do njegove
poveane potronje u eksploatacijskom veku trajanja tehnikog
sistema. Inae, cena rezervnog dela je obino znatno manja od
trokova rada na njegovoj zameni i trokova zastoja.
4. Visoki poetni trokovi
Preuranjeni preventivni zahvati na opremi, kao i rezervni delovi
obezbeeni mnogo pre nego to e biti iskorieni mogu biti izvor
visokih poetnih trokova odravanja.
5. esto prekidanje procesa eksploatacije sistema
Tokom rada tehnikih sistema, naroito u velikoserijskoj proizvodnji,
jako je vano da se usklade termini preventivnih pregleda i akcija sa
proizvodnjom, u cilju smanjenja vremena zastoja i trokova
proizvodnje.
 B: PREVENTIVNO ODRAVANJE
Zakljuak:
Preventivno odravanje je UVEK bolje nego
korektivno odravanje. Samo na prvi pogled je
najbolje i najlake preventivno ne raditi nita, jer to
prividno i najmanje kota.
Preventinvo odravanje po obimu moe biti
nedovoljno ili preobimno. Kod optimalno kreiranog
preventivnog odravanja postignuta dobit viestruko
prevazilazi uloena sredstva u odravanje.
Za veinu tehnikih sistema odnos izmeu prednosti i
nedostataka varira od vrste preventivnog odravanja.
Na primer, kod skupih i sloenih tehnikih sistema,
preventivno odravanje prema stanju je bolje nego
preventivno plansko odravanje.
 C: KOMBINOVANO ODRAVANJE
Kombinovano odravanje tehnikih sistema je
KOMBINACIJA PREVENTIVNOG I KOREKTIVNOG
odravanja.

Kod veine tehnikih sistema primena samo jedne

koncepcije odravanja je skoro nemogua.

Kolika god da se panja posveuje preventivnom

odravanju, nije mogue preduprediti :
sve iznenadne ili neoekivane otkaze,
havarije ili udese,
to iziskuje njihovo otklanjanje tj.korektivno
odravanje.
 C: KOMBINOVANO ODRAVANJE
Teoretski, preventivno odravanje moralo
bi da se obavlja veoma esto, tako da
tehniki sistem praktino ne bi mogao da
radi, da bi svakog momenta bili sigurni da
do otkaza nee doi.
Sa druge strane, primena samo
korektivnog odravanja nije prihvatljiva jer
poveava vreme zastoja i smanjuje
raspoloivost sistema.
Iz prethodno izloenog jasno je da se kod
odravanja niza tehnikih sistema
primenjuju razne kombinacije tehnologija
preventivnog i korektivnog karaktera.
 C: KOMBINOVANO ODRAVANJE

Primer odravanje voznog parka: razliite vrste,

tipovi, namena i starost vozila.
Odravanje voznog parka karakterie niz zahteva:
Potrebna velika raspoloivost vozila.
Ispravno vozilo je samo ono kod koga su izvrene
i odreene provere ispravnosti, u skladu sa
Zakonom o bezbednosti saobraaja.
U cilju optimizacije poslova odravanja
neophodno utvrditi ukupan obim radova , vreme
trajanja intervencija, predvieni zastoj zbog
intervencija, itd.
Integracija poslova odravanja je u ovakvim
sluajevima najtea.
 C: KOMBINOVANO ODRAVANJE
Primer:
1. U avionu e se pogonski sistem odravati
preventivno, a friider za pie korektivno.

2. Prilikom organizovanja odravanja voznog

parka, naroito ako je u pitanju heterogeni
sastav vozila, tzv. osnovno odravanje
vrie se planski, u skladu sa preporukama
proizvoaa tj. preventivno, a pojedinani
otkazi (kvarovi) otklanjae se korektivno.
 KONCEPCIJA ODRAVANJA
Svi postupci odravanja, sa stanovita KONCEPCIJE, mogu biti:
A. KOREKTIVNI
B. PREVENTIVNI
C. KOMBINOVANI.

TEHNOLOGIJE ODRAVANJA -osnovni POSTUPCI

odravanja:
1. Nadzor
2. Osnovno odravanje (priprema za rad pranje, ienje,
snabdevanje gorivom, i pregledi radi ocene stanja ili prevetivne
zemne nekih delova, podeavanja, itd.)
3. Opravke (dorade, zamene)
4. Provera funkcija - Kontrole (formalne, neformalne, kontrola
izvrenih radova)
5. Tehnoloke inovacije.
 ODRAVANJE
POSTUPCI odravanja 1. NADZOR:
Predstavlja skup najjednostavnijih vidova
odravanja.
Izvodi ga sam rukovalac tehnikog sistema.
Naprimer pre ulaska u vozilo, voza proverava
napumpanost guma, a tokom vonje voza prati
pokazatelje na instrument tabli, oslukuje rad
motora i drugih delova vozila, itd.
Postupci nadzora imaju iskljuivo profilaktiki
odnosno zatitni ili preventivni karakter i odnose
se na ceo tehniki sistem.
 ODRAVANJE
POSTUPCI odravanja 2. OSNOVNO ODRAVANJE:

Predstavlja skup raznovrsnih postupaka odravanja.

Polazi se od toga da je tehniki sistem ispravan.
Sprovodi se prilikom pripreme za rad:
Postupci opsluivanja - Neposredna priprema za rad
(gorivo, mazivo, pranje, ienje,..).
Postupci pregleda tehnikog sistema - Ocenjuje se
stanje sa stanovita nesmetanog putanja u rad.
Preventivne zamene (ulje, sveice, ..).
Postupci su izrazito preventivnog karaktera, i odnose se
na ceo tehniki sistem.
Karakteriu ga planska obeleja i redovnost izvravanja
(kalendarsko vreme, vreme rada, preeni put,..).
 ODRAVANJE
POSTUPCI odravanja 3. OPRAVKE:
Obuhvataju sve one postupke pomou
kojih se sistem iz stanja otkaza vraa u
radno stanje
Otklanjaju se neispravnosti

Postupci su korektivnog karaktera.

Najskuplje je odravanje onog sistema koji
je otkazao.
 ODRAVANJE
POSTUPCI odravanja 4. PROVERA
FUNKCIJA - KONTROLE:
Mogu biti:
formalne (osnov zakonske norme,
npr. tehniki pregled), i
neformalne.
Kontrolie se izvrenje radova odravanja.

Postupci su preventivnog karaktera.

 ODRAVANJE
POSTUPCI odravanja 5. TEHNOLOKE
INOVACIJE:
Specifini postupci iji je cilj:
Unapreenje sistema odravanja
Poboljanje osobina tehnikog sistema.
Ciklinost postupka (PDCA ciklus): uoavanje
problema, definisanje predloga za reavanje
problema, realizacija predloga, praenje u praksi,
dopuna predloga, ...
Postupci su korektivno/preventivnog karaktera.
Praktino, inovacijama nikad nema kraja.
 ODRAVANJE
Novija podela koncepcija ODRAVANJA:
 (D) PROAKTIVNO ODRAVANJE
Glavne karakteristike:
Identifikacija i eliminacija uzroka otkaza
Relativno nov koncept, koji je usredsreen u sr
problema.
Ne prihvata se otkaz kao normalno mogue stanje
tehnikog sistema.
Sprovodi se niz odgovarajuih mera i aktivnosti da do
otkaza uopte ne doe.
Usmerenost na otkrivanje glavnih uzroka otkaza, za
razliku od preventivnog odravanja koje se vie bavi
otkrivanjem i praenjem ranih simptoma otkaza.
Vri se stalno praenje i kontrola osnovnih uzroka
otkaza i njihova eliminicija ili minimizacija uticaja.
 (D) PROAKTIVNO ODRAVANJE
Tipino proaktivno odravanje obuhvata tri koraka:
Definisanje kvantifikovanih granica ili
standarda za kljuni (osnovni) uzrok otkaza.
Primena programa odravanja kojim se
uzrok otkaza dri u propisanim granicama.
Provera da je kljuni uzrok otkaza u
definisanim granicama.
Koncentriui se na uzrok otkaza umesto na
simptome, proaktivno odravanje je prepoznato
kao najvaniji nain da se postignu utede koje
tehnike konvencionalnog odravanja nisu
mogle da obezbede.
 (D) PROAKTIVNO ODRAVANJE
Osnovni princip je identifikacija i eliminacija uzroka
otkaza.
Iskustvo pokazuje da oko 10% od svih moguih
uzronika dovodi do oko 90% problema/otkaza.
Najbolji rezultati postignuti su kod hidraulinih
sistema, prvenstveno zbog nesumnjive identifikacije
glavnog uzroka otkaza kontaminacije radnog fluida.
Kontaminacija nastaje zbog prisustva vrstih estica
(produkti habanja), vlage, vazduha, hemikalija,
mikroorganizama, promene fiziko-hemijskih
osobina, itd.
 (D) PROAKTIVNO ODRAVANJE
Proaktivnim odravanjem praenje
kontaminacije fluida u tehnikim sistemima
vri se kroz tri koraka:

1. Definisanje ciljnih granica kontaminacije

za fluid u sistemu.
2. Izbor i postavljanje opreme za filtriranje
da bi se postigle zacrtane granice
3. Praenje istoe fluida u odreenim
intervalima.
 (D) PROAKTIVNO ODRAVANJE
Tei se da tehniki sistem vodi zdrav
ivot i da mu se na taj nain
stabilizuje pouzdanost i maksimalno
produi vek trajanja.
Smatra se da e ovaj pristup u budunosti
imati sve veu primenu zbog intenzivnog
razvoja senzora za identifikaciju uzroka
otkaza u okviru tehnikih sistema koji su
sve sloeniji i sofisticiraniji.
 KONCEPCIJA ODRAVANJA
poreenje sa zdravstvenim stanjem oveka
Proaktivno odravanje kao nain da se bolest tehnikog
sistema eliminie pre nego to se pojave njeni simptomi:

KONCEPCIJA Primenjena Poreenje sa

odravanja TENIKA zdravstvenim
stanjem OVEKA
KOREKTIVNO Opravke Srani udar ili napad,
pa leenje
PREVENTIVNO Periodina Ugradnje stenta, baj-
zamena delova pasa, transplatacija
PROAKTIVNO Praenje i Praenje holesterola,
otklanjanje krvnog pristika uz
glavnog uzroka kontrolu ishrane i dijete
Odnosi trokova za razliite koncepcije odravanja