Slobodan Cveji

NEFORMALNA PRIVREDA

Modul: Ekonomska sociologija

Kurs: Osnovi ekonomske sociologije
 ODREENJE NEFORMALNE
PRIVREDE
Od svetske ekonomske krize 70-ih godina prolog veka na
ovamo ova pojava je opaena u svim tipovima
ekonomskih sistema, na svim nivoima ekonomske
razvijenosti i u svim velikim svetskim kulturama
definicija Meunarodnog biroa rada (ILO) koja aktivnosti u
NP tretira kao iskljuujue i vezuje ih za urbanu sredinu,
nisko obrazovanje, radno intenzivnu proizvodnju i
neregulisana trita u nerazvijenim privredama
suprotno stanovite prema kojem je neformalna
ekonomska aktivnost model opstanka u uslovima
nedovoljnosti modernih poslova, narodni odgovor na krutu
merkantilistiku dravu u Latinskoj Americi (de Soto)
putem prodora stvarnih trinih snaga u privredu okovanu
dravnom regulacijom
 ODREENJE NEFORMALNE
PRIVREDE
srednji pristup - NP karakteriu sve
dohodovne aktivnosti koje nisu regulisane od
strane drave u drutvenom okruenju u kojem
su sline aktivnosti regulisane (Castells and
Portes)
Ilegalna ekonomija ukljuuje proizvodnju i
promet zakonski zabranjenih proizvoda i usluga
Preciznija definicija neformalne privrede -
ekonomske akcije koje zaobilaze trokove i
koje nisu pod zatitom zakona i
administrativnih pravila koja pokrivaju odnose
vlasnitva, trgovinska prava, radne ugovore,
kreditiranje i sistem socijalnog osiguranja
(Feige)
ODREENJE NEFORMALNE
PRIVREDE
Tekoe pri operacionalizaciji do nivoa
merenja - sive ekonomske
aktivnosti prikrivene, i veoma
varijabilne vezano za specifine
konjunkturne okolnosti
U sutini, istraivanja se fokusiraju na
neregistrovane delatnosti i robu koje
nisu nelegalne, tj. na izbegavanje
poreza, carina, socijalnih doprinosa i
osiguranja
POSLEDICE NP
Iako posledice sive ekonomije u nekim
sluajevima mogu biti pozitivne (redukcija
siromatva, odravanje privrednog pulsa,
deregulacija trita, pa ak i segmentiran
privredni rast), to je intenzitet NP jai to
vie negativne posledice (privredni pad,
stihijnost i nesigurnost u poslovanju i
zapoljavanju, itd.) dominiraju nad
pozitivnim (Krsti i dr.).
MOTIVI ZA UKLUENJE U NP
nepostojanje/nedovoljnost formalnog
trita (npr. neefikasnost u komandnoj
privredi, oskudice u ekonomskoj krizi);
previsoki trokovi i rizici nastupa na
formalnom tritu (visoka poreska
optereenja, korupcija, neregulisan
svojinski status, neefikasna administracija)
niski trokovi/rizici nastupa na
neformalnom tritu (neefikasna kaznena
politika, slabo razvijen socijalno-kulturni
kapital)
NP PREMA CILJEVIMA
NP opstanka u kojoj se pojedinac ili domainstvo
usmeravaju na direktnu proizvodnju osnovnih ivotnih
namirnica ili ponudu rada i usluga na tritu,
NP zavisne eksploatacije koju karakterie
neproknjieno upoljavanje neformalnih preduzetnika
u uslovima poveane menaderske fleksibilnosti i uz
smanjenje trokova rada i
NP rasta u kojoj dominira organizovana akumulacija
kapitala od strane malih firmi koje poivaju na
solidaristikim odnosima, veoj fleksibilnosti i manjim
trokovima
Sva tri tipa se mogu javiti istovremeno, esto
posledice drugog (stagnantnost) izazivaju narastanje
prvog
Prvi se javlja i u najrazvijenijim zemljama, ali ne
nuno u formi preivljavanja (postmaterijalistike
vrednosti)
GRANICE NP
da li je mogue postojanje NP kao
autonomnog sistema?
da li je odriv autonomni privredni sistem u
kojem drava nema nikakvu ulogu i u
kojem su ekonomske aktivnosti privrednih
subjekata stihijske, a egzistencijalna
sigurnost oslonjena iskljuivo na rezultate
direktne razmene roba i usluga?
Pitanje deluje trivijalno u kontekstu
modernizacijskih dostignua savremenog
sveta
GRANICE NP
u svetu postoje drave na veoma niskom stepenu
institucionalnog razvoja, u kojima su stabilni elementi
drave prepoznatljivi jedino u institucijama kontrole i
prinude
predatorski sistem u Zairu pod dugom vladavinom reima
Mobutu Sese Sekoa - drava se degenerisala u skup slulbi,
slobodno kupovanih i prodavanih, ija primarna svrha je bila
da izvlae kljuarsku rentu od firmi i stanovnitva.
Drava je na ovaj nain potpuno uklonjena iz privrednih
tokova i postala je i sama predmet (kvazi)trinog
nadmetanja - obrisane granice izmedju dva privredna
sistema, formalnog i neformalnog, to za posledicu ima
nekontrolisanu eksploataciju prirodnih i ekonomskih resursa
i gubitak mogunosti za formulisanje dugorone razvojne
perspektive, kako za ekonomske aktere, tako i za privredu
u celini.
GRANICE NP
ponekad se formiraju i istorijski specifine konjunkture u
kojima i drutva na viem stepenu institucionalnog razvoja
poprimaju ekonomske mehanizme ovih slabo razvijenih,
naravno uz neto kompleksniju shemu realizacije
Adaptivna rekonstrukcija elita (Lazi) u Srbiji 90-ih
godina prolog veka je podrazumevala razraivanje veze
izmeu dva sistema, formalnog i sivog i to u uslovima
neizgraenosti demokratskih i trinih institucija,
hiperinflacije i ekonomskih sankcija UN
uspostavljeni neformalni institucionalni mehanizmi
onemoguavaju privredni rast i modernizaciju, a veliki deo
stanovnitva ine zavisnim od direktne naturalne
proizvodnje i razmene
sistem NP temeljno zavisan od povezanosti sa institucijama
formalne privrede, najee od mogunosti da odreena
drutvena grupa zauzme monopolsku poziciju u kontroli
protoka i redistribucije resursa i time odredi pravila igre u
neformalnom sektoru
Zbog toga o NP moemo govoriti samo kao o parasistemu.
NP I RAST
uloga druge privrede u tranziciji maarskog privrednog
sistema
Gabor je do sredine 80-ih verovao da e ambivalentni,
delom kompetitivni, delom komplementarni, odnos izmeu
formalne i druge privrede u Maarskoj dovesti do
marketizacije ove prve
Posle neuspeha reformista oekivao ekspanziju druge
ekonomije i na njoj baziranog jaanja trinog mehanizma
no i taj stav je promenio neposredno nakon pada
socijalizma u kontekstu naraslog potroakog mentaliteta,
otpora dugoronom poslovnom ulaganju i slabog poreskog
morala maarskih domainstava
poluradnici-polupreduzetnici privredno socijalizovani u
socijalizmu su sporo prilagoavali svoj mentalitet zahtevima
trine privrede, a transformacijska kriza je samo dodatno
oteala ovaj proces. Rezultat su isuvie brojna, isuvie
mala privatna preduzea koja ne doprinose rastereenju
trita rada, a poslovno su usmerena preteno u tercijalni
sektor to slabi investicionu atraktivnost maarske privrede
NP I RAST
Retki primeri u kojima je socijalno-
strukturna koncentracija NP imala
preovlaujue pozitivne efekte i dovela do
ekonomskog rasta su regionalnog obuhvata
i vezani su za specifine drutvene i
istorijske okolnosti
U centralnoj Italiji su male neformalne
zanatske radionice horizontalno povezane u
sloenu mreu preduzea specijalizovanih
za visoku tehnologiju ili vrhunsku modu.
Ova poslovna struktura je donela
ekonomski rast regionu, smanjila broj
nezaposlenih i ublaila razlike u prihodima
NP I SKK
Otpornost NP u Srednjoj Italiji, Hong Kongu ili
manjinskim etnikim zajednicama u SAD lei i u
injenici da se tu radi o zaokruenim malim
privrednim celinama koje podrazumevaju nabavku,
proizvodnju, distribuciju, pa ak i investiranje i
kreditiranje.
Parasistem koji aktivira i povezuje veliki broj mrea je
znatno otporniji na impulse iz formalnih institucija
nego NP u kojoj dominira, recimo, ulina preprodaja
vercovane robe, ili neka druga slabo kapitalno
opremljena (Mrki) privredna grana.
Jedan od bitnih razloga za to je injenica da sloeniji
neformalni parasistemi poivaju na nepisanim
internim pravilima poslovanja i razvijenoj solidarnosti,
ime njihov osobeni SKK postaje otporniji na izazove
konkurentskih vrednosti koje projektuju formalne
institucije
NP U SRBIJI 90-IH
postoji li tranzicijska NP? Krsti i dr. istiu da se u
privredama u tranziciji pojavljuju oblici sive ekonomije
koji su bili svojstveni i bivem nainu privreivanja, kao i
oblici koji su svojstveni trinim privredama
1. Koegzistencija dravnih i nedravnih aktivnosti preduzea.
Dravna privredna i politika elita je povezana sa
neformalnim sektorom kako bi obezbedila fleksibilnost
preduzeu, ali i ostvarila linu korist.
2. Neformalni sektor je velik i vidljiv, ali je deo aktivnosti
prikriven dualnom funkcijom dravnih preduzea.
3. Nedostatak liberalizacije i stabilnog privrednog sistema je
uzrok bekstva u sivu ekonomiju.
4. Veina neformalnih ekonomskih aktivnosti se javlja i u
formalnoj privredi.
5. Pozitivni aspekti NP su zatita najniih slojeva od
siromatva i odravanje privredne aktivnosti.
6. Dominira ekonomija opstanka. Nema velikih investicija,
dominiraju trgovina, usluge i korienje dravne imovine.
NP U SRBIJI 90-IH - PREDUZEA
neplaanje poreza i doprinosa na zarade,
neplaanje carinskih dabina, poreza na promet i akciza,
zadravanje deviza na raunima u inostranstvu,
timovanje zavrnih rauna (nepostojanje obaveze
nezavisne revizije poslovnih knjiga),
prelivanje kapitala iz drutvenih u privatna preduzea kroz
netrine cene,
barter transakcije po nejednakim cenama,
stvaranje paralelnih preduzea za neformalne ili ilegalne
aktivnosti,
plaanje u gotovini,
ticovanje deviza (nepostojanje legalnog deviznog
trita),
nelegalno zapoljavanje, preteno u privatnom sektoru,
krenje raznih propisa (o standardima kvaliteta,
propisivanju cena, antimonopolskom poslovanju, i sl.)
NP U SRBIJI 90-IH - POJEDINCI
uvoz i preprodaja robe bez dozvole i
plaanja carinskih dabina,
preprodaja deviza,
novane pozajmice,
rad na crno (u graevinarstvu,
zanatstvu, poljoprivredi, obuavanje, briga
o deci i starima, odravanje
domainstava...),
neregistrovano izdavanje stambenog i
poslovnog prostora,
promet nekretnina bez registracije promene
vlasnitva, itd.
OBIM NP U EVROPI I SRBIJI 90-IH
u Zapadnoj Evropi poetkom 70-ih (mereno udelom
u BDP) iznosio 5%, 90-ih taj udeo u proseku iznosio
izmeu 7% i 16% (od 5% u Irskoj, Austriji i Holandiji
do 20% u Grkoj i Italiji)
Za Hrvatsku podaci govore o porastu uea NP u
BDP do 1994. i o trendu pada u 1995. (22,7-32,6%)
uee NP u SRJ u 1991. je iznosilo 31,6% u odnosu
na registrovani drutveni proizvod, u 1992. ta brojka
je bila 41,7%, u 1993. 54,4%, u 1994. 44,7%, u
1995. 40,8% i u 1997. 34,5%.
Na osnovu ankete sprovedene 2000. u Srbiji je blizu
1,2 miliona ljudi bilo angaovano u sivoj ekonomiji
(Krsti i Stojanovi), to je vie od 1/3 aktivnih lica
(otprilike isti broj kao 1997.)
STRUKTURA NP U SRBIJI 90-IH
40% uesnika u NP ima niske mesene prihode, a na
neformalnom tritu su proseni prihodi po danu za
46% vei nego na formalnom.
Ovaj dobitak potie iz utaje poreza, ali tu sumu
poslodavac i zaposleni ne dele na jednake delove
poslodavcu ide 54%, a zaposlenom 46%! Osim
toga,utajom poreza se ugroava ekonomski poloaj
onih grupa koje se finansiraju iz budeta (penzioneri,
dravni slubenici, vojska) na ovaj nain NP
poveava drutvene nejednakosti
meu samozaposlenima 100%, meu nezaposlenima
38,8%, meu zaposlenima 31,9% (oni ine 52,1% od
svih angaovanih na neformalnom tritu rada!),
meu poljoprivrednicima 23,9%, meu penzionerima
17,3% i meu ostalima sa linim prihodima 20,4%
BUDUNOST NP U SRBIJI?
Intenzitet NP je vrsto vezan za performanse formalne
privrede
za njeno suzbijanje osim opteg privrednog rasta potreban i
efikasan rad formalnih institucija i, ne manje vano, razvoj
SKK.
istrajnost u izgradnji novih privrednih i dravnih institucija i
insistiranje na transparentnosti, efikasnosti i nepristrasnosti
njihovog rada nameu kao kljuna poluga za uvoenje u
praksu tri osnovne dimenzije SKK poverenja, uzajamnosti
i ograniene solidarnosti.
S obzirom na poluperiferijsku zavisnost reformskog puta
srpskog drutva i privrede od impulsa koji dolaze iz
centralnih meunarodnih institucija i na jo uvek svee
viegodinje iskustvo produbljenog konflikta sa tim
institucijama, rast i strukturalna diferencijacija SKK e biti
hipersenzitivni na prelamanje poteza ovih institucija kroz
prizmu njihovog navedenog ambivalentnog imida u
srpskom javnom mnenju.