PROIZVODNE TEHNOLOGIJE (TZ) uvodni as 12. 05. 2014.

(Dr Vuki Lazi, red. prof.)

I PREDAVANJE PRVI AS: Uvod u proizvodne tehnologije. Osnovni pojmovi i definicije.

Razvrstavanje proizvodnih tehnologija. Znaaj kompjuterske integracije sistema u proizvodnim
tehnologijama.

Uvodne napomene

Tehnologija (tehne - zanat, vetina, logos - nauka) nauka o zanatu, moe se definisati i
kao primenjena nauna disciplina, koja se bavi prouavanjem i razvojem sredstava i metoda
proizvodnje.

Postoji vei broj podela PROIZVODNIH TEHNOLOGIJA, prema razliitim nacionalnim

standardima pojedinih zemalja, strukovnih udruenja i organizacija (sl. 1).

Pre prelaska na podelu PROIZVODNIH TEHNOLOGIJA, treba se podsetiti nekih osnovnih

pojmova koji su usko vezani za razumevanje tehnolokih procesa, kao to su:
Sistem predstavlja skup meusobno povezanih jedinki u jednu celinu po odreenim pravilima i
zakonitostima.

Poslovni sistem je najiri kompleks i sastoji se od jednog ili vie proizvodnih sistema (npr.
fabrika za proizvodnju automobila, fabrika za proizvodnju kamiona, ...) ili poslovni sistem je
organizacioni sistem "koji funkcionie radi ostvarivanja odreenih ciljeva makroekonomskih
sistema i zaposlenih" (makro, mikro ciljevi).

Proizvodni sistem se sastoji iz jednog ili vie tehnolokih sistema u kome se pojavljuje
najmanje jedan obradni sistem (npr. sistem za toplo kovanje, ...) ili proizvodni sistem je
podsistem poslovnog sistema "sa isto proizvodnim funkcijama i delom razvojnih, upravljakih i
logistikih funkcija". Koordinacija ovih podsistema ostvaruje se preko sistema upravljanja.

Tehnoloki sistem obuhvata liniju ili skup maina gde se od sirovine ili polufabrikata izrauju
gotovi delovi, podsklopovi ili sklopovi (npr. linija za izradu kutije mosta kamiona, tehnoloka
linija za montau menjaa automobila, ...).
Sistem za oblikovanje je iri sistem u odnosu na obradni sistem i predstavlja zaokruenu
celinu odreenog procesa (npr. automatska viepoziciona presa za duboko izvlaenje).

Obradni sistem obuhvata odreenu mainu, presu ili grupu maina koje izvode odreene
operacije (npr. hidraulina presa za fino razdvajanje, aparat za takasto zavarivanje, stubna
builica, ...).

Pod pojmom proces podrazumeva se transformacija informacija, energije i materijala od

sirovine ili polufabrikata do gotovog dela ili proizvoda. Procesi se (u okviru Proizvodnog
mainstava) mogu podeliti na:

Proizvodne procese,
Tehnoloke procese,
Procese oblikovanja i
Obradne procese.
Operacija je deo obradnog procesa i predstavlja konaan zavretak jedne celine obradnog
procesa ili operacija je "proces transformacije na jednom radnom mestu (obradnom sistemu) u
neprekidnom vremenskom toku".

Zahvat predstavlja osnovni tehnoloki deo obradnog procesa u okviru jedne operacije.

Pomone aktivnosti se odnose na operacije pripreme, postavljanja, stezanja, podeavanja i

tsl.

Koriste se jo i pojmovi: polazni komad ili polazni materijal, predmet obrade ili
deo u fazi izrade i gotov deo.
 PROIZVODNE TEHNOLOGIJE
LIVENJE
DEFORMISANJE
TEHNOLOGIJA OBRADE METALA REZANJE
ZAVARIVANJE
TERMIKA OBRADA
Lakiranje
Elektrostatika zatita
TEHNOLOGIJA ZATITE PVD i CVD postupak
Galvanizacija
Livenje
Presovanje
Brizganje
Sinterovanje
TEHNOLOGIJA OBRADE PLASTINIH MASA Ekstruzija
Kaladrovanje
Izvlaenje
Duvanje
Termiko oblikovanje
Bruenje
TEHNOLOGIJA OBRADE KERAMIKE Honovanje
Lepovanje
Pilenje (kruno, trakasto, gaterom, ...)
Blanjanje
TEHNOLOGIJA OBRADE DRVETA Bruenje
Frezovanje
Buenje

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE ELEKTRONSKIH Proizvodnja unutar belih (istih) prostora

POLUPROVODNIKIH ELEMENATA
Reciklaa proizvoda od gvozdenih (eleznih) materijala
Reciklaa proizvoda od obojenih (neeleznih) materijala
TEHNOLOGIJA RECIKLAE Reciklaa plastike
Reciklaa papira
Slika 1. Pregled najvanijih proizvodnih tehnologija
Prema DIN 8550 izvrena je podela proizvodnih tehnologija na est glavnih grupa i to s
obzirom na:

STVARANJE OBLIKA,
IZMENU OBLIKA (FORME) i
IZMENU SVOJSTAVA MATERIJE (sl. 2).
 STVARANJE IZMENA SVOJSTVA
IZMENA OBLIKA
OBLIKA MATERIJALA

Glavna grupa 1 Glavna grupa 2 Glavna grupa 3 Glavna grupa 4 Glavna grupa 5 Glavna grupa 6

NANOENJE IZMENA
PRIMARNO
DEFORMISANJE RAZDVAJANJE SPAJANJE ZATITNIH SVOJSTVA
OBLIKOVANJE
PREVLAKA MATERIJALA

IZMENA SVOJSTVA
MATERIJALA je
PRIMARNO postupak promene
RAZDVAJANJE je
OBLIKOVANJE- SPAJANJE- karakteristika nekog
postupak izmene
LIVENJE je postupak DEFORMISANJE je ZAVARIVANJE je postojeeg materijala
polaznog oblika iz
proizvodnje nekog tehnoloki postupak tehnoloki postupak (npr. obina termika
sirovine ili ZATITA je
vrstog tela iz plastine izmene trajnog povezivanja obrada: arenje,
polufabrikata, nanoenje trajnog
materije proizvoljnog oblika vrstog tela uz dva ili vie dela u kaljenje, otputanje i
(pripremka), uz zatitnog sloja na
oblika putem zadravanje iste trajnu (neraskidivu) dr., hemijsko-
redukciju (umanjenje) materijal, npr. boje,
stvaranja zajednikog mase i ouvanje celinu (zavarivanje, termika obrada:
zapremine dela laka, keramike i dr.
sadraja (livenje u kompaktnosti lemljenje, lepljenje, cementacija,
tokom obrade
pesku, livenje pod (neprekidnosti) dela. navarivanje, nitriranje, cijanizacija
(rezanje, seenje,
pritiskom, livenje u metalizacija, ....). i krbonitriranje,
probijanje, ...).
kokilama, ...). alitiranje, siliciranje,
hromiranje, boriranje,
...).

Slika 2. Podela proizvodnih tehnologija (prema DIN 8550)

 Proizvodnja se moe definisati kao proces stvaranja materijalne vrednosti, tj. kao proces
transformacije materijala, energije i informacija u proizvod. Re je o najvanijoj, ujedno i
najsloenijoj funkciji, gde spadaju ljudski rad, predmet obrade, sredstva za rad, energija i
informacija.

U cilju dobijanja nekog proizvoda mora se organizovati proces proizvodnje, koji se najee
sastoji iz sledeih elementarnih procesa:

Tehnoloki proces,

Proces kontrole,

Proces unutranjeg transporta,

Proces odravanja,

Proces snabdevanja energentima (elektrinom strujom, gasom, fluidima, ...),

Proces sigurnosne i preventivne zatite na radu.

Integracija navedenih aktivnosti u cilju stvaranja materijalnih dobara (vrednosti) zajedno sa

ulaznom i izlaznom funkcijom ine PROIZVODNI SISTEM.
Kompjuterska integracija proizvodnih sistema. Kompletno projektovanje proizvodnih
sistema sa svim njihovim sastavnim elementima danas se moe izvesti uspeno samo uz
podrku kompjuterskih tehnologija (C tehnika, CAD, CAM, CIM, ...). Dakle, pozitivna iskustva
najrazvijenih industrijskih zemalja sveta ukazuju na to.

Tako organizovan simultani inenjering na svim nivoima proizvodnog sistema (menadment,

planiranje, proizvodnja, ...) obezbeuje:

Brz i za preduzee ekonomian odgovor na tritu i najmanji broj greaka kako u toku izrade
dela tako i pri njegovoj eksploataciji.
 Izbor ekonomine proizvodne tehnologije je od najveeg znaaja za uspenost
nekog proizvodnog i poslovnog sistema. Pravilan izbor je od najvee vanosti jer utie
na sve ekonomske kriterijume uspenosti i poslovanja i ekonomine cene proizvoda.

Osnovni ekonomski principi (kriterijumi) koji su presudni za poslovanje, odnosno da se

sa manje ulaganja postignu to vei rezultati poslovanja jesu:

PRODUKTIVNOST (vea proizvodnja, a manji utroak radne snage),

EKONOMINOST (proizvodnja sa minimalnim trokovima angaovanja sredstava i

radne snage) i

RENTABILNOST (ostvarivanje to veeg profita-dobiti uz to manje angaovanje

sredstava-kapitala).