Razmiljati kao

ekonomista

Copyright 2004 South-Western/Thomson Learning

 Razmiljati kao ekonomista
Svaka nauka ima svoju terminologiju
Matematika
integrale aksiome vektore
Psihologija
ego id kognitivnu disonancu
Ekonomija
ponuda oportunitetni trokovi elastinost
potroaev viak tranja komparativna prednost

Copyright 2004 South-Western/Thomson Learning

 Razmiljati kao ekonomista
Ekonomija vas ui...
Da razmiljate u pravcu stalnog poreenja
alternativa.
Da vrite evaluaciju (vrednovanje; procenu)
trokova individualnih i drutvenih izbora.
Da prouavate i razumete na koji nain su odreena
ekonomska pitanja i dogaaji povezani.

Copyright 2004 South-Western/Thomson Learning

 EKONOMISTA KAO NAUNIK
Ekonomski nain razmiljanja . . .
Podrazumeva objektivan i analitiki nain
razmiljanja.
Ekonomista koristi nauni metod.

Copyright 2004 South-Western/Thomson Learning

Nauni metod: Posmatranje, teorija, i ponovo
posmatranje
Ekonomista koristi apstraktne modele da bi
objasnio kompleksne dogaaje iz realnog
okruenja.
Razvija teorije, prikuplja i analizira podatke
kako bi izvrio evaluaciju teorije.

PRIMER:
CENE = f (koliine novca)

Copyright 2004 South-Western/Thomson Learning

Uloga pretpostavki

Ekonomisti prave pretpostavke da bi na

jednostavniji nain objasnili svet oko sebe.
Vetina naunog naina razmiljanja sadrana
je u odabiru pravih pretpostavki.

PRIMER:
CENE: fiksne na kratak i
fleksibilne na dugi rok

Copyright 2004 South-Western/Thomson Learning

Ekonomski modeli

Ekonomisti koriste modele pomou kojih

uproavaju realnost
Dva osnovna ekonomska modela su:
Dijagram krunog toka
Granica proizvodnih mogunosti

Copyright 2004 South-Western/Thomson Learning

Prvi model: Dijagram krunog toka
Dijagram krunog toka je vizuelni model
privrede koji pokazuje tok novca na tritu
izmeu preduzea i domainstava.

Copyright 2004 South-Western/Thomson Learning

Slika 1 Dijagram krunog toka

TRITA
Prihodi Izdaci
DOBARA I USLUGA
Preduzea prodaju
Prodata Kupljena
Domainstva kupuju
dobra i dobra i
usluge usluge

PREDUZEA DOMAINSTVA
Proizvode i prodaju Kupuju i troe dobra
Dobra i usluge i usluge
Unajmljuju i koriste Poseduju i prodaju
faktore proizvodnje Faktore proizvodnje

Faktori TRITA Rad, zemlja,

proizvodnje I kapital
FAKTORA PROIZVODNJE
Nadnice, profiti, Domainstva prodaju Dohoci
I rente Preduzea kupuju
= Tokovi inputa
I autputa
= Tokovi novca

Copyright 2004
Copyright South-Western/Thomson
2004 South-Western Learning
Prvi model: Dijagram krunog toka
Preduzea
proizvode i prodaju dobra i usluge
upoljavaju i koriste faktore proizvodnje
Domainstva
kupuju i troe dobra i usluge
poseduju i prodaju faktore proizvodnje

Copyright 2004 South-Western/Thomson Learning

Prvi model: Dijagram krunog toka
Na tritu dobara i usluga
Preduzea prodaju
Domainstva kupuju
Na tritu faktora proizvodnje
Domainstva prodaju
Preduzea kupuju

Copyright 2004 South-Western/Thomson Learning

Prvi model: Dijagram krunog toka
Faktori proizvodnje
Inputi koji se koriste za proizvodnju dobara i
usluga
Zemlja, rad i kapital

Copyright 2004 South-Western/Thomson Learning

 Drugi ekonomski model: Granica
proizvodnih mogunosti
Granica proizvodnih mogunosti je kriva koja
pokazuje kombinacije autputa koje se mogu
proizvesti u jednoj privredi u zavisnosti od
raspoloivih faktora proizvodnje i raspoloive
tehnologije.

Copyright 2004 South-Western/Thomson Learning

 Slika 2 Granica proizvodnih mogunosti
Koliina
proizvedenih
raunara

3,000 D

C
2,200
2,000 A
kriva
proizvodnih
mogunosti
1,000 B

0 300 600 700 1,000 koliina

proizvedenih automobila
Copyright2003 Southwestern/Thomson Learning
Drugi ekonomski model: Granica
proizvodnih mogunosti
pomou granice proizvodnih mogunosti
ilustrujemo ekonomske koncepte kao to su:
Efikasnost
Izbor
Oportunitetni trokovi
Ekonomski rast

Copyright 2004 South-Western/Thomson Learning

 Slika 3 Pomeranje granice proizvodnih mogunosti

Koliina
proizvedenih
raunara

4,000

3,000

2,100 E
2,000
A

0 700 750 1,000 Koliina

proizvedenih automobila
Copyright 2004 South-Western
Mikroekonomija i Makroekonomija

Mikroekonomija se fokusira na pojedinane

ekonomske subjekte
Na koji nain domainstva preduzea donose
odluke i kako meusobno deluju na tritima
Makroekonomija posmatra privredu u celini
Usmerava panju na ire ekonomske koncepte kao
to su inflacija, nezaposlenost, i ekonomski rast

Copyright 2004 South-Western/Thomson Learning

 EKONOMISTA KAO SAVETNIK U
KREIRANJU POLITIKE
Kada ekonomisti pokuavaju da objasne svet,
onda se nalaze u ulozi naunika.
Kada ekonomisti pokuavaju da promene svet,
nalaze se u ulozi savetnika

Copyright 2004 South-Western/Thomson Learning

POZITIVNA NASUPROT NORMATIVNOJ
ANALIZI
Pozitivnom analizom se opisuje svet onakav kakav
jeste.
Ovakva analiza se zove jo i deskriptivna analiza
Normativna analiza sadri izjave o tome kakav svet
treba da bude,
Zove se jo preskriptivna analiza

Copyright 2004 South-Western/Thomson Learning

 POZITIVNA I NORMATIVNA ANALIZA

Da li je ovo pozitivna ili normativna izjava?

Poveanje minimalne najamnine dovee do pada
?
zaposlenosti meu slabo kvalifikovanom radnom
snagom.
POZITIVNA

? Vei budetski deficit prouzrokovae rast kamatnih

stopa
POZITIVNA ?
Copyright 2004 South-Western/Thomson Learning
 POZITIVNA I NORMATIVNA ANALIZA

Da li je ovo pozitivna ili normativna izjava?

I pored smanjenja zaposlenosti slabo kvalifikovane
?
radne snage treba nastaviti sa poveanjem
minimalne najamnine.
NORMATIVNA

? Drava bi trebala da primora duvansku industriju da

pokrije trokove leenja bolesti izazvanih puenjem
meu siromanom populacijom.
NORMATIVNA
?
Copyright 2004 South-Western/Thomson Learning
Ekonomisti svuda u svetu

. . . slue kao savetnici u procesu kreiranja

politike na sva tri nivoa dravne vlasti :
Zakonodavnoj
Izvrnoj
Sudskoj

Copyright 2004 South-Western/Thomson Learning

 ZATO MEU EKONOMISTIMA
POSTOJE NESLAGANJA
Ekonomisti ne moraju biti saglasni u pogledu
validnosti alternativnih pozitivnih teorija o
tome kako funkcionie svet
Oni mogu imati razliite poglede i naela pa e
stoga, imati i razliite normativne predloge o
tome koju politiku treba sprovoditi.

Copyright 2004 South-Western/Thomson Learning

 Tabela 2 Primeri neslaganja meu ekonomistima

Tvrdnja (i procenat) ekonomista koji se slau:

1. Ogranienje visine zakupnina smanjuje kvantitet i kvalitet

raspoloivih stanova. (93%)
2. Carinske stope i uvozne kvote najee smanjuju opte
ekonomsko blagostanje. (93%)
3. Promenljivi i plivajui devizni kurs omoguavaju povoljne
meunarodne monetarne aranmane. (90%)
4. Veliki budetski deficit ima nepovoljan uticaj na privredu. (83%)
5. Minimalne nadnice poveavaju nezaposlenost meu mladim i
nekvalifikovanim radnicima. (79%)
6. Vlada bi trebalo da preuredi sistem socijalne zatite u pravcu
"negativnog poreza na dohodak." (79%)

Copyright 2004 South-Western

 Rezime
Ekonomisti prave odgovarajue pretpostavke i
kreiraju uproene modele kako bi bolje objasnili
svet u kome ivimo.
Dva jednostavna ekonomska modela su dijagram
krunog toka i granica proizvodnih mogunosti.

Copyright 2004 South-Western/Thomson Learning

 Rezime
Ekonomija kao nauka je podeljena na dve
podoblasti:
Mikroekonomiju koja prouava odluke koje
domainstva i preduzea donose na tritu
Makroekonomiju koja prouava tendencije i pojave
u celokupnoj privredi.

Copyright 2004 South-Western/Thomson Learning

 Rezime
Pozitivnom analizom se opisuje svet onakav
kakav jeste.
Normativna analiza sadri izjave o tome kakav
bi svet trebalo da bude
Kada ekonomisti daju normativne izjave vie se
ponaaju kao savetnici kreatora politike, nego
naunici.

Copyright 2004 South-Western/Thomson Learning

 Rezime
Ekonomisti koji savetuju kreatore ekonomske
politike mogu da ponude meusobno
suprotstavljene savete bilo zbog razlika u
naunom vienju ili zbog razliitih naela koja
slede.
Deava se i da ekonomisti postignu saglasnost
oko odreenih pitanja, ali da kreatori politke
odlue da ignoriu njihove savete.

Copyright 2004 South-Western/Thomson Learning