PROJEKTOVANJE

ISTRAIVANJA
 PROCES ISTRAIVANJA

IZRADA IZVETAJA
PROJEKTOVANJE ORGANIZOVANJE REALIZACIJA
O REZULTATIMA

Planiranje Prikupljanje
Konceptualizacija
istraivanja podataka

Paradigmatsko i teorijsko Praktine mere Metode prikupljanja

zasnivanje istraivanja organizovanja podataka

Izbor uesnika u
Izbor teme istraivanja Ispitivanje
istraivanju

Istraivaki zadatak Obuka saradnika Posmatranje

Idejna skica Eksperiment

Izrada nacrta
Studija sluaja
naune zamisli

Formulacija
Analiza dokumenata
problema

Predmet
Test
istraivanja

Ciljevi
Biografska metoda
istraivanja

Hipoteze Merenje

Sreivanje i obrada
Nain istraivanja
podataka

Nauna i drutvena Ocena i analiza

opravdanost podataka

Provera hipoteze

Nauno zakljuivanje
 III FAZA I FAZA
Ukljuivanje rezultata Na osnovu postojeeg
istraivanja u nauni naunog saznanja
fond stvaramo pretpostavke

NAUNI FOND
(NAUNA TEORIJA)

II FAZA
Prikupljanje podataka,
stvaranje iskustvene
evidencije
 POJAM
Smisaona, umna aktivnost na izradi
projekta istraivanja.

Dinamiki sistem delatnosti,

koordiniranih i sinhronizovanih
mesto, redosled, uloga.

Projekat istraivanja je dokument

nastao kao rezultat projektovanja.
 PROJEKT kao zamiljeni model sitcanja
naunog saznanja.
ZAMISAO o problemu
MODEL kako emo taj problem istraiti
Nauni dokument
Operativno organizacijski dokument
SISTEM sastavljen od 3 dela:
1. Nacrt naune zamisli
2. Planovi istraivanja
3. Instrumentariji i plan obrade
 FUNKCIJE PROJEKTA
1) POVEZIVANJE
- teorija i istraivaka praksa
- ranija, tekua i budua nauna saznanja
- faze procesa naunog saznanja, teoriju i
metodologiju, teoriju i stvarnost
2) USMERAVANJE
- prikupljanje, obrada i tumaenje podataka

3) SINHRONIZACIJA
- pravovremenost
 PROCES IZRADE
PROJEKTA
1) Opaanje i shvatanje problema i
predmeta istraivanja
2) Preliminarna identifikacija
izdvajanje
3) Preliminarno odreenje definicija i
klasifikacija
4) Analiza izdvojene i definisane pojave
5) Koncipiranje modela problema,
predmeta i dalja razrada
 1.1. KONCEPTUALIZACIJA

Izrada, izgradnja, razvijanje najoptije

zamisli o istraivanju
Konstatovanje problema i njegova
preliminarna definicija
1.1.1. Paradigmatsko i teorijsko zasnivanje
1.1.2. Izbor teme za istraivanje
1.1.3. Istraivaki zadatak
1.1.4. Idejna skica
 1.1.1. Paradigmatsko i teorijsko
zasnivanje istraivanja

Ostvarujemo uvid u postojee nauno

saznanje.
Blia identifikacija i preciziranje njegovog
mesta u okviru nauke.
Paradigma (gr.paradeigma) uzor, model,
obrazac, primer
Izbor odreenog POGLEDA NA SVET
 1.1.2. Izbor teme za istraivanje

Izdvajamo problem i vrimo razgranienja

PRAVILA ZA IZBOR TEME:
a) nauni znaaj
b) mogunost da bude istraena u okvirima datog
paradigmatsko teorijskog sistema
c) mogunost da se istraivanje konkretno sprovede

Konkretno, precizno, izbegavanje homonima i

sinonima i izbegavanje preopirnih i sloenih
formulacija
 1.1.3. Istraivaki zadatak
PRVI potpuno formiran naunooperativni
dokument kojim se iskazuju bitne odredbe
o problemima i predmetu istraivanja, kao
i o nainima istraivanja i okvirnim
sredstvima.
Preiavanje poetne faze formulacije
problema u STAV o njemu
Na osnovu stava, zakljuka, gradi se
idejna skica
 1.1.4. Idejna skica

Znatno razraenija zamisao istraivanja

Dokument koji prethodi projektu istraivanja
Zapoinje uvodnom napomenom
animacija naruioca
FUNKCIJE:
a) Ponuda naruiocu istraivanja
b) Orjentacija za naruioca i istraivaa
5 do 7 kucanih strana
 Preliminarno odreenje predmeta
istraivanja tema
Mogui ciljevi istraivanja
Osnovni hipotetiki stavovi o problemu
Znaaj i opravdanost istraivanja
Osnovne metode i tehnike
Potrebno vreme, kadrovi i sredstva
2.1. IZRADA NACRTA NAUNE
ZAMISLI
1. FORMULACIJA
PROBLEMA

2. PREDMET 3. CILJ
ISTRAIVANJA ISTRAIVANJA

4. HIPOTEZE

5. NAIN ISTRAIVANJA

6. NAUNA I DRUTVENA
OPRAVDANOST
 2.1.1. FORMULACIJA PROBLEMA

Odnos izmeu realne drutvene pojave, problema

koji se javljaju u vezi s tom pojavom i naunog i
drugog saznanja o njoj.
Istraivanje nikada ne obuhvata pojavu u celini
sve inioce, strukture, funkcije i veze, u svim
vremenima i svim prostorima.
TRI dela:
2.1.1.1. Hipotetiki stavovi o problemu
2.1.1.2. Znaaj istraivanja
2.1.1.3. Rezultati prethodnih istraivanja
 2.1.1.1. Hipotetiki stavovi o
problemu
1) Definie proces pojavu koju istraujemo
2) Izdvajamo delove i dimenzije koji se mogu
smatrati problemom pojave
3) Delovi se organizuju u celine, definiu,
klasifikuju po srodnosti i rangiraju

METODE: analiza, dedukcija, indukcija

OKVIR sadraja iz kojeg se izvodi PREDMET

ISTRAIVANJA
 2.1.1.2. Znaaj istraivanja

DRUTVENI i NAUNI ZNAAJ (nejednak

odnos)
1) ZNAAJ PROBLEMA rasprostranjenost,
trajnost delovanja
2) ZNAAJ ISTRAIVANJA
* drutveni: domet rezultata na reavanje problema
* nauni: dejstvo rezultata na fond naunog saznanja
 2.1.1.3. Rezultati prethodnih
istraivanja
Koje emo to rezultate smatrati relevantnim za
nae istraivanje.
- neposredna veza problema sa postojeim
naunim saznanjem
- karakter istraivakih rezultata
- nauke i naune discipline
Ovaj deo ukazuje na to koliko je predmet ve
nauno obraivan
Utie na odreenje predmeta istraivanja
 2.1.2. PREDMET ISTRAIVANJA
Konkretno odreujemo ta istraujemo
Smisaono, sadrajno, vremensko, prostorno i
nauno-disciplinarno dimenzioniranje.
Neposredno se izvodi iz formulacije problema
Preliminarno odreenje predmeta
DVA osnovna dela:
a) TEORIJSKO ODREENJE
b) OPERACIONALNO ODREENJE
 TEORIJSKO ODREENJE
PREDMETA
RAZMATRANJE POSTOJEEG SAZNANJA
Provereno nauno saznanje o predmetu
istraivanja
Jo neverifikovana, ali ipak nauna
saznanja o predmetu
Emprijsko iskustveno, nenauno saznanje
Nepostojee saznanje o predmetu
 TEORIJSKO ODREENJE
PREDMETA

OPERACIONALIZACIJA ZAHTEVA ZA
NOVIM ISTRAIVANJEM

- Izrada kategorijalnopojmovnog sistema

OPERACIONALNO ODREENJE
PREDMETA

1. inioci sadraja predmeta istraivanja

2. Vremensko odreenje predmeta
3. Prostorno odreenje predmeta
4. Disciplinarno odreenje predmeta (inter
ili intra)
 2.1.3.CILJEVI ISTRAIVANJA
Kvalitativna i kvantitativna svojstva znanja koja
se stiu istraivanjem
A) NAUNI CILJEVI
- nauna deskripcija
- nauna klasifikacija i tipologija
- nauno otrkie
- nauno objanjenje
- nauno predvianje
B) DRUTVENI CILJEVI
 2.1.4. HIPOTEZE I INDIKATORI
Hipoteze su osnovne MISAONE
pretpostavke o predmetu istraivanja.
Ne smeju biti ni ue ni ire od predmeta
istraivanja
Moraju biti ADEKVATNE i SIMETRINE
operacionalnom odreenju predmeta
Saglasne sa CILJEVIMA istraivanja
Teorijski ili empirijski PROVERLJIVE
 Hipoteze kao stav o nepoznatom (ili nedovoljno
poznatom). Mora biti:
- saznajno-nauno smisaon i znaajan
- nauno problemski
- logiki neprotivurean
- izraava razlike, suprotnosti i protivurenosti
- jeziki izraen
ETIRI osnovna razloga nastanka hipoteza:
1. Sticanje novog naunog saznanja
2. Proirivanje i produbljivanje postojeeg
3. Provera postojeeg
4. Obrada, sistematizacija, verifikacija i pretvaranje
svakodnevnog iskustvenog saznanja u nauno
 Osnovne optenaune funkcije
hipoteza
OTKLANJANJE PRAZNINA

OTKLANJANJE PROTIVURENOSTI
PREVAZILAENJEM

OSTVARIVANJE VIEG NIVOA

ISTINITOSTI
 KRITERIJUMI PODELE
HIPOTEZA
1. PREMA PREDMETU
- teorijske
- empirijske
- iluzorne
2. PREMA LOGIKOJ PRIRODI
- logiki proces nastajanja = prosto implikacione, deduktivne,
induktivne, statistike
- modalitet sudova = mogue, verovatne, sluajne
3. PREMA OPTOSTI
- obuhvatnost materije = opte, posebne i pojedinane
- optost vaenja
4. PREMA SAZNAJNOJ ULOZI
- funkcije u delatnosti istraivanja = ad hoc, radne, pomone, naune
- u skladu sa ciljem istraivanja = deskriptivne, klasifikatorske,
eksplikativne, statistike
 SISTEM HIPOTEZA U NACRTU
NAUNE ZAMISLI
a) GENERALNA HIPOTEZA
- pokriva ceo predmet istraivanja i iskazuje se kao stav ili
pitanje o preliminarnom odreenju predmeta
a.1.) OPTA HIPOTEZA
- razrada generalne hipoteze, ali su i dalje opte i nuno ih
je konkretizovati
b) POSEBNE HIPOTEZE
- konkretizovan deo generalne, opte hipoteze
- hipotetiki stav o posebnom delu predmeta
c) POJEDINANE HIPOTEZE
- najjednostavnije i najkonkretnije, razrada posebnih
hipoteza
 PRIMER
GENERALNA: Pretpostavka ovog istraivakog rada je da je
ivot na Marsu mogu.
OPTA: Pretpostavka je da su za ivot ljudskog bia na
nekoj planeti neophodni: voda (H2O), kiseonik (O2),
atmosfera, odreena temperatura, kopno.
POSEBNE HIPOTEZE:
H0: Pretpostavka da na Marsu ima ili je bilo vode.
H1: Pretpostavka da postojanje vode, uz odreenu srednju
temperaturu stvara vegetaciju
H2: Pretpostavka da se fotosintezom stvara kiseonik.
H3: Pretpostavka da je Mars kopnena (tvrda) planeta
 Generalna hipoteza generalnog projekta
Kumulativna posebna hipoteza
Specifikovane hipoteze
Nulta hipoteza
PREMA NAUNOM CILJU:
A) Deskriptivne
B) Klasifikatorsko-tipoloke
C) Heuristiko konstatujue
D) Eksplikativne
E) Prognostike
 Elementi hipoteze

STAV HIPOTEZE sadraj, sutina i

smisao hipoteze
VARIJABLE HIPOTEZE opti pojmovi,
mogu menjati znaenje. Zavisna i
nezavisna varijabla.
Otkrivanje promena u zavisnoj varijabli
pod uticajem nezavisne varijable
 INDIKATORI

SPOLJANJE MANIFESTACIJE UNUTRANJE

SUTINE.
- Neposredni
- Posredni
injenice materijalne stvarnosti
Razne drutvene tvorevine
Odreena ponaanja
Utvruju se odmah posle formulisanja svake
pojedinane hipoteze. Veza izmeu stava hipoteze i
instrumentarija za sakupljanje podataka.
 Vrste indikatora
I a) EKSPRESIVNI indikatori
stavova
b) PREDIKATIVNI indikatori
svojstava
II a) KVANTITATIVNI
b) KVALITATIVNI
III a) OBJEKTIVNI
b) SUBJEKTIVNI
 2.1.5. NAIN ISTRAIVANJA
METODE I TEHNIKE ISTRAIVANJA
Uslovljen teorijskim odreenjem predmeta, paradigmtskim
odreenjem i svojstvima indikatora.
1) Osnovne metode
2) Optenaune i druge metode
3) Vrste podataka, statistike serije i analize. Prikazivanje i
obrazloenje uzoraka
4) Kriterijumi, merila i merne skale
5) Vrste modela, njihovog mesta i uloge
6) Tehnike prikupljanja podataka i plan njihove obrade
 2.1.6. NAUNA I DRUTVENA
OPRAVDANOST ISTRAIVANJA
NAUNA OPRAVDANOST
Povezana sa pretpostavljenim doprinosom
nauci:
a) heuristiki rezultat
b) verifikatorni rezultat
Doprinos u oblasti:
a) spoznaje same pojave
b) metodologije i metoda

DRUTVENA OPRAVDANOST
Doprinos u reavanju drutvenih poblema