VISOKA ZDRAVSTVENO SANITARNA KOLA

STRUKOVNIH STUDIJA
VISAN

DIPLOMSKI RAD
TEMA-MEDICINSKI OTPAD

Vojinovic stefan Prof dr Slobodan Toovi

MEDICINSKI OTPAD-POJAM I PODELA
Medicinski otpad je vrsta otpada koja predstavlja sve
otpadne materije nastale kao proizvod pruanja
zdravstvene zatite, kako ljudi tako i zatite ivotinja.
Prema tome, otpad nastao u procesima leenja,
istraivanja, odnosno svih srodnih mediicinskih
delatnosti predstavlja medicinski otpad. Prema karakteru i
osobinama takav otpad se deli na: komunalni i opasan
otpad.

Medicinski otpad jednom reju nastaje prilikom

postavljanja dijagnoza, leenja ili pruanja medicinske
nege, kao i prilikom istraivanja koja se sprovode u
zdravstvenim ustanovama. Pomenuti otpad podrazumeva
sav otpad koji nastaje prilikom pruanja zdravstvenih
usluga

2
 UKUPNA KOLIINA OTPADA KOJI SE PROIZVEDE U
ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA

30% 70%
Medicinski opasan Komunalni otpad
otpad

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji opasan

medicinski otpad moe se podeliti na sledee grupe:

infektivni,
patoloki,
radioaktivni,
farmaceutski,
otri predmeti,
sudovi pod pritiskom,
hemijski otpad
3
otpad koji sadri teke metale.
STANJE MEDICINSKOG OTPADA U SVETU I U SRBIJI

Koliina medicinskog otpada koja nastaje u nekoj zemlji zavisi od njene

ekonomske moi i stepena razvoja zdravstvene slube. to je zemlja
bogatija, a zdravstvena sluba razvijenija to je i koliina otpada vea.
Koliina i vrsta otpada najvie zavise od veliine i tipa ustanove, tj.
da li ustanova ima stacionar i koju vrstu oboljenja lei, da li samo
obavlja preglede i manje intervencije itd.

Visoko razvijene zemlje proizvode do 6 kg opasnog medicinskog

otpada po osobi godinje.

Izvor Dnevna proizvodnja

otpada(kg/krevet)
Univerzitetska bolnica 4.1-8.7
Opta bolnica 2.1-4.2
Regionalna bolnica 0.5-1.8
Domovi zdravlja 0.05-0.2

U veini nerazvijenih zemalja i zemalja u tranziciji nema

razdvajanja medicinskog otpada na infektivni i neinfektivni. U tim
zemljama, ukupan opasan otpad se kree od 0,5 kg do 3 kg po osobi 4
godinje
 U bolnicama u Srbiji postoji 50.988 kreveta sa priblinim brojem od 15
miliona bolnikih dana. Prosena zauzetost kreveta je 72% na
godinjem nivou. Prema postojeim podacima iz zdravstvenog sektora
postoji i dodatnih 2700 kreveta, koji se nalaze u vojnim bolnicama i
privatnim klinikama. Na osnovu ovih podataka napravljena je
procena koliine medicinskog otpada koji se stvara u zdravstvenim
ustanovama.
U skladu sa procenama Svetske zdravstvene organizacije, u
bolnicama u Srbiji se stvara proseno 1,8 kg medicinskog otpada po
bolesnikom krevetu dnevno. Ova koliina srazmerna je koliini i proseku
koji vai za zemlje Istone Evrope.
Na osnovu pojedinanih procena stvaranja opasnog medicinskog
otpada moemo rei da se ukupna godinja koliina opasnog
medicinskog otpada u svim zdravstvenim organizacijama u Srbiji
procenjuje na oko 9.600 tona

Izvor Koliina otpada (t/godini)

Bolnica 5300
Domovi zdravlja 2410
Ostale ambulante 1700
Zavodi za zatitu zdravlja 200
Ukupna koliina medicinskog 9600
otpada 5
INFEKTIVNI MEDICINSKI OTPAD
Infektivni otpad je opasan medicinski otpad koji sadri ili moe sadrati
mikroorganizme koji zbog svog tipa i koncentracije mogu izazvati bolest
ljudi i ivotinja, a ine ga kulture i pribor iz mikrobiolokih
laboratorija,materijal i pribor koji je bio u kontaktu s krvlju i ostalim
izluevinama infektivnih pacijenata ukljuujui hirurke zahvate i
obdukciju, otpad od dijalize, infuzije i slinih zahvata, transfuzije, otpad
izolacije infektivnih pacijenata, rukavice i ostali pribor za jedokratnu
upotrebu.

Prilikom procene da li odreeni otpad treba da bude klasifikovan kao

infektivni medicinski otpad, potrebno je imati u vidu sledee aspekte:
1. Zatitu zdravstvenih radnika i zaposlenih na poslovima u pruanju
zdravstvene zatite u vezi sa rukovanjem otpadom;
2. Mogue klasifikovanje otpada kao opasnog otpada, radioaktivnog
otpada ili otpada druge kategorije;
3. Potovanje zakonskih propisa koji se odnose na transport opasnih
materija (pre svega propisi ADR-a za transport opasnih materija
drumskim saobraajem);
4. Proces odluivanja strunjaka koji uestvuje u pruanju zdravstvene
usluge i stvaranju otpada, o nainima odlaganja otpada 6
Razvrstavanje, prikupljanje i skladitenje infektivnog medicinskog
otpada

Medicinski otpad, ma gde nastao, treba odloiti im je to mogue.

Medicinsko osoblje koje odlae otpad treba da proveri da li su kese za
infektivni medicinski otpad adekvatno postavljene na svim mestima u
zdravstvenoj ustanovi gde se stvara infektivni otpad.
Takoe, zadatak zdravstvenih radnika je i da odrede mesta gde se
stvara otpad sastavljen uglavnom od otrih predmeta, to je naroito
vano zbog postavljanja kutija za prikupljanje ove kategorije medicinskog
otpada. Uloga zdravstvenih radnika je i u proveri da li su po obavljenom
prikupljanju infektivnog medicinskog otpada kese vrsto zatvorene i da li
se u okiru njihovih slubi ili odeljenja kese pune do tri etvrtine njihove
zapremine.

7
 ute kese sa prikupljenim infektivnim medicinskim otpadom zatvaraju se
vezivanjem vrata (vrha) kese. Kese ne smeju da se zatvaraju spajalicama.
Ukoliko je mogue i ukoliko je neka od utih kesa poluprazna, ista
se mora zatvoriti i moe se ubaciti u drugu utu kesu, koja je slino i malo
punjena (poluprazna).
Veoma vaan parametar kvaliteta prikupljanja infektivnog
medicinskog otpada je i to to se nikada ne sme dozvoliti da se otpad
nagomilava na mestu nastanka.
Dinamika odnoenja i prikupljanja infektivnog medicinskog
otpada u zdravstvenoj ustanovi je deo plana upravljanja medicinskim
otpadom zdravstvene ustanove.
Odreene preporuke se moraju potovati i od strane pomonih
radnika zaduenih za skupljanje otpada, to takoe mora biti obezbeeno
u svakoj zdravstvenoj ustanovi.
Infektivni medicinski otpad mora da se skuplja svakodnevno (ili
koliko god esto je potrebno) i svakodnevno se mora odnositi na
privremeno mesto skladitenja u datoj zdravstvenoj ustanovi, gde ostaje
do dana predaje Centralnom mestu tretmana (ukoliko ne postoji drugaiji
dogovor u datoj zdravstvenoj ustanovi).
Nijedna vrea ne sme da se ukloni sa odeljenja ili iz slube u
zdravstvenoj ustanovi, ukoliko nije oznaena nalepnicom na kojoj je
obeleeno mesto nastajanja (bolnica i odeljenje) i sadraj kese, odnosno
plastinog kontejnera za odlaganje otrih predmeta. ute kese ili posude
moraju odmah da budu zamenjene novim, iste vrste. 8
PRINCIPI SKLADITENJA INFEKTIVNOG MEDICINSKOG OTPADA
Po obavljenom razdvajanju medicinskog otpada, kategorija infektivnog
medicinskog otpada mora se uvati u skladitima koja zadovoljvaju
sledee kriterijume:
Uslovi skladitenja u za to odreenim prostorima unutar zdravstvene
ustanove su strogi i bezbedni;
Skladite omoguava bezbedno uvanje kontejnera namenjenih iskljuivo
za prikupljanje infektivnog medicinskog otpada. Svi isti neupotrebljavani
kontejneri moraju biti odvojeni od korienih/punih kontejnera;
Skladite omoguava jasno razdvajanje razliitih kategorija otpada koje
treba odlagati na razliite naine (u sluaju skladitenja otpada u
stanovima pacijenata, treba obezbediti odvajanje medicinskog otpada od
otpada koji potie iz domainstva, jer su naini odlaganja razliiti);
Lokacija skladitenja otpada je poseno odreena u za to namenjenim i
ograenim prostorima, u bezbednoj sredini bez mogunosti potencijalnog
irenja agresivnih mirisa;
Svako skladite poseduje uputstva o bezbednosti (na primer, proceduru u
sluaju izlivanja i mere predostronosti zbog prisustva krvi i telesnih
tenosti);
Svako skladite je odgovarajuih dimenzija tako da obezbeuje dovoljno
prostora za uvanje kontejnera u sluajevima stvaranja poveane koliine
infektivnog medicinskog otpada ili u sluajevima kanjenja u odnoenju
otpada na druge destinacije. 9
PROSTOR ZA SKLADITENJE INFEKTIVNOG MEDICINSKOG
OTPADA

Lokacija, dimenzije i tip konstrukcije prostora za skladitenje zavise od

mnogo razliitih faktora (potrebe bolnike ustanove ili doma zdravlja i
potrebe za skladitenje medicinskog otpada u domu pacijenta su razliite).
U svakom sluaju, mesto za skladitenje infektivnog medicinskog
otpada ne bi smelo biti dostupno neovlaenim licima, ivotinjama,
pticama i drugim vektorima raznoenja infektivnih agenasa.
Prostori za skladitenje kabastog (uglavnom komunalnog otpada)
treba da se nalaze u blizini svakog odlagalita otpada, na nepropustljivom
tlu sa dobrom drenaom na kome postoje mogunosti za pranje,
odgovarajue osvetljenje, ventilacija i jasni znakovi upozorenja.
Temperatura na kojoj se odlae infektivni medicinski otpad treba
da bude takva da ne dozvoli da otpad postane opasniji i jaeg mirisa u
periodu skladitenja i uvanja do transporta koji e zatim uslediti.
Prilikom odreivanja uslova skladitenja, treba imati u vidu
lokalne okolnosti, prirodu i koliinu otpada koji treba da bude skladiten.
Kada je to potrebno, mogu se potraiti saveti u vezi sa
skladitenjem od Komisije za kontrolu bolnikih infekcija i/ili od
sanitarnog inspektora Ministarstva zdravlja.
10
PRIKUPLJANJE INFEKTIVNOG MEDICINSKOG OTPADA

Najpogodniji nain identifikacije kategorija medicinskog otpada je

razvrstavanje otpada u plastine vree ili posude razliite boje.
Prema preporukama Ujedinjenih nacija medicinski otpad treba
odlagati u kontejnere ili kese sa sledeim karakteristikama:
otre predmete treba odlagati u kontejnerima sa UN kodom koji su
neprobojni i koji ne proputaju tenost /ne cure (boja kontejnera uta);
otpad za spaljivanje treba da bude upakovan u kesama sa UN kodom, (BS
381C) ili u kontejnerima takoe sa UN kodom;
otpad za tretman u autoklavima (toplotnu obradu putem sterilizacije)
treba upakovati u ute kese ili ute kontejnere za jednokratnu upotrebu
sa UN kodom;
komunalni otpad treba odlagati u crne kese za komunalni otpad.
Kada se kategorija otpada ispravno identifikuje, infektivni
medicinski otpad bi trebalo odloiti u kesu ili plastian kontejner
odgovarajue vrste i boje.
Kesu ili mali kontejner treba ispravno oznaiti deklaracijom
odgovarajue boje, koju je potrebno ispuniti na sledei nain:

11
 12

Klasifikacija medicinskog otpada prema Evropskom katalogu

otpada
13
TRETMAN INFEKTIVNOG MEDICINSKOG OTPADA
Procedure koje obezbeuju unapreenje kvaliteta zdravstvene zatite odnose se i na
proces rukovanja, odlaganja i finalnog zbrinjavanja infektivnog medicinskog otpada.
Tok infektivnog medicinskog otpada u svakoj zdravstvenoj ustanovi prikazan je kao
pojednostavljen proces na slici .
Kategorizacija nastalog medicinskog otpada na
mestu stvaranja, obeleavanje, pakovanje,
interni transport, privremeno skladitenje i isporuka
i/ili tretman autoklaviranjem istog predstavlja proces
rukovanja i upravljanja ovom kategorijom medicinskog
otpada u svakoj zdravstvenoj ustanovi.
Popularno nazvan tok infektivnog otpada, ovako opisan,
omoguava definisanje svake od navedenih procedura,
a u cilju obezbeivanja kvaliteta rada u zdravstvenim
ustanovama i smanjenja rizika po zaposlene i smanjenja
rizika od zagadenja ivotne sredine.

14
PROPISI IZ OBLASTI UPRAVLJANJA MEDICINSKIM
OTPADOM U SRBIJI
Iako medicinski otpad po koliini koja se svakodnevno proizvede, kao i po
procentu u odnosu na ostali otpad ne ini znaajnu veliinu, ipak
predstvalja kategoriju otpada kome se mora posvetiti posebna panja.
Upravljanje medicinskim otpadom ureeno velikim brojem zakona i
podzakonskih akata. Prvi kriterijum predstavljaju unutranji i
meunarodni propisi. Pod unutranjim propisima se podrazumevaju
pravni akti doneti od strane naih organa i u postupku propisanom za
donoenje i usvajanje domaih propisa.
Treba napomenuti, da se prilikom donoenja ovih propisa svakako vodi
rauna o zahtevima i standardima koji u ovoj materiji vladaju u
meunarodnoj zajednici, ali su to ipak iskljuivo unutranji propisi
Republike Srbije.
Posebno mesto zauzimaju specifine vrste otpada, pa upravljanje tim
vrstama otpada mora da se vri u skladu sa sledeim direktivama
Evropske Unije: Direktivom o odlaganju otpadnih ulja, Direktivom o
ambalanom otpadu, Direktivom o otpadu koji sadri PCB i PCT,
Direktivom o kanalizacionom mulju, Direktivom o
akumulatorima,Direktivom o starim prevoznim sredstvima kao i
Direktivom o razliitim nainima odlaganja i povraaja korisnih
komponenti iz otpada i prekogranini promet otpada Bazelskom 15
konvencijom.
 Zakon o upravljanju otpadom prate razliiti propisi, mere, standardi i
smernice na dravnom, pokrajinskom i lokalnom nivou.
Neki od propisi koji neposredno ureuju upravljanje medicinskim
1. Zakon o upravljanju otpadom ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010 i
14/2016)
2. Pravilnik o upravljanju medicinskim otpadom(Sl. glasnik RS", br.
78/2010)
3. Zakon o zatiti ivotne sredine ("Sl. glasnik RS", br. 135/2004, 36/2009,
36/2009 - dr. zakon, 72/2009 - dr. zakon, 43/2011 - odluka US i 14/2016)
4. Zakon o zdravstvenoj zatiti ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005, 72/2009 - dr.
zakon, 88/2010, 99/2010, 57/2011, 119/2012, 45/2013 - dr. zakon, 93/2014,
96/2015 i 106/2015)
5. Zakon o sanitarnom nadzoru (Slubeni glasnik Republike Srbije, br.
125/04), Zakon o sahranjivanju i grobljima (Slubeni glasnik SRS, br. 20/77,
24/85,6/89 i Slubeni glasnik Republike Srbije 53/93, 67/93, 48/94, 101/05 dr.
zakon).
6. Zakon o proizvodnji i prometu otrovnih materija (Slubeni list SRJ, br.
15/95, 28/96, 37/02 i Slubeni glasnik Republike Srbije 101/05 dr. zakon).
7. Zakon o lekovima i medicinskim proizvodima ("Sl. glasnik RS", br.
30/2010 i 107/2012).
8. Zakon o prevozu opasnih materija ("Sl. glasnik RS", br. 88/2010 i 104/2016
- dr. zakon).... 16
 Transport opasnih materija koje se uvoze ili izvoze iz nae zemlje,
odnosno koje se transportuju kroz Srbiju (transfer opasnih materija)
regulisan je Zakonom o prevozu opasnih materija, kao i Zakonom o
potvrivanju Bazelske konvencije o kontroli prekograninog kretanja
opasnih otpada i njihovom odlaganju.

Upravljanje otpadom, dakle, podrazumeva itav niz postupaka u koje se

posebno ubraja:
planiranje i organizovanje upravljanja otpadom;
mere postupanja sa otpadom pri sakupljanju, transportu, skladitenju,
ponovnom iskoriavanju, tretmanu i odlaganju
Pri tome je bitno da se prilikom ovih procedura vodi rauna da se
upravljanje otpadom vri na nain kojim e se obezbediti najmanji rizik po
ugroavanje ivota i zdravlja ljudi.
U tom cilju moraju se preduzimati mere koje e dovoditi do smanjenja:
zagaenja voda, vazduha i zemljita; opasnosti po biljni i ivotinjski svet;
opasnosti od nastajanja eksplozija ili poara; negativnih uticaja na
predele i prirodna dobra posebnih vrednosti; nivoa buke i neprijatnih
mirisa.
17
STUDIJA SLUAJA UPRAVLJANJE MEDICINSKIM
OTPADOM U OPTOJ BOLNICI STEFAN VISOKI
U svim naporima rukovodi se Planom za upravljanje otpadom i uverenjem
da je upravljanje otpadom odgovornost svake pojedinane osobe odnosno
zaposlenog u ustanovi.

Plan upravljanja otpadom u O.B. Stefan

Visoki postavlja ciljeve i definie
aktivnosti koje treba da poboljaju sve
aspekte upravljanja otpadom, ukljuujui
proizvodnju, razvrstavanje, pakovanje,
obeleavanje, transport, uvanje, tretman
i konano odlaganje, u skladu sa
republikim smernicama i meunarodno
prihvaenom dobrom praksom.

Glavni cilj ovog plana je da se obezbedi

bezbedan nain upravljanja otpadom,
koji ne ugroava ivotnu sredinu, kako bi
se zatitili pacijenti koji koriste
zdravstvene usluge, zaposleni koji rade u
zdravstvenim ustanovama, zaposleni u
18
javnim komunalnim preduzeima i
ivotna sredina
Organizaciona em plana upravljanja otpadom
 Dijagram toka upravljanja otpadom
Razvrstavanje otpada je Obavestiti lice zadueno za
razdvajanje razliitih Da li je
neopasan?
Da Moe li da se
reciklira?
Da reciklau ili staviti otpad u
kontejner predvien za

vrsta otpada u definisane

reciklau
Ne

grupe sa slinim
Komunalni otpad
EKO 20:03:01
Spakovati u crnu kesu i staviti u odgovarajui
osobinama i/ili
Ne
kontejner

opasnostima (koje se Da li je re o
otrom
Da Da li je kontaminiran
citotoksinim
Da
Citotoksini otpad
EKO 18:01:08*
Staviti u ljubiasti kontejner
nazivaju tokovi otpada). predmetu? supstancama?
za otre predmete

Ne Ne

Da Otpad od otrih predmeta

Razliiti tokovi otpada Da li je re o

opasnoj hemikaliji?
EKO 18:01:03*
Staviti u uti kontejner za otre predmete

zahtevaju razliite vrste Ne

pakovanja, rukovanja, Hemijski otpad
EKO 18:01:06*
transporta i uvanja.
Da li je kontaminiran Da
opasnom Pogledajte konkretna uputstva za tu vrstu otpada i/ili
hemikalijom? stavite u odgovarajui crveni kontejner

Razliiti tokovi otpada

Ne

Opasni otpad
takoe zahtevaju
Da li je re o sudu
pod pritiskom ili Da Pogledajte konkretna uputstva za tu vrstu
otpadu od tekih otpada i/ili stavite u odgovarajui crveni

razliite postupke za
metala? kontejner ili na mesto za uvanje

tretman/odlaganje; Ne
Da li je re o Farmaceutski otpad
pravilno razvrstavanje farmaceutskom proizvodu
ili o proizvodu
kontaminiranom takvim
Da EKO 18:01:07
Pogledajte konkretna uputstva za tu vrstu otpada

medicinskog otpada proizvodom?

i/ili stavite u odgovarajui crveni kontejner

obezbeuje da svaki Ne
Da
Infektivni otpad
EKO 18:01:03*

otpad bude Da li je infektivan ili

potencijalno
Staviti u odgovarajuu utu kesu ili kontejner

obraen/odloen u infektivan?
Patoanatomski otpad

skladu sa opasnostima Ne
Da EKO 18:01:02
Stavite u odgovarajuu smeu kesu ili
kontejner i uvajte u friideru do odlaganja
koje su za njega Da li je re o
prepoznatljivim 19
karakteristine.
tkivima ili delovima
tela?
Vrsta otpada Primeri Kontenjer Put za tretman/odlaganje

Komunalni otpad Opti otpad, hrana i Crna kesa Komunalna deponija

nekontaminirana ambalaa

Infektivni i potencijalno Gaze, zavoji kontaminirani uta kesa odobrena Sterilizacija vodenom parom
infektivni otpad krvlju i telesnim tenostima, od strane UN (autoklav itd), mehaniko
pricevi, krv za laboratorijske usitnjavanje i odlaganje na
testove komunalnu deponiju

Otpad od otrih predmeta Predmeti ili materijali koji mogu uti kontejne Sterilizacija vodenom parom,
da ubodu ili poseku, kao to su r odobren od mehaniko usitnjavanje i odlaganje
igle, skalpeli itd. strane UN na komunalnu deponiju

Citotoksini otpad Citotoksini i citostatiki lekovi i Ljubicasti Bezbedno dugotrajno skladitenje i

kontaminirani kontenjer konano odlaganje spaljivanjem
ili kesa

Farmaceutski otpad Farmaceutski proizvodi/lekovi i Crveni kontenjer Bezbedno dugotrajno skladitenje i

kontaminirani materijali ili kesa konano odlaganje spaljivanjem ili
Odobreni fiziko-hemijskim tretmanom
od UN

Hemijski otpad Opasne hemikalije kao to su Crveni Kontenjer Bezbedno dugotrajno skladitenje i
kiseline, baze, rastvarai, ili kesa konano odlaganje spaljivanjem ili
fotohemikalije, reagensi itd. Odobreni od UN fiziko-hemijskim tretmanom

Patoanatomski otpad Prepoznatljiva tkiva, organi, Smedji kontenjer uvanje u friideru nakon ega
delovi tela, kese sa krvlju za ili kesa sledi kremacija ili sahranjivanje
transfuziju itd.
Otpad koji sadri teke Baterije ili otpad koji sadri Crveni kontenjer Bezbedno skladitenje i reciklaa
metale ivu, kao to su termometri, ili kesa i/ili fiziko-hemijski tretman
manometri i amalgam za
plombe 20

Razvrstavanje medicinskog otpada u O.B. Stefan

Visoki
 Bezbedno upravljanje medicinskim otpadom je od posebnog znaaja za
iru drutvenu zajednicu zbog rizika koji moe doneti humanoj populaciji i
ivotnoj sredini. Medicinski otpad se danas definie kao sav otpad, opasan
ili neopasan, koji se generie pri pruanju zdravstvenih usluga u
dijagnostici, prevenciji, leenju i istraivanju u oblasti humane i
veterinarske medicine. Razvoj zdravstvenih tehnologija je znaajno
promenilo sastav i koliinu stvorenog otpada u zdravstvenim ustanovama.

Za krajnji zakljuak ovog rada moemo rei da je problem zbrinjavanja

medicinskog otpada reiv adekvatnom primenom zakonske regulative, kao
i veom zainteresovanou naune i strune javnosti koja moe uticati na
svest graana o znaaju pravilnog upravljanja kako drugim, tako i
medicinskim tokovima otpada.

21