PREDUZETNITVO

Doc. dr Dragan Janjui

 PREDUZETNITVO
Preduzetnik - re nastala u francuskom jeziku i oznaava nekog
ko neto preduzima ili radi.

ENTERPRENEURDRE- onaj ko preduzima.

ENTERPRENEURSHIP preduzetnik

Peter Drucker (1989) preduzetnitvo definie kao sistematsko

inoviranje koje se sastoji u namenskom i organizovanom
traganju za promenama, i daje sistematsku analizu mogunosti
ekonomskih i socijalnih inovacija
 RIARD KANTILJON (RICHARD CANTILLON)
(1680-1734.)
Zaetnik teorije preduzetnitva1755. godine u svom delu
"Rasprava o prirodi trgovine" prvi put spominje termin
"preduzetnik(objavljeno 1755. god.).

Razlikuje tri tipa ekonomskih subjekata: Vlasnike zemljita,

Preduzetnike, Najamnike.

Osnova njegovog pristupa je u riziku koji preduzetnik

snosi kupujui odreenu robu po poznatoj ceni i prodavajui je
po ceni koja je neizvesna, a time obezbeuje trinu razmenu.
I danas veina teoretiara navodi rizik kao glavnu
odrednicu preduzetnitva .
Abbe Nicolas Bandeau - inovativnost
 AN BAPTIST SEJ (JEAN BAPTISTE SAY)
(1767-1832.)

Najznaajniji teoretiar preduzetnitva u 19.veku.

Diferencira tri proizvodna faktora:
Sredstva
Kapital
Prirodne resurse
Say je sve delatnosti podelio u tri kategorije:
- Kretaori naunih saznanja
- Oni koji ta znanja primenjuju u konkretnim oblastima.
- Neposredni proizvoai odreenih proizvoda ili usluga.

Say rizik ne vidi kao centralnu kategoriju i funkciju preduzetnika.

Preduzetnik mora da poseduje sposobnosti nadgledanja, kontrole i
upravljanja.
ALFRED MARAL (ALFRED MARSHALL) 1842-1924.

Utvruje dva tipa preduzetnika:

1.Vaniji, onaj pravi, koji otvara novi i savremeni posao.
2.Preduzetnik koji sledi ve uhodani posao.
Prvi sledi sudbinu poslovnog rizika, a drugi samo oekuje
"nagradu za kontrolnu funkciju i upravljanje
Preduzetnik mora prepoznavati anse koje proizlaze iz rizika i
sve to spram trinih konkurenata.
Kapitalista i preduzetnik, ne moraju biti, a najee i nisu iste
osobe
 JOZEF UMPETER (JOSEPH ALOIS SCHUMPETER)
(1883-1950.)

U ekonomsku teoriju uvodi pojam preduzetnika inovatora.

Osnovna teza: Glavni zadatak preduzetnika je da rui
ekonomski "status quo" i to prvenstveno svojim inovativnim
aktivnostima.
Po Schumpeteru: Zadatak preduzetnika je da remeti ravnoteu,
a ne da je uspostavlja
(Pozitivna (kreativna) destrukcija ).
Preduzetnik je inovator. Preduzetnici stvaraju novu vrednost
tako to rue postojea trita, stvaraju novu potranju i
poveavaju bogatstvo.
SHUMPETEROVO SHVATANJE INOVACIJE

Nov proizvod i usluga,

Novo trite,

Nov nain rada i voenja poslova,

Pronalaenje i upotreba novih sirovina i materijala,

Uvoenje nove organizacije rada.

 TEODOR ULC (THEODOR W. SCHULTZ)
(1902-1998.)

Uvodi novost - sve sposobnosti potrebne preduzetniku

mogu se nauiti
Ne postoje "roeni" preduzetnici obrazovanjem i
praksom ljudi mogu postati preduzetnici u svako vreme
svog ivota i u brojnim delatnostima.
Nazivaju ga ocem teorije "ljudskog kapitala

Preduzetnitvo je potrebno u svim aktivnostima, a ne

samo uprivredi.
 PREDUZETNITVO - NOVIJI TEORIJSKI ZAPISI

PeterDrucker
Preduzetnitvo je stvaranje novog trita i novog potroaa kako
je to, na primer, uinio McDonald's, definisanjem vrednosti svog
finalnog proizvoda.

NicholasC.Siropolis
Preduzetnitvo je nadahnue idejom, borba mukaraca i ena s
premonim okolnostima i zadovoljstvo koje sledi iz uspeha na
sopstvenom putu.
 DEFINICIJA PREDUZETNITVA -EU
Preduzetnitvo je nain razmiljanja, odnosno proces
stvaranja i razvijanja ekonomskih aktivnosti
kombinovanjem rizika, kreativnosti i/ili inovatinosti uz
pouzdanu upravljaku strukturu unutar nove ili postojee
organizacije.
Zelena knjiga preduzetnitva*, (2003) Evropska komisija
 TA JE PREDUZETNITVO

koristi za identifikaciju preduzimljivih pojedinaca koji stimuliu

ekonomski progres pronalaenjem novih i boljih naina rada.
Preduzetnitvo je poslovna aktivnost usmerena ka stvaranju novih
materijalnih i drutvenih vrednosti i menjanju stvari na bolje kroz
pruanje novih proizvoda i usluga na tritu.
 TA JE PREDUZETNIK?
1725. Riard Cantillon: Preduzetnik je osoba koja plaa odreenu
cenu za odredjeni proizvod sa namerom da ga preproda. Sam donosi
odluku o kupovini i utroku sredstava. Kupoprodajna cena je
neizvesna a samim tim i rizik za postizanje profita.
1964. Peter Drucker: preduzetnik trai promene, odgovara na njih i
eksploatie mogunosti. Inovacija je specifian alat preduzetnika
stoga efikasan preduzetnik pretvara mogunosti u resurse.
2004. Dedi, M., Umihani, B: Preduzetnik je poslovno kreativan,
inovativan, samouveren ovek, koji je sposoban brzo uoiti
pojave/prilike, probleme i mogunosti, te spreman na razuman
rizik i maksimalni napor da bi ostvario svoje ideje i ciljeve uz
prihvatanje pune odgovornosti za uspeh i neuspeh svog poduhvata
 PREDUZETNIKI KONCEPT

Nova poslovna
Preduzetnik Preduzetnitvo
kreacija

Osoba/Linost Proces Rezultat

 KLASIFIKACIJA PREDUZETNITVA
Prema kriterijumu vlasnitva i pravno-organizacionog oblika
biznisa:
INDIVIDUALNO
KOLEKTIVNO PREDUZETNITVO

Prema kriterijumu samostalnosti (autonomnosti) i

samodovoljnosti nekog preduzetnikog sistema:
EKSTERNO,
INTERNO intrapreduzetnitvo (Unutranje preduzetnitvo)
PREDAVANJE

Doc. Dr Dragan Janjui

 DIMENZIJA PREDUZETNITVA

RESURSI

SPOSOBNOSTI

STRATEGIJE
 DIMENZIJA PREDUZETNITVA

POJEDINCI
OKRUENJE

ORGANIZACIJA
 GDE JE PREDUZETNITVO

SLOBODA ZA OSTVARIVANJE EKONOMSKOG

PODUHVATA I SLOBODA KREATIVNOSTI I INOVACIJE.

POVOLJNI EKONOMSKI USLOVI I PROSPERITET

 GDE JE PREDUZETNITVO

PREDUZETNITV U OBLASTI USLUGA

PREDUZETNITVO U OBLASTI PROIZVODNJE

PREDUZETNITVO U BUDUNOSTI
ESTETSKA HIRURGIJA
PRAVNE USLUGE
MENADMENT I MARKETING KONSALTING
FINANSIJSKI KONSALTING
KOMUNIKACIJE
PORESKI KONSALTING
INFORMATIKE DELATNOSTI
BERZANSKO POSLOVANJE
PREHRANA
INTERNET TRGOVINA
SPA CENTRI
PREDUZETNITVO U BUDUNOSTI
HEMIJSKA INDUSTRIJA
TEKSTILNA INDUSTRIJA

PROIZVODNJA RAUNARA I
ELEKTRONIKE OPREME
PROIZVODNJA MEDICINSKE OPREME

PROIZVODNJA ENERGENATA IZ
NETRADICIONALNIH IZVORA
OPREMA ZA ZATITU I KONTROLU
OKOLINE
PREDUZETNITVO U BUDUNOSTI

ROBOTIKA
TELEKOMUNIKACIJE

BIOTEHNOLOGIJA

GENETIKA
HVALA NA PANJI
PREDAVANJE
SREDINA ZA PREDUZETNITVO
POLITIKA I VLADA
MAKROEKONOMIJA

TEHNOLOGIJA

SOCIODEMOGRAFIJA

EKOLOGIJA
PROCES ANALIZE POSLOVNE ODLUKE

ISPITIVANJE
NADGLEDANJE

PROGNOZIRANJE

OCENJIVANJE
 ISPITIVANJE

ISPITIVANJE JE PROCES POSMATRANJA OKOLINE

POMOU KOJEG IDENTIFIKUJEMO KLJUNE
ELEMENTE I KARAKTERISTIKE SREDINE. TO JE
SISTEM NADGLEDANJA RADI RANOG DETEKTOVNJA
ZNAAJNIH ELEMENATA OKRUENJA.
 NADGLEDANJE

o NADLGEDANJE JE PROCES PRAENJA,

RAzVOJA I REDOSLEDA RIZINIH DOGAAJA
KOJI MOGU DA UTIU NA OPSTANAK
BUDUEG BIZNISA.
 PROGNOZIRANJE

PROGNOZIRANJE PREDSTAVLJA POSTUPAK GDE NA

OSNOVU PRIKUPLJENIH INFORMACIJA I PODATAKA
U SADANJOSTI PROJEKTUJEMO NEKE BUDUE
DOGAAJE KOJI SU VRLO IZVESNI.
 OCENJIVANJE

OCENJIVANJE SPADA U POSTUPAK U KOJEM SE, NA

OSNOVU PREDHODNO SPROVEDENIH POSTUPAKA,
TREBA IZVRITI OCENJA PRIHVATLJIVOSTI/NE
PRIHVATLJIVOSTI OKRUENJA ZA ZAPOINJANJE
NOVOG POSLOVNOG PODUHVATA.
 ANALIZA POLITIKE I VLADE
OGRANIENJA TRGOVINE I CARINE
TRGOVINSKI DOGOVORI
POLITIKI RIZIK

NACIONALNI NIVO
1. POREZI
2. PROPISI
3. ZAKONI
4. DRAVNITROKOVI
5. ZATITA PATENATA
 TEHNOLOKA ANALIZA
TEHNOLOKA ANALIZA ZAHTEVA ISPITIVANJE
TEHNIKA POSLOVANJA I NAINA RADA.

TEHNOLOKA PROMENA SE ODVIJA PREKO:

KOMPLETNOG IZUMA I PREKO PROCESA
INOVACIJE.
A B C D E F FAZE:
A-koncept projekat-prototip
B- lansiranje proizvoda
C- rast proizvoda
D- zrelost proizvoda
E- zamena proizvoda
F- zastarelost proizvoda

SLIKA 1: DIJAGRAM TRITA PROIZVODA

KOMPLETAN IZUM
 PROCENAT INOVACIJA A Oblast INOVACIJA B
kasnog
usvajanja
USVAJANJA brzo usvajanje sporo usvajanje

Oblast ranog
usvajanja

VREME
SLIKA 2: KRIVA DIFUZIJE DVE INOVACIJE

PROCES INOVACIJE.
 PROCESA INOVACIJE
stepen do kojeg inovacija prua veu prednost nego to to
ini postojea praksa.
stepen do kojeg je inovacija kompatibilna sa korisnou i
potrebama korisnika.
stepen do kojeg se inovacija smatra kompleksnom i tekom
za upotrebu.
stepen do kojeg inovacija moe biti predstavljena na
probnoj osnovi, pre nego to korisnici moraju u potpunosti
izvriti njeno usvajanje.
stepen do kojeg je inovacija viena, a njeni rezultati uoeni
od potencijalnih korisnika.
 EKOLOKA ANALIZA
Ekoloka analiza predstavlja istraivanje o
trenutnom stanju ekologije.
EA ima uticaj na: politiku i vladu,
makroekonomiju, tehnologiju i ivotnu sredinu.
ULAZNE BARIJERE
Prepreke za ulazak predstavljaju vaan faktor
prilikom analize strukture trita

DVA OPTA TIPA PREPREKA

strukturne prepreke, koje su rezultat istorije trita,
tehnologije i makrosredine i
odbrambene barijere, koje su rezultat trenutnih
oekivanih reakcija konkurenata.
STRUKTURNE ZABRANE
ULASKA ODBRAMBENE BARIJERE

Proizvodnja u velikim koliinama Reputacija konkurenta

Veliki kapaciteti Istorija trita

Raznolikost proizoda Napad na konkurentski biznis

Specifine zalihe proizvoda Sporo razvijanje trita

Potranja kapitala Konkurenti sa velikom koliinom

resursa
Promenljivi trokovi Smanjenje cena

Pristup distribuciji proizvoda Legalni podsticaji

HVALA NA PANJI
PREDAVANJE
PREDUZETNIKE STRATEGIJE
BIZNIS PLAN
 TA JE STRATEGIJA?
STRATEGIJA JE NAIN KAKO SE TREBAJU KORISTITI
POJEDINI RESURSI DA BI SE ISKORISTILE PREDNOSTI
OKOLNOSTI ZA STVARANJE ELJENIH UINAKA.
JEDNOSTAVNO REENO, STRATEGIJA JE NAIN
OSTVARENJA CILJEVA
PREDUZETNIKE STRATEGIJE
STRATEGIJA SE DEFINIE KAO ORIJENTACIJA
PREDUZEA NA DUGI ROK KOJA TREBA DA
OSIGURA USPENOST. STRATEGIJA SE JAVLJA NA
VIE ORGANIZACIONIH NIVOA U PREDUZEU, ZBOG
TOGA GOVORIMO O NEKOLIKO VRSTA STRATEGIJA.
STRATEGIJA.ZNAI PRVO ANALIZIRATI, ZATIM
EKSPERIMENTISATI, POKUAVATI, UITI, I PONOVO
EKSPERIMENTISATI. (Rita Gunter)
BIT STRATEGIJE NALAZI SE U TOME DA SE
SUTRANJE KONKURENTSKE PREDNOSTI
KREIRAJU BRE NO TO KONKURENTI MOGU
KOPIRATI ONE KONKURENTSKE PREDNOSTI KOJE
VI POSEDUJETE DANAS (GARY HAMEL)
POJAM I DEFINISANJE STRATEGIJE
STRATEGIJA SE MOE DEFINISATI SA DVA
ASPEKTA:
1. TA ORGANIZACIJA NAMERAVA DA
RADI...PROGRAM ZA DEFINISANJE I
OSTVARIVANJE ORGANIZACIONIH
CILJEVA.
2. TA ORGANIZACIJA RADI...NAIN
REAGOVANJA NA IZAZOVE IZ OKRUENJE.
OSNOVNE KARAKTERISTIKE STRATEGIJE

PROIRENI VREMENSKI HORIZONT,

ZNAAJAN KONANI UTICAJ,

KONCENTRACIJA AKTIVNOSTI I NAPORA,

ABLON ZA DONOENJE ODLUKA,

PROIMANJE AKTIVNOSTI OD ALOKACIJE

RESURSA DO SVAKODNEVNIH OPERACIJA.
PREDUZETNIKE STRATEGIJE

SAGLASNO PETER DRUCKER-U RAZLIKUJEMO

ETIRI PREDUZETNIKE STRATEGIJE:
1. "PRVI, ALI ISTOVREMENO I NAJBOLJI
2. "POGODITE TAMO GDE NE OEKUJU
3. "EKOLOKE NIE
4. "PROMENLJIVE VREDNOSTI I KARAKTERISTIKE"
PRVI, ALI ISTOVREMENO I NAJBOLJI
PODRAZUMEVA VEOMA RISKANTU
STRATEGIJU, KOJA SE MOE OPISATI KAO
"SVE ILI NITA". NAIME, OVA STRATEGIJA
IMPLICIRA ILI POTPUNI USPEH ILI POTPUNI
NEUSPEH. STRATEGIJA PODRAZUMEVA
POSTAVLJENJE AMBICIOZNOG CILJA, IJE
E OSTVARENJE DOVESTI DO POTPUNOG
USPEHA, ODNOSNO NEOSTVARENJE E
DOVESTI DO KRAHA BIZNISA.
POGODI TAMO GDE NAJMANJE OEKUJU

OVA STRATEGIJA SE ESTO JO NAZIVA I

STRATEGIJOM KREATIVNE IMITACIJE I
PREDUZETNIKIM DUDO ZAHVATOM.
STRATEGIJA KREATIVNE IMITACIJE
STRATEGIJA KREATIVNE IMITACIJE PODRAZUMEVA DA SE
PREDUZETNIK OPREDELJUJE DA RADI ONO TO NEKO DRUGI
VE RADI, ALI NA EFIKASNIJI NAIN. TO JE ZAPRAVO
UNAPREENJE ONOGA TO DRUGI RADE. CILJ JE RADITI ISTO
TO I DRUGI, ALI NA EFIKASNIJI NAIN KOJI E OBEZBEDITI
BOLJE TRINO POZICIONIRANJE. S OBZIROM DA OVA
STRATEGIJA NIJE USMERENA NA OTKRIVANJE NOVIH
NEZADOVOLJENIH POTREBA TRITA, VE NA BOLJE I
EFIKASNIJE ZADOVOLJAVANJE POSTOJEIH TRINIH
POTREBA, ONA JE MANJE RIZINA U ODNOSU NA GORE
PRETHODNO OPISANU STRATEGIJU. OVA STRATEGIJA JE
NAJPRIMENJIVIJA U SEKTORU VISOKE TEHNOLOGIJE, GDE
SU KONKURENTI ORIJENTISANI ZA PERMANENTNO
STVARANJE INOVACIJA, A MANJE NA ISKORIENJE
NJIHOVIH TRINIH POTENCIJALA.
STRATEGIJA PREDUZETNIKOG DUDO ZAHVATA
STRATEGIJA PREDUZETNIKOG DUDO ZAHVATA
PODRAZUMEVA NAPAD NA TRINE LIDERE. OVA
STRATEGIJA JE USPENA U SLEDEIM SLUAJEVIMA:
1.KADA LIDERI NE REAGUJU NA NEOEKIVANI USPEH ILI
NEUSPEH (PRIMER JAPANSKOG SONY-A),
2.KADA SE LIDERI KAO INOVATORI PONAAJU KAO
MONOPOLISTI I NASTOJE DA SVOJU POZICIJU MAKSIMALNO
ISKORISTE PUTEM VISOKIH CENA,
3. KADA DOLAZI DO NAGLIH PROMENA U STRUKTURI TRITA
ILI INDUSTRIJE.
OVA STRATEGIJA MORA DA POIVA NA STVARNOJ INOVACIJI,
NIOJ CENI ILI ATRAKTIVNIJOJ USLUZI. TREBA JE USMERITI
NA ONE DELOVE TRITA NA KOJIMA SE NISU ESTABLIRALI
LIDERI.
 STRATEGIJA EKOLOKE NIE
OVA STRATEGIJA JE USMERENA NA OSTVARIVANJE
MONOPOLSKIH POZICIJA NA UIM DELOVIMA TRITA.
REALIZUJE SE NA JEDAN OD SLEDEIH NAINA:
1. Strategijom "naplatnih rampi" primenjuje se po pravilu "cena je
odreena" jer se radi o proizvodu ije je troak dobijanja ispod rizika
da se on ne kupi. Ova strategija podrazumeva da se pronae
dovoljno mala i diskretna nia, koja ne privlai interesovanje
konkurencije.
2. Strategijom specijalizovanih znanja i vetina ova strategija
podrazumeva osvajanje kontrolne pozicije u pojedinim niama.
Dobar primer predstavlja BOSCH sa svojim elektrinim sistemima,
koji se koriste u automobilskoj industriji.
STRATEGIJA PROMENLJIVE VREDNOSTI
OVE STRATEGIJE SU ORIJENTISANE NA STVARANJE NOVIH
KLIJENATA I POTROAA. TO INE NA JEDAN OD SLEDEA
ETIRI NAINA:
1. Kreiranjem koristi strategija se fokusira na korist koju proizvod
prua kupcima.
2. Utvrivanjem odgovarajuih cena strategija je usmerena da kupci
kupuju i plaaju samo funkciju proizvoda, a ne sam proizvod.
3. Strategija potroake realnosti ova strategija se temelji na uverenju
da nema iracionalnih kupaca, ve samo lenjih potroaa, tj. kupci uvek
kupuju samo ono sto je njima potrebno. Pri obavljanju kupovine svesni
svojih potreba i racionalno se ponaaju prilikom izbora najpovoljnije
alternative.
4. Strategija ispuruke vrednosti za klijenta ova strategija se sastoji u
tome da se kupcima isporuuje ono ta je za njih vredno i korisno, a ne
proizvod od proizvoaa.
BIZNIS PLAN
 TA JE BIZNIS PLAN?
BIZNIS PLAN JE REZIME PROLIH, SADANJIH I BUDUIH
AKTIVNOSTI PREDUZEA, ODNOSNO NAJEFIKASNIJI NAIN
KAKO DA IZ PROLOSTI (SADANJOSTI) STIGNETE DO
BUDUNOSTI.

BIZNIS PLAN JE PALJIVO PLANIRANJE I TESTIRANJE

POSLOVNE IDEJE, KOJIM SE POKAZUJE DA LI ONA IMA
FINANSIJSKOG I OPERATIVNOG SMISLA.

BIZNIS PLAN JE PLAN VIZIJE PREDUZEA, PUT OD ELJA DO

STVARNOSTI. U NJEMU SU POSTAVLJENI CILJEVI, ANALIZIRANE
OSNOVNE SLABOSTI I NAJZNAAJNIJE PREDNOSTI PLANIRANIH
AKTIVNOSTI I U SKLADU SA TIM UTVRENA OSNOVNA
STRATEGIJA NJEGOVOG SPROVOENJA.
 TA JE BIZNIS PLAN?
BIZNIS PLAN JE, DOKUMENT KOJI SLUI KAO STANDARD SA
KOJIM SE MOGU POREDITI TEKUI REZULTATI NAKON TO JE
POSAO STARTOVAO. REDOVNO POREENJE PLANIRANIH I
OSTVARENIH AKTIVNOSTI VAM DOZVOLJAVA DA
IDENTIFIKUJETE PROBLEME PRE NEGO TO POSTANU
NEREIVI (NEUPRAVLJIVI). REDOVNO POREENJE I
KOREKTIVNE AKCIJE VAM POMAU DA ODRITE VA POSAO
NA ELJENOM PUTU, KA OSTVARENJU POSTAVLJENOG CILJA.
 TA JE BIZNIS PLAN?
BIZNIS PLAN JE NEOPHODAN DOKUMENT UKOLIKO ELITE DA
POZAJMITE KAPITAL. DOBRO URAEN BIZNIS PLAN JE
NAJSIGURNIJA GARANCIJA VAE SPOSOBNOSTI DA
UPRAVLJATE VAOM IDEJOM. BIZNIS PLAN JE ZNAAJAN
FAKTOR KOJI BITNO OPREDELJUJE ODLUKU DA LI E VAM BITI
ODOBRENA SREDSTVA KOJA TRAITE.
 TA JE BIZNIS PLAN?
Biznis plan je prva provera i ocena Vae poslovne ideje
za Vae potencijalne partnere koji treba da uloe vreme,
znanje ili novac u Va projekat, a ne u neki drugi. To je
najee neophodna pokretaka karika u realizaciji Vaeg
preduzetnikog poduhvata, jer da ste nameravanu
investicionu aktivnost mogli samostalno realizovati,
pomo i finansijsku podrku ne bi ni traili.
 STRUKTURA BIZNIS PLANA
OSNOVNI CILJ BIZNIS PLANA
REZIME BIZNIS PLANA
PROFIL KOMPANIJE
OCENA TRINE POZICIJE
MARKETING PLAN
MENADMENT PLAN
PROIZVODNI PLAN
PRODAJNI PLAN
FINANSIJSKI PLAN
PLAN RAZVOJA
DODACI
 OSNOVNI CILJ BIZNIS PLANA
Osnovni cilj biznis plana podrazumeva kvantitativno
definisanje nameravanih aktivnosti preduzea u
narednom periodu, analizu potrebnih resursa za
realizaciju definisanog cilja, sagledavanje potencijalnih
prepreka i stvarnih mogunosti preduzea da se realizuje
planirani cilj, kao i razmatranje moguih efekata na
budui ekonomski poloaj preduzea.
 NASLOVNA STRANA
Naslovna strana biznis plana sadri, naziv,
sedite, adresu, matini broj i ifru delatnosti
kompanije, ime direktora, oblik svojine, telefon i
faks, godinu osnivanja, naslov biznis plana,
period na koji se odnosi i ko je autor biznis plana
 REZIME BIZNIS PLANA

Rezime biznis plana prestavlja rekapitulaciju saetih

najznaajnijih rezultata biznis plana. Rezime kao i
naslovna strana predstavlja vrstu specifinog formulara u
kome postoje standardizovane rubrike koje zahtevaju
veoma precizne odgovore. Rezime biznis plana sadri
informacije: o osobama koje su odgovorne za podatke
koriene za izradu biznis plana, o kompaniji koja donosi
biznis plan, o biznis planu, o visini predvienih ulaganja,
o izvorima sredstava, kao i o najvanijim pokazateljima
poslovnog uspeha.
 PROFIL PREDUZEA
Profil preduzea sadri osnovne informacije o razvoju
preduzea u proteklom periodu. Izrada ovog dela biznis
plana, se razlikuje za preduzea koja postoje i za preduzea
koja se osnivaju. Sagledavanje osnovnih elemenata profila
preduzea podrazumeva analizu: osnovne delatnosti i
razvoja preduzea u proteklom periodu, oblika i strukture
svojine, organizacione strukture preduzea i veza sa drugim
pravnim entitetima, upravljanja preduzeem, primenjene
tehnike i tehnologije, broja i kvalifikacione strukture
zaposlenih, obima i strukture proizvodnje, finansijskog
poslovanja u proteklom, obino petogodinjem periodu.

 OCENA TRINE POZICIJE

Ocena trine pozicije, obuhvata makro i mikro trinu analizu
preduzea, vezanu za dosadanji razvoj. Makro trina pozicija
podrazumeva viedimenzionalno sagledavanje aktuelnog trinog
poloaja preduzea u domaem i inostranom poslovnom ambijentu. To
znai razmatranje i identifikovanje najznaajnijih performansi razvoja
privrede zemlje, grane i grupacije kojoj pripada analizairano preduzee.
Mikro analiza aktuelne trine pozicije preduzea podrazumeva:
utvrivanje veliine i strukture prodaje, identifikovanje najvanijih
kupaca, najznaajnijih trinih podruja, najvanijih dobavljaa,
najvanijih konkurenata, moguih barijera ulaska na trite, razmatranje
SWOT matrice (ansi, opasnosti, prednosti i nedostataka) - najvanijih
konkurenata, razmatranje SWOT matrice (ansi, opasnosti, prednosti i
nedostataka) sopstvene kompanije
 MARKETING PLAN
Marketing plan je jedan od najvanijih delova biznis plana. Marketing
plan se usresreuje na potroaa i mogue naine da se najbolje zadovolje
njihove elje i potrebe. Marketing plan je plan svih marketing aktivnosti u
procesu stvaranja i isporuke potroaima eljenih proizvoda i usluga. U
tom smislu marketing planom se analiziraju i planiraju sve aktivnosti
pridobijanja (osvajanja) novih i zadravanja postojeih kupaca ili klijenata
preduzea. Marketing plan u biznis planu treba da ostvari sledee ciljeve:
utvrdi potreba potroaa, to se postie istraivanjem trita, odredi ciljna
trita na kojima e preduzee da posluje, utvrdi konkurentske prednosti
preduzea i na tim prednostima definie trinu (marketing) strategiju, i
pomogne u izboru optimalne kombinacije karakteristika proizvoda, cena,
kanala distrubucije i promocije (marketing mix) kako bi preduzee
odgovorilo potrebama i eljama kupaca.
 MENADMENT PLAN
Menadment plan je deo biznis plana gde treba prikazati
detaljne podatke o vlasniku(cima) i menaderskom timu,
ija su imena i zanimanja pomenuta na prvim stranama
biznis plana. Ovde treba dati vie detalja o vlasniku(cima),
njihovoj karijeri, strunosti i steenom iskustvu. Takoe,
treba identifikovati menaderski tim, njihove sposobnosti,
obrazovanje, napredovanje u karijeri i steeno iskustvo.
Menadment planom treba definisati osnovne zadatke i
poslove, najznaajnije funkcije, predvideti neophodne
izvrioce, njihove nadlenosti, prava i obaveze
 PLAN PROIZVODNJE
Plan proizvodnje treba da obuhvati, analizu osnovnog
proizvodnog programa (odlike proizvoda i asortiman) i glavnih
karakteristika proizvodnog procesa, izbor tehnologije i
potrebne opreme, identifikovanje glavnih proizvoaa i
isporuioca opreme, analizu moguih naina reavanja
razliitih tehnikih zahteva (elektrina energija, vodovod i
kanalizacija, otpadne materije i dr.) vezanih za primenu
izabrane tehnologije, procenu potrebe korienja postojeih ili
izgradnje novih objekata na postojeoj ili novoj lokaciji,
identifikovanje potrebnih repromaterijala i moguih dobavljaa
za realizaciju predvienog programa proizvodnje, kao i
iskazivanje nivoa potrebnih investicionih ulaganja.
 PLAN PRODAJE
Prodajni plan se odnosi na: sainjavanje
kalkulacije trokova i cene proizvoda, prognoze
budue prodaje u vie varijanti, postavljanje
organizacije prodaje, analizu buduih kupaca.
 FINANSIJSKI PLAN

Finansijski plan je najznaajniji i najsloeniji

deo biznis plana. On pokazuje finansijsku
opravdanost ulaska u biznis. Obuhvata analizu:
(poetnog) bilansa stanja, (poetnog) bilansa
uspeha, izvora finansiranja investicija, potrebnih
resursa za realizaciju biznis plana, finansijske
projekcije prihoda i rashoda, bilans gotovinskog
toka (cash flow), projekcije bilansa stanja i
bilansa uspeha, finansijske indikatore.
 PLAN BUDUEG RAZVOJA
Plan budueg razvoja prestavlja sintezu uraenog
biznis plana i treba da ukae na osnovne pravce i ciljeve
razvoja preduzea u narednom periodu
 PRILOZI
Dodatak sadri pratei materijal, tabele,
garfikone i dokumenta koji su od znaaja za
realizaciju biznis plana.
GREKE PRI PISANJU BIZNIS PLANA
Ne pisati dugu istoriju o svom biznisu, firmi.
Ne pisati dosadno.

Ne predugako.

Ne emocionalno.

Ne zaobilazite istinu.
OSNOVA ZA IZRADU BIZNIS PLANA

ELABORIRAN KONCEPT BIZNISA

NEELABORIRAN KONCEPT BIZNISA
 VRSTE BIZNIS PLANOVA

BIZNIS PLAN BUDUE FIRME

BIZNIS PLAN POSTOJEE FIRME