OBRADA DEFORMISANJEM

- IV_1 predavanje -

v. as. mr. Ibrahim Plančić

SADRŽAJ IV_1:

 Naponi
 Vrste naponskih stanja i njihove mehaničke šeme
 Deformacije
 Deformaciona stanja i njihove šeme
 Veza između napona i deformacija
 1. NAPONI

Naponsko stanje u bilo kojoj tački napregnutog tijela određeno je

tenzorom napona:

σ−normalni naponi;  −tangencijalni naponi

Srednji (hidrostatički) napon:

Ova vrijednost predstavlja intenzitet napona ravnomjernog pritiska ili

zatezanja u posmatranoj tački i definiše tzv. sferni tenzor napona (T σ s).

gde je Dσ − devijator tenzora napona

Proces plastičnog deformisanja izvodi se upravo pod dejstvom devijatora
tenzora napona dok tzv. sferni dio tenzora u tom smislu nije značajan.
 1. NAPONI

Efektivni (ekvivalentni) normalni napon:

To je veoma značajna vrijednost jer predstavlja intenzitet fiktivnog jednoosnog

napona čije dejstvo reprezentuje odgovarajuće troosno naponsko stanje.

Moguće je analizom npr. jednoosnog zatezanja dobiti univerzalne

karakteristike vezane za proces plastičnog oblikovanja.
1.1 Vrste naponskih stanja i njihove mehaničke šeme

Grafičko predstavljanje
različitih vrsta naponskih
stanja koja nastaju pri
različitim vidovima
deformisanja-šema
napregnutog stanja.

Sl. Šeme različitih naponskih stanja

 1.1 Vrste naponskih stanja i njihove mehaničke šeme

Slika: Zavisnost deformabilnosti i otpora deformaciji od šeme naponskog stanja

 3. DEFORMACIJE

Deformacija predstavlja mjeru promjene oblika i dimenzija posmatrane

zapremine ili tijela u cjelini.
Slično naponima, deformaciono stanje u svakoj tački moguće je definisati
tenzorom deformacije.
Slično efektivnom naponu moguće je definisati i efektivnu (ekvivalentnu,
uopštenu) deformaciju:

Ova veličina je pogodan reprezent deformacionog stanja.

Ranije je ukazano da se vrijednosti deformacija izražavaju se preko
pokazatelja:

− apsolutna deformacija
− relativna (jedinična) deformacija
− deformacija površine (proš. ili suž.)
− prirodna (logaritamska) deformacija
 3.1 Deformaciona stanja i njihove šeme

Sl. Šeme deformacionih stanja

Deformaciona stanja se razlikuju od naponskih. Npr. čistom jednoosnom

naponskom stanju pri zatezanju odgovara troosno (prostorno) deformaciono
stanje. a) i b)−ravanska naponska
c)−ravansko deformaciono stanje
stanja,
 4. VEZA IZMEĐU NAPONA I DEFORMACIJA

U oblasti elastičnosti postoji linearna jednoznačna veza između napona i

deformacija definisana poznatim Hukovim (Hooke) zakonom /proračun i
definisanje konstrukcija/.
U oblasti plastičnosti ta zavisnost je složena i nelinearnog karaktera.
Pri veoma malim deformacijama pravi se analogija sa elastičnim
deformisanjem i to su Levi−Mizesove jednačine (Levy−Misses).
Veza deformacija i napona iskazana je u funkciji modula elastičnosti i
Poissonovog koeficijenta:
Odnos kontrakcije i
 x    y   z  
1
x  relativnog izduženja
E /=0,5/
1
 y   y    x   z   odnosno,
E
 z   z    x   y 
1
E

Značajne su pri teorijskim razmatranjima i numeričkim

simulacijama procesa deformisanja.