Predmet:CNC-tehnologije

Tema:CNC-masine

Profesor: Student:
Dr. Zoran Janjic prof. Marko Tasic 228/mi
 UVOD

 U savremenoj industrijskoj praksi sve je veći udeo mašina
sa računarskom numeričkim upravljanjem. Ovakvi sistemi,
zajedno sa automatizovanim, robotskim i transportnim
sistemima grade tehnološke sisteme veoma visokih
performansi sa veoma visokim stepenom fleksibilnosti.
Fleksibilnost se u proizvodnji definiše kao sposobnost
prilagođavanja tehnoloških sistema na promene u
parametrima njhovih procesa, a samim tim i kao
sposobnost prilagođavanja njihovih matičnih poslovnih i
proizvodnih sistema na turbolentne promene na tržištu.
 Moderni obradni sistemi i industrijski roboti predstavljaju flrksibilne mašinske
proizvodne sisteme koji koriste računare kao integralni deo sopstvenog sistema
upravljanja.
 Osnovni deo svakog CNC obradnog sistema čine:
 • mašina alatka (kinematski, prenosno – pretvarački sistem)
 • pogonski sistem (elektromotori, izvori snage i obrtnog momenta)
 • upravljački sistem (kod savremenih CNC mašina upravljački sistem
softverskog tipa sastoji se iz računara, programa za upravljanje i dodatne
elektronske opreme potrebne za sprovođenje upravljačkog signala
 • merni sistem (sistem objekata sa zajedničkim zadatkom obezbeđivanja
povratne informacije upravljačkoj jedinici o pređenom putu izvršnog organa
mašine)
 Upravljačka jedinica učitava i dekodira program dela, dostavlja naredbe
upravljačkim petljama za kretanje po osama mašine i za upravljanje pomoćnim
operacijama na mašini.
 Kretanja na CNC mašinama se upravljaju pomoću upravljačkog sistema –
upravljačke jedinice i elektronskog sistema za sprovođenje signala. Drugim
rečima upravljački sistem predstavlja skup međusobno povezanih podsistema,
koji izvode zadatke operatera konvancijalnih mašina alatki. Upravljački sistem
ima sposobnost da analizira podatke od mernog sistema, donosi ligičke odluke,
komunocira i pokreće mehaničke uređaje i skaladišti informacije u nekom od
oblika trajnih memorija.

 CNC glodalica

 CNC glodalica FC 240 Micron

 1.1.ORMAR UPRAVLJANJA

 U ormaru upravljacke jedinice ugradjeni su svi elementi potrebni
za napajanje, automatizaciju, kontrolu i zastitu elektromreze
masine. Dimenzije tog ormara su 2000x1200x600mm, a napon je
400V, tri faze plus uzemljenje.
 1.2.SIGURNOST
 Sto se tice sigurnosti ove masine ima zastitnu kabinu a zastitna
vrata su elektromagnetna.

 1.3.TRANSPORT STRUGOTINE

 Za transport strugotine sluze dizne za sabiranje strugotine do
kanala koji su na svakoj strani radnog stola, od tu strugotinu iz
radnog prostora radne masine transportira automatski
transporter.
 1.4.AGREGAT ZA HLADJENJE

 Agregat za hladjenje smesten je na zadnjem delu
masine. Tip agregata je kompresorski sa
kondezatorom i prisilnim hladjenjem. Kao rashladno
sredstvo koristi gas R 134 a, njegova funkcija je
hladjenje vretena a rezervoar ima zapremine 20litara i
5 litara u instalaciji.

 -Radni pritisak je 2,4 bara
 -Radna temperatura 15-45Co
 -Protok 10 litara/min
 -Osiguranje: tlacni prekidac podesen na 2,4 bara
 Primer agregata za hladjenje
 1.5.SISTEM PODMAZIVANJA MOTORNOG VRETENA

 Njegova funkcija je podmazivanje motornog vretena, radni
pritisak tog sistema je 30 bara.

 1.6.ZASTITNA KABINA SA MAGACINOM ALATA

 Zastitna kabina masine osigurava optimalnu bezbednost osoblja
koja upravlja masinom.Magacin alata sa automatskim vratima
koja sprecavaju padanje spona na alate.Vrata kabine su osigurana
sa elektromagnetnim zaskocnim prekidacem. Masina se ne moze
staviti u pogon sve dok vrata zastitne kabine nisu zatvorena.
 1.7.STANDARDNO MOTORNO VRETENO 12000mn-1 vazduh
za ulje

 -Prihvatni konus ovog vretena je HSK 63-A
 -Snaga zatvaranja konusa: 1800daN
 -Podmazivanje vazduh, ulje
 Unutrašnjost mašine FC 240 Micron CNC Glodalice
 2.CNC TRUMATIC L 3030

 CNC TRUMATIK L 3030 se koristi za prosecanje radnog
predmeta i to pomoću lasera.

 Slika 1. CNC Trumatic L 3030

 Sastoji se iz:
 Hvatača predmeta gde se doprema radni predmet na
random stolu
 Radni sto koji je pokretnog tipa, koji doprema radni
predmet do laserskog alata za rezanje
 Laserskog alata koji vrsi prosecanje radnog predmeta
 Radni predmet koji se obrađuje je u ovom slučaju je
ploča od bronze.
 Iz ploče se dobijaju 6 plotni, ali u zavisnosti od
dimenzija mogu biti više obrađenih elemenata ili
manje
 Slika 2. Lasersko rezanje radnog predmeta
 Dimenzije ploča koje se obrađuju su (674 * 400 * 6).
 Mali otvori koji se režu su dimenzija 119mm, a veliki
230mm.
 Mašina se sastoji od rezonanata za generisanje više
laserskih zraka, a to su: CO2(ugljen-dioksid),
He(helijum) i N(azot).
 Ovi gasovi se mešaju i formira se laserski zrak koji se
dovodi do poltarnog dela.
 Na portalu se nalazi laserska glava od 5(inča), 3.7(inča)
i 7(inča).
 Slika 3. Automatski transfer
 Debljina laserskog zraka je od (0.15mm) do (0.4mm),
odnosno zavisno od debljine radnog predmeta.
 Jačina samog lasera je od 2,000 do 4,000w.
 Prilikom rezanja se oslobađa temperature, a hlađenje
se vrši pomoću N(azot-a) i (O) kiseonik-a.
 Mašina pušta laserski zrak i polako se bribližava
tačkama.
 Laser, odnosno alat se kreće u pravcima X,Y i Z.
 Na upravljačkoj jedinici se definišu koordinate,
naravno i 0. tačka i sve drugo, kako bi mašina bila
precizna i pouzdana u radu, a nešto se može videti i na
slici.

 Slika 4. Posmaranje procesa rezanja mašine na programu
 Ovakva mašina ima ulogu izrade plotni na šporetu u fabrici
“ALFA PLAM” u Vranju.
 3.KX 10 Huron speed machine HSM

 Slika 13. Izgled mašine

 Pomaci kod mašine su:
 Mašina nema hlađenje kroz centar alata.
 Širina T kanala je 18 mm za vijke M16.
 Snaga mašine 10 KW a 13 KW do 6 minuta.
 Nema menjač a S i F menjaju se potenciometrom
(POTMTR).
 Prihvatni konus HSK 63-A , ovi konusi su samostežući kod
preopterećenja,
 Za sve brojeve obrtaja alata preko 5000/min alati treba da
su balansirani.
 Zbog balansiranja i što tačnijeg centriranja mali alati koji
rade sa velikim brojevima obrtaja ubacuju se sistemom
presovanog sklopa tako što se cilindrična prihvatna čaura
indukciono zagreva pa se onda alat skine ili ubaci u
prihvatnu čauru.
 Hlađenje kroz centar se koristi kod bušenja najčešće.Inače
alati kod ovih mašina češće se ne hlade nego što se hlade, i
ako se hlade hlade se komprimovanim vazduhom.Filozofija
kod novih alata da najveća količina toplote odvodi se kroz
špon.Bušenje i rezanje navoja obično se hladi tečnošću
ostalo vazduhom.
 Ranije se na primer Fi 20 dubina 10 radilo iz jednog prolaza
sa a sada
 se to radi većim pomakom i većom brzinom sa dubinom
zahvata od 2mm što s obzirom na tačnost i brzinu mašine
rezultira kraćim vremenom izrade komada i manjim
naponskim opterećenjem tela mašine.
 S i F se daje na osnovu preporuke proizvođača reznog alata.
 Upravljanje mašinom radi procesor SIEMENS 840 D.
 Slika 14. Opis mašine
 Postelja – kućište portala
 Sanjke – vođila
 Sto
 Elektromotorno vreteno
 Elektro ormar
 Upravljačka jedinica
 Pult za upravljanje
 Poklopac
 Menjač alata
 3.1.Schopp mill

 Schop –mill predstavlja softver za izradu kratkih
programa direktno na mašini za jednostavnije delove koji
se sastoje iz pravih linija krugova i lukova kao i navojnih
rupa. Može se napraviti program za izradu 4 istovetna dela
ako na mašini postavimo 4 stege. Ako je mašina ugašena
onda treba uključiti glavni prekidač, a ako isljučujemo da bi
je ponovo startovali iz nekog razloga onda treba sačekati
oko 30 sec pa onda uključiti glavni prekidač i sačekati da se
kompjuter startuje, da se na ekranu pojavi SCHOP MILL.
Na displeju nekad se javi poruka (obično ako je neka
pečurka za urgentni stop stisnuta a zaboravili smo da je
dignemo ) onda treba žuti prekidač vratiti na 0 pa na 1 pa
onda poništiti smetnju stiskanjem tastera sa znakom
pitanja. Na displeju će stajati poruka: Z axis zero not exe –
(nula Z ose nije izvršena). To znači da se mašina još nije
vezala za 0 tačku i nemože da funcioniše , zato je
neophodno to uraditi.
 3.2Puštanje mašine u rad i prekid rada

 Mašina se pušta u rad uključivanjem glavnog prekidača 0-1 . Tada se
startuje WIN NT . U toku startovanja WIN NT a kasnije i SCHOPP
MILL a ne treba stiskati nikakve tastere jer može doći do smetnji u
radu.Kada se sistem podigne na radni nivo pojavi se poruka
RESTORING CONECTION TO ATEH 45 MIZA ( to je kompjuter u
tehničkoj pripremi gde se na disku G čuvaju NC programi za mašinu
odakle se mogu prebaciti u memoriju mašine ukoliko su mali) a ako
nisu mali onda se njihovo izvršavanje mora raditi sa diska G tog
kompjutera.Posle podizanja sistema na OP panelu okrenuti prekidač
od 0 na 1 pored trepćuće žute sijalice i motori će biti startovani a
mašina spremna sa izvršava programe. Mašina može da radi u SCHOPP
MILL modu ili u ISO modu. Kada želimo da mašinu isključimo onda se
izađe u ISO mod pa onda se stisne dugme za pomoćni meni ( strelica u
desno ) i kada se pojavi EXIT stisne se to dugme i sačeka se da se WIN
NT spusti i kada se pojavi ikona mesec tada treba isključiti motore
pomoću prekidača 0-1 na op panelu pa tek onda može da se isključi
glavni prekidač i mašina je isključena
 Slika 15. Izgled mašine sa kontrolnom jedinicom
 3.3.Određivanje 0 (nulte tačke) mašine, bazna tačka

 Nulta tačka mašine predstavlja baznu tačku od koje počinju sva merenja i
orijentacija mašine u 3D prostoru, bez te tačke nema rada mašine.Kad god se
statuje mašina obavezno mora da se nađe 0 mašine u protivnom može doći do
izlaza mašine iz radnog prostora udara i oštećenja.
 -Potenciometar pomaka stavi na 0 ,
 -Uključi ručni način rada (manuel)
 -Uključi se dugme za traženje 0 mašine (dugme 46 , ili ikona triedar sa
koordin.početkom)
 -Uključi Z
 Tasterom + ili – pomerati ( vodeći računa da mašina nema 0 i da može da izađe
izvan dozvoljenog područja i udari u graničnik ili da zablokira ) sve dok se kod
Z ose na displeju Siemens ne pojavi tačka sa krstom što je znak da je mašina
prešla preko jednog od belega koji definišu nultu tačku Z. Zatim prebacimo na
Y i uradimo 0 za Y, pa onda na X pa uradimo i za X. Tada će se kod X, Y, Z,
pojaviti tačke sa krstićem što znači da sada mašina zna gde je i ako pokušamo
da je isteramo izvan radnog područja ona će stati na granici i poslaće nam
poruku da izlazimo iz radnog područja. Svi beleži a ima ih više vezani su
preciznim merenjem za 0 tačku mašine a ta rastojanja predstavljaju neke
parametre mašine sa kojima treba da barataju samo serviseri.
 Slika 16. Određivanje 0 tačke mašine
 4.ROBOT ZA ZAVARIVANJE FANUC

 U današnjosti se pre svega teži ka idealnosti i razvoju
tehnologija koji ce imati veliku primenu u
industrijama, kako bi povećali produktivnost i kvalitet
svojih proizvoda. U povećanju produktivnosti i
kvaliteta proizvoda svakako utiče i ovakva mašina,
odnosno robot „FANUC“.
 Uloga ovog robota u procesu proizvodnje (u ovom
slucaju, proizvodnje šporeta) je zavarivanje kotlova.
 Slika:1: Robot za zavarivanje kotlova „FANUC“
 Zavarivanje kotlova je veoma precizan postupak, gde se
zahtevaju zahvati zavarivanja pod određenim uglom.
 Kretanje robota u procesu obrade zavarivanjem su
koordinate: X,Y i Z.
 Naravno, upravljanjem robotom se vrši preko
upravljačke jedinice na kojoj se nalaze tasteri
određenih namena, kao što su: promena grupe,
promena brzine, kao i programiranje same mašine.
 Promena grupe se vrši pritiskom na dugme SHIFT +
COORD → broj grupe koju želimo da pomeramo.
 Robot za zavarivanje kotlova „FANUC“
 Kretanje robota u procesu obrade zavarivanjem su
koordinate: X,Y i Z.
 Naravno, upravljanjem robotom se vrši preko
upravljačke jedinice na kojoj se nalaze tasteri
određenih namena, kao što su: promena grupe,
promena brzine, kao i programiranje same mašine.
 Slika 2.FANUC Kontroler sistema robota
 Promena grupe se vrši pritiskom na dugme SHIFT +
COORD → broj grupe koju želimo da pomeramo.
 Zaključak


 Značaj CNC mašina, kako u prehrambenim, tako i u
ostalim industrijama je višestruk. CNC mašine su obeležile
21. vek i zbog svog visokog kvaliteta, savršenosti i tačnosti
zamenile su čoveka u mnogim fazama proizvodnje.
Omogućile su da izvršava procese koje čovek manuelno ne
bi uspeo.

 Njihova konstrukcija omogućava dobijanje prozvoda
visokog kvaliteta, i prekidanje procesa svakog trenutka kad
postoji neka opasnost.
 Okonfigurisan sistem upravljanja i programiranja se
razlikuje i od danas aktuelnih pokušaja pri kojima se
za obradu robotima, vrši prevođenje G-koda u
robotske jezike. Sistem je testiran na većem broju
primera, koji su programirani u raspoloživom
CAD/CAM sistemu.

 Takođe postoje i programi odnosno softveri pomoću
kojih je sve to lakše i i efikasno manevrisanje CNC
mašinama i koji omogućuju da neki nacrtani radni
predmet direktono pustimo u proces proizvodnje.