SISTEMI UPRAVLJANJA RIZIKOM

SISTEMI UPRAVLJANJA RIZIKOM

Sistemi upravljanja rizikom su sistemi upravljanja čiji je
cilj planiranje, kontrola i redukcija rizika.

Sistem upravljanja rizikom čine dva osnovna podsistema:

 upravljani podsistem (objekt upravljanja - RIZIK)
 upravljački podsistem (subjekt upravljanja –
MENADŽERI I PROCENJIVAČI RIZIKA).

Sistemi upravljanja rizikom ostvaruju dve vrste funkcija:

 funkcije objekta upravljanja;
 funkcije subjekta upravljanja.
SISTEMI UPRAVLJANJA RIZIKOM

Funkcije objekta upravljanja rizikom su:

 organizacija rešavanja rizika
 organizacija rizičnih ulaganja
 organizacija aktivnosti za smanjivanje rizika
 organizacija procesa osiguranja rizika
 organizacija ekonomskih odnosa i veza među
subjektima poslovnog procesa
SISTEMI UPRAVLJANJA RIZIKOM

Funkcije subjekta upravljanja rizikom su:

 prognoziranje
 organizacija
 regulisanje
 koordinacija
 stimulacija
 kontrola
SPECIFIČNOSTI SISTEMA UPRAVLJANJA RIZIKOM
Klasični sistemi upravljanja Sistemi upravljanja rizikom

Postojan režim funkcionisanja Različiti režimi funkcionisanja

Odsustvo postojane strukture i određene

Postojana struktura i određena
raspodele funkcija za duži period;
raspodela funkcija za duži period
elastičnost; adaptivnost

Uska funkcionalna usmerenost Široka i često nepredvidiva oblast dejstva

Monostruktura Polistruktura

Zavisnost informacionih tokova od

Definisani informacioni tokovi
trenutnog stanja

Tačna informacija Neverodostojna informacija

Dovoljna informacija Nedovoljna informacija

Mala brzina promena Velika brzina promena

Nepredvidivost situacija; oslanjanje na

Predvidivost situacija
prethodno iskustvo, po pravilu, nema smisla

Princip jedinstva ovlašćenja i

Princip raspodele ovlašćenja i odgovornosti
odgovornosti

Funkcionalni potencijal Organizacioni potencijal

Ciljevi-efikasnost u eliminisanju uzroka i

posledica rizičnih događaja; kriterijumi-
Preovladavaju socijalno-ekonomski
minimizacija vremena za postizanje ciljeva,
ciljevi i kriterijum funkcionisanja
minimizacija gubitaka pri sanaciji rizičnog
događaja.
SPECIFIČNOSTI SISTEMA UPRAVLJANJA RIZIKOM

Postoje četiri bitne razlike između klasičnih sistema

upravljanja i sistema upravljanja rizikom. To su:

 režimi funkcionisanja
 struktura (pre svega organizaciona)
 karakter informacija
 ciljevi i kriterijumi upravljanja
Režimi funkcionisanja

Režimi funkcionisanja sistema upravljanja rizikom su:

 stacionarni režim
 režim pripravnosti
 režim rizika
 postrizični režim
Režimi funkcionisanja
Stacionarni režim se karakteriše odsustvom informacija o
iniciranju rizičnog događaja. Osnovna funkcija sistema u ovom
režimu je preventivno planiranje, a ostvaruje se kroz:
 pripremu i realizaciju programa i preventivnih mera za
sprečavanje nastanka rizičnih događaja i eliminisanje
posledica ukoliko do njih dođe;
 monitoring stanja potencijalno opasnih elemenata sistema i
okruženja;
 prognozu mogućeg razvoja rizičnih događaja i njihovih
posledica;
 obezbeđenje resursa za delovanje u slučaju pojave rizičnog
događaja;
 formiranje i primenu normativnih, zakonodavnih,
ekonomskih i ekspertnih mehanizama usmerenih na
minimizaciju štete.
 Režimi funkcionisanja
Režim pripravnosti karakteriše postojanje informacija o
iniciranju rizičnog događaja. Osnovna funkcija sistema je
razrada i primena planova za prevenciju konkretnog rizičnog
događaja. Ostvaruje se kroz :
 angažovanje operativnih grupa za otkrivanje uzroka pojave
faktora opasnosti i formiranje predloga za njihovu eliminaciju;
 pojačani monitoring stanja potencijalno opasnih elemenata
sistema i okruženja;
 prognozu verovatnoće nastanka rizičnog događaja i njegovih
posledica;
 preduzimanje mera za zaštitu potencijalno ugroženih
elemenata i sistema;
 primenu ili operativnu korekciju plana;
 operativno modeliranje procesa nastanka i razvoja rizičnog
događaja i formiranje plana dejstva;
 pripremu sistema upravljanja za rad u uslovima očekivanog
rizičnog događaja.
 Režimi funkcionisanja
Režim rizika nastaje realizacijom rizičnog događaja. Osnovne
funkcije ovog režima su:
 angažovanje operativnih grupa za neposredno rukovođenje
aktivnostima za smanjivanje i eliminisanje posledica rizičnog
događaja;
 operativne aktivnosti sa ciljem zaštite elemenata sistema i
okruženja od dejstva nepovoljnih faktora;
 konstantna pojačana kontrola stanja okruženja i potencijalno
opasnih elemenata sistema;
 kontrola i operativno upravljanje ekipama zaštite i spasavanja;
 koncentracija resursa za smanjivanje i otklanjanje posledica;
 organizacija obaveštavanja o nastalom događaju.
Režimi funkcionisanja

Postrizični režim se karakteriše odsustvom aktivnih

nepovoljnih faktora rizičnog događaja i sprovođenjem mera
za ponovno uspostavljanje normalnog funkcionisanja onih
elemenata i sistema čije su funkcije bile narušene rizičnim
događajem.

Osnovna funkcija sistema u ovom režimu je operativno i

dugoročno planiranje akcija sa ciljem ublažavanja ili
potpune eliminacije posledica rizičnog događaja.
Režimi funkcionisanja

Stadijumi Faze Režimi funkc.

razvoja VS/RD upravljanja SUR/SUVS

1 Stadijum nastajanja Prevencija Stacionarni režim

2 Stadijum inicijacije Pripravnost Režim pripravnosti

3 Stadijum razvoja Odgovor Režim rizika

4 Stadijum smirivanja Oporavak Postrizični režim

Organizaciona struktura

Da bi sistem upravljanja rizikom kvalitetno reagovao na

neočekivane promene uslova okruženja, njegova struktura
mora da bude:
 elastična - mogućnost izbora operativnih mera različitih
od planiranih mera reakcije na konkretan rizični događaj
 adaptivna - mogućnost promene strukture saglasno
trenutnom razvoju rizičnog događaja - polistrukturna
organizacija sistema upravljanja rizikom
Karakter informacija

Informacija je, u uslovima rizika, resurs od čijeg

kvaliteta direktno ili indirektno zavisi kvalitet odluka.

Karakteristike informacija:
 promenljive
 neverodostojne
 preobimne
 nedovoljne za kvalitetno odlučivanje
Karakter informacija

S obzirom na kvalitet informacija, postoje četiri nivoa

obaveštenosti o rizičnoj situaciji:
 prvi nivo, koji odgovara najmanjem obimu korisne
informacije na kome nije isključena pojava rizičnog
događaja, ali ni njegova priroda niti uzrok nisu poznati;
 drugi nivo, na kome se zna potencijalni uzrok rizičnog
događaja, ali ne i alternative njegovog razvoja, niti moguće
posledice;
 treći nivo, koji sadrži informacije o alternativama i mogućim
posledicama razvoja rizičnog događaja, ali one nisu
dovoljne za preduzimanje adekvatnih preventivnih mera;
 četvrti nivo, koji sadrži verodostojne informacije u obimu
koji je neophodan za izradu detaljnih operativnih planova za
sprečavanje ili eliminisanje posledica rizičnog događaja.
Ciljevi i kriterijumi

Cilj:
 efikasnost u eliminisanju uzroka i posledica rizičnih
događaja
Kriterijumi:
 minimum gubitaka
 minimum ulaganja u realizaciju preventivnih mera
 minimum vremena za realizaciju operativnih mera
Ograničenja:
 raspoloživi resursi
 dislokacija neophodnih resursa
 finansijska sredstva
 vreme realizacije operativnih mera
 i j
a)
bi
Si Rsi

i j
b) bi
Si Rsi

pl
pk
Mk Ml

c) bi
Si Rsi

pl

Mi Or Os

Graf preventivnog plana (а)

i njegovo povezivanje sa grafom preventivnih mera (b)
i grafovima preventivnih i operativnih mera (c)
Kriterijumi

 Mogući ljudski gubici:

I I
V    vij xij
i 0 j i 1

vij - ljudski gubici izazvani događajem Vi vezanim za

alternativu (i, j)
xij = 0, ako se alternativa (i, j) ne realizuje
xij = 1, ako se alternativa (i, j) realizuje
Kriterijumi

 Mogući materijalni gubici:

I I
U    uij xij
i 0 j i 1

uij - materijalni gubici izazvani događajem Ui

vezanim za alternativu (i, j)
xij = 0, ako se alternativa (i, j) ne realizuje
xij = 1, ako se alternativa (i, j) realizuje
 Kriterijumi

 Ulaganja u realizaciju preventivnih mera:

I I
C    cij xij
i 0 j i 1

cij - ulaganje u resurse neophodne za realizaciju

preventivnih mera: F K
cij    d kfi , j  Pmk
i , j 
mM ij f 1 k 1

i , j  potrebna količina resursa k-tog tipa za realizaciju m-te

Pmk 
mere koja isključuje realizaciju alternative (i, j)
d kfi , j  cena transporta i uvođenja u dejstvo jedinice
resursa k-tog tipa koja se nalazi na f-toj lokaciji
Kriterijumi

 Vreme realizacije operativnih mera

max
T = xij  T 
i , j 


T i , j   vreme realizacije mera za alternativu (i, j)

Ograničenja

 Cena planiranih resursa:

I I K

   k mk xij  C
a P
i  0 j i 1mM ij k 1
i , j 

ak - cena jedinice resursa k-tog tipa

C - ukupna (realno moguća) cena planiranih resursa
Ograničenja

 Količina resursa k-tog tipa:

I I

  mk xij  Rk
P (i , j )

i 0 j i 1mM ij

Rk - maksimalna količina planiranih resursa k-tog tipa

Ograničenja

 Vreme realizacije mera:

max T i , j 
 T
xij  z

T i , j   vreme realizacije mera za alternativu (i, j);

Tz  zadato maksimalno vreme (vreme realizacije mera).
Optimizacioni zadatak

Formulisanje zadatka optimizacije vremena realizacije

neophodnih mera zahteva uvođenje sledećih promenljivih i
oznaka:
1, ako se posledice dogadaja S j eliminišu realizacij om

x j  operativni h mera
0, u suprotnom slucaju

j
t mk - vreme korišćenja k-tog tipa resursa za sprovođenje
m-te mere iz skupa operativnih mera;

k
 
tmj  max tmk
j
- vreme realizacije m-te mere.
Optimizacioni zadatak

min max
x j  j
mM j
t j
m xj

Ograničenja:
 veličina ljudskih gubitaka:

V 1  x   V
J

j j d
j 1

 veličina materijalnih gubitaka:

U 1  x   U
J

j j d
j 1
Optimizacioni zadatak

Ograničenja:
 količina/cena planiranih resursa:
J

  mk x j  Rd
P j

j 1 mM j

 ukupni broj rizičnih događaja uključenih u plan mera:

J

x
j 1
j S
DEKOMPOZICIJA SISTEMA UPRAVLJANJA RIZIKOM

U sistemu upravljanja rizikom najčešće se koristi

dekompozicija po fazama upravljanja koja
podrazumeva podelu upravljanja na:
 planiranje upravljanja (strateško planiranje, planiranje
rizika) i
 operativno upravljanje (smanjivanje ili kontrola rizika).
Preventivni strateški planovi

U okviru planiranja rizika identifikuju se, analiziraju i tumače

potencijalni rizični događaji i formiraju scenariji razvoja
identifikovanih događaja.
S obzirom na specifičnosti funkcionisanja sistema upravljanja
rizikom neophodno je formirati sledeće preventivne strateške
planove:
 plan koji se sprovodi u stacionarnom režimu rada sistema
upravljanja;
 plan koji se realizuje u režimu pripravnosti;
 plan koji se koristi kao polazna varijanta u režimu rizika.
 sanacioni plan
 Preventivni strateški planovi

Plan koji se realizuje u stacionarnom režimu najčešće se

formira kao dugoročni plan, odnosno program koji sadrži
kompleks mera i rokove za realizaciju zadataka, lica ili
organizacije odgovorne za njihovo sprovođenje i neophodne
resurse.

Plan koji se realizuje u režimu pripravnosti formira se u stacio

narnom režimu rada sistema upravljanja rizikom i sadrži:
 plan za izmenu režima funkcionisanja potencijalno rizičnih
objekata;
 plan za povećanje stanja pripravnosti snaga i sredstava za
sprovođenje neophodnih preventivnih mera;
Preventivni strateški planovi

Preventivni strateški plan za režim rizika formira se

na osnovu bazičnih scenarija razvoja rizičnih događaja i
sadrži skup mera kojima se ublažava ili sprečava
pretpostavljeni razvoj rizičnog događaja.

Ovaj plan predstavlja odgovor na konkretan rizični

događaj i podložan je operativnim korekcijama shodno
realnom razvoju rizičnog događaja.
Operativni planovi

Operativni plan, u skladu sa postavljenim ciljem, bazičnim

planovima i tekućim okolnostima, treba da definiše:
 opšti plan aktivnosti za saniranje rizičnog događaja,
 konkretne mere za njegovu realizaciju,
 redosled aktivnosti pri realizaciji mera i
 neophodnu podršku.
Operativna upravljačka
rešenja treba da budu:
 pravovremena,
 argumentovana,
 jednoznačna i
 obavezujuća.
Bilans vremena

 Raspoloživo vreme je vreme u toku kojeg treba realizovati

neku meru. Ono je određeno dinamikom razvoja rizičnog
događaja i njegovih posledica ili je utvrđeno od strane
rukovodstva uz poštovanje dinamike razvoja rizične
situacije.
 Potrebno vreme je vreme neophodno za realizaciju neke
mere u datim okolnostima.
 Bilans vremena - razlika između raspoloživog i potrebnog
vremena.
Pozitivan bilans predstavlja rezervu vremena koja se može
iskoristiti za kompenzaciju nepredvidivih okolnosti.
Negativan bilans govori o postojanju deficita vremena,
odnosno o nepostojanju mogućnosti za kvalitetno izvršenje
planiranog obima posla.
Kvalitet sistema operativnog upravljanja

Osnovna svojstva kvaliteta sistema operativnog upravljanja su:

 Efektivnost - strateški pokazatelj kvaliteta kojim se
ocenjuje postizanje cilja sistema
 Rezultativnost - operativni pokazatelj kojim se ocenjuje
izvršavanje zadataka
 Operativnost - operativni pokazatelj
kojim se ocenjuje pravovremeno
rešavanje zadataka, saglasno
cilju sistema i ograničenjima
MODELI RIZIKA

ORGANIZACIONI MODELI DINAMIČKA

III generacija modela ZASNOVANI NA

AKCIDENTIMA
KOGNITIVNI MODELI
LJUDSKE POUZDANOSTI
PROBABILISTIČKA
ANALIZA RIZIKA

II generacija modela ORGANIZACIONI MODELI

ZASNOVANI NA
ODSTUPANJU
MODELI LJUDSKE
POUZDANOSTI
ZASNOVANI NA
ODSTUPANJU (MODELI
KLASIČNA
PROBABILISTIČKA
ANALIZA RIZIKA
AKCIDENATA)

I generacija modela NORMATIVNI MODELI «DEFENSE-IN-DEPTH»

ZADATAKA ZAŠTITA

Razvoj modela analize rizika

MODELI RIZIKA
S obzirom da je bezbednost (odnosno rizik) performansa
organizacije, relacije između bezbednosti i organizacionih faktora
mogu se razmatrati ili na nivou organizacije (što doprinosi predikciji
rizika), ili kroz povezanost različitih nivoa, individualni – grupni –
organizacioni, što doprinosi boljem upravljanju rizikom.

Upravljanje rizikom zahteva razumevanje odnosa među faktorima

rizika, kao i efekte promena pojedinih faktora na ukupan rizik
organizacije.

S obzirom da su efekti organizacionih faktora rezultat rada

pojedinaca, analizu rizika treba zasnivati na modelima koji integrišu
mikro-perspektivu (uticaj razlika među pojedincima na individualne
performanse) sa makro-perspektivom (uticaj organizacionih faktora
na performanse bezbednosti).
MODELI RIZIKA

Različiti ciljevi i dimenzije jedinstvenog, integrisanog

modela rizika mogu se obuhvatiti tehnikama hibridnog
modeliranja.

Hibridno modeliranje se pojavilo kao odgovor na slabosti

klasične sinteze različitih tehnika modeliranja, a sa ciljem
bolje analize kompleksnih sistema.

Hibridni modeli su integrisani modeli zasnovani na

dinamičkoj interakciji različitih tehnika modeliranja. Oni
se primenjuju u istraživanju ponašanja ljudi i tehničkih
sistema u okviru analize bezbednosti i rizika komplek-
snih socio-tehničkih sistema.
MODELI RIZIKA
Hibridni model za analizu rizika radne sredine uključuje:
 tehnike analize rizika tehničkih sistema (Dijagram sekvenci
događaja, engl. Event Sequence Diagram – ESD, Stablo otkaza,
engl. Folt Tree – FT);
 Bajesove mreže (Qualitative-Quantitative Bayesian Belief Network –
QQ-BBN) za modeliranje procesa, društvenih efekata i efekata
ljudskog ponašanja;
 dijagrame tokova (engl. Safety Flow Diagram – SFD), za
determinističke relacije;
 tehnike za dinamičku interakciju (Dinamičko okruženje, engl.
System Dinamics – SD).
QQ-BBN

SD

SFD ESD/FT
 SISTEMSKO INŽENJERSTVO RIZIKA-
PREVENTIVNO INŽENJERSTVO
Imajući u vidu potrebu za planiranjem i smanjivanjem rizika,
karakteristike upravljanja rizikom i specifičnosti sistema za
upravljanje rizikom, u okviru sistemskog inženjerstva izdvojila
se posebna grana - sistemsko inženjerstvo rizika, odnosno
preventivno inženjerstvo.
Preventivno inženjerstvo obuhvata skup metoda, tehnika i
instrumenata kojima se primenom sistemskog pristupa i
sistemske analize:
 indentifikuje, analizira i vrednuje rizik;
 utvrđuju, primenjuju i ocenjuju mere zaštite sa stanovišta
njihovog doprinosa smanjivanju rizika i
 kontroliše realizacija utvrđenih zaštitnih mera i postupaka.
Preventivno inženjerstvo koristi sistemsku analizu rizika radi
boljeg upravljanja rizikom.