UVOD U

KOMUNIKOLOGIJU
(1.nedelja)
Definicije komunikacije
Oblici komunikacije
Proces komunikacije
Elementi i faze procesa komunikacije
Strukturni modeli komunikacije
Funkcije komunikacije
Karakteristike komunikacije
Komunikološki pojmovi
Sredstva i kanali komunikacije
Vidovi komunikacije
Osnovi komunikologije
Literatura
 Spisak obavezne literature
 Čović Larisa, Čović Branimir Osnovi komunikologije, Banja Luka,
Aperion. 2. izdanje, 2008.

 Spisak dodatne literature

 Vlajki Emil (2007): UVOD U KOMUNICIRANJE POSTMODERNIZMA, Banja Luka
 Eko, U. (1973): KULTURA, KOMUNIKACIJA, INFORMACIJA, Nolit, Beograd.
 Moris, Č. (1975): OSNOVE TEORIJE O ZNACIMA, BIGZ, Beograd.
 Giro, P. (1975): SEMIOLOGIJA, BIGZ, Beograd.
 Radojković, M. (1997): PODELA MIŠLJENJA, Vega, Ivanjica.
 Vitgenštajn, L. (1969): FILOZOFSKA ISTRAŽIVANJA, Nolit, Beograd.
 Mekluan, M. (1971): POZNAVANJE OPŠTILA ČOVEKOVIH PRODUŽETAKA,
Prosveta, Beograd.
 Langer, S. (1975): FILOZOFIJA U NOVOM KLJUČU, Prosveta, Beograd.
 Moris, D. (1977): OTKRIVANJE ČOVEKA KROZ GESTOVE I PONAŠANJA, Prosvet,
beograd.
 Rot, N. (1982): ZNAKOVI I ZNAČENJA, Nolit, Beograd.
 Bugarski, N. (1986): JEZIK U DRUŠTVU, Prosveta, Beograd.
 Liotar. Ž. F. (1990): POSTMODERNO STANJE, Svetovi, Novi Sad.
 Bogdanić, A. (1996): KOMUNIKOLOGIJA - VODEĆA PARADIGMA, Čigoja, Beograd.
 Đorđević, T. (1979): TEORIJA INFORMACIJA, TEORIJA MASOVNIH KOMUNIKACIJA,
Partizanska knjiga, Ljubljana.
 Eko, U. (1998): SIMBOL, Narodna knjiga/Alfa, Beograd. Budak Z, Moro Lj, Pavleković G,
Vrcić-Keglević M. Osnove komunikacijske vještine. Zagreb: Medicinski fakultet Sveučilišta u
Zagrebu, 1992.
 Ajduković, M., Hudina, B. (1996): Značaj učinkovite komunikacije u radu pomagača, U:
Pregrad, J. (ur.): Stres, trauma, oporavak, Društvo za psihološku pomoć (str. 7-26)
 Reardon, K.K. (1998): Interpersonalna komunikacija - Gdje se misli susreću, Alinea, Zagreb
 Plavnik, D., Informacija i komunikacija, Zagreb, Informatika, 1986.



Tehnika ocjenjivanja

 Vrednovanje predispitnih aktivnosti:

 kolokvijum I - do 10 bodova (50% gradiva)
 kolokvijum II –do 10 bodova (50% gradiva)
 studije slučaja (radionice) – do 20 bodova
 završni ispit (usmeni/pismeni) – (100%
gradiva) – do 60 bodova

Bodovna skala:

 predispitne aktivnosti – 40 bodova max

 studenti koji ostvare minimalno 21 bod na
predispitnim aktivnostima obavezni su
pristupiti završnom usmenom dijelu ispita
 studenti koji su ostvarili 20 i manje bodova na
predispitnim aktivnostima obavezni su
pristupiti završnom pismenom ispitu

Skala ocjenjivanja:

 51-60 dovoljan (6)

 61-70 zadovoljavajući (7)
 71-80 dobar (8)
 81-90 vrlo dobar (9)
 91-100 izvrstan (10)

Ispitna pitanja
1. Šta je komunikacija?
2. Proces komunikacije
3. Elementi procesa komunikacije
4. Faze procesa komunikacije
5. Karakteristike komunikacije
6. Funkcije komunikacije
7. Komunikološki pojmovi
8. Sredstva i kanali komunikacije
9. Komunikacijski kodovi
10. Iz istorije proučavanja komunikaicije
11. Strukrutne modele komunikacije
12. Vrste komunikacije
13. Verbalna komunikacija
14. Kultura govora.
15. Osobenosti monološkog i dijaloškog govora
16. Karakteristike usmenog govora
17. Umetnost usmenog govora
18. Razgovorni i usmeni jezik
19. Stilovi govora
Ispitna pitanja
 Tipovi kulture govora
 Upstandardna leksika usmenog govora.
 Podsticaji u oblikovanju usmenog govora
 Umetnost usmenog nastupa
 Osobenosti monološkog i dijaloškog usmenog govora
 Neverbalna komunikacija
 Kinezička komunikacija ili ''govor tela''
 Proksemička komunikacija
 Vizuelna komunikacija
 Boje u komunikaciji
 Imidž
 Facijalna komunikacija
 Performansna komunikacija
 Efikasna prezentacija
 Pisana prezentacija
 Govorna prezentacija
 Vizuelna prezentacija
Ispitna pitanja
 Modeli komunikacije
 Semiotički model komunikaicije
 Sociološki model komunikacije
 Psihološki model komunikacije
 Kulturološki model komunikacije
 Konfesionalni model komunikacije
 Mitološki model komunikacije
 Poslovna komunikacija
 Tipologija poslovne komunikacije
 Oblici poslovne komunikacije
 Formalna i neformalna komunikacija
 Jednosmerna i dvosmerna komunikacija
 Nadole, nagore i lateralna komunikacija
 Posredna i neposredna komunikacija
Ispitna pitanja
 Vrste poslovne komunikacije
 Smernice za izbor forme verbalne poslovne
komunikacije
 Govor tela u poslovnoj komunikaciji
 Tehnike neverbalne poslovne komunikacije
 Multikulturalne razlike u poslovnoj
komunikaciji
 Komunikacija u organizaciji
 Oblici i tehnike komunikacije u organizaciji
Ispitna pitanja
 Formalna posredna komunikacija
 Formalna neposredna komunikacija
 Neformalna posredna komunikacija
 Neformalna neposredna komunikacija
 Komunikacijski tok u organizaciji
 Verbalna komunikacija u organizaciji
 Pismena i usmena verbalna komunikacija u organizaciji
 Neverbalna komunikacija u organizaciji
 Stilovi komunikacije u organizaciji
 Šeme komunikacije u organizaciji
 Prepreke, prekidi i konflikti u komunikaciji
 Kako obezbediti uspešnu komunikaciju
 Poslovno pregovaranje
Ispitna pitanja
 Smernice za uspešno vođenje poslovnih
pregovora
 Neverbalna komunikacija u pregovorima
 Faze vođenja poslovnog pregovaranja
 Taktike poslovnog pregovaranja
 Vrste vođa i članova tima
 Značaj poslovne komunikacije
 Profesionalna komunikacija
Mapa predmeta
KOMUNIKOLOGIJA
Kultura govora. Osobenost monološkog i dijaloškog
govora
1. Karakteristika usmenog govora 1. Kinezička komunikacija
2. Proksemička
ŠTA JE KOMUNIKACIJA 2. Umetnost usmenog govora
komunikacija 1. Efikasna prezentacija
3. Razgovorni i usmeni jezik 2. Pisana prezentacija
4. Stilovi govora 3. Vizuelna komunikacija
PROCES KOMUNIKACIJE 4. Boje u komunikaciji 3. Govorna prezentacija
5. Tipovi kulture govora 4. Vizuelna prezentacija
6. Supstandardna leksika usmenog govora 5. Imidž
KARAKTERISTIKE KOMUNIKACIJE 7. Podsticaji u oblikovanju usmenog govora 6. Facijalna komunikacija
8. Umetnost usmenog nastupa
FUNKCIJE KOMUNIKACIJE 9. Osobenosti monološkog i dijaloškog usmenog
govora
KOMUNIKOLOŠKI POJMOVI

SREDSTVA I KANALI KOMUNIKACIJE

VERBALNA NEVERBALNA PERFORMANSNA
KOMUNIKACIJSKI KODOVI KOMUNIKACIJA KOMUNIKACIJA KOMUNIKACIJA

IZ ISTORIJE PROUČAVANJA KOMUNIK

I UVOD U KOMUNIKOLOGIJU II VRSTE KOMUNIKACIJE

KOMUNIKOLOGIJA

III MODELI KOMUNIKACIJE IV POSLOVNA KOMUNIKACIJA

SEMIOTIČKI

TIPOLOGIJA OBLICI VRSTE KOMUNIKACIJA

POSLOVNE POSLOVNE POSLOVNE U
SOCIOLOŠKI KOMUNIKACIJE KOMUNIKACIJE KOMUNIKACIJE ORGANIZACIJI

PSIHOLOŠKI
1. Formalna i neformalna komunikacija
1. Smjernice za izbor forme verbalne 1. Oblici i tehnike
2. Jednosmerna i dvosmerna komunikacija
poslovne komunikacije 2. Komunikacijski tok
3. Nadole, nagore i lateralna komunikacija
2. Govor tela u poslovnoj komunikaciji 3. Stilovi komunikacije
4. Posredna i neposredna komunikacija
KULTUROLOŠKI 3. Tehnike neverbalne poslovne 4. Šeme komunikacije
komunikacije 5. Prepreke, prekidi i konflikti
4. Multikulturalne razlike u poslovnoj 6. Kako obezbediti uspešnu
komunikaciji komunikaciju
KONFESIONALNI 7. Poslovno pregovaranje
8. Vrste vođa i članova tima
9. Značaj poslovne komunikacije

MITOLOŠKI
 VRSTE KOMUNIKACIJE TRI OSNOVNA OBLIKA
Verbalna KOMINIKACIJE
Neverbalna JA-JA
Performansa interpersonalna
JA-TI/ON
 interpersonalna
JA-VI/ONI masovna
komunikacije

KOMUNIKACIJA U
ORGANIZACIJI
FAZE PROCESA Formalna i posredna
KOMINIKACIJE komunikacija
Selekcija informacija Formalna i neposredna
Kodiranje
prijenosporuke
KOMUNIKOLOGIJA komunikacija
Neformalna posredna
primatelj poruke komunikacije
Dekodiranje Neformalna neposredna
Povratna informacija komunikacija

PREPREKE I PREKIDI U
KOMUNIKACIJI
Nedostatak planiranja PROCES KOMINIKACIJE
Nerazjašnjene pretpostavke POSLOVNA KOMUNIKACIJA Pošiljalac
Sematička distorzija Formalna i neformalna
Loše formulirana poruka Poruka
komunikacije
Komunikacijske prepreke u međunarodnom Kanal
Jednosmjerna i dvosmjerna
okruženju komunikacije
Primalac
Gubitak informacije pri prijenosu i loše Nagore, nadolje i lateralna smetnje
memoriranje komunikacija
Nepažljivo slušanje preuranjeno Posredna i neposredna
zaključivanje komunikacija
Bezlična komunikacija
Nepovjerenje, prijetnje i strah
Nedovoljna duljina razdoblja za
prilagođavanje promjeni
Preopterećenost informacije
 POŠILJALAC

KODIRANJE

PORUKA
IZVOR ODAŠILJALAC KANAL PRIMALAC CILJ
MEDIJ

DEKODIRANJE

PRIMALAC
POŠILJALAC PRIMALAC JEDNOSTAVAN SLOŽEN
ODGOVOR

POVRATNA VEZA
DVOSMJERAN MODEL
PROCES KOMUNIKACIJE
KOMUNIKACIJE POTICAJ

PERSONALNI
FEEDBECK EKSPERIMENTISANJE

KOMUNIKOLOŠKI POJAČAVANJE
INTERAKCIJA
POJMOVI
KOMUNIKACIJA FAZE
KOMUNIKACIJE

INTERAKCIJA
KOHERANCIJA

VEZIVANJE

NIVOI VRSTE
KOMUNIKACIJE KOMUNIKACIJE

VERBALNA NEVERBALNA
INTRAPERSONALNA INTERPERSONALNA MASOVNA
Komunikologija
 je nauka o komunikaciji koja je u početnom stadijumu
svog razvoja i iako ima drevne korene i bogatu
komunikativnu i multidisciplinarni tradiciju.
 Poznato je da se na američkim i zapadnoevropskim
uiniverzitetima krajem 30-ih godina 20. veka
odrzavaju predavanja iz komunikologije, postoje
specijalizacije.
 Stiču se stepeni magistra i doktora nauka iz oblasti
komunikologije.
 Pojavljuje se više od 20 naučnih časopisa
posvećenih komunikologiji.
 Kod nas nastava iz komunikologije na univerzitetima
počela je tek pre desetak godina.
Komunikologija
 U Americi se od sredine 1970 –ih do sredine 1990 –
ih broj diplomaca iz komunikologije utrostručio i
dostigao 60.000 bakalavara, 6.000 magistara i 500
doktora nauka godišnje.
 Stečena znanja nalaze svoje mesto u različitim
priručnicima, rečnicima i enciklopedijama.
1999.godine u Nju Jorku se pojavilo drugo izdanje
“Standardni rečnik iz komunikologije” sa 1200
stranica; nekoliko godina ranije se pojavila
međunarodna enciklopedija iz komunikologije koja je
sumirala istraživanja, praksu i nastavu iz
komunikologije poslednjih 50 godina.
Komunikologija
 Naučni potencijal komunikologije može biti realizovan
na najbolje način i najefikasnije ne putem
muldisciplinarnih komunikativnih teorija ,već na
osnovu dijalektičkog jedinstva uzajmnog prožimanja i
dopunjavanja komunikologije i multdisciplinarnih
teorija.
 O tome koliko je obimna i složena ova naučna
disciplina –komunikologija- svedoči podatak da samo
komunikoloških teorija ima nekoliko stotina. Na
osnovu analize samo 7 udžbenika komunikologije
pronađeno je 249 različitih teorija.
Komunikologija i njene discipline
 Dokaz o tome koliko se komunikologija brzo
razvija je veliki broj njenih naučnih disciplina:
 Opšta teorija komunikologije, Poslovna
komunikacija, Teorija masovnih komunikacija,
Teorija organizacione komunikacije, Istorija
komunikacije, Metode komunikacionih
istraživanja, Teotija verbalne komunikacije,
Teorija vizuelne komunikacije,
Komunikativna istraživanja, Teorija virtuelnih
komunikacije i dr.
Komunikacija
 Sposobnost komunikacije jedna je od
najvažnijih čovekovih odlika.
 Putem komunikacije čovek izražava svoje
potrebe, želje, preferencije...
 Čovek komunicira sa sobom, sa drugima, sa
Bogom, sa predmetima, sa okruženjem
uopšte...
 DEFINICIJE KOMUNIKACIJE

 Postoji mnogo aspekata komuniciranja i u odnosu na svaki od njih možemo drugačije

definisati komuniciranje, što dovoljno govori o kompleksnosti komuniciranja kao
pojave uopšte. Neke od definicija komunikacije su:
 1) RAZUMEVANJE, SHVATANJE
Komuniciranje je proces koji nam omogućuje da razumemo i shvatamo druge i
pomoću kojeg nastojimo da drugi razumeju i shvate nas
 2) SMANJENJE NEIZVESNOSTI
Komuniciranje nastaje iz potrebe za smanjenjem neizvesnosti u cilju efektivnog
delovanja, odbrane ili saopštavanja vlastitih stavova.
 3) PROCES
Komuniciranje je proces prenošenja informacija, misli, ideja, iskustava i emocija
pomoću simbola, reći, slika, skica, dijagrama, itd.
 4) SLANJE - PRENOŠENJE - RAZMENA
Komuniciranje predstavlja prenošenje određenih sadržaja od jedne stvari ili osobe
drugoj, pri čemu se ovaj pojam odnosi i na to: šta se prenosi, na sredstvo pomoću
kojeg se prenosi, odnosno na celokupan proces upućivanja, prenošenja i/ili razmene
 DEFINICIJE KOMUNIKACIJE
(nastavak)

 5) POVEZIVANJE
Komuniciranje je proces međusobnog povezivanja delova živog sveta.
 6) PODRUŠTVLJAVANJE - ŠIRENJE
Komuniciranje je proces kojim se informacije, znanja, iskustva, itd., jedne
osobe ili grupe ljudi pretvaraju u zajedničku svojinu većeg broja ljudi.
 7) KANAL - PRENOSNIK - SREDSTVO - NAČIN
Komuniciranje se može shvatiti kao korišćenje sredstava za slanje poruka,
naloga, instrukcija, itd. - na primer: telefona, telegrafa, radio uređaja,
terminala i računara spregnutih u mreže, itd.
 8) UMNOŽAVANJE INFORMACIJA I ZNANJA
Komuniciranje je proces vođenja pažnje druge osobe sa ciljem da ona primi i
upamti sadržaje koji joj se saopštavaju.
DEFINICIJE KOMUNIKACIJE(nastavak)

 10) POBUDA - PODSTICAJ

Svaki akt komuniciranja se može shvatiti kao prenos informacija sastavljenih od
karakterističnih stimulansa (pobuda, podražaja) koji teku od izvora do primaoca.
 11) NAMERA - SVRHA
Jedna od najvažnijih svrha komuniciranja je da se kroz poruku upućenu primaocu
prenese svesna namera uticanja na njegovo kasnije ponašanje (po mogućnosti u
pravcu koji je poželjan sa stanovišta pošiljaoca).
 12) MENJANJE SITUACIJE
Komunikacioni proces predstavlja prelaz od jedne situacije u koju su uključeni
određeni učesnici u neku drugu zamišljenu ili planiranu situaciju koja nastaje
promenom njihovog ponašanja u datom vremenu na osnovu shvaćenih i
prihvaćenih poruka.
 13) MOĆ
Komuniciranje je mehanizam pomoću kojeg se distribuira moć među
pojedincima u grupi, ili u društvu.
14) …………………….?
Ciljevи komunikacиje

‘’Reći ću vam nešto o sebi: rado se

bavim pecanjem, i među svoja
najomiljenija jela ubrajam jagode sa
šlagom. Ribama, međutim, nije do
jagoda; one više vole crve. I zato, kad
počnem da pecam, ne stavljam na
udicu jagode sa šlagom, već se
prilagođavam ribljem ukusu i nudim im
mušice ili crve’’. (Karnegi)
 DEFINICIJE
-razumjevanje,shvatanje
-smanjenje neizvjesnosti
-proces
-slanje,prenošenje razmjena
-povezivanje
-podruštvljavanje,širenje
-kanal,prenosnik,sredstvo, način
-umnožavanje informacija i znanja
KOMUNIKACIJA -promjena ponašanja - izmena reakcije
-pobuda, podsticaj
-namjera, cilj
-menjanje situacije
-moć
-posledica iskustva, znanja
-opštenje, soopštenje, dodir, veza,
-ophođenje
-PRILAGOĐAVANJE
početna
 Definicije komunikacije:

 Komunikacija je postupak na osnovu kojeg vest,

kao znak ili simbol, dospeva od jednog organizma
do drugog.
 Komunikacija je proces primanja i slanja poruka
između dvije osobe ili između grupe osoba sa
nekim efektom i nekom trenutnom povratnom
informacijom.
 Komunikacija je interakcija razmenjivanja
informacija a u svrhu razumijevanja i socijalne
povezanosti.
 Komunikacija je omogućavanje ljudima da izraze
paletu fizičkih, emocionalnih i psiholoških potreba.
 Komunikacija je ponašanje čiji je cilj prenošenje
poruka pomoću simbola jednoj ili više osoba.
 Komunikacija je svako ponašanje čoveka koje za
posmatrača ima određeno značenje.
 Komunikacija predstavlja namerno ili nenamerno
prosleđivanje ili primanje informacija.
 Komunikacija je proces pomoću kojeg pošiljalac,
vest ili informaciju, šalje i/ili prima.
 Komunikacija je svaka razjena informacija pomoću
simbola.
 Komunikacija je osnovni društveni proces i
funkcionalno nužan preduslov za svaki društveni
sistem.

 (nastavak)
 Komunikacija je formatirana poruka za razmjenu
podataka.
 Komunikacija je interpretiranje interakcije kao
odraz socijalne i intelektualne kompetencije.
 Komunikacija je uzajamno prepoznavanje
verbalnih i neverbalnih poruka.
 Komunikacija je manifestacija verbalne i
neverbalne komponente ponašanja.
 Komunikacija je mehanizam ljudskog postojanja i
opstanka.
 Komunikacija je razgovor sa sobom-mišljenje,
razgovor s Bogom-molitva, razgovor s prirodom-
nauka.
 Komunikacija je nauka i praksa, koja polazi
od stalnog postavljanja pitanja i davanja
odgovora.
 Komunikacija je sposobnost čovjeka da živi
i radi sa drugima.
 Komunikacija je prenošenje svjesnih ili
nesvjesnih, namjernih ili nenamjernih uticaja
na okolinu.
 Komunikacija je snažni mehanizam širenja
moći od strane pojedinaca ili grupe prema
pojedincu ili grupi.
 Komunikacija je otkrivanje karaktera samih
učesnika u komuniciranju.
 Komunikacija je dokazivanje samog sebe.
 Komunikacija je stvaranje uzajamnog polja
razumijevanja.
 Komunikacija je rezultat odgoja i
obrazovanja
 Komunikacija je skup odnosa koji se koristi
kako bi se objasnilo odvijanje određenih
postupaka u stvarnosti.
Prilikom uspostavljanja komunikacije
prolazimo kroz nekoliko faza

 Prva faza je inicijativna i sastoji se od neobaveznih

opaski i pozdrava.
 Faza eksperimentisanja ujedno znači početak
postupnog otkrivanja informacija, što omogućava
pronalaženje sličnosti i razlika među učesnicima u
komunikaciji.
 Treća faza je intenzifikacija, koja obuhvata dublje
ulaženje u ličnost učesnika u komunikaciji, čime ona
prestaje da bude tajna.
 Intregracija je faza koja dovodi do osećanja
povezanosti, kada se odluke donose zajednički.
 Konačna faza je povezivanje, kojim se utvrđuje
dugoročniji karakter odnosa, saradnje.
 ŠEMA komunikacije
POVRATNA VEZA

PRENOS
MISAO KODIRANJE PORUKE PRIMANJE DEKODIRANJE RAZUMJEVANJE

ŠUM

POŠILJALAC PRIMALAC
KOD KOD

početna
 Faze procesa komunikacije

Kodiranje Prenošenje Primanje

poruke poruke Dekodiranje
Selekcija
informacije

Selekcija
Dekodiranje informacije
Primanje Prenošenje Kodiranje
poruke porike

Povratna informacija
 PROCES
ELEMENTI FAZE PROCESA
PROCESA KOMUNIKACIJE
KOMUNIKACIJE

Selekcija
Pošiljalac informacija

Poruka Kodiranje

Kanal Prenos poruke

ŠEMA
PROCESA
Primalac KOMUNIKACIJE Primanje poruke

Smetnje - šum Dekodiranje

Povratna
informacija
početna
Tri osnovna oblika komunikacije:

1. «JA»–«JA» -
intrapersonalna komunikacija
2. «JA» – «TI/ON» - interpersonalna
komunikacija
3. «JA» – «VI/ONI» - masovna
komunikacija
1. «JA»–«JA» -
intrapersonalna komunikacija
 1.
Intrapersonalna komunikacija ili komunikacija
«JA» – «JA» je meditacija, odnosno priprema za
komunikaciju «JA» – «TI/ON».
 Pošiljalac prvo zamisli i osmisli predmet
komunikacije, to jest meditira, pa tek onda primenjuje
komunikaciju «JA» – «TI/ON», odnosno saopštava
svoju poruku primaocu/ima.
 Prema tome, intrapersonalna komunikacija je ona
koju subjekt obavlja sam sa sobom kad razmišlja o
nečemu, rešava problem, piše dnevnik i sl. Ona se
odvija neprestano, čak i dok sanjamo.
 Takva vrsta monologa se u literaturi naziva
solilokvij.
 2. «JA» – «TI/ON» - interpersonalna
komunikacija
 2. Interpersonalna komunikacija se odvija između dve
ili više osoba, odnosno, to je dijalog.
3. «JA» – «VI/ONI» - masovna komunikacija

 3. Masovna komunikacija uključuje veliki

broj učesnika i u savremenom svetu se odvija
i uz pomoć masovnih medija.
Strukturni modeli komunikacije
Model Aristotela (384-322)

 Svi komunikolozi se slažu u

jednoj stvari: prvu šemu (model)
komunikacije je razradio
Aristotel. On smatra da je
osnovni model akta komunikacije:
 ORATOR –GOVOR - AUDITORIJUM.

 To su osnovni elementi
komunikacije.
 Struktura objekta ili njegovo
ponašanje može biti podvrgnuto
modeliranju.
 Istraživanja u okviru američke teorije komuniciranja
prije Drugog svetskog rata su često bila vršena na
teme о ulozi masovnih medija, о propagandi, kao i
funkcijama društvenog komuniciranja uopće (iako se
riječ 'komuniciranje' još ne upotrebljava kao teorijski
termin).
 Prve teorijske formulacije о komunikativnim
fenomenima bile su povezane sa temama funkcije
vesti u demokratskom društvu i analize javnog
mnjenja i propagande.
Linearni model G. Lasswella (1948)
 Kasnije američki politikolog Lasvel daje
definiciju (model) procesa masovnog
komuniciranja u vidu pet čuvenih pitanja.
 U modelu G. Lasswella, koji se danas smatra
za klasičan, elementi komunikacije su
uključeni u model u obliku odgovora na
pitanje:
 „KO - saopštava ŠTA - kojim KANALOM -
KOME - sa kakvim EFEKTOM?“.
 (Lasswell H.D.The Strukture and Function of Communication in Society // Mass Communication/ Ed. By
Schramm W. Urbana, 1960. p. 14.)
Linearni model K.Šennona i U. Vivera.

 Veliku popularnost dobio je linearni

model Šennona i Vivera.
 Šennon i Viverov model uključuje: izvor
informacije,odašiljač, signal, kanal,
prijemnik, cilj saopštenja i izvor šuma.
 Osnovni cilj bi bio da se smanji šum i
poveća informaciju u komunikaciji.(Vidi
sledući slajd)
 Linearni model K. Šennona i U. Vivera.

Izvor informacije kod kanal dekodiranje primalac

izvor šuma
Gregori Bejtson
 Teorijski doprinos definiranju
komuniciranja (u okviru vodećeg
pravca) daju i Jirgen Raše i Gregori
Bejtson, iz psihijatrijsko-
antropološke perspektive.
 Oni ističu da komuniciranje
podrazumijeva "sve procese
putem kojih ljudi utiču jedni na
druge".
Berlo
 Iako već šezdesetih god. 20.veka linearni modeli gube popularnost
ipak ostaju implicitno prisutni u opisnim definicijama komunikacije i
komunikativnih istraživanja.
 Naime, iako autori nisu objasnili ništa suštinsko о procesu
komuniciranja među ljudima, omogućili su segmentaciju i fokusiranje
pojedinih elemenata procesa komunikacije, a na neki način
demonstrirali su i legitimirali 'naučni' karakter teorije komunickacije
 Berlo (1960), kritikuje linearnost i druge manjkavosti raznih modela
komuniciranja, daje svoj model u kome jedan komunikalor pokušava da
gleda na svijet očima svog sagovornika da bi mogao predvidjeti kako
će ovaj drugi reagovati.
 Komunikativna sposobnost je mogućnost da utičemo na druge, kao i da
drugi ulicu na nas. Isto tako, Berlo ističe da ljudi "komuniciraju da bi
izazvali zeljenu promjenu".
Model K.Šennona i U. Vivera.

 U datom modelu izvor je onaj ko telefonira (prenos saopštenja).

 Saopštenje je informacija koja se prenosi.
 Telefonska centrala je transformator
kanal
Kanal
Kanal
izvor prijema Primalac
prenosa
(dekodiranje
(kodiranje)
)
signal signal

Soopštenje Soopštenje
Izvor suma
Cirkularni model Williama Schramma
 U modelu Vilijama Šrama za
razliku od modela Šenona –
Soopštenje
Vivera pojavljuje se
povratna veza.
 Po mišljenju Vilijama Šrama
(Schramm William), signal
Dekodiranje
koji je povezan sa Komunikatar B
Kodiranje
socijalnom sredinom Komunikatar A Kodiranje
postane saopštenje. Dekodiranje

Soopštenje

 (Schramm William The nature of communication between

humans—The process and effectts of communications.
Urbana, 1972, p.3-53) .
Cirkularni model Williama Schramma
(2)
 U njegovom modelu odražava se reakcija
primaoca na poruku pošiljaoca.
 Naime,on je uključio u proces komunikacije
povratnu vezu i predstavio je komunikaciju
kao cirkularni model.

 saopštenje

dekodira
kod
interpretator
interpretator
kodiranje
dekodiranje

poruka
Kibernetički model Norberta Vinera

 Prema kibernetičkom modelu

Norberta Vinera informacija koja se
vraća prema svom izvoru ima moć
delovanja.
 Viner analizira sistem komunikacije
ne samo na tehničkom, nego i na
socijalnom nivou.

Pol Vaclavik, Dženet Bivin i Don
Džekson
 Pol Vaclavik, Dženet Bivin i Don Džekson krajem
šezdesetih godina iznose svoje viđenje procesa
komuniciranja u uticajnoj ali i kontraverznoj knjizi
Pragmatika ljudskog komuniciranja.
 Pod uticajem teorije sistema i teorije
metakomunikacije antropologa Gregorija Bejtsona.
autori (koji se u komunikologiji često nazivaju i
'Grupom Palo Alto') ističu da priroda odnosa
 ili veze medu komuinikatorima definiše i karakter
komuniciranja.
 Komunikatori na taj način predstavljaju i svojevrsni
interaktivni sistem.
Obimni model Bejkera
 Mozaični model Bejkera
se sastoji od malih
kockica: a svaka strana
je ili izvor,
 ili primalac,
 ili soopštenje,
 ili kanal komunikacije.
Blumler i Katz
 Od savremenih definicija komuniciranja
može se, na primjer, izdvojili definicija iz
teorije ili islraživanja 'upotreba i zadovoljstva’
gde se kaže da kod (masovnog)
komuniciranja nema direktne veze između
poruka i uticaja, nego članovi publike biraju i
koriste medijske sadržaje i tako djeluju kao
dopunske promjenljive u procesu uticaja
(Blumler i Katz).
Model Rodžersa
 Rodžers predstavlja tzv. difuzni model
komunikacije.
 On smatra da uticaj treba da bude odmah na sve
ljude, ali je najvažnije ubediti pet ljudi, a kad ste
uspeli da ubedite pet ljudi taj proces ne možete da
zaustavite.
 U ovom modelu komunikacije uzeta je u obzir ne samo
povratna veza, već i potrebe, zahtevi, neophodnost
reagovanja na pravi način učesnika komunikacije.
 U ovom modelu uzimaju se u obzir i sociološki, i psihološki, i
etnološki uslovi za komunikaciju.
 To je to model uzajamnog delovanja učesnika komunikacije.
 Na šemi je prikazan pozitivan rezultat tog uzajamnog delovanja
– zajedničko jezgro, što je postignuto zahvaljujući naporima
od strane komunikatora.
 Model Rodžersa

Zajedničko Učesnik 2
Učesnik 1
jezgro
Drugi modeli komunikacije
 Barn Lund predstavlja transaktni model
komunikacije na nivou ličnosti.
 Semiotički model komunikacije koji realizuje
informativnu, ekspresivnu i pragmatičnu funkciju
komunikacije sačinio je Gustav Špet, u kojem pojam
smisla tretira kao predmetno- objektivno ili psihološki-
subjektivno.
 Predmetno-objektivno ugradjuje se u reč kao znak,
koji treba naknadno istumačiti, a psihološki-
subjektivna komponenta ukazuje samo na namere,
želje i predstave komunikatora.
Drugi modeli komunikacije (2)
 Italijanski semiotičar Umberto Eko pak
smatra da se ne mogu svi komunikativni
fenomeni objasniti isključivo uz korišćenje
semiotičkih kategorija.
 Jurij Lotman isključuje mogučnost postojanja
apsolutno identičnih kodova kao ni
podjednakog obima pamčenja kod
komunikatora i komunikanta.
Gerbner-ov model
 Komunikacija je proces u kojem: a) osoba, b)
vidi nešto, c) putem nekog sredstva, d) u
određenoj situjaciji, e) putem nekog sredstva,
f) da bi ponudila podatke, g)u nekom obliku,
h)koji imaju neke sadržaj i i) posledicu
Gatekeeper model (gejtkiper,
vratar, čuvar proloza)
 Pre ulaza u komunikacioni kanal, poruka je
kontrolisana od strane onih koji su za to
zaduženi. Ako je poruka poništena, to ne
znači da se na kraju komunikacijskog kanala
neće nači neki drugi “vratar” koji će ponovo
kontrolisati poruku pre nego što ona dođe do
recipijenta.
 Funkcije komunikacije
 Jakobson (Jakobson., R., 1966, st:16) je
definisao šest lingvističkih funkcija koje veže
za sve oblike opštenja, bez obzira na
sredstva opštenja ili prenosioca poruke:
 Referencijalna funkcija je osnova koja
određuje odnose između poruka i predmeta
na koje se ova odnosi
 Emocionalna funkcija određuje odnose
između poruke i njenog pošiljaoca
 Konativna funkcija određuje odnose između
poruke i njenog primaoca
Funkcije komunikacije (2)
 Poetska ili estetska funkcija predstavlja odnos poruke
sa samom sobom ( u književnosti npr. stilizacija,
simbolizacija)
 Fatička funkcija traži da potvrdi, održi ili prekine
opštenje, a obuhvata znakove koji prevashodno služe
da se uspostavi, produži ili prekine opštenje, da se
proveri da li veza funkcioniše, da se privuče ili održi
sabesednikova pažnja
 Metalingvistička funkcija ima za cilj da se odredi
smisao znakova za koje postoji opasnost da ne budu
shvaćeni od primaoca, tj. ona upućuje da se za
određeni znak koristi kod koji mu daje smisao.
Osim toga, postoje još i sledeće
funkcije komunikacije
 Akumulativna – funkcija čuvanja i prenošenja
 Apelativna - obraćanja
 Deiktička – funkcija ukazivanja
 kognitivna – saznajna, spoznajna
 prezentativna- predstavljanje
 Voluntativna funkcija - funkcija uticanja na
primaoca;
KARAKTERISTIKE
KOMUNIKACIJE
 - sveobuhvatna je i glavni elemenat kulture;
 - neprekidna je, beskrajna;
 - zasniva se na razmeni poruka;
 - u njoj su prisutni predvidljivi, očekivani ili
konvencionalni elementi;
 - funkcioniše na više nivoa: između dva pojedinca,
između pojedinca i grupe, između dve ili više grupa
itd.;
 - što se tiče pola, uzrasta, socijalnog i konfesionalnog
statusa, obrazovanja i sl., odvija se kako među
jednakima tako i među nejednakima.
KARAKTERISTIKE
KOMUNIKACIJE (2)
 Pored toga, komunikacija ima još i ove karakteristike:
 - ostvaruje se u složenoj organizacionoj strukturi;
 - može biti usmerena kako prema pojedincu, tako i
prema većem auditorijumu, koji može imati
najrazličitiji socijalno-kulturni milje;
 - može imati individualni ili javni karakter;
 - može se odvijati licem u lice ili na distanci;
 - u zavisnosti od ponašanja učesnika u komunikaciji,
može biti aktivna i pasivna;
 - što se vremena trajanja tiče, komunikacija može biti
momentalna (telefon, telegraf, kompjuterske mreže...)
i trajati duži vremenski period (pisma, razgovori,
sastanci I sl.)
 KOMUNIKOLOŠKI POJMOVI
Socijalni nivo

Informacija Transakcija Psihološki nivo

Egzistencijalni
Komunikativni stimulans –
komunikativna reakcija Komunikacijski sistemi

simetrični
Poruka
asimetrični

Interakcija međuzavisni

transakcioni
Komunikacijski sklopovi vrijednosni

preferentni
Transakcione igre
promjenjivi
početna
Komunikološki pojmovi
 Informacija-saopštenje o nekom događaju u
nekom sistemu znakova («izgubljena», «suvišna»,
kontekstualno opredeljena, funkcioniše na višem
nivou).
 Komunikativni stimulus - komunikativna
reakcija (jednosmerna, dvosmerna)
 Poruka-funkcionalni prenos informacije (pozitivna,
negativna, funkcionalna, nestalna, dopunski
organizovana, pismo-govor)
Komunikološki pojmovi
 Interakcija-međuzavisnost (jedno- i dvosmerna)

 Transakcija - sporazumevanje (socijalna, psihološka, egzistencijalna)

Društvena celina, ljudska zajednica, radna organizacija, zasniva se na
mogućnosti opštenja među ljudima, komunikaciji (gde mislimo na
komunikaciju sa drugim ljudima).

 Komunikacijska transakcija podrazumeva postojanje pošiljaoca poruke ili

receptora, komunikacijski kod ili sadržaj poruke i primaoca, odnosno
recepijenta poruke. Savršena transakcija podrazumeva da se sadržaj poruke
receptora u neizmenjenom obliku prosledi do recepijenta koji će je primiti kao
potpuno jednako značenje koje je uputio receptor, što podrazumeva odsustvo
bilo kakvih tehničkih i psiholoških prepreka kodu poruke (šumovi, mediji,
znanje, iskustvo i emocionalno stanje recepijenta koje nije jednako
receptorovom). Pošto je to praktično nemoguće, adekvatna transakcija bi
podrazumevala postojanje minimalnih prepreka kodu poruke koja bi u
minimalno izmenjenom obliku stigla do recepijenta.
Komunicijski sitem
 Transakcione igre-uloge u komunikaciji
 Komunikativni sklopovi-pravila i zakonitosti
sistema
 Komunicijski sitem-povezani i međuzavisni
elementi strukture (simetrični, asimetrični,
međuzavisni, transakcioni, vrednosni, preferentni,
promenljivi)
 Komunicijski sistem kao proces (prelaz iz
verbalnog u neverbalni i obrnuto)
KOMUNIKACIONI KODOVI

 1. Logički kodovi
 2. Esteтski кodоvi
 3.Društveni kodovi
1.Logički kodovi

 1.Logički kodovi
 1.1.Paralingvistički k.:jezički releji, jezički
pomoćnici, prozodijski kodovi (glas), kinezički
kodovi (pokret), proksemični kodovi (prostor)
 1.2.Praktični k.: signali, programi, uputstva,
upozorenja, saobraćajni znaci
 1.3.Epistemološki k.- naučno zasnovani: termini
nauke, zaštitni znaci, ime proizvoda, zastava,
himna itd.
 1.4.Mantike – veštine proricanja: astrologija,
hiromantija itd.
2. Esteтski кodоvi

 2.1.Umetnosт
 2.2.Simbolika i tematikа
 2.3.Morfоlоgija
3.Društveni kodovi

 3.1.Društveni znakovi
 3.2.Društveni kodovi – obredi, igre, moda,
titule itd (prema Emilju Vlajki).
Društveni kodovi (prema Emilu Vlajki).

 Odelo, hrana, gestovi, razdaljine su znakovi koji se u različitim

razmerama i na različite načine uklapaju u razne tipove
društvenog opštenja.
 Oni su mnogobrojni: obredi, slavlja, ceremonije, protokoli, kodovi
učtivosli, igre.
 Možemo razlikovati četiri glavna tipa društvenih kodova:
 Protokoli čija funkcija je da uspostave opštenje između
pojedinaca.
 Rituali u kojima je
grupa pošiljalac.
 Igre - privatne i individualne ili javne i kolektivne su predstave
određene
društvene situacije.
 Mode su stilizovani i individualni oblici kodova
Protokoli -
 Društvo je skup pojedinaca okupljjenih u cilju zajedničke akcije.
Svako u
društvu ima svoje mesto i svoju funkciju; svako se u njemu
deliniše po porodičnim, verskim,
profesionalnim i drugim vezama, koje održava sa drugima.
 Te odnose treba prepoznati i identifikovati.
 To je funkcija imena, nadimaka, obeležja, grbova a najviše
kostima.
 S druge strane, kada se pojedinci okupljaju u cilju neke
zajedničke akcije, njihovi odnosi moraju biti jasno označeni: Ko
komanduje a ko sluša, ko daje a ko prima, ko poziva a ko se
odaziva.
Protokoli
 Protokol i etiketa određuju svakome njegovo mesto u povorci,
za stolom.
 Pozdravi imaju za cilj da uspostave ili prekinu opštenje pa i tu
odnos između sagovornika mora da bude označen: jednakost,
superiornost ili inferiornost, privlačnost,.neprijateljstvo ili
ravnodušnost, želja ili odbijanje da se opšti.
 Titule, formule - i eventualno uvrede i psovke - tonovi glasa,
gestovi i stavovi čine kodirani skup čiji se konvencionalni
karakter uvida kada pokušamo da ih prevedemo s jednog jezika
ili sjedne kulture na drugu.
 Lepi maniri i ponašanje su znakovi preko kojih pojedinac ispoljava
svoju pripadnost grupi.
 Njegovo poznavanje i poštovanje uzusa identifikuju ga kao "čoveka iz
visokog društva" ili "čoveka iz podzemlja"; to su "lozinke" i "znakovi
raspoznavanja".
Obredi
 Obredi su opštenje grupa; ritualizovanu poruku šalje zajednica.
 Pošiljalac je grupa a ne pojedinac.
 Preko verskog obreda, zajednica uspostavlja vezu sa bogovima
Etimološki, religio je veza, veza između vernika koji dele istu
veru i veza između grupe i božanstva.
 Porodični i nacionalni obredi su oblici opštenja sa precima ili
domovinom.
 Oni su, uostalom, gotovo uvek verske prirode i obojeni su
religioznošću.
 Paktovi, ugovori i savezi su odnosi između grupa koje među
sobom razmenjuju obaveze, usluge, dobra, žene čiji su znakovi
propratne ceremonije.
 Obredi uvođenja, ustoličenja, krunisanju i svetotajstva, pogrebni
obredi utvrđuju odnose između grupe i pojedinca koga grupa
prima u svoje krilo.
Obredi
 U svim tim obredima, pošiljalac je grupa, bilo kao celina, bilo u
obliku sveštenika vršjoca obreda na koga grupa prenosi brigu za
opštenje.
 Ali grupa uvek učestvuje, ako ničim drugim a ono bar svojim
prisustvom: ono se očituje u pesmama, molitvama, ćutanju,
uzvicima "bravo" i "ura" kojima pojedinci ispoljavaju svoje
učešće u opštenju.
 To učešće se, s druge strane, ispoljava u slavljima koja
produžuju obrednu ceremoniju i čija je forma takođe kodirana.
 Svečane i komemortivne proslave podsećaju na prvobitni savez
i potvrđuju veze koje je on uspostavio.
 Funkcija obreda je da uspostavi zajedništvo.
 Njihov cilj je da izraze solidarnost pojedinca sa obavezama, verskim.
nacionalnim, društvenim, koje je zajednica uzela na sebe.
 A ti sistemi znakova, bez obzira na njihovo islorijsko ili pseudoistonjsko
poreklo, i bez obzira na njihovu figurativnu vrednost, uvek su visoko
Mode
 Mode mi načini postojanja, svojstveni grupi: obući se, hraniti se,
stanovati itd.
One imaju veliku važnost u društvu u kome preobilje potrošačkih
proizvoda oslobađa ove poslednje od njihove prvobitne funkcije
(zaštita, ishrana) i sasvim je očigledno da su naše kravate, naši
automobili, naše fotelje, samo znakovi našeg društvenog
statusa.
 Moda proizilaz.i iz jednog dvostrukog kretanja: centripetalnog i
centrifugalnog.
 Želje za identifikovanjeni sa grupom koja ima prestiž povlači za
sobom usvajanje znakova koji ovu ka rakterišu.
 Ali članovi grupe koji odbijaju takvo identifikovanje napuštaju te
znakove.
 To je ono što modu čini tako mobilnom i kreativnom, naročito u
kulturama u kojima su društveni znakovi slabo kodiram.
 Moda, kao i razonoda, nadoknađuju frustracije i ispunjavaju
Igre
 Igre su kao i umetnost podražavanja stvarnosti, tačnije,
društvene stvarnosti.
 To su situacije tako sazdane da mogu da vrate pojedince u
određenu značenjsku shemu društvenog života.
 Umetnostii podražavaju da bi vratile primaoca pred stvarnost i
da hi on doživeo, posredstvom jedne slike, emocije i osećanja
koje ta stvarnost budi. Igre podražavaju da bi vratile pošiljaoca
unutar stvarnosti i da bi on posredstvom slike, vršio radnje te
stvarnosti.
 Predstave su istovremeno i igre i umetnosti: igre s gledišta
glumca, umetnosti s gledišta gledaoca.
 Igre odgovaraju trima velikim oblicima iskustva: intelektualnog i
naučnog, praktičnog i društvenog, kolektivnog i estetskog.
Igre
 Prvom tipu pripadaju sve igre konstrukcije -
uključujući i verbalne konstrukcije, kao rebusi,
zagonetke, ukrštene reči, u kojima igrać struktuira
jednu amorfnu stvarnost i daje joj smisao; delalnost
deteta koje sklapa "mozaik" istog je reda kao i
delatnost travara koji identifikuje i razvrstava svoje
biljke.
 Drugom tipu pripadaju igre kuje stavljaju igraća u društvenu
situaciju:' porodica, profesija, rat: devojčica i njena lutka igraju
se mame, igrači šaha ili ragbija podražavaju rat.
 Predstave - s gledišta gledalaca - odgovaraju trećem tipu:
navijači prate peripetije utakmice kao što stanovnici jednog
grada posmatraju svoje šampione s vrha zidina
Igre
 Funkcija igre je učenje i selekcija: dete koje se igra mame ili
vojnika uči svoj zanat; turnir omogućuje da se prepozna najjači,
onaj koji najviše zaslužuje da komanduje; hazardne igre
simbolizuju borbu pojedinca protiv sudbine, ali u situacijama u
kojima su stvarne opasnosti uklonene.
 S druge strane, igre imaju funkciju da razonode jer
zadovoljavaju i, besumnje, sublimiraju
frustrirane želje iz stvarnog života: želju za vlašću, za moći, za
zaradom, za napredovanjem u društvu.
 Moderna psihoanaliza i psihijatrija osvetlile su taj problem i
uveliko proširile pojam igre i njenu oblast, pokazujući da igre,
kao i umetnosti, izražavaju kulturne arhetipove koji imaju
duboke korene u kolektivnom i individualnom nesvesnom.
Igre
 U toj perspektivi, pojam igre – to jest podražavanja društvene situaciji -
proširio se na većinu naših ponašanja.
 Tako većina psihičkih neuravnoteženosti odgovaraju smetnjama u
opštenju a psihosomatika sa svoje strane pokazuje da se poremećaji
duše ispoljavaju organski.
 Sva naša ponašanja imaju smisao: ali kada je odnos između označioca
i označenog iracionalan ili nesvestan, taj smisao se pogrešno tumači.
 Moderna psihopedagogija naučila nas je da dete sklono bekstvima,
pobunama, lažima, patetično pokušava nešto da saopšti i da uspostavi
vezu sa svojom sredinom.
 Ta situacija je opšta.
 U jednom delu koje je imalo uspeha, Garnes people play (Igre koje
igramo), američki psihijatar (Erik Bern pokazuje da su naša društvena,
naročito porodična", ponašanja "igre", to jest sistemi odnosa
reprodukuju arhaične situacije za koje igrači nemaju ključ; kućni tiranin,
frigidna žena, alkoholičar, igrač, uloge su čiji nam duboki smisao
izmiče.
 Doktor Bern sastavlja inventar tih tipičnih situacija i pokazuje kako bi
one mogle da budu "odigrane".
IGRE
 U toj perspektivi, pojam igre – to jest podražavanja društvene
situaciji - proširio se na većinu naših ponašanja.
 Tako većina psihičkih neuravnoteženosti odgovaraju smetnjama
u opštenju a psihosomatika sa svoje strane pokazuje da se
poremećaji duše ispoljavaju organski.
 Sva naša ponašanja imaju smisao: ali kada je odnos između
označioca i označenog iracionalan ili nesvestan, taj smisao se
pogrešno tumači.
 Moderna psihopedagogija naučila nas je da dete sklono
bekstvima, pobunama, lažima, patetično pokušava nešto da
saopšti i da uspostavi vezu sa svojom sredinom.
 Ta situacija je opšta.
 U jednom delu koje je imalo uspeha, Garnes people play (Igre
koje igramo), američki psihijatar (Erik Bern pokazuje da su naša
društvena, naročito porodična", ponašanja "igre", to jest sistemi
odnosa reprodukuju arhaične situacije za koje igrači nemaju
ključ; kućni tiranin, frigidna žena, alkoholičar, igrač, uloge su čiji
nam duboki smisao izmiče.
 Doktor Bern sastavlja inventar tih tipičnih situacija i pokazuje
kako bi one mogle da budu "odigrane".
BRAČNE IGRE
ERIK BERN: KOJU IGRU IGRAŠ?
Koliko je puta u životu svako od nas
učinio nešto iako je znao da to nije
dobro za njega, ali naprosto nije
mogao pomoći samom sebi ?
Koliko puta smo donijeli neku potpuno
iracionalnu odluku, pa se poslije pitali:

Zar je to moguće?
ili
Šta mi je bilo ?
Jedan od važnih uzroka ovakvih, i svih drugih
iracionalnih ponašanja, kojima svakodnevno
svjedočimo, ili u njima učestvujemo, leži u
nečem što se zove

’’životni scenariji’’
 U svojim najpoznatijim djelima:
Koju igru igraš ? i Šta kažeš poslije zdravo?
Erik Bern je ukazao da se još u ranom djetinjstvu,
putem vaspitanja stvaraju iracionalni obrasci
ponašanja koje je nazvao ’’životni scenariji’’
Životni scenariji u velikoj mjeri utiču
na čovjekov životni put i odluke
koje u životu donosi
 Erik Bern je osnivač
psihoterapeutskog smjera koji sa
zove transakciona analiza (TA)
Na početku svoga rada na razvijanju TA Bern je
uočio da u ličnost svakog čovjeka postoje tri
različita realna ego-stanja:
 Roditelj
 Odrasli
 Dijete
Objašnjavajući šta to postojanje
podrazumijeva, Bern je naveo:

1. Svako nosi u sebi svoje roditelje

2. Svako ima jednog odraslog u sebi
3. Svako nosi u sebi po jednu
djevojčicu ili dječaka
Tri navedena stanja Bern je predstavio
strukturnim dijagramom

Roditeljsko ego-stanje R Roditelj

Odraslo ego-stanje O Odrasli

Dječije ego stanje D Dijete

 Roditelj
Pokazuje se u dva oblika:

1. Direktni – radi što i ja

2. Indirektni – ne radi što i ja,
nego kako ti kažem
 Roditelj
stavovi, norme, vrijednosti, etika-moral

Kritični Roditelj: Brižni Roditelj

 Zahtijeva  Sluša
 Naređuje  Pomaže
 Traži greške  Podržava
 Tješi
Fraze:
Što će ljudi reći... Fraze:
Zašto nisi... Ne boj se.
Ne smiješ... Ja ću ti pomoći.
Sad je dosta! Ne brini, tu sam.
Molim te zapamti da …
Odrasli Otkrijmo to
Istražimo to
Definišimo to
Kako to možemo najbolje
izvesti

 Činjenice
 Zdrav razum
 Odrasli …
 Prikuplja i daje informacije
 Preuzima rizike
 Preispituje mogućnosti
 Stvara prilike
 Ima povjerenja u sebe
 Donosi logičke zaključke
 Odlučuje
 Preuzima odgovornost
 Dijete Volim..
Ne želim...
Moram..
Osjećam..
 Osjećaji Zaigrajmo..

 Potrebe
 Želje
 Igra
 Pokazuje se u dva oblika:

Prirodno Dijete Prilagođeno Dijete

 Zaigrano  Pasivno
 Spontano  Bespomoćno
 Znatiželjno  Boji se
 Slobodno  Odustaje
 Kreativno  Žali samo sebe
 Traži zabavu
 Ego-stanja

 Jednako su dobra
 Imaju visoku vrijednost za opstanak i življenje
 Imaju jake i slabe strane
 Njihova efikasnost zavisi od situacije u kojoj se
manifestiraju
 Transakciona analiza
Model transakcione analize
temelji se na vjerovanju da, ako detaljnije
proučavamo, možemo uočiti način po
kojem se naša komunikacija
temelji na našim mislima i osjećajima.
Svaki put kada se dvoje ljudi sretne, počinje
transakcija: riječi , glasa, govora tijela.
Transakcija je jedinica društvenog odnosa.

Ti mi nešto kažeš ili učiniš (draž),

a ja ti odgovorim ili uzvratim djelom (odgovor).

Transakciona analiza određuje koji je od tri dijela

tvoje ličnosti započeo transakciju i koji ti dio
moje ličnosti odgovara.
 Transakcije možemo podijeliti na:

 Jednostavne
 Komplementarne  Skrivene
 Ukrštene
Skrivene mogu biti:
 Ugaone
 Dvostruke
Komplementarna transakcija tip I

Odrasli – Odrasli:

A. Šta radiš danas

poslije ručka? R R

B. Moram smisliti O O
dnevni red za
sastanak upravnog D D
odbora.
Komplementarna transakcija tip II

Dijete – Roditelj:

A. Ne mogu danas izaći s

R R tobom, moram ovaj
izvještaj završiti do
O ručka.
O

B. Zašto uvijek sve radiš u

D D zadnji čas ?
 Dok god su transakcije
komplementarne, komunikacija
teče glatko i bez zastoja.
Komplementarne transakcije
karakteristične su za aktivnosti,
rituale i razonode.
 Ukrštene transakcije

R R
A. Koji je danas dan?
O O

D D
B. Jučer je bio sutra,
sutra će biti jučer.
Kad se dogodi ukrštena transakcija,
komunikacija se prekida.
Skrivene transakcije su složenije,
jer se u njima aktivira više od dva
ego-stanja istovremeno.

One su karakteristične za igre.

 Primjer igre možemo pronaći
u razgovoru prodavača i kupca
Prodavač:
Ovo je odijelo Na društvenom planu,
ovo je razgovor Odraslog
najkvalitetnije, ali je
s Odraslim, ali na
preskupo za vas. psihološkom planu
poruka je upućena od
Odraslog jednog lukavog
Kupac:
trgovca, prema Djetetu
Kupiću baš to odijelo. kupca, što je vidljivo iz
njegovog odgovora.
Oblici društvenog ponašanja
Poštene transakcije: Nepoštena transakcija:

 Vještine  Igre
 Rituali
 Razonode - u njima se ’’folira’’
- neko uvijek ima
koristi
 Najveći dio vremena koji ljudi provode u
ozbiljnom društvenom životu odlazi na igranje
igara. Razlog tome je što je ljudima lakše igrati
igre, nego postići istinsku bliskost s drugima.
Bern dijeli igre prema situacijama u kojima
najčešće postoje:

 Životne
 Bračne
 Društvene
 Seksualne
 Igre iz ordinacije
 Igre iz podzemlja
 Bračne igre

Pokazuju da igre služe  Hvatanje za riječ

za sprečavanje  Tužakanje
bliskosti i korištenje  Vječito zadihana
drugih za svoje
 Da nije bilo tebe
ciljeve
 Vidiš da sam se
trudio
 Draga moja
 Značaj igara

 Prenose se s koljena na koljeno – istorijski značaj

 Svaka kultura i društvena klasa ima svoje igre –
kulturni značaj
 Igre su ’’u sendviču’’ između razonoda i bliskosti –
društveni značaj
 Ljudi biraju prijatelje i partnere među onima koji znaju
igrati iste igre – lični značaj
 Autonomija
Da bi čovjek postigao ličnu autonomiju potrebno
je osloboditi ili obnoviti tri ljudske moći:

 Svjesnost
 Spontanost
 Bliskost
Četiri osnovna životna stava

 Ja nisam OK – ti si OK
 Ja nisam OK – ti nisi OK
 Ja sam OK – ti nisi OK
Ja sam OK – ti si OK
Držite se svojih uvjerenja, misli i osjećaja...
i ostanite vjerni svojim vrijednostima,
jer to su vrijednosti vaših roditelja,
vaših prijatelja, vašeg društva.
Oni čine građu vašeg života i izgubiti ih
značilo bi razotkriti tkivo vašeg iskustva.
 Ipak, pregledajte ih pažljivo,
jedno po jedno.
Preispitajte ih, komad po komad .
Nemojte rušiti kuću već smo pregledajte opeke i
zamijenite one koje vam se čine napuklima i
koje više ne podržavaju građevinu.
Nil Donald Valš
 SREDSTVA I KANALI
Sredstvo je način Kanal – specijalni put ili
kodiranja saopštenja. tehnologija, koji se koriste
U osnovna sredstva za prenos informacija od
komunikacije spadaju: pošiljaoca do primaoca.
razgovor licem u luce, Mogu biti:
fax, brošura, pismo....
- interaktivni kanal
- lični statični kanal
- bezlični statični kanal
- fizičko prisustvo kao
kanal

početna