SEI: Organska hemija.

PREDAVANJE 8
Jedinjenja sa kiseonikom:
alkan C C
C H alkohol C OH

alken C C OH
C H
fenol
alkne C C
C H
aromat etar C O C
Etarska grupa nalazi se u većem broju biološki
važnih molekula; zbog slabe reaktivnosti
uglavnom ne učestvuju u hemijskim promenama.
Najprostiji etri imaju opštu formulu CnH2n+2O
pa su stoga izomerni sa alkoholima

Prvi član serije ima molekulsku formulu C2H6O

i strukturu: CH3-OCH3

Opšta formula etara je: R'OR

Etri se obično dele u dve grupe
– prosti, R-O-R, gde su obe R grupe jednake i
– mešoviti, gde su R grupe različite, R-O-R'
U etre takođe spadaju i jedinjenja opšte
formule
Ar-O-R, ili Ar-O-Ar
 Struktura i veze u etrima i epoksidima
Savijena geometrija na kiseoniku slična vodi i alkoholu
Uglovi veza na kiseoniku su povećani zbog veličine
supstituenata.

O O
H H CH3 H

105° 108.5°

O O
CH3 CH3 (CH3)3C C(CH3)3
112° 132°
 Nomenklatura

U upotrebi su dva sistema nomenklature:

– radikal-funkcionalna i
– IUPAC nomenklatura

Radikal-funkcionalna imena etara grade se

navođenjem imena alkil-grupa koje su povezane
kiseoničnim mostom abecednim redosledom,
dodajući tome reč etar

Pojedini delovi imena odvajaju se crticama

Primeri:
CH3CH2 O CH2CH3
CH3 O CH3 dietil-etar
dimetil-etar
O

CH3 O CH2CH3 ciklopentil-fenil-etar

metil-etil-etar
ClCH2CH2 O CH2CH2Cl
bis(2-hloretil)-etar
CH3CH2 O CH2 CH2
etil-vinil-etar
IUPAC nomenklatura tretira etre kao alkane sa
alkoksi grupom (RO-) kao supstituentom

Pri tome se manji supstituent smatra delom

alkoksi-grupe, a veći određuje osnovni naziv
jedinjenja

CH3 O CH3
metoksimetan CH3CH2 O CH2 CH2
etoksieten
O
CH3CH2 O CH2CH3
(ciklopentiloksi)benzen etoksietan
Kiseonikov atom koji je neposredno vezan za dva
C-atoma unutar prstena ili za dva susedna C-atoma
ugljeničnog niza, označava se prefiksom "epoksi-":
CH3
CH2 CH CH CH2CH2CH3
O
CH3 CH CH2 1,3-epoksi-2-metilheksan
O
1,2-epoksipropan OCH3

Neka trivijalna imena etara su

se zadržala. Na primer anizol:
anizol
 Dobijanje etara
1.Williamson-ova sinteza je reakcija između
halogenalkana i natrijum-alkoksida ili natrijum-
fenoksida
CH3CH2 Cl + CH3ONa CH3CH2 OCH3 + NaCl
metoksietan

CH3CH2Cl + NaO

CH3CH2 O + NaCl

etoksibenzen Alexander Williamson

(1824-1904)
 Dobijanje etara
2) Dehidratacijom alkohola:

H2SO4,
2CH3CH2OH CH3CH2OCH2CH3 + H2O
etoksietan

Fizičke osobine

Ključaju na nižim temperaturama od alkohola

Lakši su od vode
Dobri su organski rastvarači
Fizičke osobine etara
Etri su sličniji alkanima nego alkoholima prema
tački ključanja

tačka ključanja

36°C
Intermolekulske
35°C vodonične veze moguće
O
su kod alkohola, a nisu
kod alkana i etara.
OH 117°C
Etri su sličniji alkoholima nego alkanima
prema rastvorljivosti u vodi

rastvorljivost u vodi (g/100 mL)

vrlo mala

7.5 Vodonične veze u vodi

moguće su kod etara i
O alkohola; nisu moguće
9 kod alkana.

OH
Hemijske osobine

Etri su slabo reaktivna jedinjenja. Postojani su

prema alkalnim metalima i alkalnim hidroksidima,
oksidacionim i redukcionim sredstvima i
razblaženim kiselinama
Reaguju jedino sa halogenovodoničnim kiselinama

1) U jako kiseloj sredini grade oksonijum soli.

H
CH3OCH3 + HCl CH3OCH3 Cl
2) Raskidanje etarske veze u jako kiseloj sredini
(sa konc. HCl na 130-140C).

CH3CH2OCH2CH3 + 2HCl 2CH3CH2Cl + H2O

alkil halogenidi

3) Sa HI daju alkohol i alkil-halogenid

CH3OCH3 + HI CH3OH + CH3I

Etarska veza je prisutna u nekim biološkim jedinjenjima.
Ciklični etri tetrahidrofuran i tetrahidropiran predstavljaju
osnovni skelet furanoznih i piranoznih oblika monosaharida.
O
Važniji predstavnici:
O
tetrahidrofuran
Ulazi u strukturu cikličnih oblika
O monosaharida:

1,4-dioksan HOCH2
HO O
O OCH3

OH CH2OH
etilen-oksid
metil--D-fruktofuranozid
 Ulazi u strukturu cikličnih oblika monosaharida:

tetrahidropiran

doksorubicin -
antikancer

sinigrin – ukus rena i senfa

 Svitac ili svetleća buba
(Lampyris Noctiluca) je krilati
insekt koji sjaji žuto, zeleno ili
crveno zahvaljujući hemijski
proizvedenoj svetlosti koju
emituje iz stomaka.

Jedinjenje koje nastaje iz 2-bromhidroperoksida,

1,2-dioksetan, prilikom razlaganja na odgovarajuća
karbonilna jedinjenjaemituje svetlost (Pojava se
zove hemiluminescencija)
 OH
O O O
(CH3)2C C(CH3)2 C C
H3C CH3
Br H3C CH3
2-bromhidroperoksid 
1,2-dioksetan
O
2 CH3CCH3 + hv
propanon

Emitovanje svetlosti ima mnoge

namene: izgleda da igra važnu ulogu
prilikom udvaranja i komunikacije,
razlikovanja polova, nalaženja plena,
ili zaplašivanja grabljivica
Jedinjenja sa kiseonikom:
alkan C C
C H O
alken C C ketoni R C CH3
C H
O
alkne C C aldehidi R C H
C H
aromat
Aldehidi i ketoni su sastavni deo života

OH
HO O
HO OH
OH

celuloza je polimer
-glukoze
celuloza
Neophodni za uspravan rast biljaka
OH
HO O
HO OH
OH

OH
HO OH
HO O
OH H
celuloza
glukoza
C6H12O6 aldehid
 Imaju hranljivu vrednost
OH
HO O
HO OH
OH

OH
HO OH
HO O
OH H med
glukoza
C6H12O6
 Struktura i nomenklatura
Opšta formula aldehida je: R1CHO

Opšta formula ketona je R1COR2. Grupe R1 i R2 mogu

biti alifatične ili aromatične.

Obe grupe jedinjenja sadrže karbonilnu grupu, >C=O, pa

se često nazivaju jednim imenom karbonilna jedinjenja

O O
C C
R1 H R1 R2
aldehid keton
• Zbog sličnosti u strukturi aldehidi i ketoni pokazuju i
sličnost kod većine svojih karakteristika

• Aldehidi imaju jedan H-atom vezan za karbonilnu grupu,

dok su kod ketona za karbonilnu grupu vezana dva
C-atoma. Posledica je:

– (1) lako oksidovanje aldehida u odnosu na ketone, kod

kojih je oksidacija vrlo otežana,

– (2) veću reaktivnost aldehida u odnosu na ketone prema

reakciji nukleofilne adicije, koja je karakteristična za
karbonilna jedinjenja.
Priroda karbonilne grupe
Vezivanje kiseonika za ugljenik u karbonilnoj grupi
slično je vezivanju kod alkena.

·
··
H H
C C π-veza
H H Cpz-Cpz
σ-veza ·
Csp2-Csp2
H H
C C
H H
Priroda karbonilne grupe
Vezivanje kiseonika za ugljenik u karbonilnoj grupi
slično je vezivanju kod alkena.

·
H
·· ··
··
C O
H
·
H
C O
H
Priroda karbonilne grupe

Ugljenik i kiseonik su
sp2 hibridizovani

Polupopunjene p orbitale na
ugljeniku i kiseoniku se
preklapaju i grade p vezu
Karbonilna grupa je:

• planarna
• ugao između veza: blizu 120°
• C=O razmak: 122 pm
• aldehida i ketona su molekuli velike
polarnosti (kreće se od 2,3-2,8D)

1-buten propanal
dipolni moment = 0.3D dipolni moment = 2.5D
Nomenklatura aldehida – uobičajena imena
Iz imena odgovarajuće karboksilne kiseline koja nastaje
oksidacijom datog aldehida + reči aldehid
O

H
acetaldehid O
O acidum-aceticum C
H
H H
formaldehid benzaldehid
acidum-formicum benzoeva kiselina
Nomenklatura aldehida – IUPAC-ova imena
Kao derivati alkana sa nastavkom -al

O O

H H CH3 H
metanal etanal
O
O
H
H
5-heksenal 4,4-dimetilpentanal
Nomenklatura aldehida – IUPAC-ova imena
O O
HCCHCH

2-fenilpropandial

Jedinjenja sa – CHO grupom vezanom direktno za prsten

nazivaju se karbaldehidima
O O
C CH3O C
H H

cikloheksan karbaldehid 3-metoksi-benzen karbaldehid

Imena ketona – IUPAC (nastavak –on)
O
O
CH3CHCH3CCH3
CH3CH3CCH2CH2CH3
CH3
3-heksanon
4-metil-2-pentanon
Za razliku od aldehida, ketoni mogu biti deo prstena :
O O

Br CH3
5-brom-3-etinilcikloheptanon 4-metilcikloheksanon
Radikal-funkcionalna nomenklatura ketona

O O
CH3CH3CCH2CH2CH3 CH2CCH2CH3

etil-propil-keton benzil-etil-keton

O O
H2C CHCCH CH2 CH3CCH3
divinil-keton dimetil-keton
aceton
Imena fenil-ketona završavaju se nastavkom fenon:
O O
C C
CH3

difenil-keton 1-feniletanon
benzofenon acetofenon

Ukoliko se u molekulu nalazi prioritetna grupa za označavanje

karbonilne grupe koristi se prefiks okso:

O O O O
CH3CH2CCH2CH2CH CH3CH2CCH2COCH2CH3
4-oksoheksanal etil-3-oksopentanoat
Aldehidi i ketoni sadrže i druge funkcionalne grupe:
O

O H
HC CCH
propinal (E)-4-metil-4-heksenal

Karboksilna funkcija ima veći prioritet od karbonilne:

O
HC COOH

4-formilcikloheksan-karboksilna kiselina
 O
Sistemsko ime fragmenata :
R C
alkanoil
O
H C formil (metanoil)

O
H3C C acetil (etanoil)

O
CH3CH3 C propionil (propanoil)
Keto-enolna izomerija (tautomerija)
Tautomerija je pojava da se jedno jedinjenje javlja u
dva oblika među kojima postoji ravnoteža, tako da jedan
oblik može da pređe u drugi.

O OH
CH3CH2CH CH3CH CH
keto-oblik enol-oblik

O OH
CH3CH2CCH3 CH3CH CCH3
keto-oblik enol-oblik
Vodonik u alfa-položaju u odnosu na karbonilnu grupu ima
sposobnost da prelazi sa atoma ugljenika na obližnji atom
kiseonika (ponekad azota) i obratno, pri čemu dolazi do
pomeranja dvogube veze. Javlja se u baznoj sredini.

Keto-oblik je znatno stabilniji. Enolni izomer se ne može

izdvojiti iz ravnotežnog sistema.



H O OH
 CH2 CH
NaOH
CH2 CH

enol
keto
Najvažniji postupci za sintezu aldehida i ketona već su
opisani u kontekstu hemije drugih funkcionalnih grupa.
Dobijanje aldehida i ketona

1) Selektivna oksidacija alkohola:

a) Oksidacijom primarnih alkohola nastaju aldehidi:

O
[O]
CH3CH2CH2OH CH3CH2CH2CH

b) Oksidacijom sekundarnih alkohola nastaju ketoni:

OH O
[O]
CH3CH2CHCH3 CH3CH2CCH3
2) Hidratacijom alkina:
a) Hidratacijom etina nastaje acetaldehid:
O
CH CH + H2O CH3CH

b) Hidratajom ostalih alkina nastaju ketoni:

Markovnikov-ljeva hidratacija alkina.
O
CH3CH2C CH + H2O CH3CH2CCH3
O
H2O, H2SO4
CH3(CH2)5C CH HgSO4
CH3(CH2)5CCH3
3.Friedel-Crafts-ovo acilovanje benzena

O
H O CCH2CH3
AlCl3
+ CH3CH2CCl + HCl

etil-fenil keton
Umesto acil-halogenida može se upotrebiti anhidrid kiseline

O
H O O CCH3 O
AlCl3
+ CH3COCCH3 + CH3 COH

acetofenon (76-83%)
4) a) Suvom destilacijom kalcijumovih soli monokarboksilnih
kiselina dobijaju se ketoni:

CH3COO O
t
Ca CH3CCH3 + CaCO3
CH3COO propanon

b) aldehidi nastaju samo u prisustvu izvesne količine

Ca-formijata u smeši sa drugim solima karboksilnih kiselina

CH3COO OOCH t O
Ca Ca 2 CH3CH + 2 CaCO3
CH3COO OOCH acetaldehid
kalcijum-acetat kalcijum-formijat
Polarizacija karbonilne grupe menja fizičke konstante
aldehida i ketona. Aldehidi i ketoni imju višu tačku ključanja
od alkena, ali nižu od alkohola.

–6°C
Polarniji su od alkena, ali ne
O grade intermolekulske
49°C vodonične veze sa drugim
karbonilnim grupama.
OH 97°C
Alkil grupe stabilizuju karbonilnu grupu na isti način kao što
stabilizuju ugljenik-ugljenik dvostruku vezu, karbokatjon i
slobodni radikal.

Niži aldehidi i ketoni su u priličnoj meri rastvorni u vodi,

pre svega zbog vodoničnih veza sa molekulima vode.
Granica rastvorljivosti je na oko 5 C-atoma

Aldehidi i ketoni imaju karakterističan miris i ukus i

uveliko su odgovorni, zajedno sa isparljivim masnim
kiselinama, za ukus i kiselost - užeglost ustajale hrane

C8 - C14 normalni aldehidi koriste se za parfeme

 Hemijske osobine aldehida i ketona
A) Adicione reakcije
a) Hidrogenizacija karbonilne grupe (adicija vodonika) može
se izvesti pomoću katalizatora Pt, Ni ili pomoću hidrida
LiAlH4 ili NaBH4. Aldehidi daju primarne a ketoni
sekundarne alkohole.

O
LiAlH4
CH3CH2CH2CH + H2 CH3CH2CH2OH
primarni alkohol

O OH
LiAlH4
CH3CCH3 + H2 CH3CHCH3
sekundarni alkohol
b) Formiranje cijanohidrina (oksinitrila).

O OH
CH3CCH3 + HCN CH3CCN
CH3

2-hidroksi-2-metil-propanonitril

O OH
CH HCN CH CN

cijanhidrin benzaldehida
c) Aldehidi i ketoni adiraju alkohole pri čemu nastaju
poluacetali
O OH
CH3CH + CH3OH CH3CH OCH3
1-meroksietan-1-ol

Poluacetal se retko mogu izolovati.

Poluacetali koji nastaju iz hidroksi-aldehida ili hidroksi-

ketona, a ciklizacijom grade petočlani ili šestočlani
prsten, stabilni su i skoro bez napona.

Intramolekulsko formiranje poluacetala je uobičajeno u

hemiji šećera:
 CH2OH CH2OH
H
O H O
H ili OH
OH C O OH
OH OH OH
OH OH
aldehidni oblik ciklični hemiacetal

Glukoza, šećer koji se najčešće sreće u prirodi, javlja se u

obliku dva stereoizomerna ciklična poluacetala:

CH2OH CH2OH
O OH O

OH ili OH
OH OH OH
OH OH
B) Reakcije supstitucije

Karbonilna grupa se može zameniti brojnim

derivatima amonijaka tipa X-NH2
a) Reakcija aldehida i ketona sa hidroksil-aminom,
nastaju oksimi:
O
CH3CH + H2N OH CH3CH NOH + H2O
etanal-oksim

Aldehidi daju aldoksime ketoni daju ketoksime

b) Reakcija aldehida i ketona sa hidrazinom:
O
CH3CH + H2N NH2 CH3CH N NH2 + H2O
etanal-hidrazon

Aldehidi i ketoni daju hidrazone

c) Reakcija aldehida i ketona sa fenilhidrazinom:

O NNH
CCH3 H2NNH CCH3

fenilhidrazin H2O
fenilhidrazon
 d) Reakcija aldehida i ketona sa semikarbazidom:
O
O O NNHCCH3
CH3(CH2)9CCH3 H2NNHCNH2 CH3(CH2)9CCH3 H2O
semikarbazid semikarbazon

e) Kiselo katalizovana reakcija aldehida i ketona sa

alkoholima:
O OCH3
CH3CH + 2CH3OH CH3CH + H2O
OCH3
1,1-dimetoksi etan
Aldehidi daju stabilne acetale
• Zbog sternih smetnji monohidroksilni alkoholi ne grade sa
ketonima stabilne acetale. Izuzetak je cikloheksanon:
O CH3O OCH3

+ 2 CH3OH + H2O

1,1-dimetoksicikloheksan
O
CH3CCH2CH2C CH HOCH2CH2OH

Dioli grade stabilne ciklične H2 C C H2

acetale i sa aldehidima i sa
O O
ketonima: C
CH3 CH2CH2C CH
C) Reakcije kondenzacije
a) Aldolna kondenzacija: u prisustvu NaOH aldehidi i
ketoni daju aldole. Reakcija je moguća ukoliko karbonilno
jedinjenje sadrži slobodan -vodonik
O O OH O
NaOH
CH3CH + CH3CH CH3CHCH2CH
aldol
O O OH O
NaOH
CH3CCH3 + CH3CCH3 CH3CCH2CCH3
CH3
4-hidroksi-4-metil-2-pentanon
O
CH3C CHCCH3
4-metil-3-penten-2-on
CH3
D) Oksidacija aldehida i ketona

Aldehidi se lako oksiduju u kiseline sa istim brojem

ugljenikovih atoma.
Oksidacija se može vršiti ne samo jakim oksidacionim
sredstvima već i blagim oksidacionim sredstvima kao što
su joni metala: Ag+, Cu2+, Bi3+,...

* Kao reagensi za oksidaciju aldehida koriste se:

- Amonijčni ratvor srebr(I)-nitrata (Tolensova reakcija)
- Felingov rastvor (Fehling-ova reakcija)
a) Reakcija srebrnog ogledala (Tolensova reakcija):
aldehid se oksiduje u kiselinu, a srebro redukuje u metalno
srebro koje se taloži kao srebrno ogledalo:

O
HCH + 2 Ag(NH3)2 NO2 + H2O

HCOONH4 + 2Ag + 2NH4NO3 + NH3

Bernhard Tollens
(1841-1918)
srebrno ogledalo
b) Felingova reakcija:
Reagens se dobija mešanjem istih količina:
- bakar(II)-sulfata (Feling I) i
- jako alkalnog rastvora kalijum, natrijum-tartarata
(Feling II). U zagrejan rastvor dodaje se aldehid:

COOK COOK
O
CHO 2+ CHOH
HCH + 2 Cu + 2 H2O HCOOH + Cu2O + 2
CHO CHOH
crveni talog
COONa COONa
 c) Oksidacija aldehida jakim oksidacionim sredstvima:
U reakciji se kao intermedijer verovatno stvara hidrat
aldehida:

O OH O
H2O
R CH RCH OH RCOH

O O
Primer: K2Cr2O7, H2SO4,
CH COH
O H2O O

OH
C H
preko O
OH
c) Cannizzaro-vu rekaciju daju aldehidi koji nemaju vodonik
u -položaju u odnosu na karbonilnu grupu (benzaldehid,
formaldehid,...) Reakcija se odvija u baznoj sredini.
O O
C C CH2OH
H OH OH

benzoeva kiselina benzil alkohol

Primer Autooksidoredukcija benzendialdehida:

O O
C C
H
1. OH- OH
H
C 2. H3O+
CH2OH
O
o-(hidroksimetil) benzoeva kiselina
Nasuprot aldehidima, ketoni su relativno postojani prema
oksidaciji; oksiduju se upotrebom jakih oksidacionih
sredstava. Pri oksidaciji dolazi do raskidanja C-C veze u
blizini karbonilne grupe pri čemu nastaje smesa karboksilnih
kiselina sa manjim brojem ugljenikovih atoma:
O
CH3CH2CH2 C CH2CH3
I II

I 2 CH3CH2COOH
+
II CH3CH2CH2COOH + CH3COOH
E) Polimerizacija aldehida
O O
H H3C HC CH CH3
3 CH3CH
O O
C
Reakciju polimerizacije daju mali H3C H
aldehidi i to u kiseloj sredini. paraldehid
Polimerizacijom tri ili četiri molekula
acetaldehida nastaju paraldehid,
odnosno, metaldehid: CH3
O H3C O
H O
4 CH3CH
O
O CH3
H3C metaldehid
Važniji predstavnici aldehida i ketona
A) Alifatični aldehidi
Metanal (formaldehid) gas neprijatnog, oštrog mirisa.
Vodeni rastvor koji sadrži 35-40% metanala – formalin
Razblaženi formalin služi kao sredstvo za dezinfekciju ili
konzerviranje anatomskih preparata.
Akrolein – nezasićeni aldehid - nastaje pri delovanju visoke
temperature na glicerol.

CH2
CH2OH O
KHSO4 C tautomerija
CHOH CH2 CHCH
-2H2O C
CH2OH akrolein
H OH
 Reakcija nezasićenih aldehida u
prirodi: hemija vida

Vitamin A (retinol) je važan faktor ishrane vida.

Oksidacijom katalizovanom enzimima prevodi se u trans-
retinal. Ovaj molekul je prisutan u ćelijama receptora
svetlosti ljudskog oka. Pre nego što ispuni svoju biološku
funkciju potrebno je da se enzimom retinal-izomerazom
prevede u cis-retinal .
Cis-retinal se koformaciono dobro uklapa u strukturu
aktivnog mesta proteina, opsin.
Cis-retinal reaguje sa jednim od aminskih supstituenata
opsina i gradi imin rodopsin, hemijsku jedinicu osetljivu
na svetlost.
O
..
cis-retinal: RCH + H2N-(CH2)4

opsin

H+, H2O

RCH=N–(CH2)4

rodopsin
bela svetlost =

plavo crveno
E
σ* (Csp2-Csp2)
π* (Cpz+Cpz)
zelena svtlost

apsorpcija ljubičaste boje

π (Cpz+Cpz)
σ (Csp2+Csp2)
Kada foton udari u rodopsin, deo cis-retinala brzo
izomerizuje u trans-izomer.
Izomerizacija izaziva veliku geometrijsku promenu
uklopljenog molekula. Remeti se dobro uklapanje molekula
u šupljinu proteina.
Za nekoliko nanosekundi (10-9s), iz ovog fotoproizvoda
nastaje serija novih intermedijera, koji su praćeni
konformacionim promenama strukture proteina, za čime
na kraju sledi hidroliza slabo uklapajuće retinalne jedinice
 Ova sekvenca prouzrokuje nervni impuls koji mi
opažamo kao svetlost.

σ* (Csp2-Csp2)
π* (Cpz+Cpz)

π (Cpz+Cpz)
σ (Csp2+Csp2)

U procesu vida retinal

konjugovani dien je
receptor svetla.
O
 Ova sekvenca prouzrokuje nervni impuls koji
mi opažamo kao svetlost.

σ* (Csp2-Csp2)
π* (Cpz+Cpz)

π (Cpz+Cpz)
σ (Csp2+Csp2)

U procesu vida retinal

konjugovani dien je
receptor svetla.
Trans-retinal ponovo izomerizuje u cis-retinal pod
uticajem izomeraze i opet gradi rodopsin koji je spreman
za udar novog fotona.

Osetljivost procesa je izuzetno velika. Oko

registruje čak i udar jednog fotona u retinu.

Svi poznati sistemi vida u prirodi, čak iako imaju različitu

istoriju evolucije, koriste retinalni sistem za optičku
ekscitaciju.
Očigledno je da ovaj molekul pruža optimalno rešenje
problema vida.
b) Aromatični aldehidi:
Benzaldehid: sastojak nekih heterozida-glikozida
O
C
H

Amigdalin-cijanogenetski glikozid koji nastaje reakcijom

benzaldehida, HCN i disaharida genciobioze

Cimetaldehid: nalazi se u etarskom ulju cimeta

O
CH CH CH
Ketoni:

Aceton: rastvarač u organskoj hemiji.

O
CH3CCH3
Nalazi se u mokraći dijabetičara zajedno sa drugim
acetonskim telima: -oksibuternom i acetsirćetnom
kiselinom

O OH
CH3CCH2COOH CH3CHCH2COOH
acetsirćetna kiselina -oksibuterna kiselina
Androsteron: ciklični keton
O OH

H H
H H H H
O O
androsteron
androstendion
testosteron
testosteron
Acetofenon i benzofenon su aromatični ketoni.
Koriste se u parfimeriji zbog prijatnog mirisa ili kao
polazna supastanca za sintezu nekih lekova..
O
C U vodi nerastvorljiv, prijatnog
mirisa na cvet narandže ili jasmina

O
benzofenon
C
CH3

acetofenon
Hinoni: za medicinu je interesantan 1,4-naftohinon, koji
ulazi u sastavu vitamina K i antrahinon ulazi u strukturu
antrahinonskih heterozida (biljni purgativi)
O

Antrahinoni deluju laksantno, a

u kozmetičkim preparatima se
primenjuju kao UV-apsorberi

O O
1,4-naftohinon

O
antrahinon
 UGlJENI HIDRATI

Istorijski naziv ugljeni hidrati potiče otuda što veliki

broj značajnih predstavnika ove grupe jedinjenja ima
opštu formulu (CH2O)n.
Savremena definicija:
Polihidroksilni aldehidi i ketoni, kao i jedinjenja koja
hidrolizom daju polihidroksilne aldehide ili ketone.

Glukoza nastaje fotosintezom:

6CO2 + 6H2O  C6H12O6 + 6O2 + energija

 Podela ugljenih hidrata
Osnovna podela:
1. Monosaharidi (prosti šećeri)
2. Glikozidi (složeni šećeri)

Danas se u ugljene hidrate ubrajaju i razne supstancekoje

se izvode iz njih ili su im slične po hemijskom sastavu i
ponašanju.

1. Monosaharidi
Ugljeni hidrati najjednostavnije strukture koji ne podležu
hidrolizi.
Po hemijskoj strukturi to su polihidroksilni aldehidi ili
ketoni i njihovi derivati.
 Podela monosaharida prema broju
ugljenikovih atoma u molekulu
• Trioze
Trioze su najjednostavniji
• Tetroze
monosaharidi.
• Pentoze
• Heksoze Pentoze i heksoze su najzastupljeniji
monosaharidi u prirodi.
• Heptoze

Ukoliko monosaharidi u sastavu imaju aldehidnu funkcionalnu

grupu ispred njihovog imena dodaje se prefiks “aldo“
(aldotrioza, aldoheksoza ...).
Ukoliko monosaharidi u sastavu imaju ketonsku funkcionalnu
grupu ispred njihovog imena dodaje se prefiks “keto“
(ketopentoza, ketoheksoza ...).
Podela monosaharida prema hemijskoj
prirodi

Prema tome da li u strukturi sadrže aldehidnu i keto

grupu monosaharidi se dele na:

a) aldoze a) ketoze

O CH2OH
C
H C O
(CHOH)n
(CHOH)n
CH2OH
CH2OH

(n = 0, 1, 2 ...)
 Optička aktivnost šećera

Velika većina šećera pokazuje optičku aktivnost.

Svi monosaharidi koji imaju –OH grupu na poslednjem
hiralnom ugljenikovom atomu sa desne strane pripadaju D-
seriji, a ako imaju –OH grupu sa leve strane pripadaju L-
seriji.
O O
D-serija C H L-serija C H
H * OH H * OH
H * OH OH * H
CH2OH CH2OH
Grafičko predstavljanje strukture
monosaharida

O O
C H C H
H OH
HO H
H OH
H OH
Emil Fischer
1852-1919 CH2OH CH2OH

Fišerova (projekciona) Tolensova

formula (racionalna) formula
Važniji predstavnici aldoza i ketoza

O
C H CH2OH
Trioze: H OH O
CH2OH CH2OH

D-gliceraldehid dioksiaceton

O O
C H C H
H OH H OH
Tetroze:
H OH HO H
CH2OH CH2OH
D-eritroza L-treoza
Pentoze: O
C H
O
C H
H OH H H
H OH H OH
H OH H OH
CH2OH CH2OH
D-riboza D-dezoksiriboza

Heksoze: O O O
C H C H C H CH2OH
H OH HO H H OH O
HO H HO H HO H HO H
H OH H OH HO H H OH
H OH H OH H OH H OH
CH2OH CH2OH CH2OH CH2OH
D-glukoza D-manoza D-galaktoza D-fruktoza
 Fizičke osobine monosaharida

Prosti ugljeni hidrati su obično čvrste, bezbojne, kristalne

supstance.
Monosaharidi se lako rastvaraju u vodi, a teško u
alkoholima, dok su nerastvorljivi u etru, hloroformu i
drugim nepolarnim organskim rastvaračima.
 Ciklična struktura monosaharida

Iako se često predstavljaju formulama otvorenog niza,

pentoze i heksoze se u prirodi javljaju u cikličnom obliku.
Ciklični oblici nastaju:
- kod aldoza reakcijom aldehidne grupe i alkoholne –OH
grupe na četvrtom ili petom ugljenikovom atomu,
- kod ketoza reakcijom keto grupe i alkoholne –OH grupe
na petom ili šestom ugljenikovom atomu.
Ciklični oblici pentoza i heksoza
Zatvaranjem poluacetalnog prstena nastaje još jedan
hiralni ugljenikov atom.
Novoformirana poluacetalna –OH grupa i vodonikov atom
mogu u odnosu na ravan prstena zauzeti položaj  (ispod
ravni prstena) ili (iznad ravni prstena).

CHO
CH2OH CH2OH
O H OH
O OH

OH HO H OH
OH OH H OH OH
OH  H OH OH
CH2OH

- i -oblik istog monosaharida nazivaju se anomerni oblici.

Kristalizacijom glukoze iz različitih rastvarača mogu se
dobiti čisti oblici - ili -D-glukopiranoze.
 Mutarotacija

Sveže pripremljen vodeni rastvor -D-glukoze ima ugao

specifične rotacije +112º.
Sveže pripremljen vodeni rastvor -D-glukoze ima ugao
specifične rotacije +19º.
Stajanjem se i kod jednog i kod drugog rastvora ugao
specifične rotacije menja do postizanja ravnotežne
vrednosti od +52,5º.
Ova promena ugla specifične rotacije sa vremenom naziva
se mutarotacija i predstavlja posledicu uspostavljanja
ravnoteže između - i -oblika u rastvoru.
 Hemijske osobine monosaharida

Zbog prisustva većeg broja različitih funkcionalnih grupa u

molekulu monosaharidi spadaju u reaktivna jedinjenja i
daju vrlo raznovrsne reakcije.
Mnoge reakcije monosaharida imaju veliki biološki značaj
kao što su npr. reakcije oksidacije i reakcije građenja
acetala-glikozida.
Oksidacija monosaharida
1.Dobijanje aldonskih kiselina
Aldoze se, slično aldehidima, lako oksiduju dejstvom blagih
oksidacionih sredstava (Fehling-ov, Tollens-ov, Benedict-ov
rastvor) pri čemu se aldehidna grupa oksiduje do
karboksilne. O
C H COOH
H OH H OH
[O]
HO H HO H
H OH H OH
H OH H OH
CH2OH CH2OH
D-glukoza D-glukonska kiselina
Kiseline koje nastaju nazivaju se aldonske kiseline
dobijaju imena prema šećeru (glukonska, manonska,
galaktonska ...).
2.Dobijanje alduronskih kiselina

Oksidacijom primarne alkoholne grupe aldoza nastaju

alduronske kiseline pri čemu aldehidna grupa ostaje
očuvana obrazovanjem acetala.

O O
C H C H
H OH H OH
HO H [O] HO H
H OH H OH
H OH H OH
CH2OH COOH

D-glukoza D-glukuronska kiselina

Ovakav način oksidacije moguć je samo delovanjem

odgovarajućih enzima.
3.Dobijanje aldarnih (šećernih) kiselina

Dejstvom jakih oksidacionih sredstava u molekulu

monosaharida oksiduju se i aldehidna i primarna hidroksilna
alkoholna grupa i nastaju aldarne ili šećerne kiseline.

O
C H COOH
H OH H OH
HO H [O] HO H
H OH H OH
H OH H OH
CH2OH COOH
D-glukoza D-glukošećerna kiselina
 Redukcija monosaharida
Dobijanje polihidroksilnih alkohola
Redukcijom monosaharida dobijaju se odgovarajući alkoholi
(pentitoli, heksitoli ...).
O
C H CH2OH CH2OH CH2OH
H OH H OH O HO H
HO H [H] HO H [H] HO H [H] HO H
H OH H OH H OH H OH
H OH H OH H OH H OH
CH2OH CH2OH CH2OH CH2OH
D-glukoza sorbitol D-fruktoza manitol

Sorbitol se može naći u voću

Daljom redukcijom polihidroksilnih alkohola pomoću
energičnih redukcionih sredstava dobijaju se ugljovodonici
sa normalnim nizom.

CH2OH CH3
H OH CH2
HO H [H]
CH2
H OH CH2
H OH CH2
CH2OH CH3
sorbitol n-heksan

Redukcijom heksoza dobija se n-heksan, redukcijom

pentoza se dobija n-pentan itd., čime se dokazuje da
ugljenikovi atomi kod monosaharida formiraju normalan niz.