Priprema i prerada uglja

Priprema uglja

 Uslovi eksploatacije uglja uslovljavaju da dobijeni ugalj sadrži

veliki deo balastnih materija
 Procesu oplemenjavanja uglja prethodi proces pripreme koja
najčešće obuhvata:
 Prijem rovnog uglja, drobljenje na određenu granulaciju i primarno
klasiranje
 Čišćenje krupnijih klasa,
 Čišćenje sitnijih klasa, sa prethodnim odmuljavanjem
 Klasiranje i odvodnjavanje produkata
 Smeštaj u bunkere i utovar
 Tretiranje i odmuljavanje otpadnih voda
 Regeneracija suspendoida
 Odprema jalovine
Priprema uglja

 Osnovne metode za čišćenje uglja:

 Suvi postupci čišćenja koji podrazumevaju prosejavanje
 Postupci čišćenja uglja primenom flotacijske koncentracije (kod
kvaltetnijih ugljeva)
 Postupci čišćenja na principima gravitacijske koncentracije

 Cilj ovih postupaka je da se obezbedi ugalj sa što nižim

sadržajem pepela i ostalih štetnih primesa, da se obezbedi
veća toplotna moć
Prerda uglja

 Procesi oplemnenjivanja sprovode se u cilju poboljšanja

karakteristika uglja. U ove procese spadaju:

 Sušenje i briketiranje
 Švelovanje i koksovanje
 Gasifikacija i likvefakcija
Prerda uglja- Sušenje i briketiranje

 Cilj postupaka sušenja i briketiranja je dobijanje goriva sa

manjim sadržajem vlage i pepela i većom toplotnom moći.
Ovim postupcima podvrgavaju se niskokvalitetniji ugljevi

 Proces sušenja podrazumeva prenos vlage iz vlažnog

materijala u nezasićenu gasnu fazu. Odstranjivanje vlage je
moguće na dva načina:
 Bez promene agregatnog stanja vlage (mehaničkim putem)
 Sa promenom agregatnog stanja vlage (toplotno sušenje)

 Cevne sušare
 Rotacione sušare
 Flajsnerov postupak
Prerda uglja- Sušenje i briketiranje

 Rotacione sušare
 Proces u rotacionim sušarama izvodi se dimnim gasovima čija je
temperatura u intervalu 600-900C
 Potrošnja toplote je od 3400-4600kJ/kg isparele vlage
Prerda uglja- Sušenje i briketiranje

Šema sušenja lignita vodenom parom

Prerda uglja- Sušenje i briketiranje

 Cevne sušare
 Kao medijum koristi se vodena para niskog pritiska
 Pogodan metod za sušenje lignita i mladih mrkih ugljeva
 Prednosti: manja potrošnja toplotne i električne energije,
jednostavan proces eksploatacije i pouzdanost u radu

 Flajsnerov postupak
 Postupak sušenja vodenom parom pod pritiskom (30bar i
235C)
 Jedan vid “nasilnog starenja uglja“
 Eliminisan je negativan efekat raspadanja krupnijih komada
uglja
 Potrošnja energije je 1550-1700 kJ/kg istisnute vlage
 Proces se izvodi u specijalnim sudovima- autoklavima
Šema protoka –Flajsnerov postupak
Prerda uglja- Sušenje i briketiranje

 Nedostaci:diskontunualan proces, znatna priprema lignita pre

sušenja, dodatno sušenje i separisanje posle sušenja, potreba
za prečišćavanjem otpadne vode, visoke investicije itd.

 Briketiranje je postupak ukrupnjavanja sitnih i praškastih

frakcija
 Osnovni postupci:
 Postupak sa vezivom- pod niskim pritiskom
 Postupak bez veziva – pod visokim pritiskom
Prerada uglja

 Destilacija-proces zagrevanja uglja bez prisustva vazduha pri čemu ne

dolazi do hemijske promene komponenti
 U zavisnosti od tempertaure:
 Niskotemperaturni ili švelovani koks –zagrevanje 450-650C
 Srednjetemperaturni koks 650-850C
 Visokotemperaturni koks 900-1100C

 Tok destilacije:
 100C isparava higroskopna vlaga
 300C isparava hemijski vezana vlaga, CO2 i H2S
 350-400C izdvajanje sagorljivih gasova, ugalj postaje plastična masa
 450-650C-očvršćavanje plastične mase

 Primer: od 1000kg koksnog uglja

 750-780kg koksa toplotne moći 29000-31000kJ/kg
 280-320 m3 koksnog gasa
 30-35 kg katrana
 10 kg benzola, naftalina i amonijaka

Pogodni ugljevi za koksovanje:

25-30% isparljivih komponenti, 75-90%C, 5-6% H2 i 5-10% O2
Piroliza Gasifikacija
Prerada uglja-Gasifikacija uglja
Gasifikacija i likvefakcija uglja

 Gasifikacija uglja predstavlja postupak nepotpunog

sagorevanja pomoću reakcionih sredstava gasovitog oblika
 Proces gasifikacije može da se izvodi:
 Podzemno- u sloju
 Nadzemno- u gasogeneratorima
 Svi ugljevi se mogu podvrgnuti procesu gasifikacije a od
uticaja su: starost uglja, sadržaj vlage, ponašanje uglja pri
zagrevanju, topivost pepela, sadržaj sumpora itd
 Sredstva za gasifikaciju:vazduh, kiseonik, vodena para,
vodonik
 Produkti gasifikacije:
 Visokokalorični prirodni gas 33-37MJ/m3
 Srednjekalorični prirodni gas 15-19MJ/m3
 Niskokalorični gas 5-10MJ/kg
Gasifikacija i likvefakcija uglja

Tehnologije nadzemne gasifikacije:

 Lurgi
 Winkler
 Koppers-Totzek
 Lurgi Proces
 Komadi uglja u nepokretnom sloju, pritisak 20-30bar
 Sredstvo za gasificiranje vodena para i kiseonik
 Toplotna moć dobijenog gasa 15MJ/m3

Typical Product Gas Composition

Lurgi proces nove generacije
Component Volume %

Hydrogen 30.8

Carbon Monoxide 57.2

Methane 6.2

Carbon Dioxide 4.9

Other Hydrocarbons 0.4

Non Combustibles 0.5

Usavršen Lurgi
proces
 Winkler tehnologija –najstarija tehnologija
 Proizvodnja gasa za potrebe hemijske industrije i sirovog
sinteznog gasa
 Gasifikacija usitnjenog uglja u fluidiziranom sloju pod
atmosferskim pritiskom

Winkler generator nove

generacije
 Koppers-Totzek tehnologija-najmlađa tehnologija
 Odvija se u suspenziji gas-sitne frakcije do 1mm, atmosferski
pritisak, visoka temperatura
 Pogodna za sve vrste ugljeva

 Tehnologije treće generacije u razvoju

Koncept podzemne
gasifikacije uglja
Likvefakcija uglja

Za vreme II svetskog rata

proizvodnja 124000baarela
dnevno u Nemačkoj
 Likvefakcija uglja-Sasol

 Katalitička reakcije
pomoću kojih se
ugljenmonoksid i
vodonik konvertuju u
ugljovodonike u
prisustvu katalizatora a
to su najčešće gvožđe i
kobalt