FINANSIJSKA ANALIZA

Dragana Draganac
 POZICIJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA
Kojim računovodstvenim kategorijama pripadaju sledeće pozicije
finansijskih izveštaja?
a) Zalihe
 Bilans stanja -Aktiva
b) Troškovi materijala
 Bilans uspeha -Rashodi
v) Nematerijalna ulaganja
 Bilans stanja - Aktiva
g) Rezerve
 Bilans stanja - Sopstveni kapital
d) Rezervisanja
 Bilans stanja - Obaveze
đ) Porez na dobitak
 Bilans uspeha - Rashodi
 POZICIJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA
e) Finansijski prihodi
 Bilans uspeha – Prihodi

ž) Dobitak pre oporezivanja

 Bilans uspeha

z) Nabavna vrednost prodate robe

 Bilans uspeha -Rashodi
i) Obaveze po osnovu poreza na dobitak
 Bilans stanja – Obaveze
j) Dobavljači
 Bilans stanja - Obaveze
k) Kupci
 Bilans stanja - Aktiva
 POZICIJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA
l) Obaveze za kamatu
 Bilans stanja - Obaveze
lj) Nekretnine, postrojenja i oprema
 Bilans stanja - Aktiva
m) Troškovi zarada
 Bilans uspeha -Rashodi
n) Dugoročni finansijski plasmani
 Bilans stanja - Aktiva
nj) Troškovi amortizacije
 Bilans uspeha –Rashodi
o) Gotovina
 Bilans stanja – Aktiva
p) Kratkoročni krediti
 Bilans stanja – Obaveze
 POZICIJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA
r) Plasmani u kratkoročne hartije od vrednosti
 Bilans stanja - Aktiva
s) Cena koštanja realizovanih proizvoda
 Bilans uspeha -Rashodi
t) Ukalkulisane obaveze
 Bilans stanja – Obaveze
ć) Troškovi uprave i administracije
 Bilans uspeha -Rashodi
u) Emisiona premija
 Bilans stanja - Sopstveni kapital
f) Troškovi prodaje
 Bilans uspeha -Rashodi
 Pogledajmo zvanične šeme finansijskih izveštaja, a onda primer
namenjen za rad na času.
 UVOD
 Finansijska analiza se bavi istraživanjem i kvantifikacijom
funkcionalnih odnosa koji postoje između bilansnih pozicija,
stanja i uspeha, sa ciljem da se omogući verodostojna ocena
finansijskog položaja i profitabilnosti preduzeća, kao i da se
procene buduće performanse.
 Finansijski izveštaji predstavljaju neposredan proizvod sistema
računovodstvenog izveštavanja, koji, po svojoj suštini i nameni,
odslikavaju performanse (ostvarenja) preduzeća za određeni
vremenski period, njegovu finansijsko-strukturnu poziciju, kao i
položaj likvidnosti na izabrani dan bilansiranja.
 Finansijsko izveštavanje dobija na značaju naročito sa pojavom
korporativnih preduzeća i razvijanjem tržišta kapitala-
razdvajanje vlasništva od upravljanja.
 računovodstveni sistem- jedini potpuni sistem brojčane analize u
preduzeću
 apsolutni vs. relativni pokazatelji
 finansijski podaci vs. finansijske informacije
 UVOD
 Cilj finansijske analize
 Zadaci finansijskih izveštaja:
1.osnova za donošenje odluka (informaciona uloga),
2.osnova za raspodelu, i
3.oporezivanje.

 Korisnici finansijskih izveštaja: stejkolderi (akcionari,

kreditori, dobavljači, kupci, zaposleni, javnost, država, berza-
finansijski izveštaji opšte namene; menadžeri).

 Glavni ciljevi preduzeća:

- rentabilnost;
- likvidnost;
- solventnost.
 UVOD
o Podaci neophodni za finansijsku analizu:
 Set finansijskih izveštaja- Bilans stanja (Izveštaj o finansijskoj
poziciji), Bilans uspeha ( Izveštaj o sveukupnom rezultatu),
Izveštaj o novčanim tokovima, Izveštaj o promenama na
kapitalu, Napomene (beleške) uz finansijske izveštaje;
 Podaci iz finansijske štampe i elektronskih medija;
 Informacije koje se odnose na ukupnu nacionalnu privredu.
 Primena Međunarodnih računovodstvenih standarda ( IAS,
IFRS) treba da rezultira dobijanjem finansijskih informacija,
tj. finansijskih izveštaja, čije su osnovne odlike: razumljivost,
važnost, pouzdanost i uporedivost.
 INSTRUMENTI FINANSIJSKE
ANALIZE
 Skup metoda, tehnika, procedura i postupaka koji služe za otkrivanje,
pokazivanje i interpretaciju informacija o stanju i uspehu preduzeća.
 Instrumenti finansijske analize:
1. Opšta analiza finansijskih izveštaja;
2. Racio analiza finansijskih izveštaja;
3. Analiza neto obrtnog kapitala;
4. Analiza novčanih tokova.

Ograničenja finansijske analize: finansijski izveštaji sadrže istorijske

podatke (ex-post izveštaji); ne odražavaju tržišne tendencije; kreativno
računovodstvo, sezonska aktivnost preduzeća, prihodi vs. prilivi,
rashodi vs. odlivi, i sl.
Upotrebna vrednost racio brojeva se može dovesti u pitanje: a) problem
delimičnosti (nepotpunosti) racio brojeva i b) problem njihove
statičnosti.
 RACIO ANALIZA FINANSIJSKIH
IZVEŠTAJA
 Racio broj je smisleni odnos jedne bilansne pozicije
prema drugoj, izražen u jednostavnoj matematičkoj
formuli.
 Najvažnija je interpretacija dobijenih vrednosti (koje su
obično u formi stopa ili koeficijenata).
 Grupe racio brojeva:

1. Racia likvidnosti;

2. Racia aktivnosti (efikasnosti korišćenja sredstava i

izvora);
3. Racia duga (leverage-a), tj.racia finansijske strukture;

4. Racia rentabilnosti (profitabilnosti);

5. Racia tržišne vrednosti- racia vlasništva.

 NEOPHODNOST KOMPARATIVNE
ANALIZE
 strateški značaj komparacije
 Komparacija sa:
 mentalnim standardima samog analitičara, koji odražavaju
njegovo saznanje o tome šta se može smatrati zadovoljavajućim
ili normalnim (na bazi ličnog nagomilanog iskustva);
 registrovanom finansijskom i poslovnom prošlošću svakog
individualnog preduzeća (poređenje u vremenu);
 drugim preduzećima (poređenje u prostoru);
 neposrednim konkurentom;
 prosekom grane (najbolji standard za poređenje);
 standadima, tj. sa planskim veličinama, utvrđenim u tekućem
operativno-finansijskom planu preduzeća
 pravilima finansiranja.
 POKAZETELJI LIKVIDNOSTI

 Racia likvidnosti:

1) Opšti racio likvidnosti (racio tekuće likvidnosti,

current ratio);
2) Rigorozni racio likvidnosti (quick ratio, acid
test ratio);
3) Neto obrtna sredstva.
 POKAZETELJI LIKVIDNOSTI
Likvidnost, tj. kratkoročna finansijska sigurnost, predstavlja sposobnost
preduzeća da
 bezuslovno
 na vreme
 u potrebnom iznosu
 plati dospele obaveze
 najpogodnijim sredstvima
 a da i dalje raspolaže sa dovoljno sredstava da nesmetano nastavi sa
poslovanjem, bez narušavanja svoje kreditne sposobnosti,
 uz uslov da je likvidno u svakom momentu svog poslovanja.
 statička i dinamička analiza likvidnosti (stok vs. tok)

Analiza likvidnosti, upotrebom:

1. Racio brojeva likvidnosti;
2. Analize novčanih tokova (Cash flow analize).
 1) OPŠTI RACIO LIKVIDNOSTI
 Pokazuje sposobnost preduzeća da sa ukupno
raspoloživim obrtnim sredstvima izvrši svoje
kratkoročne obaveze, uz održavanje potrebnog obima i
strukture obrtnih sredstava i očuvanje dobrog kreditnog
boniteta.
 Racio pokazuje sa koliko dinara obrtnih sredstava je
pokriven svaki dinar kratkoročnih obaveza. Pokazuje
koliko puta preduzeće ima više obrtnih sredstava nego
kratkoročnih obaveza.
Opšti racio likvidnost i  Obrtna sredstva/K ratkor.oba veze
 Teško je praviti poređenje između različitih privrednih
grana.
 2)RIGOROZNI RACIO LIKVIDNOSTI
 Stroži pokazatelj likvidnosti preduzeća
 Likvidna sredstva (Monetarna aktiva) = Gotovina i
gotovinski ekvivalenti + Kratkoročna potraživanja i
plasmani
 Racio pokazuje sa koliko dinara likvidnih sredstava je
pokriven svaki dinar kratkoročnih obaveza.

Rigorozni racio likvidnost i  Likvidna sredstva(M onetarna aktiva)/Kr atk.obavez e

 PROBLEMI SA RACIOM TEKUĆE
LIKVIDNOSTI I RACIOM REDUKOVANE
LIKVIDNOSTI
 Oba racio broja dovode u vezu dve izrazito heterogene
pozicije sa aspekta pojma likvidnosti preduzeća.
 Preispitati visinu i strukturu obrtnih sredstava (i, u okviru
njih, zaliha i potraživanja), kao i visinu i rokove dospeća
kratkoročnih obaveza. Korisno je naći procentualni udeo
individualnih pozicija obrtnih sredstava u njihovom
ukupnom iznosu, kao i izvršiti klasifikaciju kratkoročnih
obaveza prema rokovima dospeća.
 Uputno je pogledati šta se dešava sa raciom obrta
potraživanja od kupaca i raciom obrta obaveza prema
dobavljačima.
 Kod rigoroznog racia likvidnosti nestaju problemi u vezi
sa zalihama, ali, ostali pomenuti, su i dalje prisutni.
 3) NETO OBRTNA SREDSTVA
 Neto obrtna imovina (neto obrtna sredstva) predstavlja računsku
veličinu koja se dobija iz razlike između obrtne imovine, kojoj
se, u analitičke svrhe, dodaju AVR, s jedne strane, i kratkoročnih
obaveza, kojima se, u analitičke svrhe, dodaje PVR, s druge
strane.
 Kao pandan, na strani pasive, imamo neto obrtni kapital, koji
predstavlja razliku između dugoročnih izvora finansiranja
(dugoročni dugovi + sopstveni kapital) i sadašnje vrednosti
fiksnih sredstava.
 Pokazuje koji deo obrtne imovine je finansiran dugoročnim
izvorima finansiranja.
 trajna obrtna sredstva
 pokazatelj buduće likvidnosti (veća NOS- veća kreditna
sposobnost), rezervoar likvidnosti
 POKAZETELJI LIKVIDNOSTI- ZADACI
1.Ukoliko su kratkoročne obaveze 40.000, a neto obrtna
sredstva (NOS) 50.000, izračunati opšti racio likvidnosti
(ORL) i dati interpretaciju rezultata.
Rešenje: NOS = Obrtna sredstva – Kratkoročne obaveze
Obrtna sredstva = NOS + Kratkoročne obaveze =
=50.000 + 40.000 = 90.000
ORL = Obrtna sredstva / Kratkoročne obaveze =
=90.000/40.000=2,25
2.Popuniti prazna polja u bilansu stanja i bilansu uspeha i
izračunati pokazatelje likvidnosti.
 REŠENJE 2.ZADATKA
 Opšti racio likvidnosti = 102.000 / 35.000 = 2,91

 Rigorozni racio likvidnosti = (20.000+35.000) / 35.000 = 1,57

 Neto obrtna sredstva = 102.000 – 35.000 = 67.000

 Neto obrtni kapital = (72.000+123.000)-128.000=67.000
 Neto obrtna sredstva / Obrtna sredstva =
(67.000/102.000)*100 = 65,69%
 POKAZATELJI POSLOVNE
AKTIVNOSTI
 koeficijenti aktivnosti, racia aktivnosti, racia efikasnosti upravljanja
imovinom i izvorima
 Efikasnost upravljanja imovinom i kapitalom se nalazi u direktnoj vezi sa
likvidnošću, solventnošću i profitabilnošću preduzeća.
 stalna imovina (testiranje sposobnosti takve imovine da stvara prihode) vs.
obrtna imovina i njeni delovi (testiranje brzine vraćanja takve imovine u
početni novčani oblik)
 Poslovni i gotovinski ciklus
 Pokazatelji:
1) Koeficijent obrta kupaca;
2) Koeficijent obrta zaliha;
3) Koeficijent obrta dobavljača;
4) Koeficijent obrta fiksnih sredstava;
5) Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava;
6) Koeficijent obrta sopstvenih sredstava;
7) Vreme trajanja obrta= 360/Koeficijent obrta.
 1) KOEFICIJENT OBRTA KUPACA
 prodaja na kredit=> potraživanja od kupaca
 Koeficijent obrta kupaca=
Neto prihodi od realizacije/ Prosečan saldo kupaca
 Neto prihodi od realizacije = Bruto prihodi od realizacije - vrednost vraćenih
proizvoda – vrednost naknadno odobrenih popusta
 Prosečan saldo se najčešće računa kao aritmetička sredina stanja na početku i
stanja na kraju godine. NAPOMENA: Ako ne posedujete oba podatka, u
obračunu uzimati stanje sa kraja godine!!!
 Racio pokazuje koliko se puta, u proseku, naplaćuju potraživanja u toku godine.
 Na koliko dinara neto prihoda od realizacije u toku godine 1 dinar ostaje
nenaplaćen u saldu potraživanja od kupaca.
 Prosečan period naplate potraživanja od kupaca, prosečno vreme trajanja jednog
obrta kupaca, racio kreditiranja kupaca, tj. prosečna starost kupaca - pokazuje
koliko dana prosečno protekne od trenutka prodaje na kredit kupcima do
trenutka naplate potraživanja. Zapravo, pokazuje dužinu vremenskog perioda u
kome preduzeće beskamatno kreditira svoje kupce.
 U razvijenim zemljama, taj period iznosi do 30 dana, tako da se to često uzima
kao neka vrsta orijentacione normale.
 2) KOEFICIJENT OBRTA ZALIHA
 Od brzine obrta zaliha direktno zavisi likvidnost i solventnost
preduzeća, a racio posredno utiče i na rentabilnost.
 Koeficijent obrta zaliha= Cena koštanja realizovanih proizvoda/
Prosečan saldo zaliha
 Pokazuje koliko se puta prosečno godišnje zalihe obrnu u preduzeću.
Takođe, pokazuje na koliko dinara cene koštanja realizovanih
proizvoda 1 dinar ostaje vezan u zalihama na kraju godine.
 Moguća interpretacija: Preduzeće je moralo investirati u zalihe 1
dinar da bi u toku godine ostvarilo x dinara cene koštanja
realizovanih proizvoda.
 koeficijent obrta pojedinih zaliha
 Prosečno vreme trajanja jednog obrta zaliha (prosečan period
naplate zaliha ili prosečna starost zaliha).
 Vreme konvertovanja zaliha u gotovinu se dobija sabiranjem
vremena obrta zaliha i vremena obrta potraživanja od kupaca.
3) KOEFICIJENT OBRTA DOBAVLJAČA
 nabavka na kredit
 Koeficijent obrta dobavljača = Ukupne nabavke na kredit od
dobavljača/ Prosečan saldo dobavljača
 Godišnje nabavke na kredit = Godišnja potrošnja nabavljenih
resursa ± Promena vrednosti zaliha materijala i robe
 Promenu vrednosti zaliha materijala robe dodajemo, ako je u
pitanju povećanje vrednosti, a oduzimamo, ako je u pitanju
smanjenje vrednosti.
 Godišnja potrošnja nabavljenih resursa predstavlja zbir
poslovnih rashoda iz bilansa uspeha, na osnovu kojih su
nastale obaveze prema dobavljačima, a to su: Nabavna
vrednost realizovane robe; Troškovi direktnog materijala;
Troškovi ostalog materijala; Troškovi goriva i energije i
Troškovi proizvodnih usluga.
 3) KOEFICIJENT OBRTA DOBAVLJAČA
 Znatno je lakše internom analitičaru da utvrdi godišnje
nabavke na kredit, nego eksternom.
 Koeficijent obrta dobavljača pokazuje koliko puta se
prosečno godišnje plaćaju obaveze prema dobavljačima.
 Prosečno vreme plaćanja obaveza prema dobavljačima
(prosečno vreme trajanja jednog obrta dobavljača ili
prosečna starost dobavljača) pokazuje vremenski period
u kome dobavljači beskamatno kreditiraju preduzeće-
- upotreba spontanih izvora finansiranja.
 Korisno je uporediti racio kreditiranja kupaca sa raciom
regulisanja obaveza prema dobavljačima.
 4) KOEFICIJENT OBRTA FIKSNIH
SREDSTAVA
 Koeficijent obrta fiksnih sredstava = Neto prihodi od
realizacije / Nabavna vrednost fiksnih sredstava
 Češće se koristi nabavna (a ne sadašnja) vrednost fiksnih
sredstava, jer je lakše vršiti komparativnu analizu. Ne
moramo uzimati u obzir različite računovodstvene
politike otpisa osnovnih sredstava, stepen njihove
otpisanosti, i sl.
 Pokazuje koliko je dinara neto prihoda od realizacije
ostvareno na svaki dinar angažovanih fiksnih sredstava.
 Proveravamo da li nije došlo do nedovoljnog korišćenja
instaliranih kapaciteta, da li su kapaciteti možda
predimenzionirani ili preduzeće ima neproduktivna
fiksna sredstva.
5) KOEFICIJENT OBRTA UKUPNIH SREDSTAVA
 najopštiji, sintetički pokazatelj efikasnosti korišćenja
sredstava u preduzeću
 Koeficijent obrta ukupnih sredstava = Neto prihodi od
realizacije / Prosečna ukupna sredstva
 Pokazuje koliko se puta prosečno obrnu ukupna
poslovna sredstva, ili koliko dinara neto prihoda od
realizacije je ostvareno na svaki dinar angažovanih
ukupnih sredstava.
 Ako dolazi do njegovog smanjenja, što nije dobro, treba
preispitati, s obzirom da je u pitanju sintetički pokazatelj,
šta se dešava sa dešava sa efikasnošću upravljanja
pojedinim sredstvima.
 6) KOEFICIJENT OBRTA SOPSTVENIH
SREDSTAVA

 Računa se, pre svega, za analitičke potrebe. Ne možemo

reći koji deo aktive je finansiran samo iz sopstvenih, a
koji samo iz pozajmljenih izvora.
 Koeficijent obrta sopstvenih sredstava = Neto prihodi od
realizacije / Prosečna sopstvena sredstva
 Pokazuje koliko je dinara neto prihoda od realizacije
ostvareno na jedan dinar sredstava finansiranih iz
sopstvenih izvora.
 Koristi se kao parcijalni koeficijent kod Du Pont sistema
analize.
 POKAZATELJI POSLOVNE AKTIVNOSTI-
ZADACI
a) Koeficijent obrta kupaca = 235.000/35.000 = 6,71
Prosečan period naplate potraživanja od kupaca =360/6,71 ≈ 54 dana
b) Koeficijent obrta zaliha = 165.000/47.000 = 3,51
Prosečna starost zaliha = 360/3,51 ≈ 103 dana
c) Koeficijent obrta dobavljača = 90.000/16.000 = 5,625
Prosečno vreme plaćanja obaveza prema dobavljačima=360/5,625=64dana
d) Koeficijent obrta fiksnih sredstava = 235.000/300.000 = 0,78
e) Koeficijent obrta ukupnih sredstava = 235.000/230.000 = 1,02
f) Koeficijent obrta sopstvenih sredstava = 235.000/123.000 = 1,91
 POKAZATELJI UPRAVLJANJA
DUGOM
 racia duga
 Finansijski rizik, usled prisustva pozajmljenih izvora u
strukturi kapitala.
 zaduženost vs. prezaduženost

 Pokazatelji:

1. Racio ukupnog duga prema ukupnim sredstvima;

2. Racio dugoročnog duga prema ukupnim sredstvima;

3. Racio dugoročnog duga prema sopstvenom kapitalu;

4. Koeficijent pokrića kamate;

5. Koeficijent pokrića ukupnog duga;

6. Koeficijent pokrića fiksnih rashoda.

 1) RACIO UKUPNOG DUGA PREMA
UKUPNIM SREDSTVIMA

 Racio ukupnog duga prema ukupnim

sredstvima = Ukupne obaveze / Ukupna
poslovna sredstva
 Posmatramo strukturu kapitala, tj.
strukturu izvora finansiranja. Racio
pokazuje koji deo sredstava je finansiran
pozajmljenim, a koji sopstvenim izvorima
finansiranja.
 “kapacitet zaduživanja”
 2) RACIO DUGOROČNOG DUGA PREMA
UKUPNIM SREDSTVIMA

 Racio dugoročnog duga prema ukupnim

sredstvima = Dugoročni dugovi / Ukupna
poslovna sredstva
 pokazatelj strukture izvora finansiranja
 kratkoročni (u okviru njih spontani izvori
finansiranja) vs. dugoročni dugovi
 3) RACIO DUGOROČNOG DUGA PREMA
SOPSTVENOM KAPITALU
 Racio dugoročnog duga prema sopstvenom kapitalu =
Dugoročni dugovi / Sopstveni kapital
 pokazatelj strukture izvora finansiranja

 Dugoročni izvori finansiranja = Sopstveni kapital +

Dugoročni dugovi + Dugoročna rezervisanja
 interpretacija

 Dobro je kad je vrednost ovog racia manja od 1 (grafički

prikaz).
 Racio se može računati na bazi knjigovodstvene
vrednosti sopstvenog kapitala, ali je realniji pokazatelj
kad koristimo tržišnu vrednost sopstvenog kapitala.
 Da li postoji optimalna finansijska struktura? =>Teorije
strukture kapitala
 4) KOEFICIJENT POKRIĆA KAMATE
 Koeficijent pokrića kamate = Poslovni dobitak / Kamate
na kredite
 Poreske uštede na rashodima na ime kamata

 Interpretacija: Pokazuje koliko je poslovni dobitak veći

od kamata na kredite, tj. sa koliko dinara poslovnog
dobitka je pokriven svaki dinar rashoda po osnovu
kamate.
 Ukazuje na sposobnost preduzeća da iz poslovnog
dobitka isplati kamate.
 NAPOMENA: Posmatrati i novčane tokove.

 Iskustvena normala za racio (utvrđena među

analitičarima) je vrednost od 5 do 7.
 5) KOEFICIJENT POKRIĆA UKUPNOG DUGA
 Na kamatama se ostvaruju poreske uštede,
a na glavnici ne => prevođenje glavnice na
ekvivalent pre poreza.
pokrića ukupnog duga = Poslovni
 Koeficijent
dobitak/[Kamata na kredite + Glavnica
duga/(1-stopa poreza na dobitak) ]
 Interpretacija
 6) KOEFICIJENT POKRIĆA UKUPNIH FIKSNIH
PLAĆANJA

 Fiksna plaćanja: kamate, glavnice duga, ali i plaćanja po

osnovu lizinga (plaćanje pre oporezivanja) i fiksne
preferencijalne dividende (plaćanje posle oporezivanja).
 Koeficijent pokrića ukupnih fiksnih plaćanja = (Poslovni
dobitak + Zakupnina ) / [ Kamata na kredite + Zakupnina
+ (Glavnica duga + Preferencijalna dividenda) / (1-stopa
poreza na dobitak) ]
 Interpretacija: Sa koliko dinara poslovnog dobitka je
pokriven svaki dinar ukupnih fiksnih plaćanja, tj. koliko
je poslovni dobitak veći od ukupnih fiksnih plaćanja.
POKAZATELJI UPRAVLJANJA DUGOM-
ZADACI
1) Racio ukupnog duga prema ukupnim sredstvima =
=107.000/230.000 = 46,52%
2) Racio dugoročnog duga prema ukupnim sredstvima =
72.000/230.000 = 31,3%
3) Racio dugoročnog duga prema sopstvenom kapitalu =
72.000/123.000 = 58,54%
Racio dugoročnog duga prema tržišnoj vrednosti sopstvenog
kapitala = 72.000/196.800 = 36,59%
Tržišna vrednost sopstvenog kapitala = 2.460*80 = 196.800
4) Koeficijent pokrića kamate = 29.000/6.000 = 4,83
5) Koeficijent pokrića ukupnog duga = 29.000/[6.000 +
10.000/(1-0,3)] =1,43
 POKAZATELJI RENTABILNOSTI
 Dominantan, tj. najizraženiji dugoročni cilj svakog preduzeća je povećanje
njegove vrednosti. Rentabilnošću se mora upravljati i na operativnom i na
strateškom nivou.
 Pokazatelji:

a) Parcijalni pokazatelji (pokazatelji dobitnosti prihoda) – Ne uzimaju u obzir

veličinu kapitala, sa kojim je dati dobitak ostvaren i ignorišu efikasnost
upotrebe imovine i kapitala.
1) Stopa bruto dobitka;
2) Stopa poslovnog dobitka;
3) Stopa neto dobitka;

b) Stope prinosa - Spajanjem pokazatelja profitabilnosti prihoda, sa jedne, i racia

obrta imovine i vlasničkog kapitala, sa druge strane - osnova za celovito
sagledavanje ukupne profitabilnosti preduzeća.
4) Stopa prinosa na ukupna sredstva;
5) Stopa prinosa na sopstvena sredstva.
 Komparativna analiza
 1) STOPA BRUTO DOBITKA
 Stopa bruto dobitka = Bruto dobitak / Neto prihodi od
realizacije
 Interpretacija

 Poluge (načini) za povećanje stope bruto dobitka : 1)

povećanje cena, obima prodaje - teže, jer su tržišta
mahom zasićena, i/ili 2) efikasnije upravljanje
troškovima sadržanim u ceni koštanja- tzv. radikalna
hirurgija troškova.
 Važno: Smanjenje troškova ne sme se vršiti na uštrb
kvaliteta, funkcionalnosti i pouzdanosti proizvoda, već se
troškovi moraju držati pod kontrolom, uz pomoć
različitih tehnika.
 2) STOPA POSLOVNOG DOBITKA
 Poslovni dobtak = Dobitak pre kamate i poreza = EBIT
 Stopa poslovnog dobitka = Poslovni dobitak / Neto prihodi od realizacije
 Interpretacija
 Poluge (načini) za povećanje stope poslovnog dobitka: povećanje cena,
obima prodaje, i/ili efikasnije upravljanje troškovima sadržanim u ceni
koštanja, ali i troškovima perioda.
 Stopa poslovnog dobitka (tzv. poslovna marža) odslikava porast dobitnosti
poslovnih procesa, koji čine tzv. core business preduzeća, uz veoma važnu
napomenu: na ovom nivou je irelevantan način finansiranja poslovnog
procesa.
 Na bazi stope poslovnog dobitka, iskusan analitičar može da proceni da li
preduzeće može da izdrži teret dugova ili ne može. Ako je prosečna
kamatna stopa, koju preduzeće plaća na pozajmljeni kapital, manja od stope
poslovnog dobitka barem za dva procentna poena, onda se smatra da
preduzeće može da podnese teret dugova, i obrnuto.
 Ali, glavni put za određivanje stepena opterećenosti dugovima je efekat
finansijskog leveridža.
 3) STOPA NETO DOBITKA
 Pored poslovne, sada posmatramo i finansijsku aktivnost
preduzeća, tj. strukturu njegovog kapitala.

 Stopa neto dobitka = Neto dobitak / Neto prihodi od realizacije

 Stopa neto dobitka je, zapravo, profitna marža.
 Stabilnost ovog pokazatelja zavisi i od toga da li preduzeća
pripada cikličnoj grani- npr. proizvodnja luksuznih proizvoda ili
stabilnoj grani- npr. prehrambena industrija.
 Interpretacija
 Pored faktora koji utiču na prethodne dve stope, ovde se uzimaju
u razmatranje i rashodi kamata, tj. iznos pozajmljenih izvora
finansiranja i njihova cena.
 Komparativna analiza
 4) STOPA PRINOSA NA UKUPNA SREDSTVA
 Osnovni pokazatelj rentabilnosti u poslovnoj aktivnosti
preduzeća:
Stopa prinosa na ukupna sredstva = Poslovni dobitak /
Prosečna ukupna poslovna sredstva
 Interpretacija
 Analitička forma: Stopa prinosa na ukupna sredstva =
Stopa poslovnog dobitka * Koeficijent obrta ukupnih
sredstava.
 Smisao analitičke forme: Koji sve faktori utiču na stopu
prinosa na ukupna sredstva i na koje sve načine je možemo
povećati? Najbolja je situacija da rastu prosečna ukupna
ulaganja, ali da uporedo s tim rastu prihodi od prodaje, i to
bržim tempom. Takođe, u tim prihodima je dobro da je
sadržano sve više dobitka.
5) STOPA PRINOSA NA SOPSTVENA SREDSTVA
(ROE)
 U analizu uključujemo način finansiranja preduzeća.
 Stopa prinosa na sopstvena sredstva = Neto dobitak / Prosečna
sopstvena sredstva (kapital)
 Analitička forma: Stopa prinosa na sopstvena sredstva = Stopa
neto dobitka * Koeficijent obrta sopstvenih sredstava.
 Još detaljnija analitička forma nas dovodi do Proširene Du Pont
formule.
 Smisao analitičke forme: Koji sve faktori utiču na stopu prinosa
na sopstvena sredstva i na koje sve načine je možemo povećati.
Za razliku od stope prinosa na ukupna sredstva, posmatramo i
visinu i cenu duga.
 ROE je pokazatelj koji nam pokazuje stepen oplodnje vlasničkog
kapitala, jer neto dobitak znači prirast (povećanje) vlasničkog
kapitala.
 POKAZATELJI RENTABILNOSTI -
ZADACI
1) Stopa bruto dobitka = (70.000/235.000)*100 = 29,79%
2) Stopa poslovnog dobitka = (29.000/235.000)*100 =
=12, 34%
3) Stopa neto dobitka = (16.100/235.000)*100 = 6,85%
4) Stopa prinosa na ukupna sredstva =
(29.000/235.000)*(235.000/230.000) = 12,34% * 1,022
= 12,61%
5) Stopa prinosa na sopstvena sredstva =
(16.100/235.000)*(235.000/123.000) = 6,851% * 1,911
= 13,09%
 DU PONT SISTEM ANALIZE:
OSNOVNA DU PONT FORMULA
 Stopa neto prinosa na ukupna sredstva (ROI) se izražava analitički:
 Stopa neto prinosa na ukupna sredstva = Stopa neto dobitka *
Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava = (Neto dobitak / Neto
prihodi od prodaje) * (Neto prihodi od prodaje / Prosečna poslovna
sredstva)
 Interpretacija
 Dve poluge na koje menadžment može uticati kako bi povećao stopu
neto prinosa na ukupna sredstva => dva osnovna tipa preduzeća, imajući
u vidu ovaj aspekt.
 Menadžment mora simultano da deluje na ove poluge, radi ostvarenja
maksimalnih efekata; 1) povećanje cena, obima prodaje i/ili efikasnije
upravljanje troškovima; 2) ubrzanje obrta imovine i izvora finansiranja.
 Menadžment mora cilj povećanja rentabilnosti u preduzeću spustiti,
kako po horizontali, tako i po vertikali, jer različiti nivoi u okviru
organizacione strukture preduzeća moraju biti upoznati sa navedenim
ciljem.
 DU PONT SISTEM ANALIZE:
PROŠIRENA DU PONT FORMULA
 Stopa (neto) prinosa na sopstvena sredstva se izražava u
analitičkoj formi.
 Stopa prinosa na sopstvena sredstva = Stopa neto prinosa na
ukupna sredstva * Multiplikator sopstvenih sredstava
 Stopa prinosa na sopstvena sredstva = Stopa neto dobitka*
Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava * Multiplikator
sopstvenih sredstava.
 Multiplikator sopstvenih sredstava = Prosečna poslovna
sredstva/Prosečni sopstveni kapital
 Pokazuje koliko je na jedan dinar sopstvenog kapitala
angažovano ukupnih poslovnih sredstava.
 NAPOMENA: Što je multiplikator sopstvenih sredstava veći,
veća je zaduženost preduzeća, što se može videti i iz sledeće
alternativne formule.
 DU PONT SISTEM ANALIZE:
PROŠIRENA DU PONT FORMULA
 Multiplikator sopstvenih sredstava = 1 / (1 - racio duga)
 Racio duga = Racio ukupnog duga prema ukupnim sredstvima
 Preko multiplikatora sopstvenih sredstava je u analizu
rentabilnosti uključena i finansijska struktura, tj. finansijski
leveridž.
 Prednost analitičke forme stope (neto) prinosa na sopstvena
sredstva je ispitivanje više poluga za njeno povećanje:
 efikasnost upravljanja troškovima;
 efikasnost korišćenja ukupnih poslovnih sredstava;
 efekat finansijskog leveridža, tj.finansijski rizik.
 Pozitivan efekat finansijskog leveridža - stopa prinosa na ukupna
sredstva treba da je viša od prosečne cene pozajmljenih
sredstava: Jedan pozajmljeni dinar preduzeće uspeva da oplodi
po većoj stopi nego što je cena tog pozajmljenog kapitala.
DU PONT SISTEM ANALIZE:
GRAFIČKA ILUSTRACIJA
 DU PONT SISTEM ANALIZE - ZADACI
1) OSNOVNA DU PONT FORMULA
Stopa neto prinosa na ukupna sredstva =
(16.100/235.000)*(235.000/230.000) = 6,851*1,022 =7%

2) PROŠIRENA DU PONT FORMULA

Stopa prinosa na sopstvena sredstva =
(16.100/235.000)*(235.000/230.000)*(230.000/123.000) =
=6,851*1,022*1,87 = 7*1,87 = 13,09%
Multiplikator sopstvenih sredstava = 1 / (1 – racio duga). Racio duga =
Ukupne obaveze / Ukupna poslovna sredstva = 46,52%
Multiplikator sopstvenih sredstava = 1 / (1 – 0,4652) = 1,87
 POKAZATELJI TRŽIŠNE VREDNOSTI
 Pokazatelji vlasništva, analiza racia rentabilnosti na bazi akcija, ili
racio analiza prinosa akcionarima; karakteristični za akcionarska
preduzeća.
 Dopuna slike o preduzeću, dobijene na bazi računovodstvenih
informacija. Napomena: ova racia se bave bitnim trouglom
,,dobitak – dividende – tržišna cena akcija’’, ali njegove komponente
mogu biti pod uticajem nedosledne računovodstvene politike,
tendenciozne politike dividendi i na performansama neutemeljenih
činilaca tržišnih cena akcija.
 Pokazatelji:
1. Neto dobitak po akciji (EPS);
2. Odnos tržišne cene po akciji i neto dobitka po akciji (P/E racio);
3. Racio plaćanja dividende (DPR);
4. Dividendna stopa (DY);
5. Knjigovodstvena vrednost po akciji.
 1) NETO DOBITAK PO AKCIJI (EPS)
 IAS 33- Zarada po akciji (osnovna i razvodnjena- potencijalne obične
akcije). Podatak o EPS se obelodanjuje u bilansu uspeha.
 Neto dobitak po akciji (EPS) = Neto dobitak koji pripada običnim
akcionarima / Broj emitovanih i prodatih običnih akcija
 Brojilac: Preferencijalne dividende (ukoliko postoje) se oduzimaju i
dolazi se do neto dobitka koji pripada običnim akcionarima.
 Imenilac: Uzimaju se u obzir samo autorizovane, emitovane i prodate
obične akcije, dok se otkupljene sopstvene (trezorske) akcije oduzimaju.
 Najčešća relacija: Autorizovane akcije (odobrene od Skupštine
akcionara i Borda da se emituju) > Emitovane akcije > Prodate akcije >
Akcije u posedu investitora. (Možda postoje Otkupljene sopstvene
akcije).
 Da li ćemo pre uložiti u preduzeće, koje ima EPS 80, ili 120?
 Zavisi od tržišne cene akcija => NAPOMENA: Teško je izvesti
prostornu komparativnu analizu. Mogu se porediti dva preduzeća, sa
aspekta stabilnosti EPS-a.
 Interpretacija
 Dividendna politika
 1) NETO DOBITAK PO AKCIJI (EPS)
 Kod poređenja u vremenu, voditi računa da li je broj
emitovanih i prodatih običnih akcija ostao nepromenjen
(da nije došlo do cepanja akcija-stock split, ili njihovog
spajanja). Ako je do ovih operacija došlo, zbog
uporedivosti, ponovo izračunati EPS za prethodne
godine.
 Lot je standardizovani broj akcija, kojima se trguje.
Provizije berzanskih posrednika su “podešene” prema
lot-u.
 Postojeći i potencijalni akcionari preferiraju stabilan rast
neto dobitka po akciji.
 2) ODNOS TRŽIŠNE CENE PO AKCIJI I NETO
DOBITKA PO AKCIJI (P/E RACIO)
 P/E racio = Tržišna cena po akciji / Neto dobitak po akciji
 Imenilac je, zapravo, EPS.
 Skraćivanjem “po akciji” iz brojioca i imenioca racia, dobijamo alternativnu
formulu:
P/E racio = Tržišna vrednost / Neto dobitak
 Interpretacija
 Važan pokazatelj za buduće ulagače. Veći racio ukazuje na veće poverenje
postojećih i potencijalnih investitora u preduzeće i u tržište kapitala i
njegovu efikasnost, zbog:
1) većeg očekivanja rasta, i / ili 2) nižeg rizika investiranja.
 Primena pokazatelja:
 određivanje tržišne cene običnih akcija preduzeća;
 otkrivanje precenjenosti/potcenjenosti akcija; Kupoprodajne odluke:
precenjene akcije - prodati; potcenjene akcije – kupiti => kapitalni dobitak
 procena buduće tržišne cene akcija za više godina;
 procena tržišne cene akcija preduzeća, čije se akcije ne prodaju javno
 Recipročna vrednost racia = Stopa kapitalizacije akcijskog kapitala
3) RACIO PLAĆANJA DIVIDENDE (DPR)
 Racio plaćanja dividende = Isplaćena dividenda po akciji
(DPS) / Neto dobitak po akciji (EPS)
 Skraćivanjem “po akciji” iz brojioca i imenioca racia,
dobijamo alternativnu formulu:
DPR = Isplaćena dividenda / Neto dobitak koji pripada
običnim akcionarima
 Neto dobitak koji pripada običnim akcionarima = Neto
dobitak – Preferencijalna dividenda
 Ukupan prinos akcionara = dividenda + kapitalni dobitak

d  P1  P0
=
P0
3) RACIO PLAĆANJA DIVIDENDE (DPR)
 Pokazuje koji deo neto dobitka je isplaćen akcionarima u
vidu dividendi, a koji je akumuliran.
 To zavisi od:

 veličine neto dobitka;

 dividendne politike;

 slobodnog novčanog toka.

 Razlika vrednosti ovog racia do 100% predstavlja racio

akumuliranja dobitka.
 4) DIVIDENDNA STOPA (DY)
 Dividendna stopa = Dividenda po akciji / Tržišna cena
akcije
 Skraćivanjem “po akciji” iz brojioca i imenioca racia,
dobijamo alternativnu formulu:
Dividendna stopa = Dividenda / Tržišna vrednost
 Interpretacija: Pokazuje tekući prinos akcionara (u vidu
dividendi) u odnosu na tekuću tržišnu vrednost akcije,
koju poseduje.
 Značajna za buduće ulagače; preferencije investitora.

 Raspon vrednosti pokazatelja i značenje: 0 do 10% ili 12%

(nije deklarisalo dividendu; rast i razvoj preduzeća, “zrelo
preduzeće”, depresirana tržišna cena akcija).
5) KNJIGOVODSTVENA VREDNOST PO AKCIJI
 Knjigovodstvena vrednost po akciji = Ukupni sopstveni
kapital / Broj emitovanih i prodatih običnih akcija
 Pokazuje vrednost koja pripada običnim akcionarima,
nakon namirenja svih ostalih stejkholdera, pri likvidaciji,
pod uslovom da se prodaja sredstava izvrši po
knjigovodstvenoj vrednosti.
 Kod uspešnijih preduzeća ovaj pokazatelj je veći . Takođe,
što je preduzeće uspešnije, očekuje se veći raspon između
tržišne i knjigovodstvene vrednosti.
 Pri likvidaciji, prodaja imovine se vrši po nižoj ceni, a
obični akcionari, s obzirom da su poslednji u “redu
prioriteta”, dobijaju manje od knjigovodstvene vrednosti po
akciji=> dobijaju tzv. likvidacionu vrednost.
 Kritike knjigovodstvene i likvidacione vrednosti po akciji
 POKAZATELJI TRŽIŠNE VREDNOSTI -
ZADACI
1) Neto dobitak po akciji (EPS) = 16.100 / 2.460 = 6,54
2) P/E racio = 80 / 6,54 = 12,22
Ili, P/E = 196.800/16.100 = 12,22
Stopa kapitalizacije akcijskog kapitala = 6,54 / 80 = 8,175%
3) Racio plaćanja dividende (DPR) = 2,89 / 6,54 = 44,1%
Ili, DPR = (7.100 / 16.100)*100 = 44,1%
Dividenda po akciji = 7.100 / 2.460 = 2,89
4) Dividendna stopa (DY) = 2,89 / 80 = 3,61% (preduzeće ulaže u rast i razvoj)
5) Knjigovodstvena vrednost po akciji = 123.000/2.460=50 dinara
Likvidacija preduzeća (unovčavanje 75% vrednosti imovine, 0,75*230.000 =
172.500)
172.500 – 107.000 = 65.500
Likvidaciona vrednost po akciji = 65.500 / 2.460 = 26,63 dinara