ЕКОЛОШКА КУЛТУРА И

ЕКОЛОШКО ОБРАЗОВАЊЕ

1
 Човек је и вредносно биће

– носилац културе
– носилац традиције
– носилац етике

2
 Шта означавамо овим термином и како је
одређујемо?
• Одређену историјску епоху у развоју човечанства
• За означавање обележја конкретног друштва или
народа
• За специфичну делатност друштва, социјалних група,
индивидуа
• За одређени ниво духовне културе
• За обележавање уметничке културе
• За означавање степена образованости и васпитања
човека

3
Три приступа у дефинисању културе:
1. Технолошки – представља одређени ниво
производње и репродукције друштвеног живота
2. Друштвени – небиолошка суштина човека
(социокултурни процеси у разним сферама
живота)
3. Аксиолошки – односи се на духовну културу
(развој човечанства је повезан са религијским,
моралним, правним, филозофским и
политичким нормама, естетским изгледом и
укусом).

4
Култура се одређује и као «скуп свих оних
процеса, промена и творевина које су
настале као последица материјалне и
духовне интервенције људског друштва (у
природи, друштву и мишљењу). Основни
смисао културе састоји се у томе да олакша
одржање, продужење и напредак људског
друштва» (М. Илић)

5
• Култура је нераздвојно повезана с
мишљењем и делањем човека.
• Она му одређује место у природи, оквир,
обим и могућности учешћа у процесе
животне средине.
• У њој је на специфичан начин изражен
човеков однос према природи, јер
доминантне вредности друштва директно
утичу на карактер међудејства друштва
према њој.
6
 У развоју људског друштва и општечовечанске
културе, уз апострофирање доминантних
вредности које исказују специфичан однос
човека/друштва према природи разликују се:

• доиндустријска (архаичка култура и култура

древних цивилизација) ,
• индустријска (технолошка) и
• постиндустријска (еколошка) култура.

7
 Доиндустријска култура:
• архаичка култура • култура древних
- међуоднос одређен цивилизација
физичким опстанком - истакнута повезаност
човека и његовим човека и природе
степеном развоја - исказује се кроз
- кроз митове и ритуале религиозно-филозо-
исказиван јединство са фске системе
природом

8
 Индустријска (технократска) култура:
• Неколико векова
• Човек центар знања и делатности
• Хришћанство
• Развој науке
Декарт: “знање је моћ”
Конт: треба искоренити сваки “за индустрију
бескористан живот на земљи”
• Експанзија техничких средстава, биотехно-логије,
робота, нуклеарних реактора
Јасперс: долази до тираније човека над природом
9
 Технолошка култура доводи до:

• нарушавања ра- • проблема на антро-

внотеже у природној полошком плану
компоненти животне (криза идентитета,
средине смањење комуника-
ције, повећање агре-
сивности и нетрпе-
љивости ... губитка
смисла људске егзи-
стенције)

10
 Постиндустријска (еколошка) култура:

• противрежа култу технике

• успоставља равнотежу између људи и природе,
социјалном окружењу и самом себи

• Подразумева:
- промене у схватању односа у систему “друштво-
природа”
- признавање њихове равноправности
- признавањем међу условљености
11
• Еколошка култура је део опште културе који
детерминише односе човека/друштва према
животној средини схаваћеној као укупност
природних и друштвених елемената.

12
 Развој еколошке културе треба да се заснива
на 6 принципа:
1. Еколошка култура производње и потрошње
2. Култура узајамног дејства (узајамна равноправност
међу земљама, културама и конфесијама)
3. Култура понашања (оптимализација квалитета,
усавршавање и искључивање из рада и потрошње оног
што није нужно)
4. Поглед на будућност (повезаност традиције и
будућности)
5. Дијалог култура, јединство и разноликост (еколошка
култура не подразумева укидање разноликости, већ
успостављање веза и хармонизацију односа)
6. Кретање у сусрет (продубљивање веза између духовних,
друштвено-политичких и економских делатности)
13
 Успостављање еколошке културе захтева:

• Подршку људи дoбре воље и учешће свих људи

• Успостављање дијалога разноврсних националних
култура у циљу очувања животне средине и планете
Земље.

14
• За њен настанак неопходне су промене у
вредносним системима појединаца и
друштава у циљу хармонизације односа
између друштва и природе, али и у самом
друштву, што доводи до побољшања
квалитета живота.

• Она је средство спајања човека/друштва и

природе.

15
Формирању нових вредности и еколошке
културе доприноси ОБРАЗОВАЊЕ

16
 Еколошко образовање
• је процес стицања знања о еколошким проблемима,
као глобалним проблемима савременог човечанства,
узроцима њиховог настанка и могућностима
решавања.
• свесно и планско развијање знања о човековој
средини током читавог живота, у циљу развијања
свести о основним карактеристикама човекове
средине, односа у њој и односа према њој, на основу
кога ће човек тежити очувању и унапређивању
средине на начин којим се обезбеђује егзистенција
човековог рада у садашњости и будућности.

17
 Теоријско-методолошка основа еколошког
образовања:
• свет је материјалан и представља сложен систем
• заштита природе представља примену закона општих
узајамних деловања у материјалном свету
• човек и природа су нераскидиво повезани, друштво
се не може развијати без материје и енергије коју
узима из природе
• промене у биосфери су последица недостатка или
непостојања мера регулисања узајамног дејства и
• природа утиче на темпо развоја друштва.

18
 Ово образовање треба да пружи одговор на
питања:
1. Какве су последице све интензивније размене
материје и енергије између друштва и природе
2. Које су промене у биосфери
3. Које су последице увођења нових материја у
биосферу
4. Да ли заустављање техничког напретка доводи до
заштите природе
5. У чему је одговорност индустријских земаља за
стање човекове средине

19
 Са социолошког становишта ово образовање
треба да:
• сједини научна сазнања и захтев за хуманизацијом положаја
човека
• омогући унапређивање квалитета живота свима, а не само
неким социјалним групама
• пружа сазнања како избећи технолошке и све друге врсте
ризика
• пружи сазнања о ризику онима који се баве научним
истраживањима и онима који управљају друштвеним
развојем
• пружи сазнања о неопходности универзализацији морала, тј.
прихватање општељудских моралних норми
• усмерава делатност људи
• пружи сазнања о неопходности очувања необновљивих
природних ресурса
• буде компонента остваривања одрживог развоја
20
 Циљеви еколошког образовања:

1. Развој еколошке свести

2. Развоје еколошког морала
3. Преокрет у култури – ка еколошкој култури

21
 Треба да буде заступљено

• У свим степенима школовања

• У свим наставним областима

22
 Литература:
• Данило Ж. Марковић (2005). Социјална екологија.
Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
• Весна Милтојевић (2005). Еколошка култура.
Ниш: Факултет заштите на раду.