GLOBALNA EKONOMIJA I

POSLOVNA DIPLOMATIJA

Dr Ladin Gostimirović
SUBJEKTI U SVJETSKOJ PRIVREDI

• 1. POJAM

• To su nosioci (pravna i fizička lica ) koji direktno

obavljaju spoljnotrgovinske poslove ili pomažu u
njihovom obavljanju ili iste regulišu.
• U svetu egzistira 60.000 transnacionalnih kompanija ,
1.000 transnacionalnih banaka , 193 država, 60
nezavisnih teritorija i 300 različitih međunarodnih
organizacija .

2
SUBJEKTI U SVJETSKOJ PRIVREDI
2. VRSTE

• A. Preduzeća
• B. Banke( berze ,kompanije osiguranja,fondovi )
• C. Država

• A. Preduzeća: mala, srednja i velika

• Mala i srednja preduzeća rešavaju problem
zaposlenosti i značajnog učešća u bruto
društvenom proizvodu i profitu, a velika
preduzeća odražavaju privrednu snagu
određene zemlje u svetskoj privredi. 3
 a) TRANSNACIONALNE I
MULTINACIONALNE KOMPANIJE
1. POJAM
• Transnacionalne imaju centralno vlasništvo
kapitala u domicilnoj, a decentralizovano
vlasništvo u više država gde postoje ili se
osnivaju kompanije koje pripadaju korporaciji,
multinacionalne imaju celo vlasništvo kapitala
centralizovano u matičnoj kompaniji jedne
države, najčešće na mestu osnivanja
korporacije , a i jedne i druge obavljaju
poslovne aktivnosti u više država.

4
Najbolju definiciju dao je Raymond Vernon :
‚‚ To su kompanije koje raspolažu ‚‚ ćerkama
‚‚ u više zemalja , godišnji promet se penje
na milijarde (danas stotine milijardi) dolara ,
izvode velike poslovne , finansijske i
investicione poduhvate van zemlje gde je
njihovo sedište , imaju centralistički
organizovano poslovanje , pa njihovi ljudski i
finansijski potencijali čine povezanu celinu
čije je delovanje uobličeno elementima
zajedničke strategije .‚‚
 a) TRANSNACIONALNE I
MULTINACIONALNE KOMPANIJE
• Prvi stepen geneze njihovog nastanka je nivo
fabrike, drugi nacionalni nivo , a treći ekonomije
drugih zemalja.
• Oblici njihovog organovanja su najčešće trust,
koncern, holding kompanija ili grupa.
• Nastaju kroz “greenfield”investicije, fuzije (merger),
kupovine van berze (akvisition), preuzimanje kroz
kupovinu na berzi (takeover) i podele postojećih
kompanija (downsizing). One su postale kičma
moderne svetske privrede, jer su dale nezamenljiv
doprinos nacionalnom i svetskom razvoju;
6
Holding
To je društvo koje kontroliše druga društva putem
vlasništva nad njegovim akcijama. Nastaju tako što
jedno društvo stiče učešće u kapitalu drugog društva
u meri koja mu omogućuje kontrolu, odnosno
dominaciju nad upravljanjem. Holding može biti čist i
mešoviti. Polazeći od kriterijuma upravljanja,
razlikuju se kontrolni holdinzi i holdinzi na plasmane.
Koncern predstavlja po broju i značaju najmoćniji oblik
udruživanja u kome je grupisan veliki broj preduzeća raznih
industrijskih i drugih proizvodnih grana, s pratećim
trgovinskim, transportnim, bankarskim, osiguravajućim i
finansijskim kompanijama. U okviru koncerna udružuju se
preduzeća koja zadržavaju svoju pravnu samostalnost, ali su
pod jedinstvenom kontrolom od strane zajedničkog
rukovodstva.
Trust

Kao i kod koncerna motiv osnivanja je racionalnije

korištenje resursa, uz donošenje strateških odluka iz
jednog centra, ali gubeći ekonomsku i pravnu
samostalnost.
Nastaju povezivanjem većeg broja istorodnih
preduzeća.
•Horizontalni trust (ista djelatnost)
•Vertikalni trust (proizvodni lanac)
 a) TRANSNACIONALNE I
MULTINACIONALNE KOMPANIJE

• Oko 35% su američke, 15% kineske, po

10% japanske , nemačke i engleske, a sve
druge zemlje imaju njihovo učešće od 20%
(Francuska, Italija, Holandija, Rusija,
Belgija, Švajcarska, Indija ).
• Monopoli prvo nastaju u Holandiji,
Engleskoj, Francuskoj i Nemačkoj, a
najveći razvoj zabeležili su u SAD krajem
XIX i početkom XX veka.

10
 a) TRANSNACIONALNE I
MULTINACIONALNE KOMPANIJE

• Prva internacionalna kompanija bila je

holandska, a posle britanska Istočnoindijska
kompanija u drugoj polovini XVII veka.
Kompanije Engleske, Nemačke, Francuske i
SAD su toliko narasle, u drugoj polovini XIX
veka, da je liberalni kapitalizam prerastao u
monopolski kapitalizam.
• Da bi se odbranili od štetnog dejstva monopola
u SAD je već 1890. donet tzv. Šerman Antitrust
Akt. Po tom Zakonu Monopol se smatra ako 4
firme imaju preko 50% ukupne prodaje u 11
određenoj oblasti.
 a) TRANSNACIONALNE I
MULTINACIONALNE KOMPANIJE
2. VELIČINA I SNAGA

• To su džinovske kompanije koje daju 40%

svetskog bruto društvenog proizvoda i 50%
svetskog izvoza . Oko jedne trećine svetskog
izvoza i uvoza obavlja se unutar filijala ovih
kompanija, putem tzv.transfernih cena.
• Svega 1.000 američkih kompanija poseduje 60%
nacionalnog kapitala.
• Samo 6 japanskih kompanija ostvaruju dve
trećine nacionalnog izvoza .

12
 a) TRANSNACIONALNE I
MULTINACIONALNE KOMPANIJE
• One vladaju svetskim bogatstvom, trgovinom, finansijama i
profitom;
• Samo 23 zemalja u svetu u 2008.godini, ima BDP veći od
prihoda najveće svetske kompanije Royal Dutch Shell, s
tim da ova kompanija ima prihod sličan BDP Švajcarske,
Belgije, Švedske, Norveške uzetih pojedinačno. Znači, na
listi 5o najvećih privrednih sila sveta 50 su države, a 20
kompanije.
• Pomenuta najveća svetska kompanija u 2008.godini, ima
veći prihod nego 90 zemalja zajedno, gde su i zemlje kao
Jamajka, Zambija, Kongo, Kambodža, Avganistan, Gruzija,
Jermenija, Moldavija i druge. Ima veći prihod nego Češka i
Rumunija zajedno, ili 9 puta veći od Srbije.
13
 a) TRANSNACIONALNE I
MULTINACIONALNE KOMPANIJE
• Kompanija Exxon Mobile, kao druga po snazi kompanija
u svetu u 2008. godini imala je ukupnu godišnju zaradu
od 443 milijardi dolara. Prihod joj je veći od BDP
Mađarske , Perua i Novog Zelanda zajedno . Oko 50%
njegovih prihoda potiče od izvoza . Kompanija Wal-Mart
( SAD ), u 2008. godini, treća po veličini kompanija u
svetu, ima godišnji prihod 406 milijardu dolara ,
zapošljava preko 1.500.000 radnika u preko 100
zemalja.
• Mc Donald’s ima 30.000 restorana u 120 zemalja i
395.000 zaposlenih . Svakog dana proizvede 46 miliona
obroka .
• Skoro polovina najvećih svetskih kompanija posluje u
sektoru nafte, a zatim automobilskoj industriji, 14
telekomunikacijama, trgovini i finansijskim uslugama.
 DVADESET NAJVEĆIH SVETSKIH
KOMPANIJA U 2008. GODINI (Izvor:Fortune
2009.)
kompanija-mrd$► prihod profit
1 Royal Dutch Shell, Hol. 458,361 26,277
2 Exxon Mobil ,SAD 442,851 45,220
3 Wal-Mart Stores, SAD 405,607 13,400
4 BP, Engleska 367,053 21,157
5 Chevron, SAD 263,159 23,931
6 Total, Francuska 234,674 15,500
7 Conoco Phillips, SAD 230,764 -16,998
8 ING Group,Holandija 226,577 - 1,067
9 Sinopec, Kina 207,814 1,961
10 Toyota Motors, Japan 204,352 - 4,34915
 DVADESET NAJVEĆIH SVETSKIH
KOMPANIJA U 2008.GODINI ( Izvor: Fortune
2009.)
11 Japan Post Holdings 198,700 4,208
12 General Electric, SAD 183,207 17,410
13 China National Petroleum 181,123 10,271
14 Volkswagen,Nemačka 166,579 6,957
15 State Grid Corporation of 164,136 664
China
16 Dexia Group, Belgija 161,269 -4,868
17 ENI, Italia 159,348 12,917
18 General Motors, SAD 148,979 - 30,860
19 Ford Motors,SAD 146,277 - 14,272
20 Allianz, Nemačka 142,395 - 3,57716
 2017. godina

1. Apple (753 milijarde $),

2. Alphabet (601 milijarda $),
3. Microsoft (529 milijarde $),
4. Amazon (432 milijarde $)
5. Facebook (420 milijardi $)
 a) TRANSNACIONALNE I
MULTINACIONALNE KOMPANIJE
3. NAČIN DELOVANJA
• Sele se prema potrošaču i istom potpuno
prilagođavaju radi što većeg profita.
• Kombinuju filijale širom sveta radi sticanja većeg
profita . U nerazvijenim zemljama ulažu u
sirovine i prljave industrije, a u razvijenim u
sektore visokog tehnološkog sadržaja i usluge.
• Putem agresivnog marketinga nastaje posebna
potrošačka kultura . U SAD smatraju da su im
kompanije, agresivnim marketingom, nametnule
13% veću potrošnju od normalne .
• Sve više se mešaju i u politiku, u izbor i smenu
nacionalnih vlada . Sa njima se mora , ali treba 18
znati kako sarađivati .
 a) TRANSNACIONALNE I
MULTINACIONALNE KOMPANIJE
• Bore se za stalno poboljšanje položaja na tržištu,
okrećući poslovne šanse u svoju korist;
• Specijalizuju se i ukrupnjavaju u velike sisteme na
vertikalnoj, horizontalnoj i konglomeratskoj osnovi;
• Sele se po svetu da bi bile što bliže potrošaču i sticale
što veći profit;
• Stalno smanjuju cenu koštanja-npr.kod bakarnog kabla,
bakar je u ceni učestvovao 50%, a kod kabla sa
staklenim (optičkim) vlaknima samo 12%. U ceni
poluprovodnika troškovi materijala i energije učestvuju
samo 1%;
• Sve manje posluju u radno i prirodom intenzivnim
delatnostima, a sve više onima zasnovanim na znanju.

19
 B. BANKE
(berze, kompanije osiguranja, fondovi)

1. POJAM
• Banka je finansijska institucija zadužena
za upravljanje novcem kao robom . Novac
je medij koji reguliše tražnju , a time i
odnose ponude i tražnje. On je mera
vrednosti , prometno sredstvo , čuvar
imovine i instrument razvoja.

20
 VladeVlade Kompanije
Kompanije
ekonomska
ekonomskaefikasnost
efikasnost podela Pristup tržištutržištu Pristup
Pristup
podelakoristi
koristisa saTNK
TNKParticipacija u Pristup sirovinama
sirovinama Smanjenje
Ciljevi
Ciljevi Participacija
vlasništvu, u vlasništvu,
rukovođenju, Smanjenje rizika
rizika Sloboda
rukovođenju,
tehnologijitehnologiji i
i istraživanjima; Sloboda odlučivanja
odlučivanja i
i poslovanja
istraživanjima;
Stabilnost poslovanja
Stabilnost
Ograničenost
Ograničenost resursa
resursa Zavisnost od vlada
Zavisnost od vlada
Ograničenja
OgraničenjaFragmentacija
Fragmentacija političke moćimoći
političke Aktivnosti konkurenata
Aktivnosti konkurenata
Pritisak javnosti
Pritisak javnosti Ograničeni resursiresursi
Ograničeni
Odnosi sa drugim
Odnosi vladama
sa drugim vladama Nedostatak resursa
Nedostatak resursa
Pristup tržištutržištu
Pristup Održavanje
Održavanje
interne ravnoteže
interne ravnoteže
Ponuda
Ponuda Pristup resursima
Pristup resursima Održavanje
Održavanje
eksterne ravnoteže
eksterne ravnoteže
Ostvarenje neekonomskih
Ostvarenje ciljevaciljeva
neekonomskih
 B. BANKE
(berze, kompanije osiguranja, fondovi)

2. FUNKCIJE
• Nema nijednog spoljnotrgovinskog posla koji se
može obaviti bez banaka.
• Depozit, kredit, platni promet, garancije,
investiranje kroz kupovinu i prodaju vrednosnih
papira na berzi, faktoring, forfeting ,
posredničke bankarske usluge, raznovrsni tzv.
nebankarski poslovi: lizing, franšizing,
konsalting i sl.
22
Pod ugovorom o faktoringu, podrazumeva se takav kreditni bankarski posao kojim se
bančin klijent obavezuje da na faktora (banku) prenese postojeća ili buduća potraživanja
iz ugovora o prodaji robe, vršenja usluga, zaključenih sa kupcem, korisnikom usluga, a
faktor- banka se obavezuje da uz proviziju i naplatu troškova naplati potraživanja, kao i
da kreditira klijenta i vrši druge faktoring usluge.

Kod ugovora o forfetingu ili forfetiranju je karakteristično da banka (forfeter) preuzima

od svog klijenta, komitenta potraživanje koje on ima prema trećem licu i istovremeno se
odriče prava da postavlja regresni zahtev, u slučaju da isto potraživanje ostane
neplaćeno, a komitent, klijent je obavezan da banci preda odgovarajuće isprave o dugu,
da joj isplatu eskontnu kamatu, troškove i proviziju.

Sličnost između ugovora o forfetingu sa ugovorom o faktoringu sastoji se u tome, što se

kod oba ugovora vrši prenos potraživanja u cilju pribavljanja finansijskih sredstava u cilju
kreditiranja izvoza, s tom razlikom što se kod ugovora o faktoringu vrši prenos
potraživanja čiji rok dospeva za plaćanje u okviru 60-180 dana, dok se kod ugovora o
forfetingu, prenosi potraživanje sa dužim rokovima dospeća (između 6 meseci i 6
godina). Pored toga, ugovorom o faktoringu se prenosi više potraživanja u okviru tzv.
"globalne cesije", dok se ugovorom o forfetingu, cedira samo jedno potraživanje. Osim
toga, kod ugovora o faktoringu banka-faktor može da postavi regresni zahtev prema
ranijem imaocu potraživanja, dok takva mogućnost ne postoji kada je u pitanju ugovor o
forfetingu.
Ugovorom o franšizingu, smatra se poseban oblik neimenovanog
ugovora kojim se davalac franšizinga obavezuje da će obavljati
sukcesivno isporuku roba i pružati određene usluge, prenoseći svoja
znanja i iskustva (know-how) u poslovanju na primaoca franšizinga,
koji se obavezuje da za to plati određenu naknadu.

Ugovorom o lizingu, smatra se posebna vrsta ugovora u kojem se

jedna ugovorna i strana-davalac lizinga obavezuje, da ustupi
određenu stvar na korišćenje i da obavi određene radnje u vezi
iskorišćavanja takve stvari drugoj ugovornoj strani -primaocu ovog
lizinga .koja se obavezuje da za izvršenu uslugu plati ugovorenu
naknadu (zakupninu).
Ugovor o lizingu treba razlikovati od ugovora o zakupu, jer se kod
ugovora o zakupu zakupodavac, po pravilu, ne lišava svojine na
svojoj stvari, dok kod ovog ugovora to je česta situacija. Takođe se
ovaj ugovor razlikuje i od ugovora o prodaji, jer se sa zaključenjem
ugovora o prodaji javlja i prenos svojine na stvari, dok kod ugovora o
lizingu u momentu zaključenju ugovora, često, to nije slučaj.
 NAJZNAČAJNIJIH 20 BANAKA U SVETU
(Izvor :The Banker, July ,2009.)
Dolari/M
Banka ►mrd$ kapital aktiva profit
1 Royal Bank of Scotland 101,819 3.500,960 -59,281
2 Deutsche Bank, Nem. 43,275 3.066,307 - 6,543
3 Barclays Bank, UK 54.300 2.992,682 nepoznat
4 BNP Paribas, Francuska 58,175 2.888,728 nepoznat
5 HSBS Holding, UK 95,336 2.418,033 nepoznat
6 Credit Agricole Group,Fr. 43,828 2.239,370 nepoznat
7 JP Morgan Chase ,SAD 39,932 2.175,o52 nepoznat
8 Mitsubithi UEJ Financial 77,218 2.025,830 nepoznat
9 Citgroup,SAD 118,758 1.938,470 nepoznat
10 UBS, Švajcarska Nepoznat 1.834,423 -19,636

25
 NAJZNAČAJNIJIH 20 BANAKA U SVETU
( Izvor :The Banker , July ,2009.)
11 ING Bank,Holandija 44,564 1853,393 -4,185
12 Bank of America Group 33,259 1817,943 nepoznat
13 Societe Generale, Fran. 42,223 1572,721 nepoznat
14 Mazuho Financial Group, nepoznat 1434,960 48,752
15 Santander Central Hisp. 30,389 1450,866 nepoznat
16 Unicredit, Italija 29,060 1445,270 nepoznat
17 ICBC, Kina 28,792 1427,585 4,301
18 Wels Fargo and Co, SAD 28,583 1309,639 nepoznat
19 Sumitamo Mitsui Fin.Cor. 27,440 1219,514 9,433
20 China Construction BC 26,993 1106,471 7,424

26
 B.BANKE
(berze, kompanije osiguranja, fondovi )
4.POSLOVANJE
• kapital , aktiva , obično 1 : 20
• rezerve obično iznose 5-10% likvidnih
potraživanja, kao zaštita od rizika. Banke
zapadaju u krizu ako depozitari masovno
povlače depozite;
• borba na tržištu za depozite i kredite(savremeni
marketing banke);
• elektronsko bankarstvo, elektronski novac i
elektronski potpis (internet ,SWIFT );
 B.BANKE
(berze, kompanije osiguranja,fondovi)
• Profit banaka u 2007. iznosio je 20%, zbog krize u
2008. svega 2,6%, da bi u 2009. ponovo beležio rast
posle ogromnih investicija države u banke.
• Najveća banka u svetu u 2008. godini je Royal Bank of
Scotland, a decenijama pre bila je američka banka City
group, koja je u krizi izgubila prvo mesto. Prisutna je u
preko 100 zemalja, ima aktivu od preko 3.500 milijardi
dolara, a imala je poslovni gubitak.
• Među 20 najvećih banaka u svetu u 2008.godini, iz SAD
potiče 4 banke, iz Velike britanije 3 banke, iz Francuske
3 banke,iz Japana 3 banke, iz Kine 2 banke i po 1 banka
iz Nemačke, Španije, Italije, Holandije i Švajcarske.
• Ranije su bile nacionalne, a sada sve više
multinacionalne;
• “prave” države se bore da većinu nacionalnog kapitala 28
drže domaće banke.
 B.BANKE
(berze, kompanije osiguranja, fondovi)
• Ranije su davale kredite samo u svojoj zemlji. Preokret je
nastao kada je jedna švajcarska banka dala kredit za
finansiranje jednog projekta u Nemačkoj. Kasnije su nastali i
bankarski konzorcijumi koji su omogućili praćenje i najvećih
projekata, uz smanjeni rizik;
• Elektronsko poslovanje, elektronski novac i elektronski
potpis učinili su revoluciju u poslovanju banaka, tako da se
svi poslovi sa njima mogu obavljati direktno iz preduzeća ili
stana, bez odlaska u banku;
• U plaćanjima se stalno povećava i učešće platnih kartica
banaka i drugih izdavalaca kartica;
• Sve banke u Srbiji imaju aktivu oko 15 milijardi dolara, što
je dvadeset tri puta manje od kapitala najveće svetske
banke banke;
29
 B.BANKE
(berze, kompanije osiguranja, fondovi)

• Berze su posrednici u plasiranju robe, novca, deviza i

kapital(objesniti ih);
• Kompanije osiguranja bave se osiguranjem lica,
poslova i imovine. Po snazi su veće od mnogih banaka.
• Fondovi takođe imaju značajnu ulogu u finansijskom
sistemu. Dele se na penzione, investicione i hedž
fondove, a svi mogu biti otvoreni i zatvoreni fondovi.

30
Sve međunarodne finansijske institucije polaze od tri osnovna
principa:
- njihov primarni cilj je sloboda međunarodne trgovine i
kretanja ljudi, robe,informacija i kapitala;
- pružanje pomoći zemljama u održavanju monetarne i
ekonomske stabilnosti
(kako unutrašnje tako i spoljašnje), i
- članice međunarodnih finansijskih institucija moraju
uvažavati interese drugih zemalja u okviru svojih politika.
 C. DRŽAVA

• Država je nosilac zakonodavne , izvršne i

sudske vlasti. Reguliše pravila ponašanja,
rada i poslovanja, kroz utvrdjivanje prava i
obaveza svih subjekata u društvu.
• Od nje zavise zakoni,institucije,
demokratija, stanje privrede i socijalna
politika. Pored toga što je kategorija
političkog života, država je i element
ekonomije .
32
 C. DRŽAVA
• Najvažnija ekonomska funkcija je određivanje
pravca privrednog razvoja.
Druga je odnos investicija i potrošnje.
Treća je u vezi sa međunarodnim ekonomskim
odnosima (strategija izvoza i stanje platnog
bilansa, određivanje carina, deviznog kursa i
režima izvoza i uvoza) .
• U spoljnoj trgovini je važna regulativna i
operativna funkcija države .

33
 C. DRŽAVA

• Odgovorna država je važna za ekonomsku

stabilnost i podsticaj poslovnog ambijenta .
Ulaže u infrastrukturu , obrazovanje, zdravstvo,
nauku, sport. Reguliše osnivanje i stečaj
preduzeća, privatizaciju, radne odnose, tržište
rada i kapitala, socijalna pitanja.
• Zakonima i merama makroekonomske politike
reguliše tranziciju kroz makroekonomsku
stabilnost,privatizaciju, liberalizaciju i podstiče
mikroekonomsku stabilnost.
34