PREDUZETNIŠTVO

Doc. dr Dragan Janjušić

 PREDUZETNIŠTVO
 Preduzetnik - reč nastala u francuskom jeziku i označava nekog
ko nešto preduzima ili radi.

 „ENTERPRENEURDRE“- onaj ko preduzima.

 ENTERPRENEURSHIP – preduzetnik

 Peter Drucker (1989) preduzetništvo definiše kao sistematsko

inoviranje koje se sastoji u namenskom i organizovanom
traganju za promenama, i daje sistematsku analizu mogućnosti
ekonomskih i socijalnih inovacija
 RIŠARD KANTILJON (RICHARD CANTILLON)
(1680-1734.)
 Začetnik teorije preduzetništva1755. godine u svom delu
"Rasprava o prirodi trgovine" prvi put spominje termin
"preduzetnik“(objavljeno 1755. god.).

 Razlikuje tri tipa ekonomskih subjekata: Vlasnike zemljišta,

Preduzetnike, Najamnike.

 Osnova njegovog pristupa je u riziku koji preduzetnik

snosi kupujući određenu robu po poznatoj ceni i prodavajući je
po ceni koja je neizvesna, a time obezbeđuje tržišnu razmenu.
I danas većina teoretičara navodi rizik kao glavnu
odrednicu preduzetništva .
 Abbe Nicolas Bandeau - inovativnost
 ŽAN BAPTIST SEJ (JEAN BAPTISTE SAY)
(1767-1832.)

 Najznačajniji teoretičar preduzetništva u 19.veku.

 Diferencira tri proizvodna faktora:
Sredstva
Kapital
Prirodne resurse
 Say je sve delatnosti podelio u tri kategorije:
- Kretaori naučnih saznanja
- Oni koji ta znanja primenjuju u konkretnim oblastima.
- Neposredni proizvođači određenih proizvoda ili usluga.

Say rizik ne vidi kao centralnu kategoriju i funkciju preduzetnika.

Preduzetnik mora da poseduje sposobnosti nadgledanja, kontrole i
upravljanja.
ALFRED MARŠAL (ALFRED MARSHALL) 1842-1924.

 Utvrđuje dva tipa preduzetnika:

1.Važniji, onaj pravi, koji otvara novi i savremeni posao.
2.Preduzetnik koji sledi već uhodani posao.
 Prvi sledi sudbinu poslovnog rizika, a drugi samo očekuje
"nagradu za kontrolnu funkciju i upravljanje“
 Preduzetnik mora prepoznavati šanse koje proizlaze iz rizika i
sve to spram tržišnih konkurenata.
 Kapitalista i preduzetnik, ne moraju biti, a najčešće i nisu iste
osobe
 JOZEF ŠUMPETER (JOSEPH ALOIS SCHUMPETER)
(1883-1950.)

 U ekonomsku teoriju uvodi pojam preduzetnika inovatora.

 Osnovna teza: Glavni zadatak preduzetnika je da ruši
ekonomski "status quo" i to prvenstveno svojim inovativnim
aktivnostima.
 Po Schumpeteru: Zadatak preduzetnika je da remeti ravnotežu,
a ne da je uspostavlja
(“Pozitivna (kreativna) destrukcija” ).
 “Preduzetnik je inovator. Preduzetnici stvaraju novu vrednost
tako što ruše postojeća tržišta, stvaraju novu potražnju i
povećavaju bogatstvo.”
SHUMPETEROVO SHVATANJE INOVACIJE

 Nov proizvod i usluga,

 Novo tržište,

 Nov način rada i vođenja poslova,

 Pronalaženje i upotreba novih sirovina i materijala,

 Uvođenje nove organizacije rada.

 TEODOR ŠULC (THEODOR W. SCHULTZ)
(1902-1998.)

 Uvodi novost - sve sposobnosti potrebne preduzetniku

mogu se naučiti
 Ne postoje "rođeni" preduzetnici” obrazovanjem i
praksom ljudi mogu postati preduzetnici u svako vreme
svog života i u brojnim delatnostima.
 Nazivaju ga ocem teorije "ljudskog kapitala“

 Preduzetništvo je potrebno u svim aktivnostima, a ne

samo uprivredi.
 PREDUZETNIŠTVO - NOVIJI TEORIJSKI ZAPISI

 PeterDrucker
Preduzetništvo je stvaranje novog tržišta i novog potrošača kako
je to, na primer, učinio McDonald's, definisanjem vrednosti svog
finalnog proizvoda.

 NicholasC.Siropolis
Preduzetništvo je nadahnuće idejom, borba muškaraca i žena s
premoćnim okolnostima i zadovoljstvo koje sledi iz uspeha na
sopstvenom putu.
 DEFINICIJA PREDUZETNIŠTVA -EU
 Preduzetništvo je način razmišljanja, odnosno proces
stvaranja i razvijanja ekonomskih aktivnosti
kombinovanjem rizika, kreativnosti i/ili inovatinosti uz
pouzdanu upravljačku strukturu unutar nove ili postojeće
organizacije.
Zelena knjiga preduzetništva*, (2003) Evropska komisija
 ŠTA JE PREDUZETNIŠTVO

 koristi za identifikaciju preduzimljivih pojedinaca koji stimulišu

ekonomski progres pronalaženjem novih i boljih načina rada“.
 Preduzetništvo je poslovna aktivnost usmerena ka stvaranju novih
materijalnih i društvenih vrednosti i menjanju stvari na bolje kroz
pružanje novih proizvoda i usluga na tržištu.
 ŠTA JE PREDUZETNIK?
 1725. Ričard Cantillon: Preduzetnik je osoba koja plaća određenu
cenu za odredjeni proizvod sa namerom da ga preproda. Sam donosi
odluku o kupovini i utrošku sredstava. Kupoprodajna cena je
neizvesna a samim tim i rizik za postizanje profita.
 1964. Peter Drucker: preduzetnik traži promene, odgovara na njih i
eksploatiše mogućnosti. Inovacija je specifičan alat preduzetnika
stoga efikasan preduzetnik pretvara mogućnosti u resurse.
 2004. Dedić, M., Umihanić, B: Preduzetnik je poslovno kreativan,
inovativan, samouveren čovek, koji je sposoban brzo uočiti
pojave/prilike, probleme i mogućnosti, te spreman na razuman
rizik i maksimalni napor da bi ostvario svoje ideje i ciljeve uz
prihvatanje pune odgovornosti za uspeh i neuspeh svog poduhvata
 PREDUZETNIČKI KONCEPT

Nova poslovna
Preduzetnik Preduzetništvo
kreacija

Osoba/Ličnost Proces Rezultat

 KLASIFIKACIJA PREDUZETNIŠTVA
 Prema kriterijumu vlasništva i pravno-organizacionog oblika
biznisa:
INDIVIDUALNO
KOLEKTIVNO PREDUZETNIŠTVO

 Prema kriterijumu samostalnosti (autonomnosti) i

samodovoljnosti nekog preduzetničkog sistema:
EKSTERNO,
INTERNO – intrapreduzetništvo (Unutrašnje preduzetništvo)
PREDAVANJE

Doc. Dr Dragan Janjušić

 DIMENZIJA PREDUZETNIŠTVA

 RESURSI

 SPOSOBNOSTI

 STRATEGIJE
 DIMENZIJA PREDUZETNIŠTVA

 POJEDINCI
 OKRUŽENJE

 ORGANIZACIJA
 GDE JE PREDUZETNIŠTVO

 SLOBODA ZA OSTVARIVANJE EKONOMSKOG

PODUHVATA I SLOBODA KREATIVNOSTI I INOVACIJE.

 POVOLJNI EKONOMSKI USLOVI I PROSPERITET

 GDE JE PREDUZETNIŠTVO

 PREDUZETNIŠTV U OBLASTI USLUGA

 PREDUZETNIŠTVO U OBLASTI PROIZVODNJE

PREDUZETNIŠTVO U BUDUĆNOSTI
 ESTETSKA HIRURGIJA
 PRAVNE USLUGE
 MENADŽMENT I MARKETING KONSALTING
 FINANSIJSKI KONSALTING
 KOMUNIKACIJE
 PORESKI KONSALTING
 INFORMATIČKE DELATNOSTI
 BERZANSKO POSLOVANJE
 PREHRANA
 INTERNET TRGOVINA
 SPA CENTRI
PREDUZETNIŠTVO U BUDUĆNOSTI
 HEMIJSKA INDUSTRIJA
 TEKSTILNA INDUSTRIJA

 PROIZVODNJA RAČUNARA I
ELEKTRONIČKE OPREME
 PROIZVODNJA MEDICINSKE OPREME

 PROIZVODNJA ENERGENATA IZ
NETRADICIONALNIH IZVORA
 OPREMA ZA ZAŠTITU I KONTROLU
OKOLINE
PREDUZETNIŠTVO U BUDUĆNOSTI

 ROBOTIKA
 TELEKOMUNIKACIJE

 BIOTEHNOLOGIJA

 GENETIKA
HVALA NA PAŽNJI
PREDAVANJE
SREDINA ZA PREDUZETNIŠTVO
 POLITIKA I VLADA
 MAKROEKONOMIJA

 TEHNOLOGIJA

 SOCIODEMOGRAFIJA

 EKOLOGIJA
PROCES ANALIZE POSLOVNE ODLUKE

 ISPITIVANJE
 NADGLEDANJE

 PROGNOZIRANJE

 OCENJIVANJE
 ISPITIVANJE

 ISPITIVANJE JE PROCES POSMATRANJA OKOLINE

POMOĆU KOJEG IDENTIFIKUJEMO KLJUČNE
ELEMENTE I KARAKTERISTIKE SREDINE. TO JE
SISTEM NADGLEDANJA RADI RANOG DETEKTOVNJA
ZNAČAJNIH ELEMENATA OKRUŽENJA.
 NADGLEDANJE

o NADLGEDANJE JE PROCES PRAĆENJA,

RAzVOJA I REDOSLEDA RIZIČNIH DOGAĐAJA
KOJI MOGU DA UTIĆU NA OPSTANAK
BUDUĆEG BIZNISA.
 PROGNOZIRANJE

 PROGNOZIRANJE PREDSTAVLJA POSTUPAK GDE NA

OSNOVU PRIKUPLJENIH INFORMACIJA I PODATAKA
U SADAŠNJOSTI PROJEKTUJEMO NEKE BUDUĆE
DOGAĐAJE KOJI SU VRLO IZVESNI.
 OCENJIVANJE

 OCENJIVANJE SPADA U POSTUPAK U KOJEM SE, NA

OSNOVU PREDHODNO SPROVEDENIH POSTUPAKA,
TREBA IZVRŠITI OCENJA PRIHVATLJIVOSTI/NE
PRIHVATLJIVOSTI OKRUŽENJA ZA ZAPOĆINJANJE
NOVOG POSLOVNOG PODUHVATA.
 ANALIZA POLITIKE I VLADE
 OGRANIČENJA TRGOVINE I CARINE
 TRGOVINSKI DOGOVORI
 POLITIČKI RIZIK

NACIONALNI NIVO
1. POREZI
2. PROPISI
3. ZAKONI
4. DRŽAVNITROŠKOVI
5. ZAŠTITA PATENATA
 TEHNOLOŠKA ANALIZA
 TEHNOLOŠKA ANALIZA ZAHTEVA ISPITIVANJE
TEHNIKA POSLOVANJA I NAČINA RADA.

 TEHNOLOŠKA PROMENA SE ODVIJA PREKO:

KOMPLETNOG IZUMA I PREKO PROCESA
INOVACIJE.
A B C D E F FAZE:
A-koncept –projekat-prototip
B- lansiranje proizvoda
C- rast proizvoda
D- zrelost proizvoda
E- zamena proizvoda
F- zastarelost proizvoda

SLIKA 1: DIJAGRAM TRŽIŠTA PROIZVODA

KOMPLETAN IZUM
 PROCENAT INOVACIJA« A« Oblast INOVACIJA »B«
kasnog
usvajanja
USVAJANJA brzo usvajanje sporo usvajanje

Oblast ranog
usvajanja

VREME
SLIKA 2: KRIVA DIFUZIJE DVE INOVACIJE

PROCES INOVACIJE.
 PROCESA INOVACIJE
 stepen do kojeg inovacija pruža veću prednost nego što to
čini postojeća praksa.
 stepen do kojeg je inovacija kompatibilna sa korisnošću i
potrebama korisnika.
 stepen do kojeg se inovacija smatra kompleksnom i teškom
za upotrebu.
 stepen do kojeg inovacija može biti predstavljena na
probnoj osnovi, pre nego što korisnici moraju u potpunosti
izvršiti njeno usvajanje.
 stepen do kojeg je inovacija viđena, a njeni rezultati uočeni
od potencijalnih korisnika.
 EKOLOŠKA ANALIZA
 Ekološka analiza predstavlja istraživanje o
trenutnom stanju ekologije.
 EA ima uticaj na: politiku i vladu,
makroekonomiju, tehnologiju i životnu sredinu.
ULAZNE BARIJERE
 Prepreke za ulazak predstavljaju važan faktor
prilikom analize strukture tržišta

 DVA OPŠTA TIPA PREPREKA

 strukturne prepreke, koje su rezultat istorije tržišta,
tehnologije i makrosredine i
 odbrambene barijere, koje su rezultat trenutnih
očekivanih reakcija konkurenata.
STRUKTURNE ZABRANE
ULASKA ODBRAMBENE BARIJERE

Proizvodnja u velikim količinama Reputacija konkurenta

Veliki kapaciteti Istorija tržišta

Raznolikost proizoda Napad na konkurentski biznis

Specifične zalihe proizvoda Sporo razvijanje tržišta

Potražnja kapitala Konkurenti sa velikom količinom

resursa
Promenljivi troškovi Smanjenje cena

Pristup distribuciji proizvoda Legalni podsticaji

HVALA NA PAŽNJI
PREDAVANJE
PREDUZETNIČKE STRATEGIJE
BIZNIS PLAN
 ŠTA JE STRATEGIJA?
 STRATEGIJA JE NAČIN KAKO SE TREBAJU KORISTITI
POJEDINI RESURSI DA BI SE ISKORISTILE PREDNOSTI
OKOLNOSTI ZA STVARANJE ŽELJENIH UČINAKA.
JEDNOSTAVNO REČENO, STRATEGIJA JE NAČIN
OSTVARENJA CILJEVA
PREDUZETNIČKE STRATEGIJE
 STRATEGIJA SE DEFINIŠE KAO ORIJENTACIJA
PREDUZEĆA NA DUGI ROK KOJA TREBA DA
OSIGURA USPEŠNOST. STRATEGIJA SE JAVLJA NA
VIŠE ORGANIZACIONIH NIVOA U PREDUZEĆU, ZBOG
TOGA GOVORIMO O NEKOLIKO VRSTA STRATEGIJA.
 STRATEGIJA….ZNAČI PRVO ANALIZIRATI, ZATIM
EKSPERIMENTISATI, POKUŠAVATI, UČITI, I PONOVO
EKSPERIMENTISATI. (Rita Gunter)
 “BIT STRATEGIJE NALAZI SE U TOME DA SE
SUTRAŠNJE KONKURENTSKE PREDNOSTI
KREIRAJU BRŽE NO ŠTO KONKURENTI MOGU
KOPIRATI ONE KONKURENTSKE PREDNOSTI KOJE
VI POSEDUJETE DANAS” (GARY HAMEL)
POJAM I DEFINISANJE STRATEGIJE
 STRATEGIJA SE MOŽE DEFINISATI SA DVA
ASPEKTA:
1. ŠTA ORGANIZACIJA NAMERAVA DA
RADI...PROGRAM ZA DEFINISANJE I
OSTVARIVANJE ORGANIZACIONIH
CILJEVA.
2. ŠTA ORGANIZACIJA RADI...NAČIN
REAGOVANJA NA IZAZOVE IZ OKRUŽENJE.
OSNOVNE KARAKTERISTIKE STRATEGIJE

 PROŠIRENI VREMENSKI HORIZONT,

 ZNAČAJAN KONAČNI UTICAJ,

 KONCENTRACIJA AKTIVNOSTI I NAPORA,

 ŠABLON ZA DONOŠENJE ODLUKA,

 PROŽIMANJE AKTIVNOSTI OD ALOKACIJE

RESURSA DO SVAKODNEVNIH OPERACIJA.
PREDUZETNIČKE STRATEGIJE

 SAGLASNO PETER DRUCKER-U RAZLIKUJEMO

ČETIRI PREDUZETNIČKE STRATEGIJE:
1. "PRVI, ALI ISTOVREMENO I NAJBOLJI“
2. "POGODITE TAMO GDE NE OČEKUJU“
3. "EKOLOŠKE NIŠE“
4. "PROMENLJIVE VREDNOSTI I KARAKTERISTIKE"
PRVI, ALI ISTOVREMENO I NAJBOLJI
 PODRAZUMEVA VEOMA RISKANTU
STRATEGIJU, KOJA SE MOŽE OPISATI KAO
"SVE ILI NIŠTA". NAIME, OVA STRATEGIJA
IMPLICIRA ILI POTPUNI USPEH ILI POTPUNI
NEUSPEH. STRATEGIJA PODRAZUMEVA
POSTAVLJENJE AMBICIOZNOG CILJA, ČIJE
ĆE OSTVARENJE DOVESTI DO POTPUNOG
USPEHA, ODNOSNO NEOSTVARENJE ĆE
DOVESTI DO KRAHA BIZNISA.
POGODI TAMO GDE NAJMANJE OČEKUJU

 OVA STRATEGIJA SE ČESTO JOŠ NAZIVA I

STRATEGIJOM KREATIVNE IMITACIJE I
PREDUZETNIČKIM DŽUDO ZAHVATOM.
STRATEGIJA KREATIVNE IMITACIJE
 STRATEGIJA KREATIVNE IMITACIJE PODRAZUMEVA DA SE
PREDUZETNIK OPREDELJUJE DA RADI ONO ŠTO NEKO DRUGI
VEĆ RADI, ALI NA EFIKASNIJI NAČIN. TO JE ZAPRAVO
UNAPREĐENJE ONOGA ŠTO DRUGI RADE. CILJ JE RADITI ISTO
ŠTO I DRUGI, ALI NA EFIKASNIJI NAČIN KOJI ĆE OBEZBEDITI
BOLJE TRŽIŠNO POZICIONIRANJE. S OBZIROM DA OVA
STRATEGIJA NIJE USMERENA NA OTKRIVANJE NOVIH
NEZADOVOLJENIH POTREBA TRŽIŠTA, VEĆ NA BOLJE I
EFIKASNIJE ZADOVOLJAVANJE POSTOJEĆIH TRŽIŠNIH
POTREBA, ONA JE MANJE RIZIČNA U ODNOSU NA GORE
PRETHODNO OPISANU STRATEGIJU. OVA STRATEGIJA JE
NAJPRIMENJIVIJA U SEKTORU VISOKE TEHNOLOGIJE, GDE
SU KONKURENTI ORIJENTISANI ZA PERMANENTNO
STVARANJE INOVACIJA, A MANJE NA ISKORIŠĆENJE
NJIHOVIH TRŽIŠNIH POTENCIJALA.
STRATEGIJA PREDUZETNIČKOG DŽUDO ZAHVATA
 STRATEGIJA PREDUZETNIČKOG DŽUDO ZAHVATA
PODRAZUMEVA NAPAD NA TRŽIŠNE LIDERE. OVA
STRATEGIJA JE USPEŠNA U SLEDEĆIM SLUČAJEVIMA:
1.KADA LIDERI NE REAGUJU NA NEOČEKIVANI USPEH ILI
NEUSPEH (PRIMER JAPANSKOG SONY-A),
2.KADA SE LIDERI KAO INOVATORI PONAŠAJU KAO
MONOPOLISTI I NASTOJE DA SVOJU POZICIJU MAKSIMALNO
ISKORISTE PUTEM VISOKIH CENA,
3. KADA DOLAZI DO NAGLIH PROMENA U STRUKTURI TRŽIŠTA
ILI INDUSTRIJE.
OVA STRATEGIJA MORA DA POČIVA NA STVARNOJ INOVACIJI,
NIŽOJ CENI ILI ATRAKTIVNIJOJ USLUZI. TREBA JE USMERITI
NA ONE DELOVE TRŽIŠTA NA KOJIMA SE NISU ESTABLIRALI
LIDERI.
 STRATEGIJA EKOLOŠKE NIŠE
 OVA STRATEGIJA JE USMERENA NA OSTVARIVANJE
MONOPOLSKIH POZICIJA NA UŽIM DELOVIMA TRŽIŠTA.
REALIZUJE SE NA JEDAN OD SLEDEĆIH NAČINA:
1. Strategijom "naplatnih rampi" – primenjuje se po pravilu "cena je
određena" jer se radi o proizvodu čije je trošak dobijanja ispod rizika
da se on ne kupi. Ova strategija podrazumeva da se pronađe
dovoljno mala i diskretna niša, koja ne privlači interesovanje
konkurencije.
2. Strategijom specijalizovanih znanja i veština – ova strategija
podrazumeva osvajanje kontrolne pozicije u pojedinim nišama.
Dobar primer predstavlja BOSCH sa svojim električnim sistemima,
koji se koriste u automobilskoj industriji.
STRATEGIJA PROMENLJIVE VREDNOSTI
 OVE STRATEGIJE SU ORIJENTISANE NA STVARANJE NOVIH
KLIJENATA I POTROŠAČA. TO ČINE NA JEDAN OD SLEDEĆA
ČETIRI NAČINA:
1. Kreiranjem koristi – strategija se fokusira na korist koju proizvod
pruža kupcima.
2. Utvrđivanjem odgovarajućih cena – strategija je usmerena da kupci
kupuju i plaćaju samo funkciju proizvoda, a ne sam proizvod.
3. Strategija potrošačke realnosti – ova strategija se temelji na uverenju
da nema iracionalnih kupaca, već samo lenjih potrošača, tj. kupci uvek
kupuju samo ono sto je njima potrebno. Pri obavljanju kupovine svesni
svojih potreba i racionalno se ponašaju prilikom izbora najpovoljnije
alternative.
4. Strategija ispuruke vrednosti za klijenta – ova strategija se sastoji u
tome da se kupcima isporučuje ono šta je za njih vredno i korisno, a ne
proizvod od proizvođača.
BIZNIS PLAN
 ŠTA JE BIZNIS PLAN?
 BIZNIS PLAN JE REZIME PROŠLIH, SADAŠNJIH I BUDUĆIH
AKTIVNOSTI PREDUZEĆA, ODNOSNO NAJEFIKASNIJI NAČIN
KAKO DA IZ PROŠLOSTI (SADAŠNJOSTI) STIGNETE DO
BUDUĆNOSTI.

 BIZNIS PLAN JE PAŽLJIVO PLANIRANJE I TESTIRANJE

POSLOVNE IDEJE, KOJIM SE POKAZUJE DA LI ONA IMA
FINANSIJSKOG I OPERATIVNOG SMISLA.

 BIZNIS PLAN JE PLAN VIZIJE PREDUZEĆA, PUT OD ŽELJA DO

STVARNOSTI. U NJEMU SU POSTAVLJENI CILJEVI, ANALIZIRANE
OSNOVNE SLABOSTI I NAJZNAČAJNIJE PREDNOSTI PLANIRANIH
AKTIVNOSTI I U SKLADU SA TIM UTVRĐENA OSNOVNA
STRATEGIJA NJEGOVOG SPROVOĐENJA.
 ŠTA JE BIZNIS PLAN?
 BIZNIS PLAN JE, DOKUMENT KOJI SLUŽI KAO STANDARD SA
KOJIM SE MOGU POREDITI TEKUĆI REZULTATI NAKON ŠTO JE
POSAO STARTOVAO. REDOVNO POREĐENJE PLANIRANIH I
OSTVARENIH AKTIVNOSTI VAM DOZVOLJAVA DA
IDENTIFIKUJETE PROBLEME PRE NEGO ŠTO POSTANU
NEREŠIVI (NEUPRAVLJIVI). REDOVNO POREĐENJE I
KOREKTIVNE AKCIJE VAM POMAŽU DA ODRŽITE VAŠ POSAO
NA ŽELJENOM PUTU, KA OSTVARENJU POSTAVLJENOG CILJA.
 ŠTA JE BIZNIS PLAN?
 BIZNIS PLAN JE NEOPHODAN DOKUMENT UKOLIKO ŽELITE DA
POZAJMITE KAPITAL. DOBRO URAĐEN BIZNIS PLAN JE
NAJSIGURNIJA GARANCIJA VAŠE SPOSOBNOSTI DA
UPRAVLJATE VAŠOM IDEJOM. BIZNIS PLAN JE ZNAČAJAN
FAKTOR KOJI BITNO OPREDELJUJE ODLUKU DA LI ĆE VAM BITI
ODOBRENA SREDSTVA KOJA TRAŽITE.
 ŠTA JE BIZNIS PLAN?
 Biznis plan je prva provera i ocena Vaše poslovne ideje
za Vaše potencijalne partnere koji treba da ulože vreme,
znanje ili novac u Vaš projekat, a ne u neki drugi. To je
najčešće neophodna pokretačka karika u realizaciji Vašeg
preduzetničkog poduhvata, jer da ste nameravanu
investicionu aktivnost mogli samostalno realizovati,
pomoć i finansijsku podršku ne bi ni tražili.
 STRUKTURA BIZNIS PLANA
 OSNOVNI CILJ BIZNIS PLANA
 REZIME BIZNIS PLANA
 PROFIL KOMPANIJE
 OCENA TRŽIŠNE POZICIJE
 MARKETING PLAN
 MENADŽMENT PLAN
 PROIZVODNI PLAN
 PRODAJNI PLAN
 FINANSIJSKI PLAN
 PLAN RAZVOJA
 DODACI
 OSNOVNI CILJ BIZNIS PLANA
 Osnovni cilj biznis plana podrazumeva kvantitativno
definisanje nameravanih aktivnosti preduzeća u
narednom periodu, analizu potrebnih resursa za
realizaciju definisanog cilja, sagledavanje potencijalnih
prepreka i stvarnih mogućnosti preduzeća da se realizuje
planirani cilj, kao i razmatranje mogućih efekata na
budući ekonomski položaj preduzeća.
 NASLOVNA STRANA
 Naslovna strana biznis plana sadrži, naziv,
sedište, adresu, matični broj i šifru delatnosti
kompanije, ime direktora, oblik svojine, telefon i
faks, godinu osnivanja, naslov biznis plana,
period na koji se odnosi i ko je autor biznis plana
 REZIME BIZNIS PLANA

 Rezime biznis plana prestavlja rekapitulaciju sažetih

najznačajnijih rezultata biznis plana. Rezime kao i
naslovna strana predstavlja vrstu specifičnog formulara u
kome postoje standardizovane rubrike koje zahtevaju
veoma precizne odgovore. Rezime biznis plana sadrži
informacije: o osobama koje su odgovorne za podatke
korišćene za izradu biznis plana, o kompaniji koja donosi
biznis plan, o biznis planu, o visini predviđenih ulaganja,
o izvorima sredstava, kao i o najvažnijim pokazateljima
poslovnog uspeha.
 PROFIL PREDUZEĆA
 Profil preduzeća sadrži osnovne informacije o razvoju
preduzeća u proteklom periodu. Izrada ovog dela biznis
plana, se razlikuje za preduzeća koja postoje i za preduzeća
koja se osnivaju. Sagledavanje osnovnih elemenata profila
preduzeća podrazumeva analizu: osnovne delatnosti i
razvoja preduzeća u proteklom periodu, oblika i strukture
svojine, organizacione strukture preduzeća i veza sa drugim
pravnim entitetima, upravljanja preduzećem, primenjene
tehnike i tehnologije, broja i kvalifikacione strukture
zaposlenih, obima i strukture proizvodnje, finansijskog
poslovanja u proteklom, obično petogodišnjem periodu.


 OCENA TRŽIŠNE POZICIJE
 Ocena tržišne pozicije, obuhvata makro i mikro tržišnu analizu
preduzeća, vezanu za dosadašnji razvoj. Makro tržišna pozicija
podrazumeva višedimenzionalno sagledavanje aktuelnog tržišnog
položaja preduzeća u domaćem i inostranom poslovnom ambijentu. To
znači razmatranje i identifikovanje najznačajnijih performansi razvoja
privrede zemlje, grane i grupacije kojoj pripada analizairano preduzeće.
Mikro analiza aktuelne tržišne pozicije preduzeća podrazumeva:
utvrđivanje veličine i strukture prodaje, identifikovanje najvažnijih
kupaca, najznačajnijih tržišnih područja, najvažnijih dobavljača,
najvažnijih konkurenata, mogućih barijera ulaska na tržište, razmatranje
SWOT matrice (šansi, opasnosti, prednosti i nedostataka) - najvažnijih
konkurenata, razmatranje SWOT matrice (šansi, opasnosti, prednosti i
nedostataka) – sopstvene kompanije
 MARKETING PLAN
 Marketing plan je jedan od najvažnijih delova biznis plana. Marketing
plan se usresređuje na potrošača i moguće načine da se najbolje zadovolje
njihove želje i potrebe. Marketing plan je plan svih marketing aktivnosti u
procesu stvaranja i isporuke potrošačima željenih proizvoda i usluga. U
tom smislu marketing planom se analiziraju i planiraju sve aktivnosti
pridobijanja (osvajanja) novih i zadržavanja postojećih kupaca ili klijenata
preduzeća. Marketing plan u biznis planu treba da ostvari sledeće ciljeve:
utvrdi potreba potrošača, što se postiže istraživanjem tržišta, odredi ciljna
tržišta na kojima će preduzeće da posluje, utvrdi konkurentske prednosti
preduzeća i na tim prednostima definiše tržišnu (marketing) strategiju, i
pomogne u izboru optimalne kombinacije karakteristika proizvoda, cena,
kanala distrubucije i promocije (marketing mix) kako bi preduzeće
odgovorilo potrebama i željama kupaca.
 MENADŽMENT PLAN
 Menadžment plan je deo biznis plana gde treba prikazati
detaljne podatke o vlasniku(cima) i menadžerskom timu,
čija su imena i zanimanja pomenuta na prvim stranama
biznis plana. Ovde treba dati više detalja o vlasniku(cima),
njihovoj karijeri, stručnosti i stečenom iskustvu. Takođe,
treba identifikovati menadžerski tim, njihove sposobnosti,
obrazovanje, napredovanje u karijeri i stečeno iskustvo.
Menadžment planom treba definisati osnovne zadatke i
poslove, najznačajnije funkcije, predvideti neophodne
izvršioce, njihove nadležnosti, prava i obaveze
 PLAN PROIZVODNJE
 Plan proizvodnje treba da obuhvati, analizu osnovnog
proizvodnog programa (odlike proizvoda i asortiman) i glavnih
karakteristika proizvodnog procesa, izbor tehnologije i
potrebne opreme, identifikovanje glavnih proizvođača i
isporučioca opreme, analizu mogućih načina rešavanja
različitih tehničkih zahteva (električna energija, vodovod i
kanalizacija, otpadne materije i dr.) vezanih za primenu
izabrane tehnologije, procenu potrebe korišćenja postojećih ili
izgradnje novih objekata na postojećoj ili novoj lokaciji,
identifikovanje potrebnih repromaterijala i mogućih dobavljača
za realizaciju predviđenog programa proizvodnje, kao i
iskazivanje nivoa potrebnih investicionih ulaganja.
 PLAN PRODAJE
 Prodajni plan se odnosi na: sačinjavanje
kalkulacije troškova i cene proizvoda, prognoze
buduće prodaje u više varijanti, postavljanje
organizacije prodaje, analizu budućih kupaca.
 FINANSIJSKI PLAN

 Finansijski plan je najznačajniji i najsloženiji

deo biznis plana. On pokazuje finansijsku
opravdanost ulaska u biznis. Obuhvata analizu:
(početnog) bilansa stanja, (početnog) bilansa
uspeha, izvora finansiranja investicija, potrebnih
resursa za realizaciju biznis plana, finansijske
projekcije prihoda i rashoda, bilans gotovinskog
toka (cash flow), projekcije bilansa stanja i
bilansa uspeha, finansijske indikatore.
 PLAN BUDUĆEG RAZVOJA
 Plan budućeg razvoja prestavlja sintezu urađenog
biznis plana i treba da ukaže na osnovne pravce i ciljeve
razvoja preduzeća u narednom periodu
 PRILOZI
 Dodatak sadrži prateći materijal, tabele,
garfikone i dokumenta koji su od značaja za
realizaciju biznis plana.
GREŠKE PRI PISANJU BIZNIS PLANA
 Ne pisati dugu istoriju o svom biznisu, firmi.
 Ne pisati dosadno.

 Ne predugačko.

 Ne emocionalno.

 Ne zaobilazite istinu.
OSNOVA ZA IZRADU BIZNIS PLANA

 ELABORIRAN KONCEPT BIZNISA

 NEELABORIRAN KONCEPT BIZNISA
 VRSTE BIZNIS PLANOVA

 BIZNIS PLAN BUDUĆE FIRME

 BIZNIS PLAN POSTOJEĆE FIRME