ERGONOMIJA

Prof dr Jovica Jovanović

Pedesetih godina dvadesetog veka
pojavila se nova humano-tehnička
nauka nastala u engleskom
admiralitetu gde se okupio određen
broj stručnjaka raznih profesija radi
istraživanja i rešavanja problematike
iz oblasti uslova rada u proizvodnji. Ne
želeći da posebno ističu značaj bilo
koje nauke dali su joj naziv
ergonomija /st.grčki: "ergos"-rad, a
"nomos"-zakon/.
Težnja ljudi da neki posao obave s manje
utroška energije, manje umora i uz veće
prilagođavanje alatima pojavila se već
onda kada je čovek prvi put počeo da
obavlja neki posao. Posmatrajući
istorijski razvitak još i pre naše ere
nalazimo mnogo primera koji na to
ukazuju, iz čega proizilazi da su
ergonomski zakoni nesvesno
primenjivani mnogo ranije od pojave
ergonomije kao nauke.
 Da bi se bolje razumeli preduslovi za pojavu
ergonomije neophodan je kratak prikaz
naučne misli 19. i prve polovine 20.veka.

 Ideja o naučnoj organizaciji rada kao posledici

nesređenog i neodgovarajućeg proizvodnog
rada - nastala je krajem 19. i početkom 20.
veka a razvio je F.W.Taylor (1856-1915). On je
ispitivao različite metode rada i razvio osnovne
principe rukovođenja proizvodnim radom, dok
je njegov savremenik H.L.Gontt doprineo
razvoju principa rukovođenja radom i
međuljudskim odnosima u industriji.
 Početkom 1900.godine Frank i
Lillien Gilberth ulaze u naučnu
organizaciju rada svojom
studijom o pokretima tela
radnika a H.Emerson objašnjava
i tumači radne operacije i
osnove plaćanja po radnom
učinku.
 Najpre se razvio Tejlorizam kao pravac u
naučnoj organizaciji rada, koji nastoji da
primenom određenih organizaciono-
tehničkih metoda maksimalno poveća i
iskoristi Ljudski rad.
 Pojavom psiho-sociološkog pravca u
organizaciji rada i sve većom
automatizacijom proizvodnje-gde je
potrebna stručna obuka i znanje - Tejlorizam
kao pravac gubi svoj značaj i vreme ga
prevazilazi, jer on insistira samo na
efikasnosti i povećanoj produktivnosti,
zanemarujući druge potrebe radnika.
 Naučna dostignuća u oblastima nuklearne
fizike, kvantne mehanike, teorije relativiteta,
molekularne biologije, neurofiziologije u
20.veku, predstavljala su polaznu osnovu
naglog tehničko-tehnološkog razvoja koji teži
savremenoj izgradnji fabričkih hala i pogona,
novim konstrukcijama mašina i uređaja,
zameni opasnih radnih operacija u
mehanizovanim pogonima i automatizovanim
tehnološkim procesima sa ciljem da smanji
povrede na radu i profesionalna obolenja koje
umanjuju radnu sposobnost savremenog
radnika.
 Dosadašnja ergonomska istraživanja kod nas
bavila su se uglavnom problematikom starijih
tehnologija i više sa aspekta zaštite na radu,
medicine rada i organizacije rada, što je
očigledno vrlo ograničen pristup.
 Neki u svetu veoma izraženi pristupi koji su se
koristili u okviru davanja ergonomskih rešenja
za projektovanje i konstrukciju novih
tehnologija i proizvoda (matematički,
kibernetski i projektivni) kod nas su se veoma
malo upotrebljavali, što nužno nameće neke
metodološke preorijentcije u našim
ergonomskim istraživanjima kako bi se približili
svetskim tendencijama razvoja.
 Mnogobrojna dosadašnja
istraživanja su pokazala da
nepoštovanje ergonomskih načela
dovodi do niza negativnih
posledica, koje utiču na
profesionalna oboljenja,
nezadovoljstvo radom, povrede na
radu i odražavaju se na
produktivnost rada pa dolazi do
opadanja ekonomičnosti
poslovanja.
 PRETEČE ERGONOMIJE
 Posle završetka prvog svetskog rata
osnovan je u Engleskoj "Odbor za
ispitivanje zamora u industriji"
(Industrial Fatique Research Board)
a Majers je 1920.g. formirao
"Nacionalni institut za industrijsku
psihologiju" (National Institute of
Industrial Psychology), što se smatra
početkom istraživanja "ljudskih
faktora" u industriji
 U SAD formirana je 1938.g. laboratorija za
izučavanje ljudskih faktora u Bell Telephone
Laboratories, a i Ratno vazduhoplovstvo SAD (Fitls
1947) i Služba pomorskih istraživanja (Taylor, 1947)
formiraju adekvatne laboratorije.
 Tih godina se formiraju i univerzitetski programi u
Harvardskoj istraživačkoj laboratoriji, Laboratoriji
primenjene psihologije Dž.Hopkinsa, koledžu Fafta a
izlaze iz štampe i prvi dokumenti istraživanja
"čovekovih faktora": Priručnik o podacima inženjerne
psihologije, Priručnik o čovekovim faktorima za
projektante, i Čovekovi faktori u vođenju rata
 Britanska armija je osnovala
komitet za kadrovska istraživanja
(Personel Research Cornmitteas)
koji se delimično bavio i
projektovanjem opreme.
 Britanska mornarica je formirala
komitet za operacionu efikasnost
(Operational Efficiency Sub-
Conmittee) koji je bio u tesnoj
vezi sa Odeljenjem za primenjenu
psihologiju u Kembridžu.
 ISTORIJSKI RAZVOJ ERGONOMIJE
 1949.god. engleski psiholozi
(O.Edholm, P.Randl, U.Floid, U.Hik)
pod vođstvom K.Marrela osnivaju
"Društvo za ergonomska
istraživanja" (Ergonomics Research
Society) i tu se prvi put pojavljuje
termin ergonomija.
 Delalnost ovog društva privukla je
naučnike iz raznih sredina tako da je
1954. taj broj bio 14, da bi se
1957.god broj uvećao na 51.
 Godine 1961. formirana je
Međunarodna ergonomska
asocijacija
 U Engleskoj 1965.g. K.Marrel izdaje
značajno delo "Ergonomika", a od
1957.g. počinje izdavanje časopisa
"Ergonomics" koji je oficijelni organ
Međunarodne ergonomske
asocijacije, kao i međunarodni
časopisi "Applied Ergonomics
(1969) i "Ergonomics Abstracts
(1969).
U SAD prvi simpozijum o
problemima Ljudskih faktora
(Human Factors) na nacionalnom
nivou održan je 1953. kada se uvodi
nastava na svim nivoima iz ove
oblasti u mnogim univerzitetskim
gradovima.
 Godine 1957 konstituiše se
"Društvo Ljudskih faktora" a 1958.
izlazi prvi broj američkog časopisa
“Human Factors" i od tada je ova
oblast naučne delatnosti u stalnom
usponu u SAD.
 U Japanu je 1921. K.Tanaka izdao knjigu
"Ljudska inženjerija" a u toj godini
formiran je i prvi institut za proučavanje
rada (Institut for Labor Science) koji se u
sadašnje vreme zove Naučno-istraživački
institut rada (Institute for Labor Science
Research).
 Prva nacionalna konferencija o
problemima ergonomije održana je 1963.,
a 1964. formirano je Japansko naučno-
istraživačko ergonomsko društvo koje
izdaje i svoj časopis.
 U Poljskoj je 1964.g. formirana Ergonomska
komisija pri Glavnoj tehničkoj organizaciji i
Centrainom Savetu profesionalnih saveza
Poljske.
 1972 godine formira se Ergonomska komisija
Krakovskog odelenja Poljske akademije
nauka da bi se 1974.g. formirao Komitet
Ergonomije pri prezidijumu Poljske
akademije nauka koji od 1978.g. izdaje
časopis "Ergonomika".
 Godine 1977.g. formirano je Poljsko
ergonomsko društvo.
 U SSSR je 1959.g. na Lenjingradskom
univerzitetu pod rukovodstvom B.F.Lomova
osnovana prva univerzitetska laboratorija
ergonomije.
 Godine 1962. formiran je Svesavezni naučno-
istraživački institut tehničke estetike sa tri
odseka a jedan od odseka je bila ergonomija,
koji je dugi niz godina izdavao serije knjiga pod
nazivom Ergonomija.
 Časopis "Tehnička estetika" sa delom
Ergonomija počinje da izlazi 1968.
 Naučni savet Akademije nauka organizovao je
1963. Svesaveznu konferenciju posvećenu
sistemu "čovek-mašina".
ERGONOMIJA U ZEMLJAMA BIVŠE SFRJ
 U Jugoslaviji inicijativa za organizovani rad na
polju ergonomije data je na I Međunarodnom
simpozijumu "Sistem čovek-mašina i okolina"
1972.g. u Beogradu, da bi se "Jugoslovensko
društvo za ergonomiju" formiralo 1973. u
Beogradu.
 Sledeće 1974. formiraju se društva za
ergonomiju SR Hrvatske i SR Srbije, da bi se
1976.g. konstituisao "Savez društava ergonoma
Jugoslavije".Ovo društvo je organizovalo tri
Međunarodna i četiri Jugoslovenska naučno-
stručna skupa u razdoblju od 1972-1981. pod
naslovom "Sistem čovek-mašina i okruženje".
 U periodu od 1982-1991 održan je niz
ergonomskih simpozijuma i to
 Mcsto i uloga ergonomije u društveno-ekonomskom
razvoju -Stolac, 1982.
 Ergonomija u Jugoslaviji, Zagreb, 1983.
 Međunarodni simpozijum primenjene ergonomije,
Zadar, 1985.
 Primenjene metode u ergonomiji, Zadar, 1987.
 Ergonomija '87, Kruševac 1987.
 Ergonomija u funkciji humanizacije rada i zaštite na
radu, BanjaLuka, 1988.
 Ergonomija u strategiji tehnološkog razvoja,
Kragujevac, 1988.
 Ergonomija '91, Bcograd 1991.
 Ergonomija je Srbiji prisutna i u
univerzitetskoj nastavi i to na:

 Filozofskom fakultetu u Beogradu

(Inženjerska psihologija)
 Mašinskom lakultetu u Beogradu
(Industrijska ergonomija)
 Fakultetu zaštite na radu u Nišu
(Ergonomsko projektovanje)
 Saobraćajnom fakultetu u Beogradu
(Saobraćajna psihologija i ergonomija
 Pojmovi i definicije
 Ergonomija (ergon = rad; nomos =
zakon)
 Ergonomija je multidisciplinarna nauka u
kojoj se istraživanjem i donošenjem
ergonomskih načela nastoje uskladiti
odnosi u sistemu “čovek – radno mesto –
radna sredina” sa ciljem da se rad
humanizira
 “Ergonomics”
 “Human Factors Engineering”
 “Inženjernaja psihologija”
 Razvija se u vojnoj primeni posle II
svetskog rata
 Pojmovi i definicije
 Ergonomijom se bave lekari medicine rada,
psiholozi, fiziolozi, inženjeri organizacije rada,
konstruktori mašina i alata
 Human Factors Engineering - inženjerski
pristup
 Ergonomics – fiziološki, medicinski pristup
 Istraživanja delovanja tehnike, tehnologije i radne
sredine na čoveka u cilju postavljanja ergonomskih
kriterijuma
 “Fitting the task to the man” – prilagođavanje
metoda rada, mašina, uređaja, alata, radnog
mesta i radne sredine čoveku
 Prilagođavanje čoveka radu (prof. orijentacija i
selekcija, edukacija)
 Pojmovi i definicije
 Ergonomija je disciplina koja s
pozicije različitih nauka nastoji
prilagoditi mašine i radnu sredinu
psihičkim i somatskim karakteristikama
čoveka
 Ergonomskim načelima usklađuju se
odnosi u sistemu “čovek – radno
mesto – radna sredina” sa ciljem da se
rad humanizira
 DEFINICIJA ERGONOMIJE

Nauka koja se bavi

odnosom ljudi i njihove
radne okoline.
ili
Prava stvar na pravom
“
mestu i u pravo vreme”
 Ergonomija proučava
 Ručni alat i mašine (položaji ruke i tela,
pokreti, biomehanički aspekt)
 Instrumente (kontrolni paneli, terminali,
pokazivači)
 Antropometrijske zahteve
 Uslove rada i radnu sredinu
 Sadržaj i kontekst rada
 Individualne karakteristike radnika
 Ergonomija uzima u obzir čoveka, njegove
mogućnosti i sposobnosti kao i granice u
kojima se mogu postavljati zahtevi rada
 Ergonomija primenjuje
informacije o:
 ljudskim sposobnostima
 ograničenjima
 karakteristikama
 ponašanju
 motivaciji
jer želi da promeni stvari koje ljudi
koriste i okolinu u kojoj ih koriste kako bi
bile bolje usklađene sa sposobnostima,
ograničenjima i potrebama ljudi.
 Ergonomija

Karakteristike Mogućnosti
posla čoveka

Ergonomija uzima u obzir čoveka, njegove mogućnosti i

sposobnosti kao i granice u kojima se mogu postavljati
zahtevi rada
 INŽENJERSKI PRISTUP
ERGONOMIJI
Korektivna ergonomija
Bila je akuelna do 1960 godine i bavila se klasičnom
ergometrijom radne populacije, sa rezultatima koji su
korišćeni za oblikovanje sredstava rada (ručni i
mehanizovani alati) a u cilju povećanja proizvodnje.
Ergonomska istraživanja su se svodila na parcijalna
istraživanja odnosa čovek-mašina a o humanoj
dimenziji rada (zaštita na radu, profesionalna
oboljenja, mentalna higijena) bilo je reči samo u
aksidentnim situacijama.
Doprinos ovih istraživanja bio je u stvaranju baze
podataka (statističke informacije u obliku numeričkih
podataka, tabela i funkcija) tako da su radne
aktivnosti mogle da se analiziraju.
 Korektivna ergonomija
Polazne osnove korektivne
ergonomije bile su vezane za
proučavanje, ispitivanje, korekcije i
unapređenja oruđa za rad, opreme
proizvodnog rada, i radne sredine i
okoline na osnovu saznanja iz
Psihofiziologije rada, Funkcionalne
anatomije i Organizacije rada,
utvrđujući "šta ne valja" i "kako da
se popravi".
Korektivna ergonomija se bavi
Prilagođavanjem uslova rada
fiziološkim i psihološkim
mogućnostima čoveka uz
obezbeđenje maksimalne
produktivnosti koju je moguće
postići bez štete po zdravlje
čoveka a uz najmanji mogući
utrošak energije.
 Korektivna ergonomija se
definiše i kao nauka koja obuhvata
mnogobrojnu problematiku vezanu
za prilagođavanje predmeta,
sistema, procesa i okoline čoveku i
njegovim anatomskim, fiziološkim i
psihološkim osobenostima, kako bi
se poboljšala njegova psihofizička
kondicija i radna sposobnost a
istovremeno očuvalo zdravstveno
stanje.
 Kibernetika
Kibernetika se bavi opštim zakonima upravljanja,
upravljačkim sistemima i sistemima kojima se
upravlja.
Teoretska ili opšta kibernetika - proučava
filozofske, matematičke i probleme
matematičke logike koji su u direktnoj vezi sa
upravljanjem složenih dinamičkih sistema.
Primenjena kibernetika - koristi rezultate
istraživanja teoretske kibernetike za rešavanje
upravljačkih zadataka u različitim oblastima
bioloških, ekonomskih, medicinskih, proizvodnih
i drugih ljudskih delatnosti.
 Iz biokibernetike koja predstavlja presek
biologije i kibernetike razvijaju se

 Medicinska kibernetika, koja izučava funkcije

ćelija, organa i organizama u normalnim i
patološkim uslovima;
 Psihološka kibernetika, koja modelira psihološke
funkcije proučavanjem celokupnog ponašanja
čoveka i
 Neurokibernetika, koja izučava obradu
informacija u nervnom sistemu od neurona do
organizma u celini.
 Sistemska ergonomija
Bavi se istraživačko-projektantskim
proučavanjem, ispitivanjem,
konstruisanjem i rešavanjem složenih-
dinamičkih ergonomskih sistema svake
vrste.
U sistemskoj (projektivnoj) ergonomiji se
izučavaju algoritami ergonomskih
sistema, podsistema i njihovih elemenata
sa aspekta optimalne regulacije i
upravljanja sistemima koji imaju složeno
ponašanje i složenu strukturu
informacija i povratnih veza.
Multidisciplinarnost u sistemskoj
ergonomiji, podrazumeva integralni
istraživačko-metodološki pristup, koji.
obuhvata čitav niz različitih naučnih
područja, koje u svom združenom -
sistemskom stvaralaštvu obezbeđuju
rešavanje postavljenih sistemskih
ciljeva iz obaveznu primenu analitičko-
sintetičkog, operaciono-upravljačkog i
matematičko-statističkog modela
ergonomskih istraživanja
Pošto kod sistemske ergonomije
postavljen problem zahteva
sveobuhvatna rešenja,
neophodno je korišćenje
računarske metodike i tehnike za
obradu postignutih rezultata,
izradu kriterijuma, zaključivanja i
ocenjivanja kao i donošenja
odluka o sistemskim
projektovanjima.
Veza ergonomije i drugih nauka
 Ergonomska istraživanja ljudskog
faktora sistematizovana su u pet
problemskih područja i to:
 psihofiziološko,
 sistemotehničko,
 organizaciono,
 pedagoško i
 područje zaštite radne i
životne sredine.
 Psihofiziološko područje deli se na 2 grupe:

 Prvu, psihološku sa podgrupama

istraživanja: vizuelni, zvučni,
dodirni, kognitivni i motorni
procesi i ljudski faktori
 Drugu, anatomsku sa podgrupama
istraživanja: psihologija i nervni
sistem, funkcije organa,
energetske sposobnosti,
antropometrija i biomehanika.
Sistemotehničko područje istraživanja
ima 8 grupa i to:
 vizuelne komunikacije sa podgrupama: dizajn
alfanumeričkih simbola, dizajn grafova, kodiranje
informacija.
 audio komunikacije
 dijalog čovek-mašina
 programski jezici
 baze podataka
 greške
 displej i kontrola (ulazni elementi, vizuelni displeji i
kontrol-ne karakteristike)
 sistemske karakteristike
 Organizaciono područje istraživanja
ima 4 grupe i to:
 radno mesto i objekti (osnovni pojmovi o
radnom mestu, karakteristike radnog mesta)
 radni procesi (organizacija rada, tehnološka
prilagođenost)
 ekonomsko i socijalno jedinstvo sistema
(produktivnost rada, organizacione postavke,
kvalitet rada i života i radno zakonodavstvo)
 metode i tehnike u ergonomiji (metode,
tehnike, baze podataka, merenja)
Pedagoško područje istraživanja ima 3
grupe i to:
profesionalna orijentacija
obuka operatora
tehnička sredstva za
obuku (nastavna
pomagala, simulatori i
trenažeri)
 Područje istraživanja zaštite radne i
životne sredine ima 2
grupe istraživanja i to:

bezbednost i zdravlje
(osnovni pojmovi, povrede i
obolenja, prevencija)
radna i životna sredina
(buka, vibracija, mikroklima
i atmosfera)
 Ciljevi i zadaci ergonomije
 savremena
organizacija,
racionalizacija i
humanizacija rada,
 projektovanje radnih
mesta, alata i radne
opreme, displeja i
mikroklime radnog
prostora,
 prilagođavanje
rada čoveku
 MEDICINSKI PRISTUP ERGONOMIJI
 Precizan biomehanički model čoveka
 Predviđanje i analiza pokreta
 Pomašanje organizma u različitim uslovima
rada
 Ergonomska analiza i optimizacija pokreta i
položaja tela
 Merenje opterećenja zglobova i radnog
učinka u različitim nefiziološkim radnim
položajima
 Predviđanje povreda i oštećenja zdravlja
 Ispitivanje zamora (KVS, mišići)
Santos položaji tela
KOMPJUTERSKI model čoveka
Santos dinamika pokreta
Santos ergonomija
Santos
Santos snaga
kompjuterski
Santos odeća – termalni stres model
Santos hod
Santos fiziologija
Santos zamor
Santos mišići
Santos mišićni zahvati
Santos šaka
Prediktivna dinamika

Cilj: simulator čoveka pri radu

 Kompletan mišićni sistem

 Anatomski i kinematički precizan model

 Predviđanje kada nastaje zamor
 Koliki teret se može podići, učestalost podizanja
 Model šake
 Detaljan 3D antropometrijski
model
 Biomehanički model sa 25
DOF
 27 kostiju i svi zglobovi sa
definisanim opsegom
pokreta (ROM)
 Dohvatna polja za svaki prst
 16 modela stiska
 Pritisak u karpalnom tunelu
 Pritisak stiska prstiju
 AI – samostalno hvata
predmete (alate) i kreće se u
radnoj okolini
Primena
Ispitivanja u laboratoriji
Ispitivanja na terenu
 Biomehanički model kičmenog stuba
 3D analiza pokreta i
opterećenja kičmenog
stuba
 “Metoda konačnih
elemenata” (FE)
primenjena na segmente
kičmenog stuba
 izračunavanje: sile,
pritisci, opterećenje i
naprezanje površina
pršljenova – nemoguće
merenje na ispitaniku
 deformacije anatomskih
struktura pri pokretima i
nefiziološkim radnim
položajima
 Sile koje deluju na L5/S1 pri podizanju tereta od
150 N na dva načina
Pognut položaj,
ispravljena kolena
Sila na L5/S1= 500 N
Sila u pravcu kompresije
kičmenog stuba = 1800 N
Čučanj, savijena kolena
Sila na L5/S1= 340 N
Sila u pravcu kompresije
kičmenog stuba = 2700 N
Teret je “kabast”
Smanjiti H hor.udaljenost
tereta od baze kičm. stuba
– približiti teret što više telu

AL (L5/S1) = 3400 N
(90/269/EEC)

B = horizontalna udaljenost od L5/S1 do zajedničkog težišta tela: H = horizontalna udaljenost od L5/S1 do

težišta tereta
 Prednosti
 Ispitivanje bez rizika po
ispitanika
 Ispitivanje pod
kontrolisanim uslovima
 “Cost-Benefit” – skoro
da se više ne mora
ispitivati na radnom
mestu
 Komercijalni primena
od 2009.
 Druge primene - vojna
primena
HVALA
NA
PAŽNJI