MIŠLJENJE DETETA

Dr Oliver VIDOJEVIĆ
Institut za mentalno zdravlje
Beograd
 PORODIČNI ZAKON
• Član 65. stav 3.
– Mišljenju deteta mora se posvetiti dužna
pažnja u svim pitanjima koja ga se tiču i u
svim postupcima u kojima se odlučuje o
njegovim pravima i u skladu sa godinama i
zrelošću deteta
• Član 65. stav 6.
– Sud i organ uprave utvrđuju mišljenje deteta u
saradnji sa...
 TEMELJNA PITANJA

• Koliko je pouzdan dečiji iskaz o

događaju?
• Mogu li krupne pravne odluke da se
oslanjaju na svet deteta?
• Da li je pametno povlačiti decu po
sudovima i izlagati ih stresu
svedočenja?
Srna, 2004
 KOMPETENTNOST DETETA
ZA SVEDOČENJE NA SUDU
• Kognitivna kompetentnost
– Opažanje, pamćenje, reprodukovanje
– Razumevanje, sugestibilnost
– Mogućnost razlikovanja istine od laži
– Mogućnost razlikovanja stvarnog od fikcije
• Pitanje razvoja moralnosti
– Osećaj za istinitost, iskrenost, odgovornost
• Pitanje komunikacije doživljenog
– Izražavanje i jezik
• Pitanje psihofizičke izdražljivosti deteta
– Emocionalni kapaciteti
Srna, 2004
 PLAN PREDAVANJA
• Razvojne karakterisitke
– Opšte odrednice
– Pamćenje, sugestibilnost, konzistentnost
izjave deteta, razvoj jezika, socijalni i
emocionalni razvoj
• Istinitost iskaza deteta
• Mentalno zdravlje deteta kao faktor u
procesu ispitivanja
• Veštine komunikacije sa detetom
 RAZVOJ DETETA
Razvoj deteta podrazumeva relativno uređene,
trajne promene u vremenu koje se odnose na
fizički razvoj, mišljenje, ponašanje i emocije
(Masten, Coatsworth, 1998 )

Osnovni stadijumi u razvoju:

– I godina (vezivanje) 0-12 mes.
– 1.- 3. godine (period individuacije)
– 3.- 7. godine (period socijalnih interakcija)
– Školsko doba - do adolescencije (integracija)
 KOMPONENTE RAZVOJA
BITNE SA PRAVNOG STANOVIŠTA
• Opšte razumevanje
• Pamćenje
• Sugestibilnost
• Jezik
• Socijalni razvoj
• Emocionalni razvoj
 OPŠTE RAZUMEVANJE
• Dečje znanje je limitirano iskustvom
• Sposobnost razumevanja prirode ljudskog
ponašanja, mišljenja i emocija i shvatanje da se
oni razlikuju od čoveka do čoveka , dete shvata
tek kasnije u detinjstvu
• Starija deca i adolescenti imaju očekivanja
koja su modelirana ranijim iskustvom i
saznanjima (npr. odnos prema autoritetima)
• Mlađa deca nisu sklona ličnoj kalkulaciji-
naivnija su, starija deca imaju svoj interes,
mogu da kalkulišu
 PAMĆENJE
Pamćenje je proces namernog skladištenja informacija koje
se kasnije mogu dozvati i upotrebiti (Bornstein, Lamb 1992)

• U odnosu na vreme:
– Senzorno pamćenje
– Kratkotrajno pamćenje
– Dugotrajno pamćenje
• Semantičko
• Epizodično
• U odnosu na proces skladištenja:
– Registrovanje
– Skladištenje
– Prizivanje, prisećanje
 KARAKTERISITIKE
PAMĆENJA
• PREPOZNAVANJE (do 3. godine, “Da li
je...”)
• SLOBODNO, SPONTANO SEĆANJE
(postavljanjem otovornih pitanja, “Ispričaj
mi...”)
• PODSTICANJE SEĆANJA (specifična
pitanja “Ko je sve...?”)
• TRAUMATSKO PAMĆENJE (sklonost
ka disocijaciji)
 PAMĆENJE I UZRAST
MLAĐA DECA STARIJA DECA
• Slabije registruju • Veći fond znanja
• Teže se prisećaju • Mogu da imaju
• Teže sklapaju problema sa
priču o događaju prisećanjem
• Brže zaboravljaju • Prisećanje zavisi od
• Što pre ih ispitati individualnog
interesa, događaja
• Postaviti pitanje
direktno
 AUTOBIOGRAFSKA MEMORIJA
• Prva godina života – ne sećaju se
• Druga godina života - mogu da se ponekad sete
ako se stave u sl. situaciju
• Treća godina života - mogu da se prisete
događaja od pre par meseci
• Predškolski uzrast – sećaju se i detalja ali su
skloni da menjaju iskaz
• Razlika između jednog iskustva i ponavljanog
iskustva (bolje se pamti jedno)
 SAVETI STRUČNJACIMA -
PAMĆENJE
 Vodite računa o stepenu dečijeg
razumevanja i sposobnosti pamćenja
 Budite spremni na nerazumevanje i
probleme komunikacije
 Postavljate pitanja sa otovorenim krajem
 Dobro upoznajte slučaj pre razgovora sa
deteom i uzimite u obzir godine deteta,
kontekst, karakteristike deteta i stres
 SUGESTIBILNOST
Sugestibilnost se odnosi na stepen kojim se može
uticati na razumevanje, prisećanje i izveštavanje
o događaju unutrašnjim i spoljašnjim faktorima
(Ceci, Bruk 1995)

• Deca nemaju monopol na sugestibilnost

• Preterano je isticati dečju kredibilnost
• Deca vrlo retko namerno izmišljaju optužbe o
zlostavljanju
• Deca ponekad podlegnu sugestijama odraslih o događaju
• Mala deca su u stanju da odole sugestiji
• Mlađa deca od 6. godina su sugestibilnija od starije
 Situacije kada se podstiče
dečija sugestibilnost:
– Kada odrasli ponavljano vrše lažne sugestije i
kreiraju stereotipe
– Kada se od dece traži da vizualizuju nepostojeće
događaje
– Kada se prisiljavaju na prisećanje starih
događaja, a njihova memorija nije sposobna da
ih se seti
– Kada se teraju da upotrebaljavaju anatomske
lutke više puta uz pokazivanje i objašanjavanje
– Kada se pitanja postavljaju na autoritativan
način- ZASTRAŠIVANJE
– Kada odrasli iznose svoje moralne sudove
 SAVETI STRUČNJACIMA -
SUGESTIBILNOST
 Koristite pristup i pitanja koja stimulišu slobodno
izražavanje
 Direktivna pitanja mogu biti neophodna za detalje, ali su
uvek bolja pitanja sa otvorenim krajem
 Izbegavajte vođena pitanja
 Izbegavajte prinudu i pritisak
 Izbegavajte autoritet, budite neutralni, ali ne i
indiferentni
 Izbegavajte prerasude i trudite se da budete otvoreni
 Vodite računa da su u pitanju vulnerabilna deca
 KONZISTENTNOST DEČJEG
PRISEĆANJA

• U odnosu na ponovljene intervjue

– Mlađa deca, fokusirana i vođena pitanja veća
verovatnoća za manju konzistentnost
• U odnosu na ponavljanje pitanja tokom
intervjua
– Mlađa deca, deca sa problemima, slaba klrifikacija
pitanja veća verovatnoća za manju konzistentnost
• U odnosu na ponavljanje događaja - veća
verovatnoća za manju konzistentnost
 SAVETI STRUČNJACIMA -
KONZISTENTNOST
 Omogućiti više susreta sa detetom
 Dobar intervju, veća verovatnoća za
dobru konzistentnost
 Sugestivna i autoritativna pitanja vode
većoj verovatnoći za manju
konzistentnost
 Ponavljana pitanja koja iziskuju da i ne
odgovore - veća verovatnoća za manju
konzistentnost
FOKUSIRAJTE SE NA KO, ŠTA, GDE I
KADA PITANJA, IZBEGAVAJTE ZAŠTO
 RAZVOJ JEZIKA
• Izbegavati stručne termine
• Deca razumeju više reči nego što su u stanju da
ih upotrebe
• Poneke reči deci znače različito nego odraslima
(npr, kuća ili stan)
• Jasna veza između intelektualnog razvoja i
upotrebe jezika
• Razlike između odraslih i dece
– Izgovor dece
– Gramatika i rečnik
– Stil konverzacije
– Sposobnost da se detektuju i izglade nesuglasice
 NAJČEŠĆE NESUGLASICE
• Komunikacija o dodiru
– Ispod 6. godine misle da samo ruke dodiruju, slabo razmeju
unutrašnju anatomiju kao i pravac akcije
• Komunikacija o vremenu
– Ispod 5. godine ne znaju prošlo i buduće vreme
• Složene rečenice
• Dvoznačne reči
• Poređenje
• Pasiv
• Pitanja o određenim osobama
• “možeš li...” pitanja
• “sećaš li se ...” pitanja (9.godina)
• Način započinjanja pitanja – problematična pitanja
ZAŠTO, KOLIKO PUTA, KADA
 SAVETI STRUČNJACIMA -
JEZIK
 Nerazumevanje je često prilikom ispitivanja dece
 Često proveravajte da li vas dete razume
 Izbegavajte apstraktna, hipotetička i kompleksna
pitanja ili stavove
 Izbegavajte predpostavljanje šta je dete htelo da
kaže
 Koristite normalan jezik, a ne “bebeći”
 Kroz razgovor utvrdite koje termine dete koristi
u opisu odraslih aktera i vi ih onda koristite
 Uzmite u obizir kulturološke aspekte
 Izbegavajte prekidanje ili ispravke deteta
 SOCIJALNI I EMOCIONALNI
RAZVOJ
• Malu decu treba ispitivati u prisustvu
roditelja, pogotovo prilikom prvog
intervjua
• Deca ispod 10-11 godine su prijemčiva za
socijalne pritiske
• Adolescenti su spremni za individualno
ispitivanje
 MORALNOST DECE
• Da li deca razlikuju istinito od lažnog?
– Deca ne lažu više nego odrasli
– Na uzrastu 3.-4. godine razlikuju istinito od lažnog
– Za malo dete govoriti istinu znači govoriti ono čega se
sećaju
• Da li deca znaju da treba da govore istinu na
sudu?
– Sa 5. godina razmeju potrebu da govore istinu
• Predškolska deca to rade iz straha od kazne
• Školska deca razumeju potrebu za utvrđivanje činjenica
– Sa 10. godina su u stanju da razumaju osnove istražnog i sudskog
postupka
• Da li deca razlikuju činjenice od mašte?
 ISTINITOST ISKAZA DETETA
mehanizmi koji utiču na istinitost iskaza
IZVOR GREŠKE MEHANIZMI
• DETE • Laganje, pogrešne
predpostavke i
tvrdnje, greške u
kazivanju događaja
• Laganje, pogrešne
• RODITELJ/ predpostavke
STARATELJ • Pogrešne
predpostavke,
• STRUČNJAK nekompetentnost
 RAZLOZI ZA
DAVANJE LAŽNIH ISKAZA
• Izbegavanje negativnih posledica
• Dobijanje nagrade
• Zaštita svog poštovanja i integriteta
kao ličnosti
• Radi zadržavanja veza (“bele laži”)
• Radi usaglašavanja sa normama i
konvencijama
 SAVETI STRUČNJACIMA
 Lažni iskazi se dešavaju
 Češće lažne iskaze daju odrasli nego deca
 Dete kada laže to radi iz nekog
određenog razloga
 Profesionalci treba da izbegavaju zamke
lažnih iskaza
 Postoje lažno pozitivni i lažno
negativni iskazi, koji su opasniji za
dete
 VIKTIMIZACIJA DECE
MENTALNO ZDRAVLJE DETETA
Viktimizacija je povreda koja se dešava od strane
drugog lica koje svojim ponašanjem ugrožava
socijalne norme (Finkelhor, 1997)

Uticaj viktimizacije na decu:

– Procena viktimizacije od strane deteta
– Uticaj viktimizacije na sadašnji stupanj razvoja deteta
– Mehanizmi odbrane
– Sredinski činioci
 PSIHOLOŠKE POSLEDICE
PSIHOTRAUMATIZMA-
VIKTIMIZACIJE
DECA ODRASLI
AFEKTIVNI SIMPTOMI Strahovi, PTSD, Anksioznost, PTSD,
depresija depresija

PROBLEMI Problemi ponašanja, Agresivnost,

PONAŠANJA povišena seksualnost samodestrukcija,
Samodestrukcija, korišćenje PAS
hiperaktivnost
KOGNITIVNO Edukacioni problemi, Edukativna zaostalost
FUNKCIONISANJE teškoće učenja

PROBLEMI Privrženost, odnosi sa Prostitucija, problemi

PRILAGOĐAVANJA vršnjacima roditeljstva, somatizacija,
PL
 POSLEDICE
po uzrastu dece
• Deca do tri godine
– Problemi privrženosti
– Problemi ponašanja - agresija, temeper tantrumi
– Emocionalne smetnje – strahovi, poremećaji spavanja
• Deca od 3 do 7 godina
– Problemi ponašanja
– Disocijacija
– Slabo navikavanje na obdanište
• Deca preko 7 godina
– Problemi ponašanja
– Depresija
– Problemi u ostvarivanju socijalnih kontakata
 UTICAJ STANJA DETETA NA
RAZGOVOR
PROBLEMI PONAŠANJA
• Potrebno je obezbediti prisustvo osobe
od poverenja za dete radi vođenja
intervjua
• Obezbediti detetu mogućnost dogovora
oko intervjua uz pokazivanje
uvažavanja njegovih potreba
(fiziološke i psihološke)
• Misliti i o polu onoga koji vodi ispitivanje
 HIPERAKTIVNO DETE-slaba
koncentracija i paznja
• Ispitati intelektualni status deteta, kao i
njegove jezičke sposobnosti
• Obezbediti mirne uslove prilikom
ispitivanja
• Voditi vrlo jasno strukturisan i vremenski
ograničen intervju zbog slabe pažnje dece
• Obezbediti prisustvo osobe od autoriteta
• Intervju treba da ima više pauza
• Postavljati kratka i koncizna pitanja
• Uspostavljajte sve vreme kontakt očima
 EMOCIONALNO DEPRIVIRANO,
LIŠAVANO DETE

• Što bolje upoznati se o stanju deteta

• Biti saosećajan, usredsređen na problem
• Ostvariti kontakt očima, ali izbegavati intruzivnost
• Ne pritiskati na iskaz ako se uoči da je dete jako
osetljivo
• Obezbediti adekvatan kraj intervjua uz sigurnost oko
osećanja deteta
• Shvatiti da neka deca jednostavno nisu za
intervjuisanje i uvažiti mišljenja stručnjaka za mentalno
zdravlje
 KOMUNIKATIVNOST DECE
• Deca na uzrastu od 2.- 3. godine imaju
kapacitet za komunikaciju
• Sa 5. godina su u stanju da koriste
gramatička pravila
• Sa 10. godina da opiši vreme, procene
trajanje, odrede sukcesiju ili broj događaja
• Mlađa deca bolje komuniciraju
neverbalno nego verbalno
VEŠTINE KOMUNIKACIJE SA
DECOM
• Slušati šta dete govori
• Pokazati zainteresovanost
• Pokazati empatiju sa detetom
• Pokazati razumevanje
• Pokazati emocionalnu toplotu
• Pokazati poštovanje prema detetu
• Imati kapaciteta za vođenje i održavanje ispitivanja-
STRPLJENJE
• Rukovoditi sobom
• Tehnike PRIMERENE UZRASTU, INTELEKTUALNOM
RAZVOJU
 POTREBA ZA PAŽLJIVIM
PRITISKOM NA DETE
• Kada postoji inhibicija deteta tokom
procesa otkrivanja porodičnih tajni,
nelagodnost, strepnja
• Kada treba podstaći sećanje deteta
nedoraslog otvorenim pitanjima i
spontanom sećanju
• Kada se dete brani od anksioznosti
izbegavanjem bolnih i neprijatnih
sećanja
Srna, 2004
 PRIPREMA DETETA ZA
SVEDOČENJE NA SUDU
• Informisanje deteta
– O istražnom postupku
– O sudskom procesu
– Načinu intervjuisanja
• Upozorenje detetu
– Da kaže kada nešto ne razume
– Da govori istinu “kaži samo ono što je bilo...”
• Proveravanje kompetentnost deteta
– Sudski veštak
 Tehnike intervjuisanja
• Proces je višeslojan, odvija se kroz
etape, nije vremenski ograničen
• Obezbediti dobre uslove
• Za dete ispod 6. obezbediti prisustvo
roditelja
• Dogovoriti se oko tajnosti podataka
• Stvoriti pozitivnu i neutralnu
atmosferu
• Početi sa uopštenim pitanjima
 VRSTE PITANJA
• Opšta pitanja
– Deca do 5. godina najčešće odgovaraju na
pitanje “Šta se desilo...?”, sa “Ništa”
• Fokusirana pitanja
• Pitanja sa višestrukim izborima
• “da-ne” pitanja
• Vođena pitanja
 SAVETI STRUČNJACIMA -
INTERVJUISANJE
 Izbegavati složena i konfuzna pitanja
 Izbegavati korišćenje zamenica
 Izbegavati dvostruku negaciju (“nije li netačno...”)
 Oprezno koristiti vremenske odrednice
 Koristiti konkretne reči
 Izbegavati pravne izraze
 Izbegavati pitanje “da li se ti sećaš...?”
 Izbegavati reči “priča”, “događaj”
 Biti spreman na to da dete može biti veoma konkretno
 25% dece u potvrđenim slučajevima poriče seksualno
zlostavljanje
 PLANIRANJE INTERVJUA
• Priprema i prikupljanje informacija
• Priprema deteta za intervjuisanje
• Ciljevi intervjua
• Prava deteta i roditelja
• Uloga roditelja u intervjuisanju
• Uvod u ispitivanje
• Pristupi intervjuisanju
• Analiza prikupljenih podataka
• Zatvaranje intervjua uz podršku detetu
• Pravljenje dosijea
 OPSERVACIJA PONAŠANJA
PRILIKOM INTERVJUA
• Odgovor na separaciju od roditelja
• Fizički izgled
• Motorno ponašanje
• Stil i forma jezika
• Socijalne interakcije
• Afektivno (emocionalno) ponašanje
• Nivo svesnosti
 SAVETI STRUČNJACIMA –
UPOTREBA IGRAČAKA,
CRTEŽA
 Opservacija deteta je ključna tačka
intervjua
 Neverbalna komunikacija je tk.
komunikacija i značajna u radu sa decom
 Crteži i izgračke su važni pokazatelji
detetovog sagledavanja situacije
 Upotrebu anatomskih lutki treba svesti na
minimum
 Obratiti pažnju na crtež koji nastaje
prilikom razgovora