MEHANIČKO SKLADIŠTENJE ENERGIJE

Sistemi za skladištenje energije sa zamajcem

 Skladištenje energije u vidu mehaničke kinetičke energije u zamajcu (u
relativno kratkom periodu vremena): poznato vekovima, danas se
razmatra šira upotreba, kao zamena za akumulatorske baterije
 U inercionim sistemima, kratak energetski impuls se akumulira u
rotacionim masama tako da se rotacija održava pri stabilnoj brzini
 Primene zamajca: u grnčarijama, kod SUS motora i parnih mašina, u
industriji, kod vozila, u EES-u, itd.
 Zamajac se sastoji od rotora i ležajeva na koje je rotor oslonjen i može
slobodno da rotira, zamajac se ubrzava do vrlo velikih brzina pri čemu
se energija sistema skladišti u zamajcu kao rotaciona energija, energija
se nazad u sistem vraća usporavanjem zamajca
 Energetski kapacitet zamajca u odnosu na težinu i cenu je do sada bio
veoma nizak, primena zamajca se svodila na mogućnost da isporuči
veliku snagu u kratkom periodu (uglavnom za specijalne mašine)
 Primena zamajca za skladištenje električne energije: energija se
akumulira ubrzavanjem zamajca pomoću elektromotora, a vraća se tako
što se elektromotor usporava i onda radi kao generator
 Zamajac može biti korišćen da proizvede veoma jak energetski impuls
za laboratorijska ispitivanja, gde bi uzimanje energije iz mreže
prouzrokovalo pikove napona i struja
Slika 8.1: Primena zamajca kod benzinskog motora koji pokreće testeru i na
traktoru i industrijski zamajac
 Energija sadržana u rotirajućem mehaničkom sistemu je:
1
W I 2
2
gde su: I – moment inercije, ω – ugaona brzina
 Moment inercije je određen masom i oblikom zamajca:
I   x 2 dmx

gde je x rastojanje od ose rotacije do mase dmx.

 Ako se pretpostavi da se celokupna masa nalazi na ivici zamajca

poluprečnika r :
1
I  x 2  dmx  mr 2  W  m r 2 2
2
 Za dobijanje veće skladištene energije zamajca važnije je postići veliku
ugaonu brzinu nego veliku masu (W srazmerno m i srazmerno ω2).
 Gustina energije zamajca:
1 2 2
Wm  r
2
 Zapreminska gustina energije zamajca:
1
Wvol   r 2 2
2
 Naprezanje materijala određuje gornju granicu ugaone brzine (potrebna
je velika čvrstoća materijala), naprezanje na ivici zamajca je:

   r 2 2
 Maksimalna zapreminska gustina energije zavisi od čvrstoće materijala
(maksimalno dozvoljenog naprezanja):
1
Wvol max   max
2

 U slučaju primene zamajca u transportu, bitniji je kriterijum maksimalne

gustina energije:
1 
Wm max   max
2 
 Maksimalna gustina energije zamajca za dato opterećenje postiže se
korišćenjem materijala koji ima malu gustinu i veliku čvrstoću.
 Zamajac kao centralno skladište
 Faktor 0.5 u izrazu za gustinu energije se odnosi na jednostavan
zamajac sa masom na obodu, za slučaj zamajca od materijala sa
uniformno raspoređenoj gustini:
 max
Wvol max  K

gde je K faktor oblika zamajca koji zavisi od geometrije zamajca

Tabela 8.1: Faktor oblika zamajca

Oblik zamajca K

disk sa konstantnim naprezanjem 0.931

ravan neizbušen disk 0.606

tanak obruč 0.500

štapna ili cirkularna četka 0.333

ravan izbušen disk 0.305

  Količina energije koja se može akumulirati pomoću zamajca je
određena naprezanjem materijala i gustinom materijala, odnosno
ukupnom masom, kao i faktorom oblika K

Tabela 8.2: Akumulirana energija zamajaca od različitih materijala

Projektovana Korisna Masa Relativni troškovi

Gustina
čvrstoća energija zamajca materijala i izrade
Materijal
3 3
6 10 kg/m 3 3
10 N/m 10 J/kg 10 kg r.j./J
drvo breze 30 0.55 21 1720 1.0
mek čelik 300 7.80 29.5 1220 1.11
E-staklo 60% fiber/epoksidno 250 1.90 50.4 713 0.523

S-staklo 60% fiber/epoksidno 350 1.90 70.5 509 0.492

martenzitni čelik 900 8.00 86.4 417 2.18

čelik legiran titanijumom 650 4.50 110.8 325 6.98

ugljenik 60% fiber/epoksidni 750 1.55 185.4 194 0.34

kevlar 60% fiber/epoksidni 1000 1.4 274 131 0.26

 Za brzine obrtanja od 6000obr/min do 50000obr/min smatra se da
zamajac ima male brzine obrtanja, njegov rotor je od čelika, a sam
zamajac može da dostigne specifičnu energiju od oko 5 Wh/kg
 Da bi se postigle velike brzine koristi se kombinacija čelika i
kompozitnih materijala koji imaju povećanu otpornost na mehanička
naprezanja i lakši su za red veličine od čelika:
- središnji deo zamajca je od čelika, a spoljašnji je od kompozitnih
materijala (čelik koji ima veću masu i manju čvrstoću postavljan u
središnji deo, bliže osi rotacije jer na njega deluju manje sile)
- može da dostigne specifičnu energiju od 100Wh/kg.
- ovakvi zamajci dostižu brzine za svega nekoliko minuta, što je u
poređenju sa baterijama vrlo mala vrednost uzimajući u obzir da je za
njihovo punjenje potrebno i nekoliko sati
- zamajci sa velikim brzinama imaju problem aerodinamičkog otpora
vazduha koji zagreva zamajac do nekoliko stotina stepeni Celzijusa
čime bi moglo da dođe do pogoršanja karakteristika materijala od kojih
je zamajac napravljen i do eksplozije zamajca, zbog toga se zamajac
smešta u sigurnosno kućište sa vakuumom ili je ispunjen helijumom
 Današnji zamajci za velike brzine se konstantno usavršavaju u cilju
smanjenja gubitaka i povećanja stepena iskorišćenja
Slika 8.2: Sistem za skladištenje energije sa zamajcem
 Korišćenje energije iz zamajca
 Prilikom ‘pražnjenja’ zamajca ne može se koristiti sva akumulirana
energija, korisna energija po jedinici mase je:

E 
 (1  s 2 )  K 
m 
gde je s odnos minimalne i maksimalne radne brzine, obično iznosi 0.2
(što znači da se iz zamajca uzima 96% skladištene energije)
 Primene sistema za skladištenje energije sa zamajcem

 Zamajac se koristi za kratkotrajno skladištenje energije da bi se održala

stabilna brzina obrtanja u mašinama
 Milisekundni impulsi visoke snage za magnete akceleratora atomskih
čestica se mogu dobiti iz sistema za skladištenje energije korišćenjem
zamajca u kojima se energija može skladištiti u dužem periodu (satima)
 Upravljači uređaji brodova i aviona takođe koriste zamajac
 Primena zamajca za skladištenje energije u EES-u, kako malih tako i
velikih sistema za pouzdano i sugurno obezbeđivanje energije u periodu
od nekoliko sati
 Elektrodistributivni sistemi zahtevaju sisteme za skladištenje energije
pomoću zamajca sa energetskim kapacitetom od 3.6·109 J, ovo se može
postići korišćenjem zamajca sa više prstenova od Kevlar
fiber/epoksidnih materijala, brzine obrtanja 3000 1/s, prečnika najmanjeg
prstne 5 m i ukupne mase 130 ·103 kg
 Današnja istraživanja su usmerena na proizvodnju malih sistema za
skladištnje energije sa zamajcem koji bi se primenili u vozilima
 Primena zamajca za pogon u vozilima počela je 1950. u Švajcarskoj u
takozvanim žirobusevima, ali su bili glomazni i nepraktični
 Postoji mišljenje da bi u budućnosti sistemi sa zamajcem mogli da
zamene konvencionalne hemijske izvore energije koji se koriste u
električnim vozilima čime bi se uklonili nedostaci baterija (mali kapacitet,
dugo vreme punjenja, velika težina, osetljivost na temperaturne
promene, visoka cena)
 Ugradnja u postojeće električno vozilo: energija zamajca bi se koristila
pri polasku ili ubrzavanju, a pri kočenju bi se energija vraćala u zamajac
što se koristi kod manjih lokomotiva (napredni zamajac od 133kWh
konstruisan na univerzitetu u Teksasu može da pokrene voz iz stanice)
 Primena zamajca u javnom prevozu, pri kočenju vozila zamajac bi se
koristio da skladišti energiju, a između stanica bi se za pogon koristila
uskladištena energija preko niza prenosnika (mehanička energija
točkova se pretvara u mehaničku energiju zamajca, ne postoji
konverzija u električnu energiju), sistem sa zamajcem može da reciklira
65% energije prilikom kočenja (naspram maksimalnih 45% koliko je
moguće električnim sistemima)
 U Formuli 1 koriste se sistemi za recikliranje energije, energija koja
nastaje pri kočenju se skladišti i ponovo koristi pri ubrzavanju bolida
 MEHANIČKO SKLADIŠTENJE ENERGIJE
Sistemi za skladištenje energije sa komprimovanim
vazduhom (CAES – Compressed Air Energy Storage)
 Prva primena skladištene energije u vidu komprimovanog vazduha za
pokretanje turbina potiče iz 1949. godine
 Komprimovan vazduh je medijum koji omogućava skladištenje energije:
vazduh se sabija pomoću klipa pri čemu se skladišti energija, kada je
potrebno energija se koristi tako što komprimovan vazduh pokreće klip
u suprotnom smeru i pri tome se vrši koristan rad
 Za idealni gas čiji je pritisak p, zapremina V i temparatura T važi:
pV  nRT

gde su n broj molova i R gasna kostanta.

 Prema prvom zakonu termodinamike promena entalpije je jednaka zbiru
korisnog rada i toplote koja se oslobađa:

du  A  Q

 Korisna energija koja se može dobiti iz komprimovanog gasa je manja

je manja za gubitke u vidu toplote (koji su neizbezni, osim ako se ne
radi o adijabatskom procesu)
 Za klip koji se kreće bez trenja i sabija vazduh, izvršeni rad je (sila F pri
sabijanju vazduha je suprotnog smera u odnosu na usvojeni smer ose
po kojoj se vrši pomeranje klipa i promena zapremine komprimovanog
vazduha):
s2 s2 V2

W    F  ds    p  A  ds    p  dV
s1 s1 V1

Slika 8.3: Komprimovan gas pod pritiskom p pokreće klip silom F

od rastojanja s1 do rastojanja s2
 U slučaju izobarskog procesa, izvršeni rad klipa je:
V2

W    p  dV  p(V1  V2 )
V1

 U slučaju izotermičkog procesa, izvršeni rad klipa je:

 V2 
V2 V2
dV
W    p  dV  nRT   nRT ln  
V1 V1
V  V1 

 Ako je početna zapremina vazduha od 1m3 i pritisak od 2.03·103 Pa,

vazduh sabijen u zapreminu 0.4 pri konstantnoj temperaturi ima
zapreminsku gustinu energije:

nRT dV p0V0  V0   V0 
V
W
V0 V0 V
  ln    p0 ln    1.86  10 5
J/m 3

V0 V0 V  V 
Slika 8.4: Izobarski, izotermički i realni proces pri kretanju klipa
(izvršeni rad predstavlja površinu ispod krive)
 Skladištenje energije sa komprimovanim vazduhom
kod gasnih elektrana
 Postrojenje sa gasnom turbinom sa otvorenim toplotnim ciklusom

Slika 8.5: Postrojenje sa gasnom turbinom sa otvorenim ciklusom:

ks – komora za sagorevanje u kojoj se meša i sagoreva vazduh i gorivo
1 – ulaz vazduha u kompresor
2 – izlaz vazduha iz kompresora
3 – izlaz iz komore za sagorevanje (ks) i ulaz u turbinu (T) mešavine vazduha
i produkata sagorevanja
4 – izlaz mešavine vazduha i produkata sagorevanja iz turbine u atmosferu
 Postrojenje sa gasnom turbinom sa rekuperacijom, višestepenom
kompresijom i višestepenom ekspanzijom

Slika 8.6: Postrojenje sa gasnom turbinom sa rekuperacijom, višestepenom

kompresijom i višestepenom ekspanzijom:
1÷2, 3÷4, 5÷6 – višestepena kompresija
2÷3, 4÷5 – hlađenje vazduha
6÷7, 8÷9 – zagrevanje energijom goriva
7÷8, 9÷1 – višestepena ekspanizija
 Kompresorsko akumulaciona gasna elektrana
- u noćnim režimima EES-a, kada ima viška električne energije,
generator (G) radi u motornom režimu i pokreće kompresore koji
sabijaju vazduh u rezervoar
- u režimu vršnih opterećenja u EES-u, komprimovan vazduh iz
rezervoara se meša sa gorivom i sagoreva a zatim se vrši njegova
ekspanzija u turbinama T1 i T2
- postoji mogućnost da se komprimovani vazduh vodi u turbinu niskog
pritiska bez sagorevanja ali je onda efikasnost jako niska

Slika 8.7: Kompresorsko akumalaciona gasna elektrana

 Rezervoari sa komprimovanim vazduhom
 Mali sistemi za skladištenje vazduha kapaciteta do 20 MWh mogu da
koriste nadzemne tankove kao rezervoare
 Veliki sistemi za skladišetenje vazduha koriste podzemne pećine u
kojima se vazduh može čuvati godinama:
- u velikoj meri ograničava razvoj CAES (Compresses Air Energy
Storage) sistema , tj. vezani su za mesto na kome ove pećine postoje
- najjednostavniji oblik je kamena pećina koja mora zadovoljiti formu
koja će zadržati vazduh tj. neće ga propuštati
- ustaljeni način skladištenja gasa u slanim pećinama može se primeniti
na vazduh
 Treći oblik prećina koje se koriste za skladištenje vazduha su izdani
(akvifere – podzemni vodonosni sloj)
 Sva tri tipa moraju da zadovolje oblik koji će da spreči isticanje vazduha
 Podzemne pećine moraju da budu na veoma velikim dubinama kako bi
pritisak mogao da se održi, kod stenovitih pećina je važno da ne sadrže
minerale koji bi reagovali sa kiseonikom i ugrozili ceo ciklus.
 Pri upumpavanju vazduha istiskuje se voda iz rezervoara, a pri potrošnji
vazduha voda iz jezera vraća se u rezervoar i održava stalni pritisak (4
MPa)

Slika 8.8: Podzemni rezervoar za skladištenje komprimovanog vazduha

 Sistem za transformaciju snage
 Kompresor i turbina moraju biti nezavisno dimenzionisani, što je
kompresor veći to je manje vremena potrebno da se rezervoar napuni,
na primer, postrojenje može da vrši kompresiju i punjenje 4h
postrojenje može da generiše maksimalnu snagu u trajanju od 1h, ovaj
odnos može da bude i 1:1 što sistemu omogućava efikasan rad i pod
punim i pod delimičnim opterećenjem.
 Specifični rad kompresora je direktno proporcionalan porastu
temperature vazduha dTc usled kompresije:.
 1
 
  c
Wc  c p dTc  c p T1   2   1
p
  p1  
 
gde su: T1 i p1 temperatura i pritisak vazduha pre komresije, γ=cp/cv,
ξc – politropski koeficijent efikasnosti pri kompresiji
 Efikasnost sistema za skladištenje energije sa komprimovanim
vazduhom predstavlja odnos utrošene energije kompresora i dobijene
električne energije:
  Ed / Ec