Stres i anksioznost

psiholog van. prof. dr Ana Vesković

Udruženje centar za razvoj psiholoških veština

- Studio PsihoBalans; info@psiholoskapriprema.rs

Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Univerzitet u Beogradu;

 Razlikovanje termina
Nivo aktivacije (pobuđenost) je opšta fiziološka i psihološka aktivacija.
Njen intenzitet varira od odsustva aktivacije – duboki san, do intenzivnog
uzbuđenja.
Ni stanje visoke ni stanje niske aktivacije nije automatski povezano niti sa
osećanjem prijatnosti niti sa osećanjem neprijatnosti.

Stres je nespecifična reakcija organizma na zahtev koji mu se postavlja.

Takmičarski stresori su oni zahtevi sredine koji su direktno povezani sa
takmičarskim nastupom.

Anksioznost je specifično negativan emocionalni odgovor na takmičarske

stresore. Ovo neprijatno emocionalno stanje visokog uzbuđenja karakterišu
nervoza, zabrinutost, stah.
Povezano je sa povišenom aktivacijom tela i može biti različitog stepena.
 Šta je stres?

• Stres je rezultat je procene nedovoljnosti sopstvenih kapaciteta da

organizam odgovori na zahteve koji mu se postavljaju.

• Stresori su spoljašnji ili unutrašnji činioci koji predstavljaju izvore

stresa. Mogu biti psihološki, socijalni ili fizičke prirode ali prouzrokuju
uvek slične fiziološke promene u organizmu.

• Ispoljava se kroz emocionalne, fiziološke, psihološke odgovore i

odgovore na nivou ponašanja.

• Pri delovanju stresora se aktiviraju odbrambeni sistemi koji zavise od vrste

stresora, ali adaptacioni sistem reaguje uvek na isti način.
 Faze suočavanja sa stresom

 Faza alarma – neposredno po suočavanju nastaje. U ovoj fazi su

najintenzivnije fiziološke reakcije.

 Faza adaptacije - ukoliko sličan stresor ponovo deluje, reakcije su

identične ali manje intenzivne i burne. To su prvi znaci da je nastala
druga faza. Neke osobe se oporave i nastavljaju da funkcionišu
normalno, dok su druge nepripremljene i iscrpljene i ne mogu da se
prilagode.

 Fazu iscrpljenja – osobe nemaju više raspoloživih resursa i postaju

nefunkcionalne, što može da dovede do hroničnih bolesti.
Delovanje vežbanja na reagovanje na stres

U suočavanju sa različitim životnim događajima različite osobe

različito reaguju.

Neke osobe su manje a neke više otporne na stresore.

Sposobnost osobe da se izoluje i zaštiti od

stresnih životnih događaja naziva se

otpornost na stres i poznat je i pod nazivom imunizacija na stres.

Sposobnost da se umanji reakcija na stresore predstavlja značajnu

komponentu opšteg i mentalnog zdravlja.
 Suočavanje sa stresom

strategije suočavanja sa stresom

suočavanje usmereno suočavanje usmereno

na problem na emocije
 Suočavanje usmereno na problem
Podrazumeva direktno konfrontiranje sa situacijom.
Uključuje napore da se promeni situacija, ili da se upravlja
onim problemom koji dovodi do osećanja pritiska.

Može da obuhvati različita ponašanja:

 prikupljanje što većeg broja informacija o situaciji,
 pravljenje akcionog plana kako bi se situacija promenila,
 postavljanje ciljeva,
 upravljanje vremenom,
 rešavanje problema,
 ulaganje većeg napora.

Suočavanje usmereno na problem više odgovara onim

situacijama u kojima se izvori stresa mogu kontrolisati.
 Suočavanje usmereno na emocije

Podrazumeva aktivno menjanje interpretacije date situacije i reakcije

na tu situaciju. To je regulacija emocionalnog odgovora na problem.

Može da obuhvati različita ponašanja:

 meditaciju,
 relaksaciju,
 imaginaciju,
 kognitivne napore da se promeni značenje situacije.

Suočavanje usmereno na emocije više odgovara onim situacijama

u kojima se izvori stresa ne mogu kontrolisati.
 Suočavanje usmereno na emocije

Podrazumeva aktivno menjanje interpretacije date situacije i reakcije

na tu situaciju. To je regulacija emocionalnog odgovora na problem.

Može da obuhvati različita ponašanja:

 meditaciju,
 relaksaciju,
 imaginaciju,
 kognitivne napore da se promeni značenje situacije.

Suočavanje usmereno na emocije više odgovara onim situacijama

u kojima se izvori stresa ne mogu kontrolisati.
 Anksioznost

ispoljavanje interpretacija
anksioznosti stabilnost
simptoma

kognitivno pozitivno
stanje
delovanje

telesno crta negativno

delovanje
 Izvori anksioznosti

izvori anksioznosti

situacija ličnost
 Izvori anksioznosti
Izvori u ličnosti sportiste su brojni, a najčešći su:

 Crta anksioznosti. Za osobe koje imaju visoko izraženu crtu

anksioznosti takmičarska situacija je preteća i provocirajuća.

 Zaključivanje o uzrocima (atribucija). Sklonost sportiste da uspeh u

izvršavanju zadatka pripisuje spoljašnjim nestabilnim faktorima
(sreći), a neuspeh stabilnim unutrašnjim (nedovoljnim veštinama)
dovodi do povišene anksioznosti.

 Perfekcionizam. Postavljanje visokih standarda postignuća uz izrazitu

samokritičnost i obraćanje pažnje na greške.
 Izvori anksioznosti
 Strah od neuspeha. Stav „pobeda po svaku cenu“, automatski vodi
većoj podložnosti za anksioznost;
samopopštovanje = postignuće
greška i poraz  direktna pretnja samopoštovanju

 Nedostatak samopouzdanja. Sportisti koji nisu dovoljno samopouzdani,

odnosno koji ne veruju u svoje sposobnosti iskusiće viši stepen
anksioznosti.
 Kako povišeni nivo pobuđenosti i anksioznost
utiču na sportski nastup?
Povišen nivo aktivacije i stanje anksioznosti

 povišen nivo mišićne tenzije, umora i teškoća u koordinaciji.

promena u pažnji, koncentraciji i vizuelnom pretraživanju, sužavanje

opažajnog polja ili na relevantne informacije (na primer, na protivnika)
ili na irelevantne (na primer, na publiku).
 Tretman anksioznosti
 Pritisak nastaje ako postoji nesklad između onoga što sportista misli da
može da uradi i verovanja u ono što se od njega očekuje.

Pritisak nije karakteristika situacije, već nastaje u glavi

– u određenom načinu razmišljanja.

 Izuzetno je značajno razlikovati pritisak situacije od svoje reakcije

na taj pritisak. Ne mora se na stresnu situaciju automatski da
odgovori reakcijom pritiska, tj. anksiozno.

 Ne može se uvek promeniti situacija ali može reakcija na situaciju.

 Tretman anksioznosti
Efikasno suočavanje sa stresom i pritiskom odnosi se na sve mentalne
napore i napore u ponašanju koje osoba ulaže kako bi upravljala spoljašnjim
i/ili unutrašnjim zahtevima i ovladala pritiskom i redukovala ga ili kako bi
ga na neki način tolerisala.

Uspešni sportisti i treneri se razlikuju prema tome

koje strategije suočavanja sa stresom i pritiskom koriste,
a zajedničko za sve njih jeste da
poseduju upravo one veštine koje su efikasne kada su im potrebne.
 Tretman anksioznosti

tehnike za tretman
anksioznosti

pristup
pristup redukciji
restrukturiranju
simptoma
simptoma

 Redukcija telesne  Postavljanje ciljeva;

anksiznosti;  Samogovor;
 Redukcija kognitivne  Imaginacija;
anksioznosti;  Relaksacija;
 Reudukcija i telesne i  Veštine restruktuiranja;
kognitivne anksizonosti;  Predtakmičarske rutine;
 Tretman anksioznosti - samogovor
aktivirajući događaj uverenja posledice

A  B  C
•Perfekcionizam – verovanje da moramo biti savršeni i da greške nisu
prihvatljive;
Udarac makazicama  Moram uspeti.  anksioznost
•Katastrofiziranje – pretvaranje malih grešaka u velike negativne događaje;
Volej udarac  Uvek zabrljam.  briga
•Mišljenje u krajnostima – stvari su ili veoma dobro ili veoma loše. Nema
sredine; gola
Odbrana  Ponovo sam izneverio tim.  tuga
•Generalizacija – donošenje zaključaka na osnovu pojedinačnog događaja ili
Slobodni  Uvek promašim.  bespomoćnost
ishoda. udarac u fudbalu
•Proricanje
Šutiranje sudbnje – verovanje
penala  Ovo dasam
znamo šta će se dogoditi;
već radio.  relaksacija
•Mišljenje samo u rezultatima – osećanje lične vrednosti koje se zasniva jedino
Dodavanje loptepostignuću;  Uspeo sam. Sve je bilo dobro.  olakšanje
na sportskom
•Okrivljavanje – uverenje da su drugi ljudi odgovorni za naša osćanja.