KLIJANJE SEMENA

Seminarski rad

Mentor: Student:
dr Saša Petrović prof. Ilija Miletić ZB 475/17
• Klijanje je proces izbijanja klice iz semena
• Biljke mogu da klijaju na dva načina: 
nadzemno (epigeično, fanerokotilarno) i 
podzemno (hipogeično, kriptokotilarno)
• Proces klijanja se može podeliti na nekoliko 
faza kao što su: usvajanje vode (imbibicija), 
aktivacija metaboličkih procesa, faza 
mitotičkih deoba i izrastanje korenka. 
 Faktori koji utiču na klijanje semena
• Mogu biti Endogeni (spoljašnji)
•  Endogena ritmika (omogućava da semena klijaju u 
određenim periodima godine kada nastupaju povoljni 
uslovi za razvoj biljke)
• Faza ontogenetskog razvića (zavisi od razvića embriona i od 
prisustva hranljivih materija) 
• Poreklo semena (iz kojih je agroekoloških uslova potiče)
• Kiselina i masa semena (krupnoća i masa semena, mesta 
njegovog formiranja na biljci/cvasti)
• Životna sposobnost semena (ona koja imaju živu klicu, 
vitalna sposobna da klijaju u prirodnim uslovima) naziva se 
i vigor semena
• Mikroflora semena (glijve, bakterije)
 Egzogeni (unutrašnji) faktori
• Voda (prvi i neophodni uslov potreban za klijanje, 
kao i za sve ostale fizičko/hemijske procese u 
biljci)
• Temperatura (utiče na intenzitet i brzinu fizičko-
biohemijskih procesa u semenu)
• Kiseonik (neohodan za odvijanje različitih 
aerobnih metaboličkih procesa)
• Svetlost (ona može imati stimulativni ili 
inhibitorni efekat na klijanje semena)
• Zemljište (njegov hemijski i fizički sastav može 
bitno da utiče na klijanje semena)
 Mirovanje i dužina života semena (dormancija)

• Primarno mirovanje (predstavlja inhibiciju klijanja 

semena)
• Sekundarno mirovanje (je izazvano naknadnim 
dejstvom nepovoljnih faktora sredine)
• Egzogeno mirovanje (uslovljeno osobinama semenjače 
ili prisustvom inhibitora klijanja)
• Endogeno mirovanje (je izazvano dormancijom 
embriona)
• Kombinovano (kombinacija endogenog i egzogenog 
mirovanja)
 Činioci koji kontrolišu mirovanje
semena
• Nastajanje mirovanja kontrolišu:
• Genetski činioci
• Uticaj spoljne sredine
• Korelacija spoljne sredine
• Korelacija uticaja unutar biljke
• Hormoni
 Dužina života semena
• Može biti:
• Mikrobiotička (2-3 godine - luk, salata)
• Mezobiotička (3-15 godina - većina poljoprivrednih 
kultura)
•  Makrobiotička semena (15-100 godina - semena sa slabo 
propustljivom semenjačom). Sa agronomskog aspekta 
razlikuje se biološka i ekonomska dugovečnost semena. 
• Biološka dugovečnost je period u kome seme čuva 
klijavost. Ekonomska dugovečnost je period u kome se 
čuva 80% tehnološke i nutritivne vrednosti semena. 
Dužina života semena zavisi od niza faktora kao što su: 
Sadržaj vode i temperatura, ekološki faktori i genotip.
 Zaključak
• U radu su prikazana dva osnovna biološka 
procesa semena, mirovanje (dormantnost) i 
klijanje. 
• Mirovanje semena se može okarakterisati kao 
osnov njegovog preživljavanja, održavanja i 
širenja u agroekosistemu, dok klijanje predstavlja 
početnu etapu razvoja biljke. 
• Ukazano je i na ponašanje semena biljaka pri 
uticaju najvažnjih faktora spoljašnje sredine 
(voda, temperatura, svetlost, zemljište), kao i 
zakonitosti koji vladaju u ovim procesima.
HVALA NA PAŽNJI!