Pamćenje i zaboravljanje

Šta je pamćenje?

• Kognitivni proces
• Sastoji se od:
– Primanja
– Obrade
– Zadržavanja
– Kasnije aktivacije i upotrebe
– Informacija
Manifestacije pamćenja:
• Prepoznavanje (rekognicija)
– Najjednostavnija manifestacija
pamćenja – objekat je bio u iskustvu
• Reprodukcija
– Obnavljanje utiska, radnje,
informacije, putem predstava, reči ili
izvođenja
• Ušteda pri ponovnom učenju
 Organizacija pamćenja

• Dva modela
1) Tri vrste pamćenja (Atkinson i Šifrin)
1) Čulno pamćenje
2) Kratkoročno pamćenje (radna memorija)
3) Dugoročno pamćenje
1) Proceduralno
2) Semantičko
3) Epizodičko
2) Jedno pamćenje – više nivoa obrade (Krejk i
Lokart)
 Čulno pamćenje

• Vizuelno, auditivno, taktilno...

• Ikonička i ehoička memorija
• Čini ga veliki broj kratkotrajnih i neobrađenih
čulnih utisaka
• Sadržaj se ili gubi ili odlazi u dalju obradu
(kratkoročno pamćenje – radna memorija)
 Kratkoročno pamćenje

• Radna memorija
• Neposredno pamćenje – sadržaj je selekcionisan i
dostupan svesti
• Kapacitet radne memorije je ograničen
• Sadržaji koji se ne odbacuju prelaze u dugotrajnu
memoriju
• Uslovi konsolidacije informacija:
Pažnja
Ponavljanje
Osmišljavanje (dubina obrade)
 Uloga radne memorije

• Aktivna u procesima učenja, rezonovanja,

razumevanja
• Bedlijev model radne memorije
– Fonološka petlja
– Vizuspacijalna matrica
• Usvajanje i razumevanje jezika, učenje da se
čita (manji opseg radne memorije – slabije
razumevanje pročitanog)
• Mentalna rotacija
Primer 1.

Primer 2.
Dugoročno pamćenje
 Proceduralno pamćenje

• Pamćenje procedura – motornih radnji i

veština – primeri?
• Automatsko izvršenje (nesvesno)
• Teško se prevodi u verbalni iskaz
 Semantičko pamćenje

• Pamćenje činjenica, pojmova, pravila,

značenja – primeri?
• Pojmovi su organizovani u kognitivne sheme
• Zahteva svesno prisećanje informacija
• Ne mora biti zavisno od konteksta
 Epizodno pamćenje

• Autobiografsko pamćenje (emocionalno)

• Kasno se razvija i filogenetski i ontogenetski
• Svest o prošlosti i budućnosti
• Jedinstvena iskustva
– Prostorni kontekst
– Vremenski kontekst
• Primeri?
 ponavljanje

Čulno pažnja Kratkoročno kodiranje Dugoročno

čula pamćenje pamćenje pamćenje

izvlačenje

Zaboravljanje Zaboravljanje Zaboravljanje

 Teorija nivoa obrade

• Način obrade informacija ispred

pretpostavljenih struktura pamćenja
• Dublje obrađena stavka – bolje pamćenje
• Naglasak na oblicima preslišavanja:
– Preslišavanje radi održavanja (materijal se
obnavlja bez dublje obrade)
– Elaborativno preslišavanje (nivo obrade je dublji)
 Organizovanje informacija

• “Konobaričina dilema” (Stevens) - fleksibilnost

memorije
• Šta je ključ brzine spravljanja pića iskusnih barmena?
(Beach) – spoljašnji znakovi za navođenje (oblici,
veličine, boje)
• Erikson - kako organizovati informacije da bi
pamćenje bilo što bolje?
– Materijal mora biti kodiran na smisaon način, uključujući
već postojeća znanja
– Uključivanje znakova za izvlačenje
– Vežbanjem proces postaje progresivno brži
• Bousfild: spisak od 60 izmešanih
reči sačinjen od imena 15 životinja,
15 imena dečaka, 15 naziva
profesija i 15 naziva povrća se
uspešnije pamti nego spisak od 60
nepovezanih reči – tendencija
formiranja klastera
• Talving i Perlston – ispitanici kojima
se ponudi naziv kategorija reči koje
reprodukuju (12 ili 48 reči) rade to
uspešnije od ispitanika koji su
ispitani metodom slobodnog
prisećanja
• Hijerarhijsko semantičko
organizovanje
– Ispitanici kojima je prikazan materijal
u hijerarhijskom poretku uspešno su
reprodukovali (prosečno) 73 od 112
reči, za razliku od ispitanika kojima
nije ponuđena hijerarhija (prosečno
21 reč)
• Subjektivno organizovanje
(ulaganje napora da bi se došlo do
značenja)
• Serijacija
• Vizuelno predstavljanje
 mineral
metali kamenje

retki uobičajeni legure drago građevinsko

aluminijum safir krečnjak

platina bronza
bakar smaragd granit
srebro čelik
olovo dijamant mermer
zlato mesing
gvožđe rubin škriljac
 Mnemotehnike

• Vizuelno i verbalno predstavljanje

– Korišćenje rime i ritma – primer u poeziji?
• Elaborisano kodovanje
– “reči zakačaljke” – primer: “pravda” kao statua sa
povezom preko očiju koja drži terazije; “snaga” kao
jak čovek koji drži teret
– “Ljubav, bolest, uspeh...”
– Ispravno prisećanje stavki nakon samo jednog
pokušaja (primer: “veverica” – 59% tačnih
odgovora u eksp. grupi, 15 % u kontrolnoj)
• Redukovano kodovanje
– Akronimi – FAMILY (Father And Mother I Love You)
• Lanac metod
– Pravljenje asocijacija, grupisanje elemenata u
manje celine
• Ključne reči
 Izvlačenje

• Raspoloživost i dostupnost
– Od 100 reči sa spiska, ispitanici uspešno reprodukuju 38, ali
prepoznaju u proseku 96. Reči koje se prepoznaju ali ne reprodukuju
su raspoložive, ali ne i dostupne
• Znakovi za izvlačenje pospešuju prisećanje ako je znak bio
povezan sa informacijom koju treba upamtiti (istovremeno
pohranjivanje)
• Pamćenje zavisno od konteksta (učenje i prisećanje u istoj
sredini daju više uspeha)
• Pamćenje zavisno od stanja (tužni ispitanici se lakše prisećaju
ranijih tužnih iskustava nego radosnih; pijani ispitanici su se
lakše sećali naučenog u pijanom nego u treznom stanju)
• Anksioznost i pamćenje (eksperiment sa arahnofobičarima)
 Osećaj da se nešto zna

• Fenomen “na vrh jezika”

• Stanje uma u kom smo svesni da nešto znamo
iako ne možemo da saopštimo
• Prepoznavanje je potpuno, ali nema
reprodukcije – osoba je u stanju da iznese
veliki broj detalja koji su u vezi sa traženom
informacijom, ali ne i samu informaciju
 Prepreke u izvlačenju

• Efekat “ružne sestre” – Rizon i Lukas

– U pokušajima da izvučemo informaciju koju
tražimo nismo uspešni – pojavljuju se netačne
stavke
– Pomoć spolja – spoljašnji znaci za navođenje
– Semantički povezani znakovi za navođenje
usporavaju davanje ispravnog odgovora
 Konstrukcija ili reprodukcija?

• Bartlet: pamćenje nije verna reprodukcija

prvobitnih utisaka
• Mehanizmi:
– Uprošćavanje (detalji se gube, ideja ostaje)
– Racionalizacija (praznine u pamćenju se
popunjavaju, nepovezani događaji se povezuju)
– Konvencionalizacija (sadržaj se menja kako bi bio
logičniji, prihvatljiviji)
• Primer?
 Poremećaji pamćenja

• Amnezije:
– Traumatske povrede glave, lezije, infekcije...

• Retrogradne - gubi se sećanje na događaje

koji prethode događaju koji je izazvao
amneziju
• Anterogradne - nemogućnost stvaranja novih
sećanja, gubi se kapacitet za učenje
Infantilna amnezija

• Neurološki razvoj nije završen

• Odsustvo jezika i simboličkog
mišljenja
• Iako sećanja opstaju, odrasli sada
drugačije opažaju svet
• Psihoanalitička tumačenja
 Psihogene amnezije

• Ekstremne emocije indukuju potpunu

amneziju stresnih događaja
• Povezana sa “fugom” – stanju sužene svesti
• U vezi sa nasilnim zločinima – javlja se u 30-40
% slučajeva (Taylor & Kopelman, 1984)
• Nejasno je u kojoj meri jake emocije
onemogućavaju prisećanje, a u kojoj meri
pacijenti “odbijaju” da se prisete
• Slučajevi opisani u književnim delima
 Objašnjenja amnezija

• Nedostatak unosa – problem nivoa obrade

informacija
• Brže zaboravljanje
• Deficit u izvlačenju sadržaja
– Hipoteza o interferenciji
– Hipoteza o delovanju kontekstualnih faktora
 Zaboravljanje

• Nemogućnost:
– Reprodukcije
– Prepoznavanja
– Uštede pri ponovnom učenju
• Ebinghaus
– U prvih 20 min zaboravi se 42% naučenog
besmislenog materijala
– Posle 1h – 56%
– Nakon 30 dana – 79%
 Teorije zaboravljanja

• Teorija neupotrebe
– Kako objasniti hipermnezije?
• Teorija interferencije
– Zaboravljanje kao aktivan proces
– Retroaktivna i proaktivna inhibicija
– Faktori od kojih zavisi stepen interferencije:
• Sličnost
• Vremenski razmak
• Stepen naučenosti
• Osmišljavanje
 Uzroci zaboravljanja

• Fiziološki
• Organski
• Psihološki