УНИВЕРЗИТЕТ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ

ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

ЗАВРШНИ РАД

КОНТРОЛА ПЛОДНОСТИ ЗЕМЉИШТА

НА ПОДРУЧЈУ ОПШТИНЕ ГАЦКО

МЕНТОР: Доц. др Весна Тунгуз Студент: Марко Кларић

Источно Сарајево, 2018. године

 Увод

Прва педолошка истраживања на подручју источне Херцеговине

вршена су још 1953. и 1954. године од стране Завода за
агропедологију, а односила су се на истраживање Гатачког поља.
Интезивно повећање приноса усјева ради повећања профита
доводи до деградације земљишта и његових трајних оштећења.
Најзначајнији аспект деградације земљишта је, поред пада
плодности земљишта, смањење површина земљишта. Да би се
сачувала земљишта и постигао одрживи развој, политика прописа
требало би да буде заснована на локалним реалностима,
традицији и природној стратегији управљања ресурсима.
 Циљ истраживања
Циљ истраживања је добијање вриједности параметара плодности
земљишта како би се стекао јасан приказ производне способности
земљишта, као и увид у могућности искоришћавања истих у
пољопривредне сврхе.
Карактеристике истраживаног простора

 Геолошке карактеристике

 Хидрографске прилике подручја

 Климатске карактеристике:
- температура
- падавине

 Основне карактеристике вегетацијског подручја

Гацко је као територијална јединица РС смијештено од 43°01` до
43°23` сјеверне географске ширине и од 18°20` до 18°42` источне
географске дужине.
По надморској висини је најуздигнути горски дио Херцеговине,
с просјечном надморском висином изнад 1000 m. Заједно са
Требињем, Билећом и Невесињем чини источну област
Херцеговине познату под именом источна Херцеговина.
Гатачко поље налази се у југоисточном дијелу Републике Српске,
на надморској висини од око 940 m у типичном крашком подручју.
Гатачко поље представља типично крашко поље.
Правац пружања му је сјеверозапад-југоисток.
Гатачко поље се састоји од великог поља, чији је сјеверозападни
дио раван, а југоисточни благо заталасан и Малага поља.
 Геолошке карактеристике проучаваног подручја
Проучавано подручје у геолошком смислу претежно је
изграђено од јурских кречњака, рудистних кречњака доње и
горње креде, те кречњака тријаса. Сјевероисточни дио
проучаваног подручја заузимају лапори и шкриљава глина, мање
пјешчани лапори, пјешчари и громаче горње креде серија
флиша. Од квартарних седимената заступљен је алувијум као и
језерски барски седименти у југозападном дијелу Гатачког поља.
 Хидрографске прилике подручја
Гатачко поље је периодично плављено у периоду јесен-зима-
прољеће, а плави га ријека Мушница. Хидрографија проучаваног
подручја је слабо развијена. Осим ријека Мушнице, Грачанице,
Струге, Степеничког потока и Врбе, мјестимично се јављају природни
извори. На истраживаном дијелу важно је споменути Љељеначки
поток у Гатачком пољу, затим Лужарицу на југу и Сутјеску на сјеверу.
 Падавине
Укупна просјечна сума водених талога је врло висока, за период од
2001. до 2012. године износи 1762.70 mm (Табела 1).

Под утицајем измијењене јадранске климе највеће количине

падавина су везане за хладни период године (јесен, зима и рано
прољеће), док су у топлом пероду честе појаве суша и мале количине
падавина.

Табела 1. Средње мјесечне количине падавина за период 2001-2012 у mm

 Температура

У Гацку средња годишња температура ваздуха износи 8.70 0C

за период од 2001. до 2012. године. Према мјерењима која су вршена
у метеоролошкој станици Гацко за посматрани период средња
мјесечна температура је најнижа у мјесецу јанауру. Најтоплији мјесец
је јули.

Средње мјесечне температуре ваздуха за период 2001-2012 у 0C

Метеоролошка станица- I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Годишњи просјек

Гацко

2001-2012 -1.00 -0.80 3.30 7.90 12.60 16.5 18.90 18.50 13.40 9.30 4.60 0.20 8.70
Основне карактеристике вегетацијског покривача

Подручје Гатачког поља је највећим дијелом под природним

ливадама усљед воде која већи дио године лежи на
површини. Ораничне површине су доста ограничене и
углавном се налазе уз руб поља.
 Материјал и метод рада

 Истраживања су обављена у лабораторији за контролу плодности

земљишта Пољопривредног факултета, Универзитета у Источном
Сарајеву.

 Класификација земљишта према :

- pH вриједности
- према садржају CaCO3
- према обезбијеђености у укупном N
- према обезбијеђености у хумусу
- лакоприступачном фосфору и калијуму
 Резултати истраживања и дискусија

У табели 1. приказане су минималне, максималне и средње

вриједности основних хемијских својстава 25 узорака
земљишта.

Табела 1. Резултати лабораторијских анализа земљишта проучаваног подручја

Вриједности супституцијске реакције (pH у 1M KCl) у Amo -хоризонту се крећу од 4.80
до 6.84, а вриједности активне реакције (pH u H2O) земљишта од 5.85 до 7.76.
Средње вриједности за Amo -хоризонт су 6.18 и 7.12, слабо киселе су реакције.

Вриједности CaCO3 се крећу од 0.00 до 1.63%. Средња вриједност је 0.46%.

Хумусно акумулативни, Amo -хоризонт је јако хумозан до врло јако хумозан.

Вриједности хумуса се крећу од 5.69 до 17.03%. Средње вриједности су 10.47.
Ова земљишта су врло богата укупним N и његов садржај за Amo -хоризонт
износи од 0.33 до 1.19%.

Садржај лако приступачног фосфора у Amo -хоризонту се креће од 0.28 до 10.08

mg/100g земљишта. Средње вриједности су 2.76 mg/100 g земљишта. Ова
земљишта су врло сиромашна лакоприступачним P2O5.
Садржај лакоприступачног калијума у Amo хоризонту се креће од 15.05 до
40.00 mg/100 g земљишта. Средње вриједности су 30.18 mg/100 g
земљишта. Садржај K2O је отималан до висок.
Дјеловањем ерозије (доношење са виших положаја ситних
честица величине фракције пијеска) и специфичним кретањем
вода на карстификованим површинама, земљиште се секундарно
обогаћује карбонатима. На основу истраживања земљишно-
вегетацијских односа субмедитеранског дијела Херцеговине,
приликом анализирања шеснаест систематских јединица на нивоу
типа и подтипа, калкомеланосола, калкокамбисола и црвеница
установљен је садржај карбоната који се кретао од 0.41 до 34.48%
у четрнаест случајева (Стефановић и сар., 1977).
Садржај карбоната у земљишту се може објаснити присуством
кречњачког скелета, који у процесу свог физичког трошења и
уситњавања (пољопривредним алаткама) доводи до настајања
ситнијих честица које улазе у састав ситнице.

У нашим земљиштима количине лакоприступачног фосфора се

крећу између 0.02 и 0.2%. што се може тумачити његовом
биолошком акумулацијом, и утицајем уношења ђубрива.
(Манојловић и сар., 2014).
 Закључак

Основни предуслов за повећање продуктивности је обезбијеђивање

услова који омогућавају да земљиште, као кључни ресурс биљне
производње, трпи што мањи, негативни антропогени утицај. Због
тога је неопходно спроводити контролу плодности земљишта, као и
изводити све агротехничке мјере којима се повећава капацитет
земљишта за производњу здравствено безбједне хране уз очување
животне средине.
Контрола плодности обрадивог пољопривредног земљишта од прве
до пете катастарске класе и количина унесених минералних
ђубрива и пестицида врши се по потреби, а на захтјев власника
односно корисника обрадивог пољопривредног земљишта.
Хвала на пажњи