Rizik

OSNOVI ORGANIZACIJE.
RAZVOJ ORGANIZACIJE
KAO NAUKE
PREDMET
OSNOVI MENADŽMENTA
Prof.dr Ljiljana Miletić
VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA, 2008.

POJAM ORGANIZACIJE
• Ljudi su se udruživali od pojave ljudske civilizacije

zbog lova, borbe, gradnje – u cilju ostvarivanja što
boljih rezultata uz što manje rada.
• Lat. ORGANISATIO – spajanje različitih delova u
celini – muzički orkestar.
• Lat. ORGANON – delovi ljudskog organizma
• Organizacija – skladan skup uspostavljenih veza
među njenim delovima – koji efikasno funkcionišu

POJAM ORGANIZACIJE
• ORGANIZACIJA – predstavlja sistem, koji

čini kompoziciju prirodnih i tehničkih
elemenata radi ostvarivanja zadatih ciljeva
• Karakteristike organizacije
– To je ljudska tvorevina – covek kao tvorac,
covek kao elemenat
– Organizacija mora imati cilj
– Ona ostvaruje svoje ciljeve u dinamici i
promenama
– Zasniva se na pravilima koje postavlja tvorac.
POJAM ORGANIZACIJE
• ORGANIZACIJA – je proces stvaranja

organizacionog sistema.
• Sve društvene aktivnosti odvijaju se u skupovima
ljudi i sredstava koji su organizovani i usmereni na
ostvarivanje ciljeva. Ovako formirani skupovi
predstavljaju organizacione sisteme
• Svaki organizacioni sistem je definisan:
– CILJEVIMA,
– ELEMENTIMA SISTEMA I NJIHOVIM
FUNKCIJAMA,
– MEĐUSOBNIM VEZAMA U SISTEMU I
– TOKOVIMA MATERIJALA, ENERGIJE I
INFORMACIJA U SISTEMU

INTERDISCIPLINARNOST ORGANIZACIJE
• Postoji zavisnost između organizacije i drugih

naučnih disciplina
• TEHNIČKE NAUKE – Tejlor, Fajol – postavljanje
tehničkih principa i pravila u proizvodnji
• PSIHOLOGIJA – 1930 organizaciju čine ljudi koji
postaju nezadovoljni – motivacija, ličnost,
percepcija
• SOCIOLOGIJA – organizacija je skladan skup ljudi
sa efikasnim međusobnim odnosima –
organizacione promene, moć, konflikt
INTERDISCIPLINARNOST ORGANIZACIJE
• EKONOMSKE NAUKE – krajnji cilj

preduzeća – profitabilnost
• POLITIČKE NAUKE – konflikti, politički
procesi
• PRAVNE NAUKE – kreiranje
organizacionog okvira primenom pravne
regulative

ORGANIZACIJA I MENADŽMENT
• MENADŽMENT je proces planiranja,

organizovanja, vođenja i kontrole.
• ORGANIZACIJI pripadaju ORGANIZOVANJE I
VOĐENJE
• ORGANIZACIJA ima 4 naučne oblasti:
– ORGANIZACIONA TEORIJA I DIZAJN – upoznavanje
formalnih elemenata organizacije – podela rada, autoritet,
modeli org.strukture
– ORGANIZACIONO PONAŠANJE-istražuje ponašanje
čoveka i mogućnost uticaja na njegovo ponašanje-grupe,
kultura, moć

ORGANIZACIJA I MENADŽMENT
– MENADŽMENT LJUDSKIH RESURSA-

instrumentarijum upravljanja ljudskim resursima
–regrutacija, selekcija, razvoj karijere
– ORGANIZACIONE PROMENE I RAZVOJ –
izučavanje svih promena koje imaju uticaj na
organizaciju, kao i mere njihovom
prilagođavanju

METODE ISTRAŽIVANJA ORGANIZACIJE
• Odgovore na brojna pitanja možemo dobiti samo

primenom metoda istraživanja
• Organizacija uglavnom koristi metode
karakteristične za biheviorističke nauke i društvene
nauke
• OSNOVNE FAZE PROCESA ISTRAŽIVANJA
– FAZA PRIKUPLJANJA PODATAKA – intervjuisanje,
anketa, observacije, sekundarne informacije
– FAZA OBRADE PODATAKA
• KVANTITATIVNA ANALIZA-matematičke i statističke metode
– korelacija, regresija, trend
• KVALITATIVNA ANALIZA- metode iz oblasti logike –
dedukcija indukcija
ISTORIJSKI RAZVOJ
ORGANIZACIJE
PREDMET
OSNOVI MENADŽMENTA
Prof.dr Ljiljana Miletić

ISTORIJSKI RAZVOJ ORGANIZACIJE
• Buran istorijski razvoj civilizacije upućuje da

su ljudi imali potebu udruživanja kako bi
zajednički ostvarili ciljeve – zajedničke i
lične – lov, ratovi
• HAMURABI – 2285-2231 pne – VAVILON-
uveo planiranje rada, kadrova, vođenje
evidencije
• PLATON – 427-347 pne – prvi zapisi o
podeli rada u delu NOMOI (zakoni),
KSENOFON – proizvodnja sandala za grčku
vojsku
ISTORIJSKI RAZVOJ ORGANIZACIJE
• MOJSIJE – izabrani ljudi umesto njega rešavali

probleme, a on samo one koje nisu umeli
• KEOPSOVA PRIAMIDA- 2600 pne – visoka
147m, baza 233m, 20 god, 100.000 ljudi
• KINESKI ZID- dug 4.000km, 40.000 kula, širok 7
m, visok 15m
• SREDNJI VEK – AUGUSTIN – uočava problem
produktivnosti i obrazovanja kadrova
• LEONARDO DA VINČI – podela rada na manje
pokrete i njihovo merenje vremena
TEORIJE ORGANIZACIJE
• Organizacije imaju značajan uticaj na ljude –

vrtić, škola, preduzeće
• Teorije organizacije su nastale da bi objasnile
suštinu organizacije
• Sve su nastale u periodu od industrijske
(organizacija kao mesto stalnog zaposlenja)
do elektronske revolucije (organizacija bez
stalnog mesta zaposlenja ljudi).
TEORIJE ORGANIZACIJE (PROF. MILETIĆ: ORGANIZACIONA PONAŠANJA)
ETAPA RAZVOJA Karakteristike Predstavnici

1 EMPIRIJSKA Rani razvoj organizacije- Robert Owen-motivacija,
(1760-1900) period razvoja industrijske stimulisanje
proizvodnje na bazi Smit-podela rada
praktičnih zapažanja Rikardo-principi
racionalnog poslovanja
2 MEHANICISTIČK Dalji razvoj unapređenja Tejlor, Gant, Emerson,
A rada i produktivnosti, ali bez Frank i An Gilbert Fajol,
(1900-1950) uočavanja položaja Veber
zaposlenih
3 HUMANISTIČKA Teorijska izgradnja Folet, Majo, Mekgregor,
(1930-1960) humanog odnosa između Maslov
zaposlenih kroz
zadovoljenje potreba,
motivisanje, poboljšanje
uslova rada
TEORIJE ORGANIZACIJE (PROF. MILETIĆ: ORGANIZACIONA PONAŠANJA)
ETAPA RAZVOJA Karakteristike Predstavnici

4 INTEGRATIVNA Obuhvata praktičnu Vroom, Ouchi, Deming
(1960-1990) integraciju mehanicističkog
i humanističkog prilaza u
ostvarenju proizvodnih
interesa i humane klime
5 SISTEMSKA Obuhvata primenu Bernard, Drucker,
(1970-2000) propisanih familija Minzberg, Ishikawa,
standarda ISO 9000 sa Simon
modelom za upravljanje
kvalitetom rezultata procesa
u organizaciji

TEORIJE ORGANIZACIJE (PROF. PAVLOVIĆ: OSNOVI ORGANIZACIJE)
1 KLASIČNA ŠKOLA Pronalaženje univerzalnih principa koji
dovode do veće produktivnosti i
efikasnosti org. (19-20 st)
A) Teorija naučnog menadžmenta-
fokus na radnika (Tejlor, Gant,
Emerson, Frank i Lilian Gilbert)
B) Klasična teorija organizacia – fokus
na administraciju (Fajol, Veber)
2 TEORIJA MEĐULJUDSKIH Fokus na human odnosa između

ODNOSA zaposlenih kroz zadovoljenje potreba,
1930 motivisanje, poboljšanje uslova rada)
Elton Mejo, Maslov, Mek Gregor

3 SAVREMENE Kvantitativna – matematika, računarstvo, statistika,
TEORIJE ekonometrija...se koriste u procesu donošenja odluka.
1940-1970 Problem-ne obuhvata međuljudske odnose u
organizaciji. (1940)
Sistemska – uvela u organizaciju elemente teorije
sistema, tako da menadžeri preduzeće posmatraju kao
dinamičku, složenu i otvorenu strukturu. (1960)
Situaciona – specifičnosti pojedinog preduzeća ne
omogućava promenu jedne, univerzalne strategije
upravljanja. Nema univerzalnog rešenja, već to zavisi
od konkretne situacije. (1970)

4 BIHEVIORISTIČK Uspeh preduzeća se vezuje za ponašanje, podsticanje i
A TEORIJA razvoj, uz stalno učenje i promene. Naglasak je na
čoveku kao najvažnijem faktoru uspeha organizacije.
(1980)
5 NOVE TEORIJE PROCESNA – Organizaciju posmatra kao mrežu
poslovnih procesa kroz koje ona funkcioniše. Menadžer
prepoznaje procese po važnosti za ostvarenje profita, a
zatim da ih adekvatno dizajniraju. (1990)
Procesna teorija se realizuje putem dva načina promena
organizacije:
-TQM,
- REINŽENJERING poslovnih procesa
TEORIJA KULTURNOG SKALADA- na
organizaciju i vođenje firmi presudno utiču kulturna
obeležja sredine u kojoj firma egzistira.(1996)
KLASIČNA ŠKOLA ORGANIZACIJE
• TEORIJA NAUČNOG MENADŽMENTA –

izučava organizaciju rada (izvršnu funkciju)
– Tejlor
• KLASIČNA TEORIJA ORGANIZACIJE –
izučava organizaciju upravljanja
(administrativnu funkciju) – Fajol, Veber

TEORIJA NAUČNOG MENADŽMENTA - TEJLOR
• Krajem 19st se razvila

• Počeo kao radnik u čeličani Midvej, a postao
naučni radnik i savetnik
• Hteo povećati produktivnost, a smanjiti
troškove, a to se može postići boljom
organizacijom i iskorištenjem vremena i
radnikovog angažovanja
• STUDIJA POKRETA, EKSPERIMENT,
EKONOMSKA MOTIVACIJA, FORD
TEORIJA NAUČNOG MENADŽMENTA - TEJLOR
• UVEO METOD NAUČNOG UPRAVLJANJA

– Naučno definisanje najboljeg metoda rada
– Naučno odabiranje radnika za posao koji mu najviše
odgovara
– Obrazovanje radnika i rukovodioca
– Saradnja radnika i rukovodioca i stvaranje bolje radne
klime i zaiteresovanosti za rad
• EKSPERIMENT
• FUNKCIONALNO RUKOVOĐENJE
• PRINCIP EKONOMIČNOSTI
SLEDBENICI TEJLOREVOG UČENJA – HENRI GANT
• Sledbenik Tejlora
• Nenagrađivati na osnovu najsposobnijeg, već
prosečnog radnika
• Rezultate istraživanja izneo u tabelama, tj
grafičkim prikazima - gantogram

SLEDBENICI TEJLOREVOG UČENJA – HARINGTON EMERSON
• Jedan čovek ne može komandovati velikom broju

ljudi i ne može imati toliko znanja za tehničko
rukovođenje svim poslovima
• LONIJSKO ŠTABNI MODEL RUKOVOĐENJA
• LINIJA- rukovodioci koji se nalaze između
direktora i radnika
• ŠTAB- skup stručnjaka specijalista koji služe kao
savetodavci
• POZITIVNO- kvalitetne odluke, efikasnija kontrola
• NEGATIVNO-konflikti savetnika i rukovodioca

SLEDBENICI TEJLOREVOG UČENJA – FRANK I LILIAN GILBERT
• FRANK – izučavao pokrete kako bi našao

uslove pod kojima će se radnik minimalno
umarati – u centru pažnje radnikova ličnost
• LILIAN- proučavala uticaj zamora, odmora i
stresa na radnike – na osnovu njenih
istraživanja u SAD uveden Zakon o zaštiti
radnika od povreda i propisivanja uslova
rada.
KLASIČNA TEORIJA ORGANIAZACIJE-FAJOL
• ADMINISTRATIVNA DOKTRINA
• Fajol – rudarski inženjer, direktor rudnika, radio u
Privrednoj komori
• Sve poslove grupisao u 6 funkcija
– TEHNIČKI POSLOVI – osnovna delatnost
– KOMERCIJALNI – prodaja i nabavka
– FINANSIJSKI – fin.sredstva za funkc. pted.
– BEZBEDNOSNI – zaštita od krađe, požara
– RAČUNOVODSTVENI

KLASIČNA TEORIJA ORGANIAZACIJE-FAJOL
– ADMINISTRATIVNA FUNKCIJA obuhvata 5

menadžerskih aktivnosti
• Planiranje
• Organizovanje
• Komandovanje
• Koordiniranje
• kontrolisanje
• 14 principa menadžmenta
• 4 raspon rukovođenja
• Menadžer se uči

KLASIČNA TEORIJA ORGANIAZACIJE-VEBER
• Tvorac BIROKRATIJE, profesor na univerzitetu

• Proučavao organizaciju evropskih društava pod
nazivom IDEALNA DEMOKRATIJA
• Organizaciju posmatrao kroz kategorije
AUTORITETA, VLASTI I MOĆI
• Razlikuje 3 tipa organizacije:
– HARIZMATIČNA-autoritet vođe proizilazi iz ličnih
osobina vođe
– TRADICIONALNA-vođe se ponašaju prema običajnim
normama
– BIROKRATSKA-vođe se ponašaju po principima koji su
propisani
KLASIČNA TEORIJA ORGANIAZACIJE-VEBER
• Osnovni elementi birokratije:

– SPECIJALIZACIJA-podela rada
– HIJERARHIJA- centralizovano odlučivanje
– FORMALIZACIJA PONAŠANJA-po
propisanim pravilima
– SLUŽBENI ODNOSI-zvanično ponašanje i
ophođenje u organizaciji

PRELAZNI PERIOD PREMA ŠKOLI MEĐULJUDSKIH ODNOSA
• O.SHELDON - zaokret ka socijalnom pravcu

uz naglašavanje da priv. org. proizvode za
širu društvenu zajednicu.
• C.BERNARD – izučava organizaciju sa
stanovišta socijalnih i personalnih odnosa
• MERI FOLET
– Klasičnu školu dopunila sociološkim studijama o
čoveku radniku kao sastavnom delu grupe u
organizaciji.
– Ukazuje na značaj grupe i uticaja okruženja na
preduzeće. Izučava konflikte.
OGRANIČENJA KLASIČNE ŠKOLE
• Klasična škola ignorisala radnika kao ličnost i

organizaciju kao deo društvenog sistema.
• Porast mehanizacije i automatizacije u proizvodnji
izaziva otuđenost i nezainteresovanost radnika za
rad i uspeh firme.
• Metodama klasične škole produktivnost se
povećava, ali i nezadovoljstvo radnika, što postaje
kočnica za dalji uspeh organizacije.
• REŠENJE DAJE ŠKOLA MEĐULJUDSKIH
ODNOSA (HUMANISTIČKA ETAPA)

TEORIJA MEĐULJUDSKIH ODNOSA – ELTON MEJO
• Teorija međuljudskih odnosa obuhvata izgradnju

humanih odnosa između zaposlenih, kroz:
zadovoljenje potreba, motivisanje, poboljšavanje
uslova rada i ponašanja zaposlenih
• Mejo učestvovao u HOTORN studije (1924)
ukazuju da je organizacija društveni sistem, gde
ljudi rade u grupama i da pored formalnog
organizacija ima i neformalni život. Rezultati će
biti bolji ako se radnicima ukaže pažnja,
poverenje, ako su informisani, ako su uvaženi, ako
postoji otvorena komunikacija između radnika i
menadžera.
TEORIJA MEĐULJUDSKIH ODNOSA – MASLOV
• Formulisao teoriju
SAMOAKTUALIZACIJE
(sopstveni razvoj, napredovanje) hijerarhije ljudskih
potreba (motivaciona
POTREBE POŠTOVANJA teorija)
(samopoštovanje, društveni status)
• Kod svakog čoveka
POTREBE PRIPADNOSTI
postoji hijerarhija od pet
(ljubav, prijateljstvo) primarnih potreba, koje
se hijerarhijskim
P. SIGURNOSTI I BEZBEDNOSTI redosledom
(fizička i emocionalna sigurnost)
zadovoljavaju
• Kada se potreba jednom
FIZIOLOŠKE POTREBE (hrana, voda)
zadovolji prestaje da
bude motivator.

TEORIJA MEĐULJUDSKIH ODNOSA – DAGLAS MEK GREGOR
• Teorija o motivaciji – XY teorija – objašnjava

prirodu čoveka, i na osnovu toga njegovo ponašanje
u organizaciji
– X TEORIJA – klasičan pogled na organizaciju i
rukovođenje, po kojoj prosečno ljudsko biće ne voli da
radi i izbegava rad kada je to moguće. Svaki rukovodilac
treba da pronađe takve forme rada koje će radnika
naterati da radi primenom prinude (kažnjavanje,
nagrađivanje). Strah mora da vlada u preduzeću.
– Y TEORIJA – rukovođenje po principima psihologije i
sociologije. Ciljeve pojedinca treba integrisati sa
ciljevima preduzeća.Ljudi imaju prirodnu potrebu da
rade, žele ostvarenje ciljeva, prihvataju odgovornost i
vođenje poslova, imaju inicijativu, kreativnost...
TEORIJA SAVREMENE ORGANIZACIJE
• KVANTITATIVNA TEORIJA – menadžerima za

donošenje odluka u okruženju punom neizvesnosti i
brzih promena nje dovoljna intuicija, već je
neophodno korištenje matematičkih modela za
izbor optimalnih rešenja. Nedostatak je u tome što
ne obuhvata međuljudske odnose
• SISTEMSKA – uvodi elemente teorije sistema, jer
menadžeri preduzeće posmatraju kao dinamičku,
složenu i otvoreenu strukturu. Zasniva se na
multivarijacionoj analizi
• SITUACIONA – specifičnost svakog preduzeća ne
omogućava primenu jedne, univerzalne strategije
upravljanja. Nema najboljeg, univerzalnog rešenja,
već sve zavisi od konkretne situacije.
BIHEVIORISTIČKA TEORIJA
• Uspeh preduzeća se vezuje za ponašanje,

podsticanje i razvoj, uz stalno učenje i
promene. Naglasak je na čoveku kao
najvažnijem faktoru uspeha organizacije.
• Postoje dva koncepta u okviru ove teorije
– Koncept organizacionog ponašanja – koji
predstavlja sistem učenja o ponašanju,
organizaciji i procesima
– Koncept organizacionog razvoja – koji
predstavlja sistem učenja o upravljanju i
promenama organizacije.
NOVE TEORIJE ORGANIZACIJE
• PROCESNA TEORIJA - Organizaciju posmatra

kao mrežu poslovnih procesa kroz koje ona
funkcioniše. Menadžer prepoznaje procese po
važnosti za ostvarenje profita, a zatim da ih
adekvatno dizajniraju. Procesna teorija se realizuje
putem dva načina promena organizacije:
– TQM,
– REINŽENJERING poslovnih procesa
• TEORIJA KULTURNOG SKLADA - na
organizaciju i vođenje firmi presudno utiču kulturna
obeležja sredine u kojoj firma egzistira.
ŽIVOTNI CIKLUS ORGANIZACIJE U PERIODU RASTA I STARENJA

• Utvrđivanje stadijuma organizacije u životnom

ciklusu omogućava prepoznavanje trenutnog
stadijuma u životnom ciklusu organizacije
(životnom putu organizacije od rađanja, odrastanja,
zrelosti, starenja do umiranja).
• Po Adižesu životni ciklus organizacije obuhvata 10
stadijuma:
1. RAĐANJE- još nema organizacije i osnivači samo
sanjaju šta bi mogli da urade. Proizvodnost je mala,
administrativnost nije velika, preduzimljivost je
prevelika, a integrativnosti nema (p,a,E,i). Zbog stanja
fanatičnosti i nerealnosti osnivačamoguće je prerano
umiranje, jer se osnivači bude, rasanjuju, priznaju greške.
2. POČETAK ORGANIZACIJE – organizacija je rođena

i počinje da živi (P,a,e,i). Upravljanje je centralizovano,
počinje realizovanje, orijentacija je na prodaji, nema
sredstava. Zbog nedostatka sredstava može doći do
prekida i uviđanja greške.
– Bavimo se proizvodnjom i njegovim poboljšanjem,
tehnologijom, učinkom, a trebali bi da se fokusiramo na prodaju
da bi smo obezbedili potrebna novčana sredstva.
– Kompanija nema politike, sisteme, procedure, budžete. Sastanci
su retki. Postoji obično manjak ljudi. Ljudi su prisni. Hijerarhija
gotovo da ne postoji. Zaposleni daju sve od sebe da zadovolje
potrebe klijenata. Obično rade i praznicima i vikendom.
– Organizacija je centralizovana. Radi se o viziji jedne osobe, koja
juri i rešava probleme. Ne postoji niko ko bi mogao zameniti
osnivača. Jedan radi sve. Menadžment pomoću krize.
– Problem nedovoljnog kapitala, potcenjivanje potrebne količine
kapitala,
VISOKA POSLOVNA ŠKOLA uzimaju kratkoročne
STRUKOVNIH STUDIJA, 2008.kredite, smanjuju cene proizvoda.
3. STALNOST ORGANIZACIJE – organizacija je odmakla od

početka. Proizvodnost jača sa vizijom, administrativnost je
nedovoljna, preduzimljivost je porasla, a integrativnost je mala
(P,a,E,i). Upravljanje obavljaju univerzalci, postoji stalnost
realizovanja, javljaju se tehnološki problemi, prodaja je redovnija.
Ako se org. ne usresredi na jedan plan može doći do bankrota.
– Kompanija cveta, a osnivač i organizacija postaju arogantni. Misle da su
nepobedivi. Problemi ne postoje, samo prilike. Ulaze u poslove o kojima
nemaju znanja. Više znači bolje. Daju se popusti, rabati...da bi se više
prodalo. Nedovoljno se vodi računa o ceni koštanja. Kompanija
isporučuje nedovršene proizvode, bez uputstva. Vodi razvoj u hodu.
– Osnivač misli da sve može i zna. Retko prisustvuje sastancima. Ne sluša
saradnike. Okružen je poltronima. Malo važnosti se pridaje org.
strukturi, sistemima, procesima, odgovornosti. Ljudi dele nadležnosti, a
zadaci se preklapaju.
– Kompanije prevazilaze sposobnosti osnivača. Više ne može sve sam.
Pokušava da delegira ovlašćenja i odgovornosti, na kraju dolazi do
decentralizacije i gubitka kontrole. Osnivač je do ove faze vršio
integraciju kompanije i držao sve na okupu, a sada to nije dovoljno.
4. RAZVOJ ORGANIZACIJE – Organizacija se ustalila i razvija se.

Proizvodnost je opala, administrativnost je veća, preduzimljivost je
uvećana, a integrativnost je dovoljna (p,A,E,i). Upravljanje je prešlo
u ruke administratora, umnožavaju se sastanci, dolazi do sukoba,
javlja se zasićenje kod zaposlenih, najavljuju se prvi odlasci, uspešni
su i realizovanje i prodaja. Ako organizacija ne prevaziđe probleme
može doći do ostarelosti (umor, bez motiva, sukobi oko zarada) ili
nerazvijenosti (odlazak nosioca realizovanja, prevaziđena oprema).
– Profesionalni menadžment rukovodi kompanijom. Kakav menadžment
zaposliti – preduzetnike ili administratore. Moramo pronaci vođu, a ne
potrčka. Naglasak na izgradnji sistema, politika, administracije. Pojedini
menadžeri pokušavaju da postave novi, objektivan sistem nagrađivanja.
Moguća preraspodela radnih mesta. Zaposleni pružaju otpor,jer
procedure i pravila shvaćaju kao napad na ustanovljenu strukturu moći.
– Usporavanje velike prodaje, da bi došlo do sistematizacije.
– Konflikti između starih i novih zaposlenih, osnivača i profesionalnih
menadžera, osnivača i njihovih kompanija...dovode do čestih
personalnih promena.
5. STADIJUM ZRELOSTI – Organizacija je zrela i

razvijena. Proizvodnost je još velika, administrativnost je
još veča, preduzimljivost je dovoljna, a integrativnost
slabi (P,A,E,i). Upravljanje se obavlja sa trzavicama,
postignuto je puno zadovoljstvo u realizovanju i prodaji,
javlja se nedostatak gotovine za narasle potrebe.
– Vizija i vrednosti organizacije idu u pravcu koji je dogovoren.
Zna se šta treba da rade, zašto i kako. Postoje sistemi, podsistem.
– Proces upravljanja je institucionalizovan. Tradicijom, statutom,
procedurama se uvodi red u donošenje odluka, određuje se način
vođenja sastanaka, definiše se njihov sadržaj. Organizaciona
struktura je usaglašena, menadžerima su dodeljene nadležnosti i
ovlašćenja. Kompanija usaglašava IS, org.strukturu i
rukovođenje.
– Postoji sistem kontrole, pa su pored prihoda visoki i profiti.
Kompanija je efikasna. Kompanija stvara nove kompanije,
jedinice, nove profitne centre.Pažnja se posvećuje kupciima, ali
kompanija ume da kaže ne.
6. ODRŽAVANJE ORGANIZACIJA- Organizacija je

sazrela i uspešno se održava. Proizvodnostje velika,
administrativnost prevelika, preduzimljivost slabi,
integrativnost raste (P,A,e,I). Upravljanje je bez ideja,
uočava se sporost zaposlenih, dolazi do zasićenja u
realizovanju i prodaji.
– Kompanija spokojna, još uvek jaka, ali gubi fleksibilnost.
Zadovoljstva, elana je sve manje i ljudi se oslanjaju na prošlost.
S vremena na vreme se javi kreativnost. Preovlađuje sve kruće
poštovanje pravila. Ljudi sve više vremena provode u
kancelarijama, međusobno razgovaraju umesto sa
klijentima.Dugotrajni sastanci. Finansijski i administrativni
stručnjaci dobijaju moć. Preduzetnički duh polako isčezava.

7. ARISTOKRATSKE ORGANIZACIJE – Organizacija

se održala, ali je preovladala aristokratija. Proizvodnost
slabi, administrativnost je velika, preduzimljivost slaba,
integrativnost velika (p,A,e,I). Upravljanje je samo
kozmetičko, previše je nagrađivanja, opada interes za
realizovanje i prodaju.
– Sve manje očekuju da će rasti. Malo su zainteresovane za nove
proizvode, tržišta, tehnologije. Nema promena. Nagrađuju one
koji rade što im se kaže. Novac troše na kontrolne sisteme,
nagrede, uređivanje prostorija. Pažnja se posvećuje formi,
oblačenju, tradiciji. Imaju malo inovacija. Kupuju nove
kompanije da bi došli do novih proizvoda, tržišta. Imaju mnogo
gotovine.

8. ZASTOJ ORGANIZACIJE – Organizacija se

oslobodila viška aristokratije, ali je zastala.
Proizvodnost je opala, administrativnost je
prevelika, preduzimljivosti uopšte nema, a
integrativnost je nedovoljna (p,A,-,i).
Upravljanje ima previše problema, umnožavaju
se sukobi zaposlenih, jačaju optužbe za nerad,
došlo je do zastoja u realizovanju i prodaji.
– Prihod opada, a tržišno učešće se smanjuje. Traže se
žrtve.
– Bitno je ko je izazvao problem, a ne kako ga rešiti.
Ljudi se ne bave problemima organizacije, već se
upuštaju u konflikte. Paranoja. Unutrašnji ratovi.
9. BIROKRATIJA ORGANIZACIJE – Organizacija je

ponovo krenula, ali se birokratizovala. Proizvodnosti
nema, administrativnost je prevelika, preduzimljivosti
nema, kao ni integrativnosti (-,A,-,-). Upravljanje je
zakočeno, preovlađuju reči umesto dela, jači su zastoji
realizovanja i prodaje, bujaju prepreke, opšta sporost
zaposlenih.
– Subvencije ili nacionalizacija mogu da produže život kompaniji.
Ostaju administratori, a preduzetnici odlaze. Ima mnoštvo
sistema, koji su nefunkcionalni. Usresređuje se na sebe. Pravila.
Pismena forma. Sastanci. Debate. Dezintegrisanost, jer svako
ima samo delić informacija. Nema usmerenosti na klijenta. Nema
praćenja troškova, nagrađivanja po učinku, napora da se poveća
prodaja, razvoja novih proizvoda.
9. SMRT ORGANIZACIJE – Organizacija se u

potpunosti birokratizovala, u agoniji je i umrla.
Proizvodnosti, administrativnosti,
preduzimljivosti i integrativnosti nema (-,-,-,-).
Upravljanje je prekinuto, brojni su otkazi
zaposlenih, preostali zaposleni su slabi i
nezainteresovani za rad.
– Nedostatak sredstava da se članovi organizacije
nagrade za rad. Organizacija je mrtva i niko nema
volje da dolazi na posao.

PITANJA I
ODGOVORI

Rizik

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Rizik

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

OSNOVI ORGANIZACIJE.

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA, 2008.

• Ljudi su se udruživali od pojave ljudske civilizacije

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA, 2008.

• ORGANIZACIJA – predstavlja sistem, koji

• ORGANIZACIJA – je proces stvaranja

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA, 2008.

• Postoji zavisnost između organizacije i drugih

• EKONOMSKE NAUKE – krajnji cilj

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA, 2008.

• MENADŽMENT je proces planiranja,

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA, 2008.

– MENADŽMENT LJUDSKIH RESURSA-

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA, 2008.

METODE ISTRAŽIVANJA ORGANIZACIJE

• Odgovore na brojna pitanja možemo dobiti samo

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA, 2008.

ISTORIJSKI RAZVOJ ORGANIZACIJE

• Buran istorijski razvoj civilizacije upućuje da

ISTORIJSKI RAZVOJ ORGANIZACIJE

• MOJSIJE – izabrani ljudi umesto njega rešavali

• Organizacije imaju značajan uticaj na ljude –

TEORIJE ORGANIZACIJE (PROF. MILETIĆ: ORGANIZACIONA PONAŠANJA)

ETAPA RAZVOJA Karakteristike Predstavnici

TEORIJE ORGANIZACIJE (PROF. MILETIĆ: ORGANIZACIONA PONAŠANJA)

ETAPA RAZVOJA Karakteristike Predstavnici

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA, 2008.

TEORIJE ORGANIZACIJE (PROF. PAVLOVIĆ: OSNOVI ORGANIZACIJE)

2 TEORIJA MEĐULJUDSKIH Fokus na human odnosa između

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA, 2008.

TEORIJE ORGANIZACIJE (PROF. PAVLOVIĆ: OSNOVI ORGANIZACIJE)

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA, 2008.

TEORIJE ORGANIZACIJE (PROF. PAVLOVIĆ: OSNOVI ORGANIZACIJE)

KLASIČNA ŠKOLA ORGANIZACIJE

• TEORIJA NAUČNOG MENADŽMENTA –

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA, 2008.

TEORIJA NAUČNOG MENADŽMENTA - TEJLOR

• Krajem 19st se razvila

TEORIJA NAUČNOG MENADŽMENTA - TEJLOR

• UVEO METOD NAUČNOG UPRAVLJANJA

SLEDBENICI TEJLOREVOG UČENJA – HENRI GANT

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA, 2008.

SLEDBENICI TEJLOREVOG UČENJA – HARINGTON EMERSON

• Jedan čovek ne može komandovati velikom broju

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA, 2008.

SLEDBENICI TEJLOREVOG UČENJA – FRANK I LILIAN GILBERT

• FRANK – izučavao pokrete kako bi našao

KLASIČNA TEORIJA ORGANIAZACIJE-FAJOL

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA, 2008.

KLASIČNA TEORIJA ORGANIAZACIJE-FAJOL

– ADMINISTRATIVNA FUNKCIJA obuhvata 5

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA, 2008.

KLASIČNA TEORIJA ORGANIAZACIJE-VEBER

• Tvorac BIROKRATIJE, profesor na univerzitetu

KLASIČNA TEORIJA ORGANIAZACIJE-VEBER

• Osnovni elementi birokratije:

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA, 2008.

PRELAZNI PERIOD PREMA ŠKOLI MEĐULJUDSKIH ODNOSA

• O.SHELDON - zaokret ka socijalnom pravcu

OGRANIČENJA KLASIČNE ŠKOLE

• Klasična škola ignorisala radnika kao ličnost i

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA, 2008.

TEORIJA MEĐULJUDSKIH ODNOSA – ELTON MEJO