Univerzitet Privredna Akademija

Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u

Novom Sadu

OSIGURANJE

Prof. dr Tepavac Rajko

Asistent Rakočević Đurđa
 III Osnovne funkcije osiguranja

 Funkcija zaštite imovine i lica osnovna je i najstarija funkcija

iz koje proizilaze ostale funkcije osiguranja
 Ostvaruje se posredno i neposredno
 Neposredno – preventivom, represivnom funkcijom i
bonifikacijom
 Iz premije se izdvaja deo za preventivu (2-3%), a ugovarač
osiguranja je dužan da i sam sprovodi preventivne mere
 Bonifikacija – umanjenje visine premije onim osiguranicima koji
se ponašaju savesno prema osiguranoj imovini u određenom
periodu
 Represivnim merama sankcionišu se nesavesni osiguranici
 Ukoliko se namerno ili prevarom izazove osigurani slučaj društvo
za osiguranje nije dužno da isplati naknadu
 Neposredno čuvanje imovine sprečava ili umanjuje već nastalu
štetu dok posredno čuvanje imovine samo nadoknađuje već
nastalu štetu kroz isplaćivanje naknade ili ugovorene svote
osiguraniku
 Ovom funkcijom osiguranje štiti i treća lica (obavezno
osiguranje) a kroz obnovu uništenih dobara značajno utiče i na
proizvodnju
 Akumulaciona funkcija proizilazi iz suštine osiguranja koja se
bazira na vremenskoj nepodudarnosti uplata premija i naknada
šteta
 Uvek moraju postojati određena sredstva u tzv. fondu rezerve
sigurnosti
 Sredstva osiguranja ulažu se preko finansijskih organizacija
 Socijalna funkcija proizilazi iz prethodne dve funkcije i odnosi
se na zaštitu i podizanje životnog standarda
 Međunarodna funkcija osiguranja
 Osiguranje određenih rizika plasira se u inostranstvo najčešće
putem reosiguranja
 Zakon o osiguranju propisuje da se imovina i lica u Srbiji mogu
osiguravati samo kod domaćih osiguravajućih društava
 Vrste osiguranja

 Prema predmetu osiguranja: - osiguranje imovine

- osiguranje lica
- osiguranje od odgovornosti
 U zavisnosti od toga da li je dobrovoljno ili ne postoje:
- dobrovoljna osiguranja
- obavezna osiguranja
 U našem pravnom sistemu obavezna su četiri vida osiguranja:

1. obavezno osiguranje putnika u javnom saobraćaju od

posledica nesrećnog slučaja;
2. osiguranje vlasnika motornih i priključnih vozila od odgovornosti
za štete pričinjene trećim licima;
3. osiguranje vlasnika vazduhoplova od odgovornosti za štete
pričinjene trećim licima;
4. osiguranje depozita građana kod banaka i drugih finansijskih
organizacija;
Prema glavnim granama osiguranja postoji podela na:
- osiguranje civila (osiguranje od opasnosti požara, krađa...)
- osiguranje industrije
- osiguranje useva i plodova
- osiguranje transporta
- osiguranje kredita
- osiguranje motornih vozila
- osiguranje od opšte odgovornosti iz delatnosti
 - osiguranje života
- osiguranje lica od posledica nesrećnog slučaja.

 Prema načinu organizovanja osiguranja postoji premijski sistem i

sistem uzajamnog osiguranja;
 Prema načinu izravnavanja rizika: - osiguranje
- saosiguranje
- reosiguranje
 U zavisnosti da li je osiguranik pojedinac ili kolektiv postoje
pojedinačna i kolektivna osiguranja;
 Prema prirodi rizika: kopneno, vazdušno i pomorsko osiguranje;
 Prema Zakonu o osiguranju postoje poslovi
ŽIVOTNIH i NEŽIVOTNIH OSIGURANJA
 IV Opšte karakteristike premijskog i sistema
uzajamnog osiguranja
 Sistem uzajamnog osiguranja prethodi sistemu premijskog
osiguranja i karakterišu ga sledeće osobine:
- ne postoji osiguravač, samo osiguranici
- ne plaća se premija nego doprinos (samo u neophodnom
obimu)
- ne posluje se radi dobiti
- članovi društva upravljaju društvom
- javlaju se promenljive i nepromenljive kotizacije
- visinu doprinosa određivalo je jednogodišnje poslovanje a tek u
kasnijoj fazi razvoja kriterijum je bio višegodišnje obavljanje
delatnosti
- poštuju se principi uzajamnosti i solidarnosti
 Sistem premijskog osiguranja karakteriše:
- postojanje osiguravača odnosno društva za osiguranje
- društvo ima pravo raspolaganja sredstvima osiguranika
- osiguravač nema pravo da u slučaju nedostatka sredstava traži
povećanu premiju od osiguranika
- osiguranik se plaćanjem premije osigurao da će mu u slučaju
nastupanja osiguranog slučaja biti isplaćena naknada štete ili
ugovorena svota
- poslovanje na principu uzajamnosti i solidarnosti

 PREMIJA = CENA RIZIKA

 V Izvori prava osiguranja

 Za oblast osiguranja izvore prava čine zakon, podzakonski akti,

opšti i posebni uslovi poslovanja, uzanse i običajno pravo, sudska
praksa i Kodeks o ponašanju u poslovima osiguranja;
 Razlikujemo izvore prava statusnog i obligaciono–pravnog
karaktera;
 Izvorima statusnog prava osiguranja regulišu se sva pitanja
vezana za status, pravni položaj i poslovanje društva za
osiguranje, pitanje lica koja se mogu baviti poslovima
posredovanja i zastupanja u osiguranju i uslovi pod kojima se
njima mogu baviti...
 Za regulisanje oblasti osiguranja najznačajniji su Zakon o
osiguranju i Zakon o obaveznom osiguranju, a pored navedenih
od važnosti su i Zakon o privrednim društvima, Zakon o tržištu
hov i drugih finansijskih instrumenata, Zakon o registraciji
privrednih subjekata, Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i
društava za osiguranje...
 Najvažniji obligaciono-pravni izvor za oblast osiguranja je Zakon
o obligacionim odnosima i isti se prvenstveno odnosi na ugovor
o osiguranju.
 Odredbe ovog zakona, kada je u pitanju ugovor o osiguranju,
najvećim delom su imperativne prirode
 Kodeks-standardi, pravila profesionalnog ponašanja osiguravača
 U Kodeksu se definišu tri oblika narušavanja konkurencije u
poslovima osiguranja: - monopolističko ponašanje (sprečavanje)
- nelojalna konkurencija (dezinformacije)
- špekulacija (uslovljavanje zaključenja ug.)
 VI OSNOVNI ELEMENTI OSIGURANJA

 Rizik – moguć, neizvestan, budući događaj na koji osiguranik ne

može da utiče, čije nastupanje je ekonomski štetno, a
istovremeno je pogodan da bude predmet osiguranja;
 Rizik je za osiguranje imovine negativan događaj a za osiguranje
lica pozitivan događaj;
 Da bi jedan događaj predstavljao rizik mora ispunjavati uslove
disperzije – rasutosti u vremenu i prostoru;
 Ugovarač osiguranja dužan je da prijavi osiguravaču sve okolnosti
koje su od značaja za ocenu rizika (promene okolnosti)
 RISK MANAGEMENT – identifikacija rizika, analiza rizika,
procena rizika, delovanje na rizik putem izbegavanja, prevencija,
redukcija, samopridržaj i prenošenje rizika;
 Premija osiguranja – cena rizika, cena osiguranja;
 Premiju čine: - funkcionalna premija (tehnička premija i doprinos
za preventivu)
- režijski dodatak
 Tehnička premija – formiranje fondova za plaćanje šteta;
 Doprinos za preventivu – mere sprečavanja i suzbijanja rizika;
 Režijski dodatak – pokriće troškova sprovođenja osiguranja;
 Na kraju svakog obračunskog perioda utvrđuju se tehničke
rezerve za pokriće svojih obaveza nastalih obavljanjem poslova
osiguranja;
 Tehničke rezerve za prenosne premije (deo premije koji se koristi
za pokriće obaveza iz osiguranja koje nastaju u narednom
obračunskom periodu);
 Tehničke rezerve za rezervisane štete ( u visini procenjenog
iznosa obaveza za prijavljene a nerešene štete i za nastale
neprijavljene štete );
 Tehničke rezerve za učešće u dobiti;
 Matematička rezerva - tehnička rezerva namenjena izmirenju
budućih obaveza po osnovu životnog osiguranja ;
 Visinu premije koju osiguranik treba da plati, a koja se definiše za
pojedine vrste osiguranja, moguće je definisati putem tarifa;
 Bonus – malus
 Bonus – popust koji se odobrava unapred najčešće za narednu
godinu, zavisi od grane odnosno vrste osiguranja i obračunava se
u određenom postotku od obračunate premije;
 Malus – dodatak na postojeću premiju usled nesavesnog
ponašanja prema imovini koja je predmet osiguranja;
 Franšiza (samopridržaj) – ugovoreni iznos učešća osiguranika
u naknadi štete;
 Franšiza se ugovara, postoji i u dobrovoljnom i u obaveznom
osiguranju;
 Razlikujemo:
- integralnu franšizu (ako šteta pređe iznos franšize dobija se
potpuna naknada);
- odbitnu franšizu (ako šteta pređe iznos franšize dobija se samo
deo naknade koji prelazi iznos franšize);
- proporcionalna franšiza (osiguranik uvek snosi deo štete u
određenom procentu);
 Tehnički rezultat može biti pozitivan i negativan, i na osnovu
njega osiguravač kreira svoju poslovnu politiku (iskazuje se po
granama i vrstama osiguranja);
 U zavisnosti od ostvarenog tehničkog rezultata odobravaju se
bonusi i malusi;
 Tehnički rezultat određuje se za poslovnu godinu (sredstva za
prenosne premije i rezervisane štete);
 Postoje dva oblika tehničkog rezultata: tekući i merodavni;

Tekući tehnički rezultat =____likvidirane štete u tekućoj godini___ x 100 = %

fakturisana tehn. premija u tekućoj godini

Merodavni tehnički rezultat = ____Merodavne štete_____ x 100 = %

Merodavna tehnička premija
 Osigurani slučaj – predstavlja nastupanje događaja, odnosno
OSTVARENJE RIZIKA;
 Nastupanjem osiguranog slučaja nastaje šteta a time i obaveza za
osiguravača da isplati naknadu ili svotu određenu ugovorom (rok
14 dana);
 Osigurani slučaj mora se dogoditi u toku trajanja ugovora o
osiguranju, nastati na mestu koje je ugovorom precizirano i mora
biti pokriven upravo od rizika koji je naneo štetu;
 Imovinska šteta javlja se u obliku stvarne štete i izgubljene
dobiti;
 Štete na imovini kao predmetu osiguranja mogu biti totalne
(prestaje da važi ugovor o osiguranju) i delimične (i dalje važi
ugovor o osiguranju);
 Suma osiguranja – gornja granica obaveze osiguravača prilikom
naknade štete definisana u polisi osiguranja.
 To je iznos na koji je stvar ( imovinski interes) osiguran.

 Suma osiguranja = imovinsko osiguranje

 Osigurana suma = osiguranje lica

 Kod osiguranja lica isplaćuje se osigurana suma (naknada) koja se

ne dovodi u vezu sa pretrpljenom štetom
 Definiše se zakonom kod obaveznog osiguranja a ugovorom o
osiguranju, na polisi, kod dobrovoljnog osiguranja.
 Naknadu štete u imovinskom osiguranju određuju:
- suma osiguranja (sporna)
- visina pretrpljene štete
- vrednost osigurane stvari
 Visina naknade štete ne može da pređe ni jedan od ovih iznosa
pojedinačno.
 veća suma osiguranja = veća naknada = veća premija

 manja suma osiguranja = manja naknada = manja premija

(podosiguranje)

 suma osiguranja u imovinskom osiguranju ≠ suma osiguranja u

obaveznom osiguranju od odgovornosti

 Osiguranje na ugovorenu vrednost – sa ili bez koeficijenta

korekcije (npr. koef. rasta cena na malo)