Savremena teorija evolucije

PROFESOR: JASMINA PEJIĆ

UCENICI: ANĐELA ĐUKIĆ

KATARINA LUKOVIĆ
•Savremena teorija evolucije nastaje negde
između 1936. i 1947. godine
•Drugacije se naziva i Neodarvinistička sinteza
•Nema jednog autora, zasnovana je na radu
velikog broja naucnika na razlicitim oblastima
biologije
•Predstavlja sintezu Darvinove teorije sa
saznanjima iz drugih oblasti biologije, pre
svega genetike, sa kojima Darvin nije bio
upoznat
• Osnovni element Darvinove teorije je
nasldna varijabilnost, ali sam Darvin nije
znao kako ona funkcioniše, odnosno koji je
njen mehanizam
Nova saznanja
•Novi evolucioni mehanizmi, pored prirodne
selekcije (mutacije, geneticki drift)
•karakteristike koje se nasleđuju prenose se u
obliku gena, a varijabilnost je posledica
postojanja više alela
•Nastanak novih vrsta(specijacija) se dešava
usled velikog broja malih promena
 MUTACIJE

 slučajne promene u genetskom materijalu, koje nastaju

prilikom procesa replikacije DNK, i, zajedno sa
rekombinacijama, uzrokuju raznovrsnost
 Po jedinku, odnosno njeno preživljavanje, mogu imati tri
efekta:
 neutralan: promene se prenose na sledeću generaciju, ali
nemaju nikakav uticaj na preživljavanje
 negativan: ovakve jedinke ne prežive dugo i ne ostavljaju
potomstvo, te su njihovi geni eliminisani iz procesa
evolucije
 pozitivan: jedinkama koje ih nose daju prednost u
odnosu na druge članove populacije, i samim tim postoji
jak selektivni pritisak da se one prošire u okviru
populacije
 GENETIČKI DRIFT

 predstavlja promenu u učestalosti genskih alela u

okviru populacije
 može dovesti do potpunog nestanka alela nekog
gena, i samim tim bitno uticati na raznovrsnost
 najviše utiče na male, izolovane populacije, i time
još više ugrožava njihovo opstajanje, za koju je
raznovrsnost jako bitan faktor
 što je više alela, efekat genetičkog drifta je slabiji
 PROTOK GENA

 Uvođenje i integrisanje različitih (stranih) genetičkih

elemenata (gena i genskih alela) u genske fondove
postojeće populacije
 Ostvaruje se migracijom jedinki ili, kod biljaka,
prenošenjem polena i semena
 EFEKTI GENETIČKOG DRIFTA I PROTOKA
GENA

GENETIČKI DRIFT PROTOK GENA

UNUTAR POPULACIJE OSIROMAŠUJE POVEĆAVA GENETIČKU

GENETIČKU VARIJABILNOST
VARIJABILNOST

IZMEĐU POPULACIJA POVEĆAVA SAMANJUJE

DIFERENCIJACIJU DIFERENCIJACIJU
 PRIRODNA SELEKCIJA

 Predstavlja uspešnije preživljavanje i reprodukciju

nekih genetičkih verijanti u odnosu na druge u
određenim uslovima sredine
 Deluje kada postoje različite genetičke varijante, koje
se razlikuju po adaptivnoj vrednosti, tj. po tome
koliko preko svojih potomaka doprinose genskom
fondu sledeće generacije
 selekcija deluje u korist formi koje imaju veću
adaptivnu vrednost (više doprinose)
•Veliki broj potomaka se se razvija ali ne
prezive svi – velicina populacije ostaje skoro
ista
•Pojedinci koji se najbolje prilagode imaju
prednost u selekciji – oni ce pre preziveti i
proizvesti potomstvo
ADAPTACIJA – svaka nasledna osobina koja
svojim nosiocima omogućuje da
Ostave veći broj potomaka nego oni koji tu
osobinu nemaju

•Vrste adaptacija: morfološke, biohemijske,

osobine ponašanja...
Industrijska melanizacja

Biston betularia