fototerapija

Fizikalna terapija
• Fizikalna medicina i rehabilitacija, koja se još naziva i
fizijatrija je grana medicine koja se bavi prevencijom,
dijagnozom i lečenjem različitih poremećaja
organizma, a pri tom se koristi fizikalnim metodima.
Posebnu pažnju posvećuje ponovnom uspostavljanju
izgubljenih funkcija i sposobnosti (rehabilitacija), ili
osposobljavanju ako te funkcije uopšte nisu postojale
(habilitacija). Fizikalna medicina se bavi terapijom
niza bolesti kao što su neurološke, mišićno koštane,
kardiovaskularne, plućne bolesti, pa sve do
kompleksnih kognitivnih poremećaja.
 Zadaci fizikalne terapije

• U okviru sveobuhvatne brige o pacijentu, a posebno

kad se radi o traumatskim stanjima lokomotornog
sistema ili strukturnim osteoartropatijama, fizikalna
terapija ima zadatke da:
• uspostavi narušene funkcije organizma, odnosno
izvrši njihovu kompenzaciju,
• poboljša narušenu autoregulaciju i,
• maksimalno redukuje fizičku nesposobnost
pacijenta nakon povrede ili oboljenja.
• Da bi se putem fizikalne terapije postigli što bolji rezultati
neophodno je ostvariti sledeće ciljeve:
• smanjenje ili otklanjanje bola,
• poboljšanje lokalne cirkulacije,
• poboljšanje lokalnog i opšteg metabolizma,
• smanjenje edema kroz pojačanu resorpciju eksudata i
ekstravazata,
• poboljšanje elastičnosti tkiva,
• savladavanje kontraktura (artrogenih, miogenih, dezmogenih),
• sprečavanje stvaranja ožiljka,
• stimulacija zarastanja kostiju,
• smanjenje tonusa simpatikusa i
• uspostavljanje motornih funkcija nakon oduzetosti ili
inaktiviteta.
• Suština rehabilitacionog programa kod
pacijenata kod kojih je došlo do disfunkcije
lokomotornog sistema nije u doslovnom
uklanjanju anatomskih i fizioloških oštećenja,
već uspostavljanje optimalnog funkcionalnog
stanja organizma prema njegovim preostalim
mogućnostima i poboljšanje kvaliteta života.
 Formiranje plana terapije
• Pre nego što se pristupi bilo kojoj fizikalnoj proceduri,
neophodno je ustanoviti individualan plan terapije, formirati
protokol lečenja i na prikladan način ga prezentovati vlasniku
životinje.
• Plan terapije mora da obuhvata:
• Inicijalnu evaluaciju fiziološkog statusa pacijenta (uključuje
preciznu istoriju bolesti i kompletan klinički pregled).
• Fizikalni pregled (nakon uzimanja anamneze, fizikalni terapeut
treba da napravi uporednu analizu nalaza dobijenih na osnovu
istorije bolesti, kliničkih i ortopedskih pregleda, kao i rezultata
fizikalnoterapijskih ispitivanja dobijenih putem specifičnih
testova.
 Formiranje plana terapije

• Fizikalnoterapijska dijagnoza – nasuprot radiološkim,

ortopedskim i neurološkim dijagnozama, fizikalna
dijagnoza neuromuskuloskeletnih oboljenja je više
simptomatska nego kauzalna. Na pr. nasuprot
rendgenološki postavljene dijagnoze ankilozirajućeg
spondilitisa, fizikalni terapeut postavlja dijagnozu
mišićne tenzije, atrofije i bola.
• Prognoza – Prognoza definiše stepen anticipiranog
oporavka i vremenski period u kom se on može
ostvariti.
 Formiranje plana terapije

• Plan terapije se formira na osnovu pažljive analize,

kao i na osnovu sledećih parametara:
• dostupnih modaliteta za terapiju (aparati),
• adekvatnih formi i metoda terapije,
• neophodnog vremena za sprovođenje terapije,
• dobijene saglasnosti vlasnika životinje,
• cene tretmana.
 OLKE - princip
• Rehabilitacioni program
trauma mekih tkiva ima
zadatak da u početnoj fazi
spreči krvarenje i razvoj
edema što se može postići
primenom tzv. OLKE principa
(odmor, led, kompresija i
elevacija).
 Rehabilitacija traumatskih povreda

• Rehabilitacija ortopedskih i postraumatskih

pacijenata obuhvata tretmane povreda mekih
tkiva, tretmane saniranih subluksacija,
luksacija, dijastaza, kao i prekida kontinuiteta
kostnog tkiva.
 Povrede mekih tkiva
• Povrede mekih tkiva obuhvataju:
• kontuzije mišića, tetiva, nerava i zglobova,
• distorzije zglobova,
• distenzije mišića i ligamenata,
• parcijalne i kompletne rupture mišića i tetiva,
• sekcije tetiva i luksacije zglobova.
 Izbor fizikalnih procedura kod povrede mekih tkiva
Dijagnoza Fizikalne procedure Učestalost
dijadinamične struje, 2 puta nedeljno,
krioterapija, 2-3 puta dnevno
elevacija, 3 puta nedeljno,
mikrotalasi ne koristiti u akutnoj fazi
Kontuzija ultrazvuk, 3 puta nedeljno,
interferentne struje, 1-2 puta dnevno,
kineziterapija i pasivni pokreti 2-3 puta dnevno,
TENS ne koristiti u akutnoj fazi, kasnije 3-
4 puta a nedeljno.
Linearno polrizovana svetlost 2 puta dnevno po 5min.

krioterapija, 2-3 puta dnevno,

magnetoterapija 4 puta nedeljno,
elevacija, 3 puta nedeljno,
mikrotalasi 1 put dnevno,
Distenzija anodna galvanizacija, 2 puta nedeljno,
dds, 1-2 puta nedeljno,
elektrostimulacija, 1-2 puta nedeljno,
ifs, 1-2 puta dnevno,
kineziterapija i pasivni pokreti 2-3 puta dnevno,
TENS ne koristiti u akutnoj fazi, kasnije 3-
4 puta nedeljno.
Linearno polrizovana svetlost 2 puta dnevno po 5min.
Izbor fizikalnih procedura kod povrede mekih tkiva
krioterapija, 2-3 puta dnevno
u kasnijoj fazi parafinoterapija, 2 puta nedeljno,
hidrokineziterapija, 3 puta nedeljno,
Distorzija ultrazvuk, 2-3 puta nedeljno,
magnetoterapija 4 puta nedeljno,
ifs, 1-2 puta nedeljno,
kineziterapija i pasivni pokreti, 2 puta dnevno,
mikrotalasi, 3 puta nedeljno,
TENS ne koristiti u akutnoj fazi, kasnije 3-
4 puta nedeljno.
Linearno polrizovana svetlost 2 puta dnevno po 8min.

hidroterapija, 2 puta nedeljno,

elektrostimulacija (sp oblik), 2-3 puta nedeljno,
dds, 2 puta nedeljno,
Luksacija oligotermičke doze UKT-a, 3-4 puta nedeljno,
magnetoterapija, 4 puta nedeljno,
kineziterapija 2 puta dnevno,
TENS ne koristiti u akutnoj fazi, kasnije 3-
4 puta nedeljno.
Linearno polrizovana svetlost 2 puta dnevno po 8min.
 Svetlost
• Svetlost predstavlja oblik zračne energije.
Prema kvantnoj teoriji svetlost čine
elementarne čestice-kvanti ili fotoni, koji
predstavljaju mikroporcije energije
oslobođene od izvora energije. Oni imaju
dualni karakter,tj. imaju istovremeno svojstva
korpuskula i talasa.
 Fototerapija
• Svetlosna energija se koristi u vidu:
• helioterapije, što predstavlja primenu prirodne sunčeve
svetlosti.
• Hromoterapije, koja se odnosi na primenu okom vidljivih
pojedinih boja spektra.
• Lukoterapije-primena nevidljivih ICZ-infracrvenih zraka.
• Aktinoterapije-primena nevidljivih UV-ultravioletnih zraka.
• Primene stimulisane energije svetlosnog zračenja (laser).
• Primene linearno polarizovane svetlosti (bioptron lampa)
 Svetlost
• Svetlosna energija je kompleksne prirode. Sa
Sunca do Zemlje stigne 60% emitovane
energije, dok se ostali deo apsorbuje u
atmosferi. Od celokupne Sunčeve energije, na
vidljivi deo spektra dolazi 40%, na IR zračenje
dolazi 59%, a na UV zračenje dolazi samo 1%.
• Vidljivi deo spektra ima talasnu dužinu od
760-400nm, IR(760-3000nm), a UV zraci od
(400-150nm).
 Svetlost
• Svetlost utiče na tok bioloških procesa,
asimilaciju i disimilaciju ugljenika biljaka, a
njen nedostatak dovodi kod životinja i ljudi
do rahitisa, anemije, povećanja predispozicije
za infektivna oboljenja.
 Lukoterapija
• U terapiji se koriste infracrveni zraci talasne
dužine do 3000nm.
• Svako telo koje ima temperaturu iznad
apsolutne nule(-273°C) emituje IR zrake. Ukoliko
je temperatura viša, emituju se zraci manje
talasne dužine i obratno. Na temperaturi 500°C,
osim IR, javljaju se i vidljivi crveni zraci, na
1000°C žuti, dok se na 1200°C javljaju svi vidljivi-
beli zraci. Ako se temperatura još više poveća,
emituju se i ultraljubičasti zraci.
 Apsorpcija
• Biološki su aktivni samo apsorbovani zraci.
Budući da poseduju mali kvantum energije,
infracrveni zraci na organizam deluju samo
termički, jer se svetlosna energija pri
apsorpciji u organizmu, a usled procesa
interakcije zračenja i živog organizma,
transformiše u toplotu.
 Apsorpcija
• Promena temperature u tkivu uslovljava
pojavu čitavog niza biofizičkih procesa.
Ubrzava se Braunovo kretanje molekula,
menja se površinski napon ćelijskih
membrana, povećava se osmoza, ubrzavaju
se hemijske reakcije katabolične i anabolične
prirode, što sve dovodi do povećanja
metabolizma.
 Prodornost i odbijanje
• Njihova prodornost u organizam zavisi od
talasne dužine. Zraci kraće talasne dužine koji
potiču iz svetlih izvora(Solux lampa), prodiru
do dubine od 1cm, ređe 1,5cm, tako da
prodiru kroz kožu i potkožno tkivo dopirući i
do mišića. Dugotalasni IR zraci koji se
dobijaju iz tamnih izvora(IR svetiljka ili
grejalica) imaju manju prodornost od 0,1-
0,5cm.
 Fiziološko i terapijsko dejstvo
• Ako se koža izloži dejstvu IR zraka, onda se posle 1
sata, znači bez latentnog perioda javlja “eritema
caloricum”-crvenilo koje je nehomogeno, mrljasto i
nejasno ograničeno od okoline. Ono posle prestanka
zračenja lagano nestaje ne ostavljajući promene na
koži. Posle višekratnog zračenja može se javiti
pigmentacija koja je takođe mrljasta i nehomogena.
Međutim posle jačih ozračivanja, pored crvenila, na
koži se javljaju opekotine prvog i drugog stepena. Ovaj
toplotni eritem u suštini nije specifičan, pošto se može
izazvati i nekim drugim fizikalnim procedurama.
 Fiziološko i terapijsko dejstvo
• IR zraci deluju povoljno na regeneraciju tkiva,
pri čemu poboljšavaju granulaciju, pa se zajedno
sa UV primenjuju u lečenju rana koje sporo
zarastaju (UV zraci poboljšavaju epitelizaciju).
Povećavaju tonus gastrointestinalnog sistema,
deluju analgetički, simpatikolitički, povećavajući
opštu temperaturu tela aktivišu
termoregulacione mehanizme i stimulušu
znojenje, ubrzavaju puls i disanje, smanjuju
krvni pritisak.
 Aplikaciona tehnika i doziranje
• IR zraci se primenjuju tako što se izvor zračenja stavi
na određeno rastojanje od tela koje se zrači. Važna je
takođe vrsta izvora (svetli ili tamni), kao i njegova
snaga izražena u vatima(W).
• Doziranje se vrši kvalimetrijski i kvantimetrijski.
• Kvalimetrija-predstavlja pravilan izbor lampe koja
emituje odgovarajući deo spektra.
• Kvantimetrija- primenjuje se za određivanje količine i
intenziteta svetlosti na jedinicu površine u jedinici
vremena. U praksi se kvantimetrija vrši izborom
lampe poznatog intenziteta, izborom rastojanja lampe
od tela, kao i izborom vremena zračenja.
 Aplikacija i doziranje
• Trajanje zračenja iznosi 10-30 minuta, a
rastojanje je obično 40 do 80cm. Pacijent
treba da oseća prijatnu toplinu, a ne pečenje
i bol. Doza zračenja je najveća ako je upadno
zračenje pod uglom od 90°, pošto je tada
ozračena površina najmanja, pa je gustina
zračenja najveća.
 Lampe

• Sijalice jačine od100-

1000W.
• Lampa po Mininu
jačine 100W služi za
lokalna ozračivanja.
• Solux lampa ima oblik
kruške i jačine je
100W. Služi za lokalna i
opšta ozračivanja.
 Izvori zračenja
• Svetlosno kupatilo jačine
2KW služi za ozračivanje
leđa velikih životinja.
• IR lampa-grejalica ima
temperaturu 600°C i ima
spiralnu žicu namotanu
oko keramičkog jezgra.
Emituje slabu crvenu
svetlost iz vidljivog dela
spektra i veliku količinu
toplote (IR) zraci. Zračenje
traje najduže 5min sa
rastojanja od najmanje 1m.
 Indikacije
• Oboljenja kože:
• pustuloza, furunkuloza, karbunkuloza,
• akne, ekcemi, pruritis, atonični čirevi.
• Oboljenja neuromuskularnog aparata:
• kontuzije, flegmone, inflamatorni procesi u
području leđa, traumatski i reumatski mioziti,
neuriti.
• Oboljenja organa za disanje:
• katari maksilarnih sinusa, pleuriti, pneumonije.
• Kontraindikacije-opšte za fizikalnu terapiju.
 Aktinoterapija
• UV zraci se prema biološkom dejstvu dele u tri
grupe:
• UV-A 315-400;
• UV-B 280-315;
• UV-C 200-280.
• Prirodni izvor UV zraka je sunce.Iz Sunčevog
spektra do Zemljine površine dopiru UV zraci
talasne dužine od 300nm, jer one sa kraćom
talasnom dužinom u atmosferi apsorbuje ozon.
 Odbijanje prodornost i apsorpcija
• Deo UV zraka se odbija od kože, dok drugi
znatno veći deo prodire u kožu do dubine od
0,1-0,5mm i apsorbuje se. Što je talasna
dužina svetlosnih zraka kraća, to je manja
sposobnost prodiranja u dubinu tkiva i
obrnuto.
 Odbijanje prodornost i apsorpcija
• Apsorpciju UV zraka vrše proteini i nukleinske
kiseline putem fotoelektričnog efekta, dok
ostali delovi svetlosnog spektra, usled malog
kvanta energije ovih zraka u sudaru sa
atomima tkiva, ne izazivaju fotoelektrični
efekat, već uzrokuju samo ekscitacije, pa se
energija pretvara u toplotu.
 Baktericidno dejstvo
• Baktericidno dejstvo je utoliko više izraženo
ukoliko svetlost ima manju talasnu dužinu.
Prisustvo IR zraka pojačava dejstvo UV zraka.
Patogeni mikroorganizmi su više osetljivi na
UV zrake od saprofita, a ovo svojstvo se
ispoljava ne samo na mikroorganizme već i
na njihove toksine.
 Baktericidno dejstvo
• Baktericidno dejstvo UV zraka se zasniva na
povećanom stvaranju specifičnog
odbrambenog fermenta prema bakterijskoj
infekciji, tzv. Abderhaldenov odbrambeni
ferment.
 Fiziološko dejstvo
S obzirom na to da imaju veliki kvantum energije,
oni izazivaju fotoelektrične i fotohemijske reakcije.
• UV-A zraci se apsorbuju u dubljim slojevima kože i
supkutisa, a imaju dejstvo slično ljubičastom delu
spektra vidljive svetlosti.
• UV-B zračenje se apsorbuje pretežno u korijumu
(66%) izazivajući pojavu “direktne pigmentacije
kože”, ali bez eritemske reakcije (dok ostatak od
34% UV-B zračenja dospeva do bazalnog sloja
korijuma izazivajući biohemijske promene).
 Fiziološko dejstvo
• UV-C zraci apsorbuju se 100% u korijumu i imaju
najjače biološko dejstvo što se manifestuje
pojavom solearnog eritema kože usled
pretvaranja histidina u histamin ili histaminu
slične materije (H supstance). Pojava ovih H-
supstanci izaziva pojačano stvaranje pigmenta,
koji posle prestanka eritema dovodi do pojave
“sekundarne pigmentacije kože”.
 Fiziološko dejstvo
• Solearni eritem ne nastaje u toku ili neposredno
posle ozračivanja, nego tek posle latentnog
perioda od 6-12 časova. Ovaj eritem je
homogen, jasno ograničen, ne gubi se u toku
dužeg vremenskog perioda i za sobom ostavlja
pojavu pigmentacije kože, koja traje nekoliko
nedelja do više meseci. Histološki se pri tome
mogu pratiti dve faze: prelaz (raspodela) iz
dubljih u površinske slojeve kože već postojećeg
i pojačano stvaranje novog pigmenta.
• UV deo spektra izaziva proteolizu sve do
esencijalnih amino-kiselina.
• Na mestu delovanja menja se PH u smislu
acidoze, što dovodi do mobilizacije
nespecifičnog odbrambenog sistema organizma
(lokalna leukocitoza, automobilizacija fagocita,
ubrzana cirkulacija, pojačan tonus krvnih
sudova).
• UV zračenja pretvara provitamin ergosterin u
vitamin D odnosno antirahitični vitamin D3.
Smanjuju koncentraciju
hemoglobina, povećavaju
sedimentaciju, smanjuju
holesterol, produbljuju
disanje sa smanjivanjem
frekvence disanja. Deluju
tonizirajuće na nervni
sistem, smanjuju tonus
simpatikusa, deluju
analgetski, stimulišu
bujanje perifernih nervnih
završetaka.
 Doziranje
• U praksi se koristi doziranje po Medvedevu,
koje se zasniva na individualnoj i regionalnoj
osetljivosti na UV zračenje. Biodoza je
najmanja doza zračenja, s određenom
kvarcnom lampom i s određenog rastojanja,
koje izaziva pragovni eritem. Reakcija se čita
posle 16-18 sati od ozračivanja.
 Doziranje
• Kod životinja kod kojih koža nije
pigmentirana reakcija se manifestuje
kao solearni eritem, dok kod onih sa
pigmentiranom kožom dolazi do
pojave edema. Kao biodoza uzima se
vreme koje je izazvalo najslabiju
reakciju na koži.
 Aplikacija

Kvarcna lampa po Bahu,

Kvarcna lampa po
Jezioneku,
Baktericidne lampe,
Ultra-Vitalux lampa.
 Indikacije
• Oboljenja kože:
• gnojna zapaljenja kože, ekcemi, rane
koje teško zarašćuju, atonični čirevi,
opekotine, alopecija, demodikoza.
• Oboljenja usled izmenjenog
metabolizma:
• rahitis, osteomalacija.
• Oboljenja organa za disanje:
• hronični bronhit, intersticijalna
pneumonija, početni oblik emfizema.
• Rekovalescentna stanja:
• posle teških infektivnih oboljenja,
naročito hemoragičnog karaktera,
posle oboljenja praćenih anemijom
 Hromoterapija
• Crveni deo spektra ima izrazito nadražajno
dejstvo na nervni sistem (vagotonija), dok
plavi deo spektra deluje umirujuće
(simpatikotonija). Obe boje deluju analgetski.
Težim bolesnicima više prijaju topla crvena i
narandžasta od hladne plave.
• Plavi i ljubičasti deo spektra kod sisara i ptica
deluju na pojačano izdvajanje ugljen dioksida
i depresivno na puls.
• Crveni deo spektra utiče na slabljenje procesa
asimilacije i disimilacije.
• Zeleni deo spektra stimuliše anabolične, a
žuti i ljubičasti katabolične procese.
 LINEARNO POLARIZOVANA SVETLOST

 Nastaje prelamanjem prirodnog svetlosnog zraka kroz sistem kristala

sa adekvatno obrađjenim površinama;
 talasi osciluju u ravni koja se poklapa sa pravcem prostiranja svetlosti ;
 aplikacija – Bioptron lampa (polarizuje svetlost talasne dužine 400 – 2000
nm);

opseg talasnih dužina Bioptron lampe

 Karakteristike linearno polarizovane svetlosti:

 polarizovanost (talasi osciluju u paralelnim ravnima, 95%);

 polihromnost (talasne dužine od 480 nm do 3400 nm);

 nekoherentnost (svetlost je “van faze”);

 svetlost niske energije (mala gustine energije, 2,4 J/cm²)

TEHNIKA APLIKACIJE LINEARNO
POLARIZOVANE SVETLOSTI

 Priprema pacijenta za terapiju:

• mehaničko čišćenje;
• brijanje ( po potrebi);
• obezmašćivanje kože;
 tretiranje kože rastvorom čistog
kiseonika
 svetlost se usmerava na tretirani
deo tela pod uglom od 90º, sa
udaljenosti od oko 5 cm;
 prosečno vreme tretiranja je dva
puta dnevno u trajanju od 2 do 8
minuta, što zavisi od kvaliteta, vrste i
obima interakcije tkiva;
 nakon aplikacije svetlosti koža se
ponovo tretira rastvorom čistog
kiseonika (Oxy-spray).
biološko dejstvo linearno polarizovane svetlosti

Osnovno dejstvo linearno polarizovane svetlosti manifestuje se

ubrzanjem kataboličkih i anaboličkih procesa, aktivacijom
nespecifičnog imunološkog sistema, povećanjem
bioenergetskog potencijala i aktiviranjem oksido-redukcionih
procesa (Krstić, 2007).
Roberts je 1995. god. zaključila da svetlost talasne dužine iznad
400 nm može da penetrira epidermalni i dermalni sloj kože i
direktno reaguje sa cirkulišućim limfocitima koji moduliraju
imunološke funkcije
Medeieros i sar. su 2010 . god. došli do zaključka da linearno
polarizovana svetlost dovodi do inflamatorne reakcije, povećava
taloženje kolagena, povećava broj miofibroplasta, i ubrzava
reepitelizaciju tokom procesa zarastanja rana.
INDIKACIJE ZA PRIMENU
LINEARNO
POLARIZOVANE
SVETLOSTI KOD KONJA:

 kožne bolesti
(piodermije, letnji ekcem,
alergijske bolesti);
 oboljenja ili povrede
tetiva, ligamenata,
zglobova;
 sportske povrede
(distorzije, distenzije,
podlivi, otoci);
 postoperativna nega
(smanjenje bola, otoka i
mogućih komplikacija);
Tretman kunića nakon traume
 Cilj ispitivanja: Da li se i u kom stepenu upotrebom BIOPTRON lampe
moze uticati na skraćenje vremena rehabilitacije kod preloma
antebrahijuma, subluksacije karpalnog zgloba i nastanka otoka mekog
tkiva nakon traume.
 Materijal: U ispitivanju je učestvovalo 12 klinički zdravih zečeva starosti
godinu dana sa prisutnim otokom mekog tkiva nakon traume, podeljenih u
4 jednake grupe.
• 1 grupa je služila za kontrolu i nije tretirana,
• 2 grupa je tretirana Bioptron lampom bez Oxy spreja
• 3 grupa je tretirana Bioptron lampom sa Oxy-sprejom,
• 4 grupa je tretirana ihtiol kamforom

Zračenje BIOPTRON lampom Tretman Oxy spejem

 Tretman BIOPTRON lampom je počinjao trećeg dana nakon traume i
nastanka otoka karpalnog zgloba i obavljao se svakodnevno,1 x dnevno u
trajanju od 8min. Svakog dana se pojedinačno, po grupama obavljalo
merenje obima (metrom) i prečnika (nonijusom) promenjenih karpalnih
zglobova.
Rendgenografija antebrahijuma zečeva rađena je nultog dana, a potom 7. i 14.
dana od početka tretmana, da bi se utvrdilo da li postoje razlike u procesu
sanacije kostnog tkiva i resorpcije edema kod ispitivanih jedinki u odnosu na
kontrolne.
U toku ispitivanja, praćeni su sledeći parametri:

• Odnos fragmenata kod fraktura antebrahijuma

i odnos korespodentnih artikulacionih površina
kod subluksacija i distorzija
• Obim i kvalitet stvaranja kalusa u funkciji
vremena
• Intenzitet resorpcije edema mekih tkiva u
predelu traume
1. Kod kontrolne grupe, deset dana od početka eksperimenta, još uvek
je uočljiv cirkularni otok mekih tkiva karpalnog zgloba, kao i
vidljiva linija preloma. koji se gravitaciono spušta prema
metakarpalnim kostima. Zglobni prostor je sužen.
2. Sedmog dana od početka tretmana BIOPTRON lampom bez
upotrebe Oxy spreja, kod ekperimentalne grupe (2), jasno je
vidljiva linija preloma bez znakova stvaranja kalusa.

Bioptron bez Oxi spreja 7 dana od preloma

Sedmog dana od početka terapije, kod grupe broj 3 koja je tretirana BIOPTRON
lampom uz upotrebu Oxy spreja, primećuje se zamućenje šupljina
antebrahokarpalnog zgloba i nazire se linija prekida kontinuiteta ulne. Kod grupe
broj 4 koja je tretirana ihtiol kamforom, uočavaju se inicijalni znaci formiranja
fibroznog kalusa i ntenzivan mekotkivni otok koji kao manžetna obavija karpalni
zglob.

Bioptron i Oxi 7 dana od preloma Ihtiol kamfor 7 dana od preloma

Grupa 1(kontrola)- smirivanje otoka mekih tkiva oko antebrahokarpalnog
zgloba i povećanje transparentnosti
između prvog i drugog reda kostiju.
Grupa 2- primećuju se prvi znaci stvaranja krečnih senki endostalnog kalusa
na distalnim i proksimalnim fragmentima frakturiranih kostiju. Izražena je
akutizacija otoka mekih tkiva.

Bioptron bez Oxi spreja 14 dana tretmana

Grupa 3- značajno je redukovan otok mekih tkiva u okolini karpalnog zgloba,
a obrisi su jasni i sa očuvanom makrostrukturom prvog reda.
Grupa 4- zapaženo je obimnije stvaranje periostalnog i endostalnog kalusa u
vidu mlečno belih ostrvaca zrnaste strukture. Linija frakture je još uvek uočljiva
a oko nje egzistira i veći otok tkiva.

Bioptron i Oxi 14 dana tretmana Ihtiol kamfor 14 dana tretmana