Medicinski fakultet u Prištini sa privremenim

sedištem u Kosovskoj Mitrovici

Histologija
Tema: Transplatacija koštane srži

Profesor: Snežana Leštarević Studenti: Tričković Milena, Božović Aleksnadra

 Istorija transplantacije
 Koštana srž
 Transplantacija koštane srži
Istorija transplantacije

Istorija transplantacija organa i tkiva se vraća u prošlost. Husein Surgut Sushruti je oko 600 godina p.n.e. izvršene
autologne transplantacije kože. Cosma i Damian su bili u dobi presađivanja nogu pokojnika osobi čiji je amputirana
noga. U petnaestom veku pronađeni su zapisi o pokušaju transfuzije krvi i transplantaciji zuba. Postoji zapis iz 1880.
godine o prenosu kože. Moderna transplantacija počinje krajem 18. veka kada je Hunter uspešno zamenio premoler
čoveka. Prve transfuzije krvi su urađene u 17. veku, rezultati su bili loši i uvođenje transfuzije u praksi odloženo je
150 godina. Transplantacija kao tehnika počela je intenzivno proučavati od početka 20. veka. Tokom prve polovine
veka eksperimenata sa velikim brojem neuspešnih tehnika transplantacije.
Konačno, 23. decembra 1954. godine, dr Joseph E. Murrai iz Bostona izvršio je prvu uspješnu transplantaciju
bubrega. To je bila transplantacija između dva identična blizanca koja je dovela do 8 godina preživljavanja
transplantata. Nakon toga, dr. Murrai je ustanovio i upotrebu zračenja i imunosupresivnu terapiju sa nepovezanim
donatorima, što je značajno uticalo na produženje preživljavanja transplantata.
Hronološki pregled prvih uspešnih transplantacija
organa:

• 1905. Zec (Eduard Konrad Zirm, Olomouc Češka)

• bubreg 1954 (Joseph Murrai, Boston, SAD)
• 1966 Pankreasa (Richard Lillehei i Villiam Kelli,
Minnesota, SAD)
• 1967 Jetra (Thomas Starzl, Denver, SAD)
• Srce iz 1967 (Christiaan Barnard, Kejptaun, JAR)
• 1981 srce / pluća (Bruce Reitz, Stanford, SAD)
• Lung grlo 1983 (Joel Cooper, Toronto, Kanada)
• 1987 Lung (Joel Cooper, Toronto, Kanada)

Godine 1956. dr. E. Donnall Thomas je izvršio prvu uspešnu transplantaciju koštane
srži. Njegov pristup je zasnovan na korišćenju imunosupresivnih lekova za
sprečavanje imunoloških ćelija donatora koštane srži koji napadaju tkivo domaćina.
Kao rezultat, matične ćelije iz koštane srži su uspele da obnove hostove koštane srži
i počnu proizvoditi nove krvne ćelije. Ova metoda postala je standard u lečenju
leukemije, aplastične anemije i drugih krvavih bolesti.
 Koštana srž
Kostna srž može biti uništena nekim teškim bolestima, zračenjem ili lekovima. Tada
se ne stvaraju nove ćelije krvi i nastaju bolesti koje ugrožavaju život kao što su
leukemija, aplastična anemija, imune deficijencije, urođeni poremećaji metabolizma i
druge. Danas je ove bolesti moguće lečiti tranplantacijom kostne srži.
Postoje dve vrste koštane srži - crvena (mieloidna) i žuta. Crvene i bele krvne ćelije i krvni sudovi stvorene su u crvenoj
koštanoj srži. Neke bele krvne ćelije se razvijaju u žutom jezgru. Boja žutog korteksa je takva zbog velikog broja masnih ćelija.
Oba tipa sadrže mnoštvo krvnih sudova.

Po rođenju, sva koštana srž je crvena. Sa godinama, veći deo se pretvara u žuto jezgro. Odrasli čovek ima oko 2,6 kg koštane
srži, od kojih je polovina crvena. Crvena se nalazi samo u krunisanim kukovima (bokovima, butinama, kičmama, rebrima,
ključima, kostima ramena i kičmenom moždinu) i kod mlađih i proksimalnih epifiza gornjih i donjih kostiju. Žuta kostna srž se
nalazi u dugim, tubularnim kostima odraslog čoveka.

U slučaju krvarenja, hipoksije i povećane degradacije eritrocita, u doba iu slučaju određenih bolesti, žuta koštana srž moze se
transformisati u crveno da bi apsorbirala proizvodnju krvnih graftova.
Transplantacija koštane srži
Pre nego što davalac da koštanu srž, on ili ona se mora podvrgnuti
nizu medicinskih ispitivanja, uključujući i elektrokardiogram, rendgen snimak pluća,
biohemijske analize krvi i potvrdu da je periferna krvna slika u granicama normale. Krv
davaoca se testira, radi sigurnosti, na virus hepatitisa i HIV da nisu prisutni. Međutim,
pozitivni rezultati testa (pozitivni rezultati testa na CMV, na primer) ne znače uvek
isključivanje davaoca.
Davanje koštane srži je hirurški postupak i izvodi se u operacionoj sali, uz pomoć opšte
anestezije. Lekar koji vrši presađivanje koristi specijalnu iglu većeg promera, pričvršćenu
za špric za izvlačenje koštane srži sa vrha ivice karlične kosti. Ova zona se lako može
osetiti ispod kože na zadnjoj strani, odmah ispod struka (spina iliaca superior). Davalac
obično ostaje u bolnici oko šest do osam sati. Tokom ovog perioda, davalac se oporavlja i
od anestezije i od akutnog bola na mestu uboda iglom. Količina uzete koštane srži od davaoca u skladu je sa konstitucijom
Davalac može očekivati tipičan osećaj osetljivosti u donjem predelu leđa, koji se polako primaoca. Krupnije odrasle osobe zahtevaju više ćelija koštane srži za
smanjuje, za nekoliko nedelja ili duže. Većina davalaca se vraća u svoj normalan ritam za ukalemljenje presađene matične ćelije, nego što je to potrebno
nedelju dana. Regeneracija koštane srži davaoca odvija se brzo. malom detetu. Prikupljena koštana srž se propušta kroz poseban
filter koji uklanja fragmente koštanog tkiva, a zatim se stavlja u
plastičnu kesu iz koje se putem infuzije ubrizgava u venu primaoca.
Ovo se obično ubrizgava primaocu u roku od par sati i, u većini
slučajeva, za manje od 24 sata. Ukoliko je potrebno, prikupljene
ćelije koštane srži mogu biti zamrznute i sačuvane za kasniju upotrebu.
Koštana srž može biti zamrznuta godinama i ostaje pogodna
(upotrebljiva i neizmenjena) za presađivanje. Zamrzavanje je
uobičajeno ako se predviđa autologa infuzija matičnih ćelija. U ovom
slučaju, vlastite ćelije bolesnika se sakupljaju u toku perioda remisije
bolesti u toku lečenja. Matične ćelije se odmrzavaju i potom se vraćaju
pacijentu posle intenzivne
kondicione pripreme.