Međunarodno privatno pravo

Element inostranosti
Građanskopravni odnosi
Sukob zakona i nadležnosti
Posebni deo sukoba zakona
Prava stranaca
 Element inostranosti
 Građanskopravni odnosi sa elementom inostranosti
 Primena tuđeg (stranog) prava, priznanje strane
odluke
 Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugig
zemalja (Zakon o međunarodnom privatnom pravu)
 Element inostranosti u subjektu, objektu i pravima i
obavezama
 Relevantan element inostranosti
 Načini regulisanja: direktan (međunarodni propisi –
univerzalna pravla i unutrašnji izvori); indirektan –
kolizone norme – upućivanje na merodavno pravo
 Izvori MPP
 Kod nas – osim ZMPP, Zakon o pomorskoj i
unutrašnjoj plovidbi, Zakon o menici, zakon
o čeku, izvori koji sadrže norme za prava
stranaca
 Prednost u primeni imaju bilateralni ugovori
u odnosu na multilateralne ugovore i
unutrašnje izvore, a multilateralni ugovori u
odnosu na unutrašnje izvore
 Pravne praznine se popunjavaju načelima
zakona, načelima pravnog poretka i
načelima MPP
 Koliziona norma
 Pravno pravilo za određivanje merodavnog
prava za rešavanje građanskopravnog
odnosa sa elementom inostranosti
 Sastoji se iz pravne kategorije (opis
činjenica, ono na šta se odnosi norma) i
tačke vezivanja (činjenice u
građanskopravnom odnosu)
 Pojedine tačke vezivanja: lex fori, lex
nationalis, lex domicilii, lex rei sitae, lex loci
contractus, lex loci solutionis, lex loci actus,
lex loci delicti commissi, i dr.
 Izigravanje zakona
 Ako se veštačkim stvaranjem ili promenom činjenica,
koja je tačka vezivanja neke kn, postiže primena
nekog drugog prava a ne onog koje bi bilo merodavno
u redovnim okolnostim, radi se o izigravanju zakona
(fraus legis)
 Kod statusnih, porodičnih, naslednih odnosa
 Elementi fraus legis: 1)veštačko stvaranje ili promena
tačke vezivanja 2) namera izigravanja zakona 3)
izbegavanje domaćih imperativnih normi.
 Oblici fraus legis: izbegavanje primene domaćeg
imp.prava pred domaćim organima i izbegavanje
domaćih normi pred stranim organima (sankcija kod
priznanja strane odluke)
 Kod nas – član 5. ZMPP (primeniće se pravo koje bi
bilo merodavno u redovnim okolnostima)
 Javni poredak
 Efekti primene kn, norme koje su protivne domaćem pravu
 Javni poredak – osnovne norme domaćeg prava koje se, u
svakom slučaju, moraju zaštititi. Nepostupanje po kn ili
nepriznavanje strane odluke
 Dva pristupa kod utvrđivanja javnog poretka: a) opšta
klauzula, opšti način za definisanje b) enumeracija normi
koje obuhvataju javni poredak. Uža kategorija od
imperativnih normi.
 Važan meritoran efekat – da li vređa javni poredak
 Posledice primene javnog poretka – neprimena stranog
prava, primena prava lex fori i nepriznanje strane odluke
 Kod nas – tri odredbe ZMPP: čl.4. – otklanjanje stranog
prava; čl.91. – nepriznavanje strane sudske odluke; čl.99. –
nepriznavanje strane arbitražne odluke
 Saznanje i primena stranog prava
 Strano materijalno pravo, a ne procesno
 U kontinentalnom sistemu strano pravo se
shvata kao prava i sud mora da ga sazna ex
officio, a u anglosaks. kao činjenica i
dokazuju ga stranke u postupku
 Retka primena stranog prava u praksi, zbog
nespremnosti sudova i teškog utvrđivanja
sadržine stranog prava
 Sud se može obratiti strankama, državnim
organima, naučnim ustanovama.
 Evropska konvencija o obaveštenjima o
stranom pravu
 Saznanje i primena stranog prava
 Kod nas – sud po službenoj dužnosti
saznaje strano pravo
 Član 13. ZMPP. Obaveštenje od Ministarstva
pravde, koje nije obavezujuće
 Javna isprava o sadržini stranog prava:
autetičnost, istinitost, osnovanost, a to su
oborive pretpostavke.
 Ako je nemoguće saznati strano pravo,
onda primena prava po lex fori
 Na sudu je teret dokazivanja stranog prava
 Reciprocitet i retorzija
 Ravnopravna saradnja, a retorzija napuštanje saradnje
 Određivanje i primena merodavnog prava – ne treba tražiti
potpunu simetričnost. Kod nas se u ovoj oblasti ne postavlja
uslov reciprociteta
 Sukob jurisdikcija – pretpostavka kod priznanja i izvršenja
stranih odluka
 Prava stranaca – neka prava se uslovljavaju. Relativno
rezervisana prava stranaca su uslovljena reciprocitetom.
 Oblici reciprociteta – po načinu nastanka i po sadržini
 Po načinu nastanka: diplomatski, zakonski, faktički.
Najbitniji diplomatski, pa faktički. Zakonski je ređi.
 Po sadržini: formalni (kod prava stranaca – nacionalni
tretman, izjednačenje domaćih i stranih) i materijalni
(prava koja naš državljanin ima u strančevoj državi, i
stranac ima u našoj)
Pravna i poslovna sposobnost fizičkih i
pravnih lica sa elementom inostranosti
 Čl.14 ZMPP – lex nationalis za fizička lica; poslovna
sposobnost – lex nationali, a lex loci actus ako je
nesposoban po lex nationalis
 Apatridi – lex domicilii, boravište, lex fori
 Proglašenje nestalog lica umrlim – državljanstvo u vreme
nestanka (čl.16 ZMPP)
 Pravna lica – sistem inkorporacije (osnivanja) i sistem
stvarnog sedišta
 Pravna lica – naše pravo: član 17. ZMPP – pravo po kojem
je pravno lice osnovano i stvarno sedište
 Ako ima stvarno sedište u zemlji po čijem je pravu
osnovano – onda pravo te zemlje
 Ako ima stvarno sedište van zemlje osnivanja – onda će
imati državnu pripadnost te zemlje, ako se po tom pravu
smatra da ima
 Međunarodno porodično pravo –
zaključenje braka
 Lex nationalis bračnih drugova
 Ako su različita državljanstva – onda
kumulacija – distributivna –svaki b.drug
ispunjava uslove po svom pravu
 Kod nas – član 32.ZMPP – lex nationalis i
dopuna po lex fori – bračne smetnje: raniji
brak (dvobračnost), nesposobnost za
rasuđivanje i krvno srodstvo
 Međunarodno porodično pravo –
forma braka
 Crkvena i građanska forma; punomoćnik, i
sl.
 Lex loci celebrationis – pravo mesta
svečanosti – član 33.
 Priznaje se brak zaključen u inostranstvu
ako ispunjava formu po pravu te zemlje
 Zabrana fraus legis i prigovor javnog
poretka
 Priznanje na osnovu izvoda iz matičnih
knjiga
 Međunarodno porodično pravo –
nevažnost braka
 Primenjuje se pravo koje je u vreme
zaključenja braka bilo merodavno za
materijalne uslove ili formu (zavisno za šta
se vezuje uzrok nevažnosti)
 Po tom pravu određuje se i krug lica koji
mogu pokrenuti postupak
 Sve po lex causae
 Član 34. – pravo po čl.32.
 Rešavanje vremenskog sukoba zakona za
nevažnost braka – po pravu merodavnom u
vreme zaključenja braka
 Međunarodno porodično pravo –
razvod braka
 ZMPP član 35.: 1) pravo države čiji su
državljani bračni drugovi u vreme
podnošenja tužbe ili zahteva 2) kumulacija
– teškoće 3) ako jedan od bračnih drugova
ima prebivalište u domaćoj zemlji u vreme
podnošenja tužbe ili zahteva – domaće
pravo 4) ako jedan od bračnih drugova ima
državljanstvo domaće zemlje, iako u njoj
nema prebivalište, onda domaće pravo
 Supsidijerne tačke vezivanja
 Vreme podnošenja tužbe ili zahteva – zbog
promenljivosti državljanstva ili domicila
 Međunarodno porodično pravo –
dejstva braka
 Zakonska (imovinska i lična) i ugovorna
 Teškoća primene kumulacije različitih državljanstva zbog
imovinskih efekata
 Naša zemlja – članovi 37, 38 i 39 ZMPP
 Ista pravila i kod trajanja i kod prestanka braka
 Zakonska dejstva braka: 1) zajednički lex nationalis 2)
prebivalište 3) poslednje zajedničko prebivalište 4) lex fori
 Supsidijerne tačke vezivanja
 Ugovorna dejstva – autonomija volje bračnih drugova
izražena kroz izbor merodavnog prava u ugovoru, ako to
dozvoljava merodavno pravo po tački vezivanja predviđenoj
za zakonska dejstva braka
 Ako dozvoljava – pravo po autonomiji volje
 Ako ne dozvoljava – pravo po tački vezivanja predviđenoj za
zakonska dejstva braka
 Naslednopravni odnosi sa
elementom inostranosti
 Princip jedinstvene zaostavštine, po jednom
pravu celokupna imovina ostavioca
 Zaostavština bez naslednika – naslednik
država, lex rei sitae za nepokretnosti, lex
nationalis ostavioca za pokretnestvari
 Merodavno pravo za nsaleđivanje (i za
zakonsko i za testamentalno) – lex
nationalis ostavioca u vreme smrti
 Testamentalna sposobnost – lex nationalis
zaveštaoca u vreme sastavljanja
testamenta
 Naslednopravni odnosi sa
elementom inostranosti
 Merodavno pravo za sadržinu testamenta – lex
nationalis zaveštaoca u vreme smrti
 Forma testamenta – punovažnost oblika testamenta –
Haška konvencija o sukobu zakona u pogledu oblika
testamentalnih odredaba 1961.
 Pravila za određivanje merodavnog prava za formu
testamenta: 1) mesto sastavljanja testamenta 2)
državljanstvo zaveštaoca u vreme sastavljanja
testamenta ili u vreme smrti 3) prebivalište
zaveštaoca u vreme sastavljanja testamenta ili u
vreme smrti 4) boravište zaveštaoca u vreme
sastavljanja testamenta ili u vreme smrti 5) lex rei
sitae za nepokretnosti 6) lex fori
 Stvarnopravni odnosi sa
elementom inostranosti
 Osnovno pravilo – lex rei sitae i kod
nepokretnih i kod pokretnih stvari
 Više nekretnina – stvarne službenosti – lex
rei sitae poslužnog dobra (koje trpi)
 Pokretne stvari – mobilni sukob zakona
 Dva rešenja - princip stečenih prava
(stvaranje “pravnog stanja”) ili ad hoc
rešavanje
 Stvari u tranzitu – prelazak stvari preko
treće države
 Lex loci destinationis
 Menica i ček sa elementom
inostranosti
 Zakon o menici i Zakon o čeku – ista pravila sukobu
zakona
 Menična (čekovna) sposobnost, forma menične
(čekovne) obaveze i prava i obaveze kod menice
(čeka)
 Menična (čekovna) sposobnost – lex nationalis
izdavaoca. Dve dopune: renvoi i teorija najveće
vrednosti.
 Renvoi – prihvata se ovaj institut, ali ne dovodi do
rezultata
 Teorija najveće vrednosti – ako nije sposoban po lex
nationalis, onda treba konsultovati pravo zemlje u
kojoj je menična obaveza preuzeta – lex loci actus
 Menica i ček sa elementom
inostranosti
 Forma menične (čekovne) obaveze – locus regit
actum – gde je menična obaveza preuzeta
 Prava i obaveze kod menice (čeka) – zakon mesta
plaćanja (lex loci solutionis) i zakon mesta
preuzimanja (lex loci actus)
 Lex loci solutionis – prava i obaveze glavnih dužnika –
akceptanta kod trasirane menice i izdavaoca
sopstvene menice. Po ovom pravu i mere koje se
preduzimaju kod gubitka ili krađe menice ili čeka.
 Lex loci actus – ostali, sporedni, dužnici – mesto gde
je dat potpis dužnika. Po ovom pravu i rokovi za
preduzimanje regresnih zahteva.
 Ugovorni odnosi sa elementom
inostranosti
 Autonomija volje – korigovanje putem
javnog poretka i izigravanja zakona
 Merodavno pravo za zastarelost – kao i za
glavni pravni posao
 Forma ugovora – locus regit actum (lex loci
actus) – mesto gde je ugovor zaključen.
Ako su nepokretnosti – lex rei sitae
 Autonomija volje kod forme ugovora – ako
su stranke izabrale jedno pravo, onda može
i forma. Neka shvatanje kažu da može i
posebno za formu. Međutim, ne kada su u
pitanju nekretnine.
 Ugovorni odnosi sa elementom
inostranosti
 Merodavno pravo za pojedine ugovore:
1) Kupoprodaja – lex loci venditoris – domicil
dužnika karakteristične prestacije –
prodavca – u vreme prijema ponude
2) Transfer tehnologije – sedište primaoca
tehnologije u vreme zaključenja ugovora
3) Ugovor o radu – mesto rada (gde se
obavlja ili gde se obavljao)
 Ugovorni odnosi sa elementom
inostranosti
 Bečka konvencija o međunarodnoj prodaji
robe 1980. – veliki broj ratifikacija.
Unifikacija materijalnog prava. Primenjuje
se kada su stranke iz država ugovornica ili
kad MPP pravila ukazuju na pravo države
ugovornice.
 Primena – ugovarači imaju sedište u
ugovornici, a sedište arbitraže može biti u
ugovornici ili van nje: a) ako jeste onda se
primenjuje, b) ako nije onda zavisi od
primene kolizionih normi.
 Vanugovorni odnosi sa elementom
inostranosti – građanskopravni delikti

 Osnovno pravilo – lex loci delicti

commissi
 Kod nas – dva shvatanja_ mesto
štetne radnje i mesto štetnih
posledica. Povoljnije za oštećenog.
 Brodovi, vazduhoplovi – ničija zemlja
– lex banderae. Teritorija - lex loci
delicti commissi
 Međunarodno građansko procesno pravo –
građanski sudski postupak sa elementom
inostranosti

 Vođenje postupka sa elementom

inostranosti – po lex fori
 Zakon o MPP i Zakon o parničnom postupku
 Na međunarodnu nadležnost se pazi po
službenoj dužnosti
 Norme o mesnoj nadležnosti primenjuju se
i na međunarodnu nadležnost
 Norme o nadležnosti su uvek jednostrane
(za razliku od kolizionih normi). One ne
govore koji je sud nadležan, ako nije
domaći.
 Međunarodno građansko procesno pravo –
građanski sudski postupak sa elementom
inostranosti
 Isključiva nadležnost – samo domaći sud. Predviđa se izuzetno.
ZMPP predviđa sledeće slučajeve kod kojih je određena isključiva
nadležnost: a) stvarnopravni sporovi na nekretninama u domaćoj
zemlji (čl.56 ZMPP) b) bračni sporovi – da je tuženi domaći
državljanin i da ima domicil u domaćoj zemlji (čl.61) c) kod
utvrđivanja očinstva i materinstva – tuženi dete koje je domaći
državljanin i da ima domicil u domaćoj zemlji (čl.64) d) nepokretna
zaostavština u domaćoj zemlji (čl.71,72,73) e) čuvanje, vaspitanje
i podizanje deteta – tuženi i dete domaći državljani i da imaju
domicil u domaćoj zemlji (čl.66) f)davanje dozvole maloletniku za
stupanje u brak – ako su oba verenika domaći državlajni, a ako se
brak zaključuje u domaćoj zemlji, dovoljno je da je jedan od
verenika domaći državljanin (čl.70) g) proglašenje nestalog lica
umrlim – domaći državljanin (čl.78)
 Konkurentna nadležnost – nadležnost i domaćih i stranih sudova
Međunarodno građansko procesno
pravo – pojedini instituti
 Aktorska kaucija (cautio iudicatum solvi) – obaveza
polaganja kaucije za stranca tužioca, zbog izbegavanja
parničnih troškova odlaskom u inostranstvo u toku ili nakon
završetka spora. Zahtev postavlja tuženi na prvom ročištu
ili na ročištu za glavnu raspravu, ali najkasnije do završetka
glavne rasprave. Reciprocitet.
 Besplatna sudska pomoć (siromaško pravo) – uzajamnost.
Uverenje nadležnog organa (poreska prijava ili sl.).
 Litispendencija – postupak u više država. Sukob
nadležnosti. Prekid postupka.
 Uslovi za litispendenciju: a) identitet predmeta i stranaka b)
da ne postoji isključiva nadležnost domaćih sudova
c)uzajamnost između zemalja u kojima su pokrenuti
postupci d) da postoji zahtev stranaka, ne prekida se ex
officio
Međunarodno građansko procesno pravo
– međunarodna pravna pomoć
 Saradnja sudova.
 Dostavljanje – nepravilno dostavljanje može dovesti do
odbijanja priznanja strane odluke.
 Tri načina dostavljanja: a) ako se radi o stranim
državljanima – diplomatski način b) ako se radi o domaćim
državljanima – konzularni način c) domicil notifikacije –
punomoćnik za prijem pismena
 Haške konvencije i Evropska konvencija o obaveštenjima o
stranom pravu, centralni organi, agencije za prijem i slanje
pismena koje komuniciraju
 Zamolnica na jeziku zamoljene države. ZPP predviđa sa
prevodom (sa originalom).
 Ostali vidovi međunarodne pravne pomoći: izvođenje
dokaza, saslušanje stranaka. Procesne radnje po lex fori.
Izuzetno po stranom pravu, pazi se na javni poredak
domaće zemlje.
Priznanje i izvršenje stranih sudskih
odluka – pretpostavke
 Strana sudska odluka se izjednačava sa
domaćom. Izvršava se strana odluka (njena
sadržina), ali mora da postoji rešenje o
priznanju.
 Pretpostavke – opšte i posebne
 Opšte za sve odluke, mogu biti pozitivne i
negativne
 Pozitivne: 1) Međunarodna nadležnost 2)
Pravosnažnost (izvršnost) 3) Uzajamnost –
materijalni reciprocitet
Priznanje i izvršenje stranih sudskih
odluka – pretpostavke
 Negativne: 1) nepoštovanje prava odbrane
(dostavljanje) 2) nepostojanje isključive nadležnosti
3) zabrana povrede javnog poretka 4) da ne postoji
pravosnažna domaća odluka u istoj stvari 5) da ne
postoji već priznata strana odluka u istoj stvari 6) da
nije započet postupak u domaćoj zemlji u istoj stvari
 Posebne pretpostavke – kod statusnih odluka: 1)
domaći državlajni – ako je primenjeno strano pravo, a
trebalo je domaće, priznaće se ako to pravo bitno ne
odstupa od domaćeg 2) državljani porekla odluke – ne
insistira se na uzajamnosti i javnom poretku 3)
državljani trećih država – ako ispunjava uslove po
pravu države čije državljanstvo ima to lice
 Međunarodna trgovačka arbitraža
 Vrste: ad hoc i institucionalne
 Ad hoc za 1 slučaj ( 3 ili neparan broj arbitara)
 Institucionalne – stalna organizaciona struktura, tehnički
uslovi, pravila postupka
 Institucionalne: otvorene i zatvorene. Otvorene – svi
privredni subjekti. Zatvorene – članice organizacije koja je
osnovala arbitražu.
 Izvori normi: 1) autonomija volje stranaka, 2) institucinalna
pravila nedržavnog porekla – Model zakon UNCITRAL 1976.,
3) državne procesne norme, 4)međunarodni izvori normi:
Ženevski sporazum o arbitražnim klauzulama 1923.,
Ženevska konvencija o priznanju i izvršenju stranih
arbitražnih odluka 1927., Njujorška konvencija o priznanju i
izvršenju stranih arbitražnih odluka 1958., Evropska
konvencija o međunarodnoj trgovačkoj arbitraži 1961.
 Međunarodna trgovačka arbitraža
 Arbitražni sporazum: kompromis (spor je već nastao)
i kompromisorna klauzula (sastavni deo osnovog
ugovora).
 Uslovi za punovažnost arbitražnog sporazuma: 1) da
je bar jedna o stranaka lice stranog državljanstva 2)
arbitrabilnost spora 3) nepostojanje isključive
nadležnosti domaćeg suda 4) neparan broj arbitara,
ali nije uslov 5) pismena forma 6) domašaj
arbitražnog ugovora, koji sproovi mogu da se
obuhvate arb.sporazumom
 Pravila postupka: pravilnici arbitraža, dopune ako
postoje pravne praznine: određivanje od strane
stranaka, određivanje od strane arbitara, primena
procesnih pravila države u kojoj se vodi postupak
 Međunarodna trgovačka arbitraža
 Konstituisanje arbitraže: svaka stranka određuje po
jednog arbitara (ili više), a oni se dogovaraju o
predsedniku arbitraže. Ako ne odrede, pravilnici imaju
rešenja.
 Kod ad hoc arbitraža, o takvim situacijama odlučuje
generalni sekretar Stalnog arbitražnog suda u Hagu.
 Spoljnotrgovinska arbitraža pri Privrednoj komori u
Beogradu: ako pravilnik ne sadrži rešenje za
postupak, onda stranke ili ZPP. Rokovi nisu strogi.
Arbitri sa liste. Mogu i strani van liste, ali predsednik
arbitraže samo domaći.
 Međunarodna trgovačka arbitraža
 Primena materijalnog prava:1) kolizione norme države
u kojoj arbitraža odlučuje 2) nenacionalne kolizione
norme, određuju ih arbitri – lex arbitrii 3) opšti
principi pravičnosti – ex aequo et bono 4) autonomno
pravo međunarodne trgovine – lex mercatoria 5) više
metoda
 Pravna sredstva protiv arbitražnih odluka: - tužba za
poništaj; - kontrola strane arbitražne odluke u
postupku priznanja i izvršenja
 Poreklo arbitražne odluke: po ZMPP strane arb. odluke
su donesene van teritorije domaće zemlje i ako su
donesene na teritoriji domaće zemlje po stranom
postupku. Inače, različiti kriterijumi u drugim
zemljama: sedište arbitraže, zakon kome su stranke
podvrgle spor, itd.
 Međunarodna trgovačka arbitraža
 Priznanje i izvršenje stranih arbitražnih odluka –
pretpostavke: 1) nadležnost arbitraže – arbitražni
sporazum 2)odluka pravosnažna i izvršna 3)
poštovanje prava odbrane 4) poštovanje javnog
poretka 5) sastav arbitraže u skladu sa arbitražnim
sporazumom 6) prekoračenje ovlašćenja od strane
arbitara 7) izreka protivrečna ili nerazumljiva 8)
materijalna reciprocitet
 Postupak priznanja i izvršenja: mesno nadležan sud,
rešenje, žalba višem sudu, treba podneti zahtev,
original odluke ili prepis, izvorni arbitražni sporazum
 Međunarodna trgovačka arbitraža
 Njujorška konvencija o priznanju stranih arbitražnih odluka
1958.: nudi mogućnost da stranka traži priznanje ili na
osnovu bilaterlanog ugovora ili na osnovu te Konvencije;
ograničava razloge zbog kojih se može odbiti priznanje; kad
se stranka protivi priznanju, teret dokaza na njoj.
 Poništaj domaće arbitražne odluke – tužba, subjektivni (30
dana) i objektivni rok (1 god.). Razlozi: a) ako nije
zaključen arbitražni sporazum ili je nepunovažan b) povreda
odredaba arbitražnog sporazuma u pogledu sastava
arbitraže ili postupka c) nedostatak obrazloženja d) ako je
arbitraža prekoračila ovlašćenja e) izreka nerazumljiva ili
protivrečna f) ako se stranka osuđujena činidbu koja nije
dopuštena g) ako postojeneki razlozi za ponavljanje
postupka po ZPP
 Pravni položaj stranaca
 Direktno regulisanje, a ne kolizionim normama
 Primena domaćih normi
 Apatridi se smatraju kao stranci
 Prava po dostupnosti: - opšta (dostupna svima),
relativno rezervisana (uslovljena), apsolutna
(zabranjena strancima)
 Porodičnopravni odnosi – opšte pravo. Uslovljeno kod
usvojenja, kada stranac želi da usvoji dete domaćeg
državljanstva. Isto i kod starateljstva.
 Nasleđivanje – nepokretnosti, uslov reciprocitet
 Stvarnopravni odnosi – nepokretnosti, uslov
reciprocitet
 Obligacionopravni odnosi – ako se odnose na
nepokretnosti, onda uslov