Psihometrijski pristup

proučavanju inteligencije
1. Pokret za mentalno testiranje
2. Faktorske teorije inteligencije
• Pristup proučavanju inteligencije koji se
zasniva na primeni standardizovanih testova
za utvrđivanje individualnih razlika među
ljudima
• Šta je standardizovan test inteligencije?
 Standardizovan test inteligencije
Merni instrument ,sastavljen od niza brižljivo odabranih zadataka,
kojim se meri intelektualna sposobnost. Standardizovan test
ima određen način zadavanja i ocenjivanja (čime se postiže
objektivnost) i tumačenja rezultata testa, kao i metrijske
karakteristike : valjanost, pouzdanost i diskriminativnost.
Određivanje načina tumačenja testa vrši se baždarenjem. To je
postupak kojim se pomoću određenog statističkog modela
sirovi skorovi dobijeni na testu transformišu u skorove neke
druge, pogodne i poznate merne skale (percentili, z
skorovi)Norme se dobijaju na osnovu reprezentativnog uzorka.
Distribucija količnika inteligencije
 Pokret za mentalno testiranje
Konstrukcija mernih instrumenata
namenjenih merenjima u praktične svrhe
• Prvi “mentalni testovi”
Pokušaj da se merenjem prostih psihičkih
funkcija (vreme reakcije, diferencijalni prag,
brzina kucanja rukom, pamćenje tonova i
brojeva) istražuju individualne razlike u
inteligenciji.
Kritika: Istraživanja su pokazala da merenje
prostih mentalnih funkcija nema prognostičku
vrednost (Wissler, 1901)
 Rad Alfreda Binea (novi princip
u testiranju inteligencije)
Bine-Simonova skala (1905)
• Меrenje viših psihičkih funkcija
• Kompozitni test opšte intelektualne sposobnosti
(pretpostavka da raznovrsni testovi mere opštu
intelektualnu sposobnost)
• Mentalni uzrast (MU) je pokazatelj uspeha na
testu
• MU predstavlja prosečno postignuće dece
određenog kalendarskog uzrasta
 Primeri zadataka iz Nove beogradske revizije
Bine-Simonove skale (1973)
• Docrtavanje praznina na crtežu čoveka (4)
• Ponavljanje rečenica (4)
• Definicije upotrebe (5)
• Pojam brojeva 3, 5, 7 i 9 (6)
• Precrtavanje romba (7)
• Dani u sedmici (8)
• Verbalne apsurdnosti (9)
• Apstraktni pojmovi (11)
* U zagradama su navedeni uzrasti na kojima se test nalazi
 Principi merenja inteligencije u
razvoju
- Mentalni uzrast –prosečno postignuće dece
određenog kalendarskog uzrasta
- Umni količnik IQ = MU / KU (Štern)
- Devijacioni umni količnik – relativni
položaj deteta unutar njegove uzrasne grupe
(Veksler)
 BSS kao razvojna skala
inteligencije
Ne možemo ispitivati inteligenciju istim testovima na
svim uzrastima, jer inteligencija tokom razvoja
menja oblik i oblast ispoljavanja
- U BSS je korišćen statistički kriterijum za smešatanje
testova na pojedine uzraste
- BSS ne uzima u obzir postojanje razvojnih
stupnjeva
- Mentalni uzrast (MU) je kvantitavni pokazatelj
postignuća, a ne kvalitativno definisan razvojni
stupanj
 BSS i mentalna zaostalost

• Kvantitavna procena mentalne zaostalosti

- Idiot do nivoa normalnog dvogodišnjeg deteta
- Imbecil do nivoa 2-7 godina
- Debil do nivoa između 7 i 11 godina
• Kvalitativni kriterijumi
- Idiot ne ovladava govorom
- Imbecil ne ovladava pisanim govorom
- Debil nema sposobnost samostalnog snalaženja u
socijalnom okruženju
- Testovi koje uspešno rešavaju deca normalne
inteligencije su u većoj meri povezani sa
opštim faktorom inteligencije od testova
koje uspešno rešavaju mentalno zaostala
deca
- Heterohronija: raskorak u pogledu ritma
razvoja pojedinih saznajnih funkcija kod
mentalno zaostale dece
 Razvoj mentalnog testiranja
posle Binea
• Revizije Bine-Simonove skale su imale za cilj
poboljšanje metrijskih karakteristika skale
(diskriminativnost, pouzdanost, validnost)
• Skale psihomotornog razvoja (Baby-tests)
• Neverbalni testovi (Kosove kocke, Ravenove
matrice, Gudinaf test)
• WISC (Veksler)-procena verbalne i
manipulativne inteligencije
 Novi britanski test inteligencije
• Objedinjuje saznanja pokreta za mentalno
testiranje, faktorskih teorija o strukturi
inteligencije i Pijažeove teorije
• Novi britanski test inteligencije pruža procenu
a) Opšte mentalne sposobnosti izražene preko
devijacionog umnog količnika
b) Procenu specijalnih sposobnosti Terstonovog tipa
c) Procenu razvojnog stupnja po Pijažeovoj teoriji
 Korelacija
• Galton F. razradio osnovnu logiku
računanja stepena povezanosti između dve
varijable
• Pearson K. odredio računski postupak za
izračunavanje stepena povezanosti i izrazio
stepen povezanosti brojem koji je nazvao
koeficijent korelacije
Maksimalna pozitivna korelacija Maksimalna negativna korelacija
r = +1
r = -1
Niska pozitivna korelacija Niska negativna korelacija
0<r<1 -1 < r < 0

Nema korelacije
r=0
 Faktorska analiza
• Tvorac Čarls Spirman
• Cilj faktorske analize je da veliki broj
korelacija između varijabli objasnimo
manjim brojem latentnih varijabli (faktora)
 Proces faktorske analize
Faktorska analiza ima 4 faze:

1.priprema-bira se skup varijabli (testova) koje će biti podvrgnute

faktorskoj analizi, izračunavanje međusobnih korelacija varijabli-
dobijanje korelacione matrice

2. faktorizacija-na osnovu korelacione matrice dobijaju se faktori

3. Rotacija
a)ortogonalna – faktori nisu u korelaciji
b) kosa rotacija – faktori su u korelaciji

4. interpretacija – tumačenje psihološke prirode faktora

 Dvofaktorska teorija – Spirman
• g-opšti faktor inteligencije, s- specifični faktori.
• Neogeneza: nastanak novog sadržaja u svesti
• G faktor počiva na tri procesa:
- Zakon iskustva: postoje individualne razlike u jasnoći introspekcije
i u brzini obrade informacija
- Razumevanje odnosa: kada se u svesti pojave ideje postoje
individualne raylike u sposobnosti da se uoče odnosi među njima
- Uviđanje korelata: Kada se u svesti pojavi ideja i određeni odnos postoje
razlike u sposobnosti da se uvidi korelativna ideja
Limun je kiseo, a šećer je ....
 Teorija primarnih mentalnih
sposobnosti-Terston
• S-prostorna sposobnost
• P-perceptivni faktor
• N-numerički faktor
• V-verbalni faktor
• M-faktor pamćenja
• W-verbalna fluentnost
• I-faktor induktivnog zaključivanja
 Gilfordov model strukture
inteligencije
• tri dimenzije inteligencije:
1.operacije (kognicija, memorija, divergentno
mišljenje, konvergentno mišljenje, evaluacija)
2.sadržaji (figuralni, simbolički, semantički,
ponašajni)
3. produkti (jedinice, klase, relacije, sistemi,
transformacije, implikacije)
 Vernonova hijerarhijska teorija
sposobnosti

Opšti faktor G

Širi grupni faktori V:ed K:m

Uži grupni faktori II II II I I I I II

Specifični faktori IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII

 Katel-Hornova teorija fluidne i
kristalizovane inteligencije
Fluidna inteligencija nezavisna od edukacije i
akulturacije – meri se testovima slobodnim od
kulture, pokazuje tendenciju opadanja u odraslom
dobu i starosti
Kristalizovana inteligencija – zavisi od učenja i
akulturacije-testovi znanja, opšte informisanosti,
verbalne sposobnosti
Gardnerova teorija o sedam vrsta
inteligencije
• Howard Gardner koristi podatke o
lokalizovanim oštećenjima mozga, o
specifičnostima razvoja pojedinih
sposobnosti, karakteristikama
intelektualnog funkcionisanja mentalno
zaostalih i intelektualno nadarenih...
Gardnerova teorija o sedam vrsta
inteligencije
Vrsta inteligencije
Lingvistička inteligencija
Logičko-matematička inteligencija
Spacijalna inteligencija
Muzička inteligencija
Telesno-kinestetička inteligencija
Interpersonalna inteligencija
Intrapersonalmna inteligencija
Aktivnosti u kojima se ispoljava
Razumevanje pojmova, čitanje,
pismeno izražavanje ideja
Rešavanje matematičkih problema,
logičko zaključivanje
Snalaženje u prosoru, tumačenje mapa,
raspored predmeta u prostoru
Pevanje, sviranje, komponovanje,
procena muzičkog dela
Plesanje, sportske aktivnosti
Razumevanje ponašanja, emocija,
motiva
Razumevanje sebe i sagledavanje
mogućnosti menjanja sebe