Техничка школа Шабац

Предмет: Основе рачунарства у облаку

Виртуелизација мреже

Објединили ученици: проф. Никола Беговић

Немања Ђукић
Никола Јовановић
Садржај
• Шта је виртуелизација?
• Како ради виртуелизација?
• Увод у мрежну виртуелизацију
• Мрежну виртуелизација
• Типови
• Конфигурисање и умрежавање вируелних хостова
• Закључак
 Шта је виртуелизација?

• Виртуелизација представља креирање виртуелног слоја између рачунарског

хардвера и софтвера који је на њему инсталиран.
• Она омогућава да један физички сервер поделимо на више логичких сервера
при чему сваки може да покрене свој индивидуални оперативни систем
независно од осталих.
• Рад једног виртуелног система не утиче на рад другог виртуелног или хост
оперативног система
 Како ради виртуелизација?

• Концепт виртуелизације је од експеримента за тестирање израстао у врло

ефикасно решење које се примењује на серверима у продукцији.
• Разликујемо два основна типа виртуелизација: ТИП I и ТИП II (тестирање)
 Како ради виртуелизација?

• ТИП II је старији и захтева да на компјутерима буде инсталиран стандардни оперативни

систем који би постајао хост ОС инсталацијом хипервизора.
• Хипервизор је софтвер који управља хардверским ресурсима и виртуелним машинама.
Покреће се упоредо са ОС и ствара могућност да се на хост ОС инсталирају остали guest ОС,
који могу да се покрећу упоредо и заједнички да користе ресурске хардвера.
• Овај тип архитектуре захтева да се за сваку појединачну виртуелну машину креира посебно
виртуелно окружење,што захтева додељивање тачно одређене меморије и простора на хард
диску.
• Овај тип погодан је за тестирање,али не и за сервере који се активно користе.
• Примери оваквих хипервизора су:
-VMWare Workstation
-Microsoft Virtual PC
-Oracle VirtualBox.
 Како ради виртуелизација?

• ТИП I архитектуре је напреднији тип у којем се хипервизор

налази као слој између физичког хардвера и ОС. Хипервизор
у овом случају креира посебна окужења за сваког „госта“ које
називамо партицијама.
• На свакој партиције је могуће инсталирати посебан ОС који
приступа физичком хардверу путем хипервизора.
• У овом случају управљање ресурсима је динамично и
омогућава да једна виртуелна машина позајмљује другој
меморију или простор на диску у зависности од потреба

Најпознатији хипервизори који се тренутно нуде на тржишту су:

1. Vmware- vSphere, vCenter,vPlayer;
2. Microsoft HyperV
3. Citrix XenServer, XenDesktop
4. Oracle VM Server, VirtualBox
5. Paralleles (MAC)
 Увод у мрежну виртуелизацију

• Применом мрежне виртуелизације могуће је на једној физичкој мрежи

направити више виртуелних мрежа или комбиновати ресурсе више физичких
у једну виртуелну мрежу.
• Виртуелна машина је опремљена виртуелном NIC картицом (Network
Interface Card)
• NIC картица је повезана или са физичком NIC картицом или са виртуелном
мрежном инфраструктуром у оквиру хипервизора.
• Данас већина хипервизора имплементира виртуелне мреже у неком облику.
• Постоје и Open vSwitch,мултиплатформе виртуелних свичева
 Увод у мрежну виртуелизацију

• Виртуелизација мреже успоставља виртуелни мрежни адресни простор.

• Постоје два типа вирт.мреже: екстерна и интерна

• Екстерна: у њој се локалне мреже комбинују или деле у виртуелне мреже са

циљем постизања ефикасности код великих корпоративних мрежа. Главне
технологије су мрежни комутатори са подршком за VLAN технологију.
Користећи VLAN-ове администратор може подесити системе који су повезани
у исту физичку локалну мрежу, у различите локалне мреже. Такође различите
физичке мреже се могу комбиновати у једну виртуелну мрежу.

• Интерна: користи се на једном систему са виртуелним машинама и pseudo

интерфејсима,како би се креирала виртуелна интерна мрежа на једном
серверу.
 Мрежна виртуелизација

• Пример: Фалкутет са три виртуалне мреже од којих је једна намењена

администрацији, друга професорима и трећа студентима. У позадини
виртуелних мрежа је једна физичка мрежа са рутерима,свичевима и осталим
мрежним уређајима.

• Корисници ових виртуелних мрежа могу, али и не морају да деле мрежне

уређаје.
 Типови виртуелизације мреже

• Virtual LAN – смишљен је како би се смањио број колизија и ниво саобраћаја

виртуелном поделом на мање делове. Администратори најчешће примењују
Virtual LAN да би контролисали броадкаст домене,али и да би контролисали
интеракцију између уређаја на различитим мрежним сегментима.
 Типови виртуелизације мреже
• VIP (Virtual IP) – представља адресу која није додељена конкретном уређају
или мрежном интерфејсу. Обично се додељује мрежном уређају који се налази
на путу протока одређеног мрежног саобраћаја. Долазни пакети се шаљу на
VIP адресу, али се преусмеравају на IP адресу правог интерфејса уређаја.
Користи се када је потребно обезбедити високу доступност.

• VPN (Virtual Private Network) – обезбеђује безбедну комуникацију и пренос

података и других информација кроз јавну мрежу. Омогућава пренос високо
поверљиве, осетљиве информације кроз такву средину. VPN представља и
јефтину алтернативу за изнајмљене линије између компанија и њихових
удаљених јединица. Омогућава запосленима да са било које локације
приступе безбедно подацима на компанијским серверима.