Додатни рад у настави српског

језика и књижевности
Проф. др Зона Мркаљ,
Филолошки факултет
Универзитета у Београду
 Из програмског документа
• За додатни рад опредељују се ученици од IV до VIII
разреда основне школе изнадпросечних способности и
посебних интересовања за наставу српског језика,
односно за продубљивање и проширивање знања из
свих или само појединих програмско-тематских
подручја редовне наставе (књижевност, језик, култура
изражавања, филмска и сценска уметност). То су они
ученици чија се знања, интересовања и даровитост
изразитије испољавају већ у I, II и III разреду. Такве
ученике уочавају, прате и подстичу наставници
разредне наставе и педагошко-психолошка служба
школе све до IV разреда када се први пут организује
додатни рад (изводи се све до завршног разреда).
 Број часова
• Додатни рад се организује и изводи за ученике од
IV до VIII разреда, један час недељно током целе
наставне године. Изузетно је важно да се започета
динамика додатног рада одржи док се не реализује
утврђени програм. Уколико се, изузетно, додатни
рад организује само у једном делу наставне године,
пожељно је да се интересовање даровитих ученика
за овај рад доцније не гаси, односно да се они
подстичу на самостални рад другим формама рада
(нпр. појачаном индивидуализацијом рада у
редовној настави, давањем посебних задатака,
ангажовањем у одговарајућим слободним
активностима и др.).
 Циљеви
• Додатни рад - заснован на интересовању ученика за проширивање и
продубљивање знања, умења и вештина - непосредније активира
ученике и оспособљава их за самообразовање, развија њихову машту,
подстиче их на стваралачки рад и упућује на самостално коришћење
различитих извора сазнања. Под руководством наставника ученици се
у додатном раду самостално служе књижевном и некњижевном
грађом (у учењу и истраживању), те припремају и излажу своје радове
(усмене, писмене, практичне) пред својом групом, разредом или
целом школом. Знања, умења и вештине које су стекли
истраживачким, индивидуалним и групним радом ученици користе у
редовној настави, слободним активностима и у другим приликама
(конкурси, такмичења, школске и друге приредбе). Ученике који се
посебно истичу у додатном раду треба и посебно стимулисати
(похвале, награде, стипендије за даље школовање, упис у
одговарајућу средњу школу и др.).
 Програм рада
• Уочавање потенцијално даровитих ученика у овој области остварује се
непосредним праћењем од стране наставника разредне и предметне
наставе, анализом радова ученика и остварених резултата на
смотрама, такмичењима, интервјуисањем ученика и родитеља и
применом одређених инструмената од стране школског
психолога/педагога. На основу добијених резултата праћења и
испитивања, интересовања и жеља даровитих ученика и напред
наведених оријентационих садржаја, наставник заједно са ученицима
утврђује (конкретизује) програм додатног рада с групама или
појединим даровитим ученицима. Програмом рада обухватају се
сегменти оријентационих садржаја програма (зависно од
интересовања и жеља ученика: сва подручја или само књижевност,
односно језик, односно култура изражавања, односно филмска или
сценска уметност). То значи да наставник није обавезан да с
појединцем или групом ученика оствари оријентационе програмске
садржаје у целини. Битно је да планирани програмски садржаји буду у
складу са интересовањима и жељама ученика, као и са расположивим
годишњим фондом часова.
 Облици рада
• Додатни рад из српског језика може се реализовати као индивидуализовани
(примерен појединим ученицима) и групни (за групе ученика једног или више разреда
који се посебно интересују за исте програмске садржаје додатног рада). Зависно од
интересовања ученика и програмских тема, групе се могу мењати (флексибилност
састава групе).
 Улога наставника
• Улога наставника у додатном раду је специфична. У сарадњи
са учеником (евентуално, родитељима и школским педагогом /
психологом) наставник утврђује конкретан програм додатног
рада (у развијеним школама програм може да утврди и стручни
актив наставника српског језика у разредној и предметној
настави). Реализујући програм додатног рада, наставник за
сваку од одабраних тема проналази и примењује најпогодније
облике и методе рада, пре свега оне које у највећој могућој
мери активирају све потенцијале ученика, а нарочито оне који
омогућавају развој креативности ученика. Током додатног рада
наставник се поставља као сарадник који стручно помаже рад
појединца или групе: упућује и усмерава, помаже да се дође до
правих решења, закључака и генерализација. Однос ученика и
наставника у додатном раду је сараднички, непосреднији и
ближи него у редовној настави, заснован на узајамном
поверењу и поштовању.
 Праћење рада
• У додатном раду са ученицима наставник прати и евидентира
њихов развој и напредовање, усавршава утврђене програме,
открива нове могућности индивидуализације рада (проблемски
задаци, истраживачки радови, програмиране и
полупрограмиране секвенце, коришћење књижевне и
некњижевне грађе и разних апарата и техничких помагала и
др.), те врши уопштавање и примену стечених знања, умења и
вештина у различитим ситуацијама. Обезбеђује укључивање
ученика у организоване облике рада ван школе (конкурси,
смотре, такмичења). За сваког ученика води досије у који уноси
битне податке о његовом напредовању у развоју, те се стара да
тај досије прати ученике пре уписа у средњу школу.
 Самоопредељивање
• Ученици се самостално опредељују за додатни рад из српског
језика (могу бити мотивисани, али никако присиљавани на то).
Приликом опредељивања ученика за додатни рад, објективно
треба проценити мотиве који су утицали на њихову одлуку (у
обзир долазе само стварно надарени ученици, оцене из српског
језика, а жеље ученика и родитеља не представљају пресудан
фактор, јер не мора у сваком одељењу да буде даровитих
ученика за овај предмет, талентованих за све предмете и
области). Ученик остаје укључен у додатни рад онолико
времена (година) колико жели. Посебно треба водити рачуна о
томе да се даровити ученици не оптерећују изнад њихових
стварних могућности и жеља (довољно је да ученик, уз редовну
наставу, буде ангажован још само у једном виду васпитно-
образовног рада – додатном раду, на пример, из овог
предмета).
 Садржај додатног рада у осмом разреду
Језик и језичка култура
• Синтаксичка анализа компликованијих реченица.
• Усмено расправљање на теме из свакодневног живота. Писање
аргументативних текстова с коришћењем литературе.
• Вежбе у говорништву. Кратко, садржајно и језгровито излагање о
одређеној теми за одређено време, пред аудиторијумом.
• Анализа реклама с телевизије, из новина и часописа, с рекламних
паноа.
• Самостално проналажење примера бирократског језика и његово
„превођење“ на обичан језик.
• Самостално састављање дијаграма и графикона.
• Проучавање локалног говора. Самостални радови ученика о локалном говору
(читање одговарајуће литературе; сакупљање грађе; писање рада и његово
објављивање у школским гласилима).
 Садржај додатног рада у осмом разреду
Књижевност
• Карактеризација ликова увидом у форме приповедања.
• Језичкостилска анализа као интеграциони чинилац интерпретације
књижевноуметничког текста.
• Истраживачки рад на речницима (Српски рјечник Вука Стефановића
Караџића, Речник МС, Речник књижевних термина, Речник
симбола...).
• Обједињујући и поредбени чиниоци у обради одабраних
књижевних текстова (компаративни приступ).
• Драматизација прозног текста.
 Средња школа
Област 1: Усмена комуникација (А1)
• Напредни стандард (ниво)
• Списак знања, вештина и ставова карактеристичних за напредни ниво

• CJK.3.1.1. Дискутује о сложеним темама из језика, књижевности и културе које

су предвиђене градивом; дискутује о смислу и вредностима књижевног дела.
•
• СЈК.3.1.2. У стању је да излаже у званичним ситуацијама, јавно и пред већим
аудиторијумом на сложене теме из језика, књижевности и културе које су
предвиђене градивом; има развијене говорничке (ораторске) вештине;
претпоставља различите ставове аудиторијума и у складу с тим
проблематизује поједине садржаје; препознаје и анализира вербалну и
невербалну реакцију саговорника одн. аудиторијума и томе прилагођава свој
говор.
•
• CJK.3.1.3. Слуша говорника процењујући садржину и форму његовог говора и
начин говорења.
 Област 2: Писана комуникација – Вештина читања
и разумевање прочитаног (А1)

•
Напредни стандард (ниво)
• Списак знања, вештина и ставова карактеристичних за напредни ниво
•
• CJK.3.2.1. Организује, класификује, уопштава и на сличан начин обрађује информације из
неуметничког и књижевноуметничког текста на основу задатог и/или самостално постављеног
критеријума.
•
• CJK.3.2.2. Процењује колико сложенији неуметнички текст успешно преноси информације
публици којој је намењен, које информације недостају; издваја доказну грађу на којој аутор
заснива ставове и одређује средства помоћу којих аутор износи ставове; уочава ауторове
грешке у закључивању.
•
• CJK.3.2.3. Процењује сложеније стилске поступке у књижевноуметничком, књижевнонаучном
и неуметничком тексту; пореди стилске поступке у два сложена текста (или више њих).
•
• CJK.3.2.4. Изграђује свест о себи као читаоцу – развија читалачку ауторефлексију (разуме улогу
читања у сопственом развоју; има свест о својим читалачким способностима...).
 Област 3: Писана комуникација – Писано
изражавање (А1)
• Напредни стандард (ниво)
• Списак знања, вештина и ставова карактеристичних за напредни ниво
•

• CJK.3.3.1. Пише композиционо, логички складно есеј (нпр. о савременом

књижевном делу) и стручни текст (нпр. на неку граматичку тему).
•
• СЈК.3.3.2. Пише резиме сложенијег текста.
•
• CJK.3.3.3. Аналитички редигује своје и туђе текстове (с обзиром на стил,
композицију, жанр и проблематику).
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
 Област 4: Језик (А1)
Стандард
Област: ЈЕЗИК
• Напредни стандард (ниво)
• Списак знања, вештина и ставова карактеристичних за напредни ниво

• CJK.3.4.1. Разуме да постоји тесна веза између језика и мишљења; разуме појам
категоризације. Познаје конверзационе максиме (квалитета, квантитета, релевантности
и начина); разуме појам информативне актуализације реченице и зна како се она
постиже; разуме појам текстуалне кохезије.
•
• CJK.3.4.2. При подели речи на слогове позива се на правила; акцентује једноставније
примере.
•
• CJK.3.4.3. Има детаљнија знања о морфологији у ужем смислу и творби речи у српском
језику (дели реч на творбене морфеме у сложенијим случајевима и именује те
морфеме).
•
• CJK.3.4.4. Има детаљнија знања о употреби падежа и глаголских облика; уме да
анализира компликованије реченице грађене по различитим моделима; познаје
специјалне независне реченице; познаје различита решења у вези с конгруенцијом.
•
• CJK.3.4.5. Има основна знања о речницима и структури речничког чланка.
•
 Област 5: Књижевност (А1)
• Напредни стандард (ниво)
• Списак знања, вештина и ставова карактеристичних за напредни ниво
•
• СЈК.3.5.1. Познаје дела из обавезног школског програма, као и додатне (изборне) и факултативне
текстове; смешта их у контекст стваралачког опуса и књижевноисторијски контекст.
•
• СЈК.3.5.2. Употребљава књижевнотеоријску терминологију у тумачењу књижевних дела која су
предвиђена школским програмом и других дела различитих жанрова, изван школског програма.
•
• СЈК.3.5.3. У процесу тумачења књижевног дела, одабира, примењује и комбинује адекватне методе
унутрашњег и спољашњег приступа.
•
• СЈК.3.5.4. Уочава и тумачи поетичке, лингвистичке, естетске и структурне особине књижевних
текстова.
 Књижевност
• СЈК.3.5.5. Дефинише и тумачи основне елементе књижевности као дискурса у односу на
остале друштвене дискурсе.
•
• СЈК.3.5.6. Примењује и вреднује књижевноисторијске и поетичке одлике стилских
епоха, праваца и формација у развоју српске и светске књижевности при тумачењу
књижевних дела уопште.
•
• СЈК.3.5.7. Самостално уочава и тумачи проблеме у књижевном делу и своје ставове уме
да аргументује на основу примарног текста и литерарно-филолошког контекста.
•
• СЈК.3.5.8. Критички користи препоручену и самостално изабрану секундарну литературу
(књижевноисторијску, критичку, аутопоетичку, теоријску) у тумачењу књижевног дела.
•
• СЈК.3.5.9. На основу дела српске и светске књижевности (у обавезном и сопственом
избору) развија (шири) читалачка знања, примењује стратегије читања које су
усаглашене са типом/жанром књижевног дела и развија језички, литерарни, културни и
национални идентитет.
 Таленти у средњој школи
• Истраживачки рад;
• техника академског писања;
• групни рад на пројектима;
• оригинално стваралаштво;
• интердисциплинарност;
• корелације;
• стручна путовања;
• библиографски рад;
• часописи;
• секције.
 Примери корелација 1
• средњовековна уметност код Срба (12. и 13. век):
архитектура (Студеница, Жича), фреско-сликарство
(Милешева, Сопоћани), књижевност (Мирослављево
јеванђеље, житија светитеља); српскословенски језик;
• српска уметност 1300–1371: архитектура (Грачаница),
скулптура (Дечани), фреско-сликарство (Старо
Нагоричано, Дечани). Иконе и минијатуре. Народна
епска поезија;
• српска уметност 1371–1459: архитектура (Раваница),
рељефна декорација и полихромија у обради фасаде
(Каленић), фреско-сликарство (Манасија). Српски
манастири у књижевности;
 Примери корелација 2
• опште одлике барока код Срба: архитектура
(манастири Фрушке горе). Улога наставника
књижевности у припремању радног материјала за
ђачке екскурзије;
• настанак модерне српске државе. Први српски
устанак (Карађорђе Петровић). Народне епске
песме новијих времена. Слика српских кнезова у
Мемоарима Проте Матеје Ненадовића;
• Други српски устанак и стицање аутономије (Милош
Обреновић). Однос Милоша Обреновића и Вука
Стефановића Караџића (Миодраг Поповић, Вук
Стефановић Караџић);
 Примери корелација 3
• стварање државе у Црној Гори (цетињска митрополија, Петар I,
Петар II Петровић Његош, књаз Данило и књаз Никола). О
Његошу као јунаку дела Писма из Италије Љубомира
Ненадовића. Историјска основа Горског вијенца П. Петровића
Његоша;
• ослободилачки ратови 1876–1878. године и стицање
независности Србије. Одабрана поезија Ђуре Јакшића.
Романтизам у српској уметности;
• академски реализам у српској уметности (сликари Ђорђе
Крстић, Паја Јовановић и Урош Предић; вајар Петар Убавкић.
Приповедна проза српских реалиста;
• Србија од 1878. до 1903. године (проглашење краљевине,
Милан и Александар Обреновић, политички живот и
модернизација Србије). Сатирични и хумористички
књижевноуметнички текстови;
 Примери корелација 4
• Србија у балканским ратовима и у Првом светском рату.
Одабране песме Милутина Бојића и Владислава Петковића
Диса;
• стварање заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца и њено
постојање до 1941. године (политички, економски и културни
живот, Александар и Павле Карађорђевић). Преглед значајних
аутора и литерарних остварења хрватске и словеначке
књижевности;
• Југославија у Другом светском рату. Стваралаштво Бранка
Ћопића, Добрице Ћосића и других значајних писаца;
• Југославија после Другог светског рата (политички, економски и
културни живот до распада СФРЈ 1991. године). Значајни писци
и дела из тог периода;
 Примери корелација 5
• модерна и савремена уметност – правци и представници (Надежда
Петровић, Петар Коњовић, Милена Павловић Барили, Мића Поповић,
Марко Челебоновић, Петар Лубарда, Влада Величковић, Љуба
Поповић, Оља Ивањицки...);
• допринос националне културе светској баштини (књижевност, музика,
ликовна и примењена уметност, драмска и филмска уметност,
телевизијско стваралаштво...);
• велика имена српске културе и науке која истовремено припадају и
светској култури (Иво Андрић, Милош Црњански, Никола Тесла,
Михаило Пупин, Милутин Миланковић, Данило Киш...);
• основне природно-географске одлике Србије (рељеф, клима,
хидрографија, биљни и животињски свет). Национални паркови и
заштита животне средине. Научнопопуларни и информативни
текстови (читање, разумевање, издвајање битних информација;
издвајање кључних речи; стварање сажетка...);
 Примери корелација 6
• становништво Србије (број, густина насељености, природни
прираштај, миграције, структура – национална, језичка, верска, полна,
радна, старосна). Раслојавање језика. Сеобе под Арсенијем
Чарнојевићем (Сеобе I, Милош Црњански);
• опште привредно-географске карактеристике Србије (географске
основе развоја пољопривреде, извори енергије и рудно богатство,
индустријске гране и центри, саобраћај и важније саобраћајнице,
туристички ресурси и туристички центри. Читање текстова
нелинеарног типа;
• уметничке, народне и староградске песме за певање, на текстове
народне и ауторске књижевности; однос мелодије и стиха; слушање
вокално-инструменталне музике (опера Коштана, Петар Коњовић,
Шеста и Једанаеста руковет, Стеван Мокрањац, опера Косово, Д.
Јенко, Ђидо – комад са певањем, Д. Јенко); композиције за певање и
слушање: Боже правде, национална химна; Химна светом Сави; Тамо
далеко; Креће се лађа француска; Марш на Дрину...
 Уџбеници
• У радној апаратури у неким уџбеницима, уз књижевноуметничке текстове,
наговештено је која се књижевна дела могу компаративно проучавати. Наглашена је
улога организовања посета знаменитим задужбинама и музејима (Музеј Вука и
Доситеја, Муселимов конак, Музеј Првог српског устанка у Ваљеву, задужбине Вука
Караџића, Доситеја Обрадовића, Иве Андрића, Милоша Црњанског, Десанке
Максимовић, Вукова кућа у Тршићу, Бранковина, Музеј Николе Тесле, Народна
библиотека Србије, Универзитетска библиотека и др. У нове уџбенике се уводе и типови
нелинеарних текстова чије разумевање је предвиђено Стандардима за крај обавезног
образовања (нпр. мапа са топонимима у вези са именом Светог Саве; класификационе
таблице; „путевима“ Доситеја Обрадовића или Вука Караџића; хронолошки попис
значајних људи и догађаја у одређеном историјском периоду и сл.). Многи аутори
анегдотски су сагледани помоћу одабраних примера из секундарне литературе.
Истакнути су значајни српски манастири (Милешева, Студеница, Сопоћани, Грачаница,
Хиландар) и успостављене су континуиране везе између историјских, географских и
књижевноуметничких садржаја. Дат је избор значења појединог биља из српских
народних веровања о биљкама. Указано је на лепоту народне ношње српског народа
(Увела ружа, Борисав Станковић). Уз књижевноуметниче текстове укључене су и
врхунске илустрације дела најпознатијих домаћих и страних сликара.
• Видети: Предлог образовних стандарда за крај обавезног образовања (2010). Београд:
Министарство просвете. (www.mp.gov.rs). Програм за самостално полагање завршног
испита у вези са Образовним стандардима за крај обавезног образовања (2010).
Београд: Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања. (www.ceo.gov.rs).
Крај