ТРАГОМ ПЕСМЕ

Унутарпредметна и међупредметна
корелација у настави српског језика
у иностранству
Ненад Милосављевић
На истом часу најчешће се налазе ученици различитог…

 Узраста (од 6 и по до 17 година)

 Разреда (од I до VIII)
 Предзнања
 Нивоа владања српским језиком (укључујући и неговорнике)
 Нивоа умора, различитих радних навика, потреба, понашања,
различите мотивације за рад и односа према националном идентитету
Час је лакше реализовати уз

 Интегративну наставу (ученици истовремено проучавају различите

наставне предмете)
 Пројектну наставу (сваки ученик доприноси тимском раду на
одређеној теми у складу са својим могућностима и задужењем које је
добио)
 Индивидуализовани облик рада (ИОП, али без пратеће
администрације и папирологије)
 Партнерски облик рада (рад у пару, ученик-помагач, ученик-
преводилац)
 Очигледну наставу (коришћење звучних и визуелних материјала,
настава „на лицу места“…)
 Корелацију (повезивање садржаја из различитих наставних области)
Зашто је песма погодна као предложак за рад:

 На краћој текстуалној форми ученици имају већу фокусираност

 Богаћење културног, духовног, емотивног, етичког и креативног света детета
 У различитим облицима, стихови, риме и песме су свуда око нас
(националне химне, књижевност, фолклор, дечје игре, популарне песме
стопљене с музиком)
 Могућност индивидуалних интерпретација и различитих доживљаја
 Развијање читалачких навика
Примери песама за обраду на часу

Иностранст
Песме Србија
во
Средњи узраст
Лето на висоравни, Стеван Раичковић V разред
ученика
Средњи узраст
Шљива, Милован Данојлић VI разред
ученика
Манасија, Васко Попа
Симонида, Милан Ракић Старији узраст
VII разред
Даворје на Пољу Косову (одломак), Ј. Стерија ученика
Поповић
Кораци у приступу песми на часу

1. Мотивациони 2. Читање 3. 4.
разговор са песме Интерпретација Унутарпредметн
најавом песме а корелација
песме и
предмета
разговора Први утисци Језичко-
стилска Међупредметн
анализа а корелација
Представљање песме
песника Објашњење
непознатих речи Естетска Међушколска
и израза (путем анализа корелација
нагађања од песме
стране ученика)
Ваннаставна
корелација
Стеван Раичковић Милован Данојлић

Лето на висоравни Шљива

На висоравни, где је сјало Шљива се буди крајем априла,
Од сунца све ко огледало, Развија широка, пребела крила,
Чини се сад да неће стати На крају села, уврх голети,
Киша и сунце опет сјати. Она се спрема да полети,

Ал преста... Тек са лишћа смокве Ал заспи. Пробуди се тек у јуну,

Цеде се капи. Дрхте локве. И осети: крошњу, тешку и пуну.
И већ од сунца блесну кришом: Клонуле, повијене, гране се муче.
Корњачин оклоп опран кишом. Криве се стабла, ко во сред вуче.

У јулу, плод се на земљу сруши,

И шљиви ко да лакне на души.
Одскочи крошња увис, ко да је
Побегла из загушљиве неке одаје.

Тако преспава јесен и зиму

Тиха, загледана у даљину.
Лето на висоравни, С. Раичковић

Интерпретација и анализа
песме
 Из колико песничких слика се састоји ова песма?
Лето на висоравни
 Које појединости чине коју песничку слику?

 Како изгледа прелаз из једне песничке слике у наредну? На висоравни, где је сјало
Од сунца све ко огледало,
 Колико пута се теби/вама учинило да се неке појаве
никада неће окончати, па им ипак угледамо крај? Наведи Чини се сад да неће стати
неке примере! Шта на основу тога можемо закључити? Киша и сунце опет сјати.
 У каквој су вези сунце, киша, бара, лишће и корњача?
Како их песник повезује у целину? Ал преста... Тек са лишћа смокве
Цеде се капи. Дрхте локве.
 Којим стилским средствима песник приказује те детаље? И већ од сунца блесну кришом:
 Који детаљ је теби најинтересантнији? Корњачин оклоп опран кишом.

 Уочавају ли се лако ти детаљи? Зашто нам често

промичу? Ко нам скреће пажњу на њих?
Шљива, М. Данојлић

Интерпретација и анализа Шљива

песме
Шљива се буди крајем априла,
 Које се етапе у животу стабла шљиве помињу у песми?
Развија широка, пребела крила,
 Где још уочавамо такву цикличност? Где се у тој цикличности На крају села, уврх голети,
налази привидан крај? Она се спрема да полети,
 На кога/шта подсећа стабло шљиве у којој строфи?
Ал заспи. Пробуди се тек у јуну,
 На основу којих појединости то можемо закључити? И осети: крошњу, тешку и пуну.
Клонуле, повијене, гране се
 Којим стилским средствима то песник постиже? муче.
 Који, какав, колико дуг и тежак процес воћка пролази да би Криве се стабла, ко во сред вуче.
нам дала леп и укусан плод, који поједемо за минут?
У јулу, плод се на земљу сруши,
 Дешава ли се нешто слично у свету људи? Колико времена и И шљиви ко да лакне на души.
труда је потребно песнику да напише песму (коју прочитамо за
минут), или сликару на наслика лепу слику, музичару да Одскочи крошња увис, ко да је
укомпонује занимљиву мелодију, редитељу да направи филм, Побегла из загушљиве неке
глумцима да припреме представу…? одаје.
Унутарпредметна корелација

 Која глаголска времена се уочавају у песми/песмама (перфекат, футур I, аорист,

презент)? Какав је њихов допринос ефекту песничке слике?
 Фонетика (читањем и/ли казивањем песме вежбати изговарање и разликовање ћ и ч)
 Правопис и ортоепија
 Врсте речи
 Синтакса и падежи (субјекат, прави и неправи објекат и др.)
 Преписати песму ћирилицом са латиничног предлошка
 Преписати песму писаним словима ћирилице
 Међупредметна корелација (→интегративна настава?)
Моја отаџбина Србија
 Годишња доба у Србији. Повежи их са
променама на стаблу шљиве у песми!
 Шљива као симбол Србије (Давичо,
Ерић…)
 Облици рељефа (равница, брдо,
планина, висораван, голет…)
 Месеци у години, уз везивање за српске
традиционалне, државне, међународне и
црквене празнике
 Српска флора и фауна
 Воћарство у Србији
 Најпознатије висоравни у Србији (на
Златибору, Пештерска, Дивчибарска,
Власинска)
 Екологија и заштита животне средине
Основи културе српског народа
 Песма која се бави описивањем природе јесте
дескриптивна песма. Како се назива врста
слике која приказује природу?
 Најлепши су они пејзажи који нам указују на
неки детаљ у природи (у оквиру међушколске
корелације није згорег поменути или показати
најпознатије пејзаже светски познатих сликара
или најпознатијих сликара земље домаћина)
 Након тога приказати пејзаже најпознатијих
српских сликара (по могућству, истог уметничког
правца). На свакој слици битно је да ученици
именују детаље које је сликар нагласио.
 Ученици слушају и затим певају песму која
говори о природи (нпр. Ми идемо преко поља
или Киша пада, трава расте, гора зелени).
Клод Моне
Импресија рађања сунца
Клод Моне
Локвањи
Пол Гоген
Пејзаж из Арна
Винсент ван Гог
Житно поље са ципрусима
Надежда Петровић
Ресник
Надежда Петровић
Поље косовских божура
Сава Шумановић
Пролеће у шидским
баштама
Сава Шумановић
Пролеће у шидским
баштама
Сава Шумановић
Пролеће
Сава Шумановић
Липова алеја
Сава Шумановић
Пејзаж
Сава Шумановић
Жетва
Сава Шумановић
Сремски предео
Сава Шумановић
Пејзаж Вождовца
Сава Шумановић
Стара трешња
Сава Шумановић
Шид у зиму
Сава Шумановић
Шидска улица у снегу
Компаративна интерпретација и анализа песама
 Шта је заједничко у предмету певања све три песме?
 Каква расположења се преплићу у овим песмама?
 Шта песнике растужује, а шта задивљује?
 Шта је приказано као пролазно, а шта као непролазно?
 Зашто су све три песме родољубиве и мисаоне у исто време?
 Која боја се јавља у све три песме? Која је њена симболика?
 Која стилска средства користе сва три песника у овим песмама? Шта њима
постижу?
 Иако предметно и духовно блиске, песме имају различиту песничку форму. У чему
се огледају главне разлике међу њима?
 Које су појединачне поруке сваке од песама, а које поруке су заједничке?
Унутарпредметна корелација

 Песма Манасија не садржи знаке интерпункције. Упиши одговарајуће знаке

на местима где би требало да стоје! Шта сада јасније уочавамо у структури
песме?
 Које су неуобичајене речи у овим песмама?
 Те речи спадају у архаизме и позајмљенице. На основу њиховог порекла из
грчког, латинског и турског језика, шта сазнајемо о историји српског језика?
 Како су у српској народној књижевности приказани неки од догађаја и личности из
ових песама?
 Пронађи примере за свих седам падежа у датим песмама!
 Коју службу у реченици врши сваки од тих примера?
 Примере за које гласовне промене можемо пронаћи у овим песмама?
Међупредметна корелација (→интегративна настава?)
Моја отаџбина Србија
 Географија Србије: Где се у Србији налази
Манасија, где Призрен, а где Грачаница?
 Историја Срба: Када су се одиграли догађаји
приказани у овим песмама? Локализуј те
догађаје на хронолошкој мапи српске
историје!
 За која три српска владара се везују царски
град Призрен и два манастира у овим
песмама? Шта знаш о њиховој владавини и
заслугама?
 Свака од три песме има две временске
димензије (пре и после). Који је централни
историјски догађај у односу на који се односи
то пре и после? Зашто?
Основи културе српског народа
 Разлике између стилова градње српских
средњовековних цркава и манастира: рашка школа
(Жича и Милешева), српско-византијска школа
(Грачаница и Богородица Љевишка) и моравска школа
(Манасија и Раваница).
 Поред златне боје, која још боја доминира на српским
православним фрескама? Која је њена симболика?
 Какав је у песми однос неименованог зографа и тих
боја?
 У каквој се ситуацији данас налазе српски
средњовековни манастири? Како се тренутни и
недавни догађаји на Косову и Метохији могу читати
кроз поруке све три песме?
 Које опасности им прете српским манастирима на
Косову и Метохији? Како их заштити? Ко о њима
тренутно брине?
 Упореди Богородичину цркву у Паризу и српске
средњовековне манастире (у културној историји,
књижевности и недавним догађајима)!