3.1.3.

Напон
• Сва телу природи се под
дејством спољашњих сила
деформишу ( у мањој или
већој мери ). Промена облика
тела условљена је
поремећајем равнотеже
молекула тела ( растојање
између њих се смањује ),који
због тога настоје да се крећу
• Њиховом кретању се
супростављају унутрашње
силе ( међумолекуларне силе
), које теже да спрече или
ограниче деформацију тела.
• Да би конструкциони
елемент, или цела
конструкција, издржало
одређено оптерећење,
унутрашње силе не смеју
прећи одређену вредност (
која је различита за различите
материјале )
• Гранична вредност
унутрашњих сила одређује се:
експериментално или
рачунским поступцима који су
развијену у отпорности
материјала.
• Нека на посматрано тело делују спољашње силе (Fs1,
Fs2, ....., Fsi ). Као последица дејства спољашњих сила
јављају се одговарајуће унутрашње силе, односно
посматрано тело се налази у напрегнутом ( напонском
) стању. Распоред унутрашњих сила у посматраном
пресеку је у општем случају различит и зависи од
начина деловања спољашњих сила.
• Ако се уочи елементарна површина Аi око тачке О, на
њу ће деловати одговарајућа елементарна унутрашња
сила Fui . Да би се могла упоређивати напрезања у
материјалима, унутрашње силе се изражавају у облику
силе по јединици површине пресека па је:

•  F
pi  ui
Ai
Ако величина елементарне површине Аi тежи
нули, количник поприма граничну вредност p,
који се назива вектор напона у тачки О ( или
вектор специфичног оптеречења ). Напон се,
условно може дефинисати и на једноставнији
начин:
• Напон је однос величине унутрашње силе и
површине уоченог пресека на коју унутрашња
сила делује.
• Јединица за напон је Паскал:
• 1 Pa = 1 N/m2
• У општем случају, вектор напона има различите
вредности: у различитим тачкама тела и за
различите пресечне равни, па свакој тачки тела
одговара бесконачан број вектора напона
• Стање напона у посматраној тачки О тела
одређено је свим векторима напона у
посматраној тачки.
• У зависности од вектора напона, стање напона у
тачки може бити:
– Просторно,
– Раванско и
– Линијско.
• Вектор напона у посматраној тачки тела, у
општем случају, може имати произвољан
положај у односу на пресечну раван. ( сл 246в).
Због тога се вектор напона разлаже на две
компоненте:
– Нормалну компоненту , која има правац нормале n
на пресечну раван, и
– Тангентну компоненту  која лежи у пресечној равни.
• Нормални напон  је компонента вектора напона
p у посматраној тачки О, која има правац нормале
на уочену пресечну раван.
• Тангенцијални напон ( сничући напон ) је
компонента вектора напона p посматраној тачки О
тела, која лежи у уоченој пресечној равни.
• Тангенцијални напон се
даље може разложити на
две међусобно управне
компоненте

• 1и 2 и тада се напон
назива тотални
тангенцијални напон.
• Постоје пресечне равни у којим нема
тангенцијалне компоненте напона већ постоји
само нормална компонента. У овом случају се
нормални напон  поклапа са укупним напоном
p, па се овакви напони називају главни напони.