Аустралија и Океанија

(Commonwealth of Australia) (Oceania)

zastava

grb

Himna: Advance Australia Fair

(uspešna i poštena Australija)

Аустралија је држава на крајнјем југу наше планете, држава

кенгура и коала, Абориджина и европских доселјеника. Име
Аустралија потиче од назива terra australis , што значи јужна
землја
 1. Површина: 7 692 000 км²
2. Број становника: 21 000 000
3. Густина насељености: 3 ст./км²
4. Облик владавине: савезна
држава
5. Главни град: Канбера ( 350 000
ста.)
6. Градско становништво: 92%
7. БДП по становнику: 26 500$
8. Положај: налази се на
истоименом континенту
(КОНТИНЕНТ – држава) с
обалама на Индијском и Тихом
океану.
9. Чланица је Комонвелта ( на
челу државе је, формално,
британска краљица).

У овом делу света,поред

Аустралије,налази се и Океанија
која обухвата и велики број острва
и острвских група у Тихом
океану,међу којима су највећа
Нова Гвинеја,Северно и Јужно
острво Новог Зеланда и
Тасманија.
Остала оства су подељена у 3
групе:

Микронезија
Боже, чувај краљицу!
(engl. God, Save the Queen!) Меланезија
Himna Ujedinjenog Kraljevstva
I članica Komonvelta Полинезија
 Кенгури – заштитни знак Аустралије

PRIRODNA BOGATSTVA I PRIVREDA

Za razvoj poljoprivrede u Australiji i Okeaniji, osnov čine različiti klimatski

uslovikao i travnate površine, šume i topla mora bogata ribom.
Stare stene Australijskog kopna kao i venačne i vulkanske planine i stene
Okeanije raspolažu raznovrsnim i velikim rudarskim bogatstvom
i energeskim izvorima neophodnim za razvoj industrije. Od kolonizacije do
prvog svetskog rata, Australija je bila većim delom agrarna zemlja
. Uz poljoprivredu se vršila i eksploatacija ruda ali je industrija bila slabo
razvijena.
Po svojim poljoprvrednim proizvodima Australija je i danas veoma
poznata.
Glavni grad je Kanbera (388 000 st) koji se nalazi na visoravni Australijskih Alpa
u podnožju Mont Košćuško vrha.

aboridzini

Sidnej - najveći grad

Маори – староседеоци Новог Зеланда
• Prema šemi geografskog subregiona koji su objavile ujedinjene nacije, Okeaniji se
pridružuje deo osrva koji pripada indoneziji kao i Havaji koji su federalna država
SAD i ostrvske grupe u Indijskom okeanu koje pripadaju Australiji. Bez ovih
teritorija, Okeanija ima 12 nezavisnih država i 14 zavisnih teritorija pod upravom
Francuske, SAD, UK, Novog Zelada i Čilea.
• Okeanija je površine 555.798,6 km2ima 8.259.983stanovnika i gustina naseljenosti
je 14.86st/ km2
• Deo ostrva Indonezije je površine 499.852 km2 ima 4.211.532 stanovnika i gustina
naseljenosti je 8.4st/ km2
• Havaji su površine 28.311km2 ima 1.283.388 stanovnika i gustina naseljenosti je
45.3st/ km2
• Ostrva –teritorija Australiјe su površine 184km2 ima 3.911 stanovnika i gustina
naseljenosti je 21.69/ km2
Novi Zeland
(New Zealand)
Aotearoa (maorski)

zastava

grb

Himna
God, Defend New Zealand
( Bože čuvaj Novi Zeland )
• Novi Zeland
•
New Zealand (engleski)
Aotearoa (maorski)

• Državna himna:

• "God Defend New Zealand" • "God Save the Queen"

• Glavni grad Wellington
41°17′0″S, 174°27′0″E
• Najveći grad Auckland
• Službeni jezici engleski (95.9%)
maorski (4.2%)
• Vlada Unitarna parlamentarna ustavna monarhija
• - Monarh Elizabeth II
• Površina - Ukupno 268.021 km2
• Voda (%)1.6%
• Stanovništvo -
• Procena za 2016. 4,697,880
• Popis iz 2013. 4,242,048 -
• Gustina 17.2/km2
Боже, чувај краљицу!
• Valuta novozelandski dolar(NZD) (engl. God, Save the Queen!)
Himna Ujedinjenog Kraljevstva
• Vremenska zona NZST (UTC+12) - Leti (DST)NZDT (UTC+13) I članica Komonvelta

• Poz. Broj +64

• Web domen .nz
 Novi Zeland (engl. New Zealand, maor. Aotearoa, je ostrvska država u jugozapadnom delu Tihog okeana. Sastoji se od
dva velika ostrva ‒ Severnog i Južnog ‒ kao i većeg broja manjih ostrva. Zvanično ime države na maorskom je Aotearoa,
što se često prevodi kao „Zemlja dugog belog oblaka“. Novi Zeland je geografski najizolovanija država na svetu. Najbliži
sused, Australija, udaljena je 1.500 kilometara severozapadno od glavnih ostrva, preko Tasmanovog mora. Jedina
značajnija kopnena masa ka jugu je Antarktik, ka severu su Nova Kaledonija, Fidži i Tonga.
Zbog svoje izolovanosti Novi Zeland je jedno od poslednje naseljenih mesta na planeti. Tokom ove izolacije razvijen je
karakterističan diverzitet flore i faune. Najznačajniji je veliki broj jedinstvenih ptica, od kojih su mnoge izumrle dolaskom
ljudi i sisara. Sa umerenom morskom klimom, zemljište je uglavnom pokriveno šumom. Raznovrsnu topografiju zemlje
čine i oštri planinski vrhovi koji su rezultat tektonskog pomeranja tihookeanske i indo-australijske ploče.

Detalj holandske karte koja prikazuje zapadnu obalu Novog Zelanda pod imenom Nova Zeelandia (J. Janssonius, 1657.)

Novi Zeland se sastoji od 11 regiona, 67 teritorijalnih uprava u svrhu lokalne samouprave ali uz manje
ovlašćenja od nekadašnjih provincija. Na nacionalnom nivou vlast vrši kabinet ministara,
predvođen premijerom. Šef države je kraljica Elizabeta II koju predstavlja generalni guverner. Kraljevstvo
Novi Zeland čine još i Tokelau (zavisna teritorija), Kukova ostrva i Nijue (samoupravne teritorije u slobodnoj
asocijaciji) i Rosova teritorija(teritorijalna pretenzija Novog Zelanda na Antarktik). Novi Zeland je članica
međunarodnih organizacija OUN, APEK, Komonvelt, OESR, FPO i STO.
 Jezero Gunn
Smaragdna jezera, Mount Tongariro
Vulkan Maunt Taranaki na Severnom ostrvu
• Reljef
• Novi Zeland čine dva glavna i veći broj manjih ostrva, koja se nalaze blizu centra takozvane Vodene
hemisfere (nasuprot Kopnene čiji je centar u Francuskoj). Severno i Južno ostrvo razdvaja Kukov prolaz, širok
22 kilometra na najužoj tački. Osim ova dva ostrva, pet najvećih naseljenih ostrva su Ostrvo Stjuart, Četem
ostrvo, Ostrvo Veliki greben (u zalivu Hauraki), Ostrvo Durvil (u Marlboro moreuzu) i Ostrvo Vajheke (22 km
od Oklanda).
• Novi Zeland je dugačak (preko 1600 kilometara duž severo-severoistočne ose) i uzak (na najširem delu 400
kilometara između obala) sa približno 15.134 kilometara obale i ukupnom površinom od 268.021 kilometara. Zbog
udaljenih ostrva i duge obale, država je bogata morskim resursima. Ekskluzivna ekonomska zona je jedna od
najvećih na svetu i više od 15 puta je veća od površine samog Novog Zelanda.
• Vulkan Maunt Taranaki na Severnom ostrvu
• Južno ostrvo je najveća kopnena masa Novog Zelanda, i podeljena je uzdužno Južnim Alpima. Na njima se
nalazi više od 18 vrhova visine preko 3.000 metara, od kojih je najviši Maunt Kuk sa 3.754 metra što je i najviši
vrh na celom Novom Zelandu. U podnožju Južnih Alpa nalazi se oblast Fjordlend sa dubokim fjordovima, od kojih
je najpoznatiji Milford Saund. Severno ostrvo ima manje planinskih venaca ali ima veliki broj vulkan a.
Najaktivnija je vulkanska zona Taupo oko koje je formirana vulkanska visija koju obeležava najviši vrh Severnog
ostrva, Maunt Ruapehu (2,797 metara). Na ovoj visiji nalazi se i najveće jezero na Novom Zelandu, Taupo koje
se nalazi u kalderi jednog od najvećih supervulkana.
• Raznovrsnost topografije, a verovatno i pojavu kao kopna, Novi Zeland duguje tektonskom
pomeranju tihookeanske i indo-australijske ploče. Novi Zeland je deo Zelandije, mikrokontinenta veličine polovine
Australije, koji je postepeno potapan nakon odvajanja od Gondvane. Pre 25 miliona godina započela
je orogeneza „Kajokura“. Dokaz ovoga danas je vidljiv na Južnim Alpima koji su nastali u sklopu kontinentalne
kolizije duž Alpskog raseda. U drugim delovima granica ploča je obeležena subdukcijom jedne ploče ispod druge
što je proizvelo Pujsegurov rov na jugu, Hikurangi rov na istoku i Kermadekov i Tonga rov na severu.
 Klima
Novi Zeland ima blagu i umerenu morsku klimu sa srednjim godišnjim temperaturama od 10 °C na jugu do 16 °C
na severu. Istorijski maksimum je zabeležen u mestu Rangiora i iznosio je 42,4 °C a istorijski minimum je
zabeležen u mestu Renfarli i iznosio je −25.6 °C. Klima se razlikuje između regiona, pa je tako na zapadnoj obali
Južnog ostrva zastupljena izuzetno vlažna klima, u centralnim delovima vlada semiaridna klima a na samom
severu suptropska klima. Od sedam najvećih gradova, Krajstčerč je najsuvlji sa oko 640 mm padavina godišnje, a
sa oko duplo više najvlažniji je Okland. Okland, Velington i Krajstčerč imaju preko 2.000 sunčanih sati godišnje.
Južni i jugozapadni delovi Južnog ostrva imaju hladniju i oblačniju klimu sa oko 1.400 do 1.600 sunčanih sati;
severni i severoistočni delovi Južnog ostrva su najosunčaniji delovi i imaju u proseku 2.400 do 2.500 sunčanih sati

Jesen u Wellingtonu Centralni plato tokom zime

Plaža u zalivu Scorching tokom leta

Privreda
Novi Zeland ima savrsenu, prosperiternu razvijenu tržišnu privredu sa bruto društvenim proizvodom (paritet kupovne moći)
procenjenim na oko 28.250 američkih dolara po osobi.Valuta na Novom Zelandu zove se novozelandski dolar ili često
neformalno kao kivi dolar. Uz lokalne kovanice koristi se i na Kukovim ostrvima, Nijueu, Tokelauu i na Ostrvima Pitkern.Novi
Zeland se nalazi na petom mestu izveštaja UN o Indeksu humanog razvoja za 2011. godinu.[130]

Okland, poslovna zona slikana sa Rangitoto ostrva

 Većina Novozelanđana je evropskog porekla. Najveća manjinska grupa su domoroci Maori, a osim njih brojni su
doseljenici iz Azije i drugih država Polinezije. Engleski je najdominantiji jezik, dok maorski i novozelandski znakovni jezik
imaju status zvaničnog jezika. Kulturu Novog Zelanda uglavnom čine elementi maorske i kulture ranih britanskih
doseljenika. U ranom periodu evropskog doseljavanja slikarsku umetnost su uglavnom činili pejzaži i u manjoj meri portreti
Maora. U skorije vreme su popularizovane klasične maorske umetnosti poput duboreza, pletenja i tetovaža. Mnogi
umetnici danas kombinuju elemente maorskih i zapadnih tehnika u stvaranju jedinstvenih formi. Kultura Novog Zelanda je
dodatno proširena globalizacijom i povećanom imigracijom sa ostrva u Pacifiku i iz Azije. Ranzolik pejzaž Novog Zelanda
pruža mnoge mogućnosti za spoljne aktivnosti i korišćen je kao pozadina niza visokobudžetnih filmova.
Polinežani su naselili teritoriju današnjeg Novog Zelanda između 1250. i 1300. godine, pritom razvivši
karakterističnu Maori kulturu. Prvi kontakt Evropljana je bio 1642. kada je do obala doplovio Abel Tasman. Pojava krompira
i musketa je dovela do preokreta u maorskom načinu života, i kao posledica nastupili su međuplemenski Musketni
ratovi. Britanska imperija i Maori su 1840. potpisali Ugovor iz Vajtangija kojim je Novi Zeland posao britanska kolonija, a
Maori su dobili zaštitu od nadolazećih francuskih kolonizatora i samovolje kolonijalnih kompanija. Usledio je priliv velikog
broj imigranata iz Evrope što je dovelo do brojnih sukoba i naposletku Novozelandskih ratova, posle kojih je došlo do
masovne konfiskacije maorske imovine. Ekonomske krize su pratili periodi političke reforme, žene su dobile puno pravo
glasa tokom devedesetih godina 19. veka, a od tridesetih godina 20. veka formirana je socijalna država blagostanja.