Programiranje - Glodanje - Osnovni Ispravljeno

www.teximp.
rs Tel/fax: +381 11
Teximp d.o.o.
www.teximp.com Surčinski put 1b 7129 428, 7129 297
aleksandar.pandurovic@teximp.com Beograd Mob: 063 7 607 110
KURS PROGRAMIRANJA ZA
UPRAVLJA^KU JEDINICU HAAS
– glodanje –
(osnovni kurs)
dipl.maš.inž. Pandurović Aleksandar
www.teximp.rs
aleksandar.pandurovic@teximp.com
PROGRAMIRANJE – principi, načela
- STRUKTURA NU-SISTEMA
MERNI SISTEM
Numeričko programsko upravljanje Merni element
mašinama je upravljanje po programu u
MAŠINA UPRAVLJAČKA
alfa-numeričkom kodu, koji sadrži niz
komandi zapisanih u odre|enom jeziku ALATKA JEDINICA
radi obezbe|enja predvi|ene funkcije Pogonski motor
radnih organa masine. POGONSKI SISTEM
U zavisnosti od broja upravljanih koordinatnih osa, NU sistemi mogu biti 2, 2.5, 3, 3.5, 4, 4.5, 5 i više osni
Hijerarhijski posmatrano postoje sledeće osnovne vrste upravljanja:

- konvencionalno NC (Numerical Control);
- kompjuterizovano CNC (Computer Numerical Control);
- direktno DNC (Direct Numerical Control).
www.teximp.rs
Programiranje predstavlja pripremu i sastavljanje programa upravljanja (proces
programiranja), koji se u obliku niza komandi prenosi na upravljačku jedinicu
mašine (ručnim unosom, bušenom trakom, računarom, i td.).
Nizom komandi u programu definišu se geometrijski, tehnološki i pomoćni

uslovi koji su potrebni da bi se dobio željeni kvalitet i oblik radnog dela.
Programiranje se izvodi u ISO sitemu - sistem kodiranja za brojke, slova i oznake.
Svaki program sastoji se iz niza naredbi, odnosno blokova u kojima se

nalaze reči, a reči se sastoje od adrese i numeričkog podatka (slika dole).
PROGRAM PRIMER PROGRAMA
BLOK
RE^
NUMERI^KI
ADRESA
PODATAK
Osim adresa i numeričkih znakova

koriste se i razni drugi znaci - %, /, ( ), ;…
Adrese su ustvari komande

(FUNKCIJE) i označavaju se slovnim
oznakama G, S, F, M, T, D,…
www.teximp.rs
Najvažniji podaci koji su potrebni za izradu programa su:
- stezanje obratka;
- redosled zahvata i operacija;
- alati za obradu;
- tehnološki podaci;
- dimenzije izratka.
Da bi se odredila kretanja alata, na mašinu (obradak) se postavlja zamišljeni koordinatni

sistem. Njegov centar se postavlja po potrebi, zavisno od načina obrade i tolerancija.
Smerovi osa odre|eni su internacionalnim standardom, kao što je ISO/R 841 ili DIN 66217.
@eljeni pomaci alata tada su odre|eni kao tačke unutar tog koordinatnog sistema i moraju
se podudarati sa dimenzijama izratka.
Svako pojedinačno kretanje alata mora se napisati kao posebna instrukcija upravljanja,
zajedno sa pripadajućim tehnološkim podacima (br. obrtaja vretena, smer obtanja, korak…).
Zavisno od načina i mesta gde se pravi program, razlikujemo ručno i mašinsko programiranje.
Ručno programiranje obično se radi van mašine, a naknadno unosi program u memoriju
ukucavanjem sa tastature upravljačke jedinice (može se ručno programirati i direktno na mašini).
Mašinsko programiranje radi se na računaru uz pomoć CAD/CAM softvera, a program tako|e
naknadno unosi u memoriju mašine.
Eksterno unošenje programa na mašinu vrši se sa računara, ostvarivanjem standardne
komunikacije RS 232 (serijski port), ili, što je slučaj kod novijih mašina, unošenjem preko USB
porta koji se nalazi na samoj mašini.
www.teximp.rs
FUNKCIJE
- funkcije pojedinih adresa -
G - funkcije
G-funkcije, ili kako se nazivaju, uslovi puta, odre|uju kretanje alata tokom obrade.
Puna adresa G-funkcije obeležava se sa Gx, gde X predstavlja neki broj koji definiše datu
funkciju (adresu).
Na primer : G1, G28, G110 i td.
G-funkcije se dele na funkcije jednostavnog kretanja i funkcije složenog kretanja ili tzv. “cikluse”.
Jednostavne G-funkcije su one pomoću kojih mašina izvodi jedno kretanje ili operaciju – linearno,
kružno kretanje, čekanje u mestu, odlazak u referentnu tačku itd.
Složene G-funkcije ili ciklusi su one pomoću kojih mašina izvršava niz kretanja i radnji u okviru
jedne oblasti – ciklus dubokog bušenja, ciklus obrade žljebova, ciklus urezivanja navoja, itd.
Da bi mašina izvršavala ono što hoćemo, uz odre|enu G-funkciju moraju stajati i atributi koji
odre|uju pozicije alata ili neku drugu radnju, zavisno od vrste G-funkcije.
G01 X100. Y100. Z100.; G04 P5.; G43 H01 Z1. …..
www.teximp.rs
M - funkcije
M – funkcije su pomoćne funkcije pomoću kojih se ostvaruju razne pomoćne radnje mašine.
Mogu se podeliti na sledeće grupe:
- pomoćne funkcije za definisanje različitih vrsta zaustavljanja – stop komande;
- pomoćne funkcije glavnog vretena;
- pomoćne funkcije za definisanje područja broja obrtaja;
- pomoćne funkcije za upravljanje rashladnim sredstvom;
- pomoćne funkcije za izmenu alata;
- ostale, po potrebi definisane pomoćne funkcije.
T – adresa
T – adresa služi za memorisanje, odnosno pozivanje odre|enog alata. Na primer, T03 znači da smo pozvali alat
koji je memorisan u mašini pod rednim brojem 3.
H – adresa
H – adresa služi za memorisanje, odnosno pozivanje dužine datog alata koju mašina kompenzuje pri obradi. Na
primer, T03 H03 znači da je pozvan alat pod rednim brojem 3 sa poznatom dužinom koja je smeštena u registru
dužine alata pod rednim brojem 3.
D – adresa
D – adresa služi za memorisanje, odnosno pozivanje poluprečnika (ili prečnika) datog alata kojeg mašina
kompenzuje pri obradi. Na primer, T03 D03 znači da je pozvan alat pod rednim brojem 3 sa poznatim
poluprečnikom koji je smešten u registru poluprečnika alata pod rednim brojem 3.
www.teximp.rs
F – adresa
F – adresa služi za definisanje (zadavanje) koraka. Ako se drugačije ne zada, podrazumeva se korak u mm/min
S – adresa
S – adresa služi za definisanje (zadavanje) broja obrtaja glavnog vretena. Broj obrtaja se daje u o/min
N – adresa
N – adresa služi za obeležavanje rednog broja bloka. Na primer, N100 G0 X100, govori nam da se kretanje sa G0
X100 nalazi pod rednim brojem bloka (reda) 100. Brojevi blokova se ne moraju unositi u program, ali su nekada
jako korisni, pogotovo kod velikih programa, jer se pomoću njih može brže pronaći neki blok u programu.
X, Y, Z – adrese
X, Y, Z – adrese koje definišu pomake alata u smeru tih osa
I, J, K, R, Q – adrese
I, J, K, R, Q – adrese koje definišu dodatne parametre pri definisanju kružne interpolacije i raznih ciklusa
O – adresa
O – adresa koja uz dodatnih 5 brojeva definiše broj programa (naziv programa). Na primer, O00010 predstavlja
program koji je memorisan u mašini pod rednim brojem 00010. OBAVEZAN NA POÊTKU SVAKOG PROGRAMA!
P – adresa
P – adresa koja uz dodatnih 5 brojeva definiše broj podprograma. Tako|e, ima funkciju i adrese u koju se smešta
vreme čekanja, odnosno vreme mirovanja alata u toku obrade. Na primer, G4 P100. govori da će alat narednih 100
sekundi mirovati tamo gde je predhodno zatečen.
L – adresa
L – adresa koja služi za davanje broja ponavljanja ciklusa, a tako|e i podprograma
www.teximp.rs
RADNI KOORDINATNI SISTEM
DEKARTOV PRAVOUGLI KOORDINATNI SISTEM
X Y ravan leži na ravni radnog stola mašine (radnog komada) –

kod vertikalnih mašina, a kod horizontalnih ravan je upravna na
glavno vreteno.
Z osa je uvek osa glavnog vretena sa pozitivnim smerom

koji označava udaljavanje alata od radnog komada.
Nulta tačka ‘’W’’ je tačka koju mi proglašavamo za

početak koordinatnog sistema i u odnosu na koju
mašina vrši apsolutna kretanja.
www.teximp.rs
G - FUNKCIJE
G – funkcije aktivne pri uključivanju mašine
G0 – brzi hod, pozicioniranje;

G17 – aktuelna ravan obrade je ravan XY;
G21 – programiranje u metričkom sistemu mera;
G40 – poništavanje kompenzacije prečnika alata (G41, G42);
G49 – poništavanje kompenzacije dužine alata (G43, G44);
G54 – nulta tačka (prva u nizu);
G64 – poništavanje tačnog zaustavljanja (G61);
G80 – poništavanje svih ciklusa;
G90 – apsolutno programiranje;
G94 – brzina pomoćnog kretanja u mm/min;
G98 – povratak alata u inicijalnu tačku ciklusa.
Modalne funkcije
Modalne funkcije su one koje važe kroz više blokova, sve dok se ne ukinu nekom funkcijom iz iste klase.
To u dobroj meri ubrzava programiranje jer se dozvoljava preskakanje pisanja funkcija i koordinata koje su u
predhodnim blokovima date, a nisu ukinute nekom funkcijom iz svoje klase.
Funkcije čije značenje vredi samo unutar jednog bloka (ili dok se ne izvrše) nisu modalne, a to su pomoćne
funkcije i G-funkcije iz modalne klase 0.
Na sledeće dve strane dat je spisak G-funkcija, gde je pored značenja odre|ene funkcije data i pripadnost
modalnoj klasi.
www.teximp.rs
SPISAK G - FUNKCIJA
Funkcija Značenje Modalna klasa

G0 Brzi hod, pozicioniranje; 01
G1 Linearna interpolacija; 01
G2 Kružna interpolacija u smeru kazaljke na satu (CLW); 01
G3 Kružna interpol. u suprotnom smeru kazaljke na satu (CCLW); 01
G4 Vreme čekanja (s); 00
G12 Kružno glodanje džepova (CW); 00
G13 Kružno glodanje džepova (CCW); 00
G17 Izbor ravni obrade XY;
02 G18 Izbor ravni obrade XZ; 02
G19 Izbor ravni obrade YZ; 02
G20 Programiranje u inčnom sistemu mera; 06
G21 Programiranje u metričkom sistemu mera; 06
G28 Odlazak u mašinsku referentnu tačku; 00
G29 Odlazak u referentnu tačku; 00
G40 Poništavanje korekture radijusa alata; 07
G41 Korektura radijusa alata – leva; 07
G42 Korektura radijusa alata – desna; 07
G43 Kompenzacija dužine alata – pozitivna; 08
G44 Kompenzacija dužine alata – negativna; 08
G49 Poništavanje funkcija G43/G44; 08
G50 Poništavanje funkcije G51; 11
G51 Skaliranje; 11
G52 Postavljanje koordinatnog sistema; 00
G53 Opoziv tekućeg koordinatnog sistema; 00
G54-G59 Nulte tačke od br. 1 do br. 6; 12
G68 Rotacija; 16
G69 Poništavanje funkcije G68; 16
www.teximp.rs
Funkcija Značenje Modalna klasa
G70 Obrada otvora po krugu; 00
G71 Obrada otvora po kružnom luku; 00
G72 Obrada otvora po pravcu; 00
G73 Duboko bušenje sa lomljenjem strugotine; 09
G74 Urezivanje navoja – levi navoj; 09
G76 Fino razbušivanje borštanglom; 09
G77 Fino razbušivanje borštanglom od dna rupe; 09
G80 Poništavanje zatvorenih ciklusa; 09
G81 Ciklus bušenja; 09
G82 Ciklus bušenja sa čekanjem na dnu rupe; 09
G83 Ciklus dubokog bušenja sa izvlačenjem strugotine; 09
G84 Ciklus urezivanja navoja – desni navoj; 09
G85 Ciklus razbušivanja, razvrtanja sa povratnim radnim hodom 09
G86 Ciklus razbušivanja, razvrtanja sa zaustavljanjem vretena; 09
G87 Ciklus razbušivanja, razvrtanja sa ručnim povratkom; 09
G88 Ciklus razbuš., razvrtanja sa čekanjem i ručnim povratkom; 09
G89 Ciklus razbušivanja, razvrtanja sa čekanjem na dnu rupe; 09
G90 Programiranje u apsolutnim koordinatama; 03
G91 Programiranje u inkrementalnim koordinatama; 03
G92 Zadavanje radnog koordinatnog sistema promenom vrednosti; 00
G94 Pomoćno kretanje dato kao pomeraj u minuti; 05
G98 Povratak alata u startnu tačku ciklusa; 10
G99 Povratak alata u referentnu tačku ciklusa; 10
G100 Poništavanje funkcije preslikavanja oko ose; 00
G101 Aktiviranje funkcije preslikavanja oko ose; 00
G103 Limitiranje blokova čitanih unapred; 00
G110-G129 Nulte tačke od br. 7 do br. 26; 12
G150 Opšte rešenje glodanja džepova; 00
G154 Koordinatni sistemi (nulte tačke) P1-P99; 12
G187 Kontrola tačnosti obrade uglova; 00
www.teximp.rs
www.teximp.rs
OPIS G - FUNKCIJA
G0 – Brzi hod, pozicioniranje

Ova funkcija služi za kretanje u brzom hodu (m/min) od trenutne pozicije
do programirane pozicije.
Programira se sa uslovom puta G0 i krajnjom pozicijom alata X, Y, Z.
Ova krajnja pozicija može biti programirana u apsolutnim koordinatama
(u odnosu na koordinatni početak “W”) ili inkrementalnim merama (u
odnosu na predhodnu poziciju).
Kretanje po X, Y i Z osama od jedne do druge tačke kontrolisano je
linearnim interpolatorom. Prevaljeni put ne dostižu sve tri ose
istovremeno. Prvo se vrši kretanje po dve ose najkraćim rastojanjem
G0 X50. Y60. Z73. (pod 45 stepeni), a onda i kretanje po trećoj osi do programirane tačke.
X, Y, Z – koordinate tačke koja se dostiže UPOZORENJE: izbegavati brzi hod G0 dat sa sve tri koordinate u jednom
bloku (G0 X100. Y150. Z200.)!!!
G1 – Linearna interpolacija
Kretanje sa programiranim korakom. Alat se kreće po pravoj liniji
(najkraćim rastojanjem) odre|enom brzinom do programirane tačke.
Sve ose dostižu istovremeno krajnju zadatu tačku.
Programira se sa uslovom puta G1, krajnjom pozicijom alata X, Y, Z i
veličinom F koja predstavlja brzinu pomoćnog kretanja ili korak u mm/min.
G1 X50. Y60. Z73. F80.

X, Y, Z – koordinate tačke koja se dostiže
F – brzina kretanja alata – korak (mm/min)
PRIMER PROGRAMA SA FUNKCIJAMA G0 I G1
www.teximp.rs
www.teximp.rs
G2 – Kružna interpolacija (u smeru kazaljke na satu) aleksandar.pandurovic@teximp.com
Kretanje sa programiranim posmakom. Alat se kreće

od početne tačke po kružnom luku odre|enom brzinom
do krajnje tačke. Kretanje se izvodi u smeru kazaljke
na satu. Programira se sa
uslovom puta G2, krajnjom pozicijom alata X, Y, Z
(kombinacija koordinata zavisi od ravni u kojoj se
izvodi kretanje), radijusom kružnog luka R ili
položajem centra kružnog luka I, J, K i veličinom F koja
predstavlja brzinu pomoćnog kretanja ili korak.
Vrlo je važna činjenica u kojoj ravni se izvodi kružna
interpolacija (XY, XZ ili YZ).
Po uključivanju mašine važi naredba G17 (ravan XY),
tako da je ne moramo naglašavati ako se obrada izvodi
G2 X50. Y60. R20. F80. u ravni XY. U koliko se obrada vrši u nekoj od dve
X, Y, Z – koordinate tačke koja se dostiže preostale ravni (XZ ili YZ), potrebno je u rečenici sa G2
dati i radnu ravan G18 ili G19.
R – poluprečnik kružne putanje (mm) Postoje dve mogućnosti da se programira kretanje po
F – brzina kretanja alata – korak (mm/min) kružnici. Prva je da se zada poluprečnik kružnog luka
R po kojem se kreće alat.
Druga mogućnost, i ujedno najsigurnija, je da se daju
rastojanja početne tačke kretanja alata do centra
G2 X50. Y60. I20. J30. F80. kružnice I, J, K. U ovom slučaju kretanje je nezavisno
X, Y, Z – koordinate tačke koja se dostiže od nulte tačke i veličine kružnog luka. Predznaci
rastojanja I, J, K su vrlo bitni i odre|uju se pravcem osa
I – rastojanje od početne tačke kretanja do centra po kojima ih merimo, a u smeru od početne tačke
kružnice mereno po X-osi; kretanja ka centru kružnice.
J – rastojanje od početne tačke kretanja do centra
kružnice mereno po Y-osi;
K – rastojanje od početne tačke kretanja do centra
kružnice mereno po Z-osi;
F – brzina kretanja alata – korak (mm/min)
www.teximp.rs
G3 – Kružna interpolacija (u suprotnom smeru kazaljke na satu) aleksandar.pandurovic@teximp.com
Kretanje sa programiranim posmakom. Alat se kreće

od početne tačke po kružnom luku odre|enom brzinom
do krajnje tačke. Kretanje se izvodi u smeru suprotnom
od kazaljke na satu.
Programira se sa uslovom puta G3, krajnjom pozicijom
alata X, Y, Z (kombinacija koordinata zavisi od ravni u
kojoj se izvodi kretanje), radijusom kružnog luka R ili
položajem centra kružnog luka I, J, K i veličinom F koja
predstavlja brzinu pomoćnog kretanja ili korak.
Vrlo je važna činjenica u kojoj ravni se izvodi kružna
interpolacija (XY, XZ ili YZ).
Po uključivanju mašine važi naredba G17 (ravan XY),
tako da je ne moramo naglašavati ako se obrada izvodi
G3 X50. Y60. R20. F80. u ravni XY. U koliko se obrada vrši u nekoj od dve
X, Y, Z – koordinate tačke koja se dostiže preostale ravni (XZ ili YZ), potrebno je u rečenici sa G3
dati i radnu ravan G18 ili G19.
R – poluprečnik kružne putanje (mm) Postoje dve mogućnosti da se programira kretanje po
F – brzina kretanja alata – posmak (mm/min) kružnici. Prva je da se zada poluprečnik kružnog luka
R po kojem se kreće alat.
Druga mogućnost, i ujedno najsigurnija, je da se daju
rastojanja početne tačke kretanja alata do centra
G3 X50. Y60. I20. J30. F80. kružnice I, J, K. U ovom slučaju kretanje je nezavisno
X, Y, Z – koordinate tačke koja se dostiže od nulte tačke i veličine kružnog luka. Predznaci
rastojanja I, J, K su vrlo bitni i odre|uju se pravcem osa
I – rastojanje od početne tačke kretanja do centra po kojima ih merimo, a u smeru od početne tačke
kružnice mereno po X-osi; kretanja ka centru kružnice.
J – rastojanje od početne tačke kretanja do centra
kružnice mereno po Y-osi;
K – rastojanje od početne tačke kretanja do
centra kružnice mereno po Z-osi;
F – brzina kretanja alata – posmak (mm/min)
PRIMER PROGRAMA SA FUNKCIJOM G2
VAŽNA NAPOMENA:
HELIKOIDNO kretanje je moguće ostvariti zadavanjem kružne interpolacije G2 ili G3 i linearne ose (koordinate) po kojoj
se ta kružnica kreće (dati sve u jednom bloku).
G2(G3) X50. Y60. I-36. J65. Z-40. F250.
www.teximp.rs
G4 – Vreme čekanja
Programira se adresom G4. Parametrom P definiše se vreme zadržavanja

G4 P200. alata u mestu, u sekundama (bez tačke iza celog broja su milisekunde).
P – vreme čekanja (s) Najčešće se koristi kod promene smera obrtanja glavnog vretena u toku
obrade (urezivanje navoja mašinskom ureznicom) i u okviru ciklusa
bušenja, razbušivanja i dr.
G12, G13 – Kružno glodanje džepova (CW, CCW)
Naredbe G12 i G13 vrše glodanje kružnih džepova kružnom interpolacijom. Podrazumevana ravan glodanja je ravan XY
(G17). Razlika je jedino u smeru obrade (CW – G12 ili CCW – G13). Kompenzacija radijusa G41 i G42 je automatski
ukalkulisana u ciklus, tako da je nije potrebno posebno zadavati. U ciklusu je potrebno dati samo adresu radijusa D za
odgovarajući alat (D01-za prvi, D02-za drugi alat, itd...), iz koje mašina uzima veličinu tog radijusa i računa putanju alata
(tabela alata OFFSET). U koliko se u programu stavi parametar D=0, mašina radi bez kompenzacije radijusa, što dovodi
do obrade centrom alata (džep će biti proširen za radijus glodala!). Pre početka obrade, alat se mora pozicionirati u
središte džepa koji se obra|uje. Kada je prvi radijus zapravo i poslednji, ne treba davati parametre K i Q (sl. dole levo).
Moguće je izvesti dva načina obrade u zavisnosti od dubine džepa. Prvi, kada obrađujemo samo jednim prolazom po Z
(plitak džep), a drugi kada imamo više prolaza po dubini (dublji džep).
Parametri koji se daju u okviru f-je G12 i G13:

D – adresa prečnika ili radijusa alata;
I – radijus prvog kruga (ili zadnjeg ako nema K);
K – radijus poslednjeg kruga;
L – broj ponavljanja – za ponavljanje ciklusa na
ostalim dubinama po Z-osi;
Q – inkrement radijusa (mora se dati uz K);
F – korak alata (posmak ) (mm/min);
Z – apsolutna dubina glodanja ili inkrement ako
se daje sa br. ponavljanja L (mm).
www.teximp.rs
PRIMER PROGRAMA SA G12 I OBRADOM PRIMER PROGRAMA SA G13 I PONAVLJANJEM OBRADE
DŽEPA NA JEDNOJ DUBINI PO Z-OSI DŽEPA NA RAZLIČITIM DUBINAMA PO Z-OSI
G17, G18, G19 – Izbor ravni obrade XY, XZ, YZ
Naredbe G17, G18 i G19 koriste se za naznačavanje radne ravni pri

kružnom kretanju. Funkcije G17 (XY), G18 (XZ) i G19 (YZ) su
modalne i poništavaju se promenom izbora ravni.
Po uključivanju mašine aktivna je ravan XY (G17).
Kompenzacija radijusa alata G41 i G42 aktivna je samo u XY (G17)
ravni.
Format zapisa funkcija G17, G18 i G19 je: G17 G2 (G3)…..
G18 G2 (G3)…..
G19 G2 (G3)…..
www.teximp.rs
G20 – Programiranje u inčnom sistemu mera
Funkcijom G20 omogućavamo programiranje u inčnom sistemu mera. Jedinica mere se reguliše i setingom 9.
G21 – Programiranje u metričkom sistemu mera

Funkcijom G21 omogućavamo programiranje u metričkom sistemu mera. Jedinica mere se reguliše i setingom 9.
G28 – Odlazak u mašinsku referentnu tačku
Naredba G28 se koristi za povratak svih osa u mašinsku referentnu tačku brzim hodom. Ako se ose X, Y i Z
daju posebnim blokom, samo te ose koje su zadate se vraćaju u mašinsku referentnu tačku.
Treba znati da naredba G28 ignoriše korekciju dužine alata – po dostizanju mašinske referentne tačke po Z-
osi alat se neće zaustaviti sa korekturom dužine G43, već će tu tačku dostići čeonom površinom glavnog
vretena (umesto vrhom alata).
G29 – Odlazak u referentnu tačku
Funkcijom G29 pomeramo alat u neku referentnu tačku koju smo definisali u naredbi G29 (G29 X300. Y200.
Z500.). Pomeranje se odvija u tekućem koordinatnom sistemu brzim hodom.
VAŽNO: NE PREPORUČUJE SE KORIŠĆENJE FUNKCIJA G28 I G29 ZBOG MOGUĆIH

NEŽELJENIH POSLEDICA, A USLED NE PAŽNJE PROGRAMERA ILI RUKOVAOCA MAŠINE!!!
www.teximp.rs
www.teximp.rs
G40 – Poništavanje korekture radijusa alata aleksandar.pandurovic@teximp.com
Funkcijom G40 poništavamo aktuelnu kompenzaciju alata G41 ili G42. Tako|e, programiranjem adrese D0
ukidamo kompenzaciju (radimo kao bez kompenzacije). To je modalna funkcija i važi sve dok je ne promenimo sa
G41 ili G42.
G41 – Korekcija radijusa alata (2D) – leva Naredba G41 je modalna funkcija i važi do ukidanja sa G40
ili promene sa G42. Važi samo u jednoj ravni (2D). Pri
korišćenju korekcije uvek se mora zadati uz G41 i adresa
rednog broja alata D u kojoj se nalazi poluprečnik alata, a
koji se čita iz tabele u “OFFSET-u” mašine za dati alat.
Stavljanjem negativne vrednosti za D, f-ja G41 ponaša se
kao funkcija G42.
Kompenzacija prečnika se najlakše određuje posmatranjem
kretanja alata. Ako se postavimo u položaj alata i krećemo
se datom putanjom obrade u smeru kretanja, alat se nalazi
sa leve strane u odnosu na materijal.
Kompenzacija se može uključiti samo u okviru linearnog
kretanja G0 ili G1.
G1 (G0) G41 X50. Y60. D01 F50. – zapis G41

..........
Vrlo je bitno pravilno izvesti ulaz i izlaz u putanju, tj. iz nje.
G1 (G0) G40 X20. Y30. – zapis G40
Na slikama su prikazani primeri ulaza (levo) i izlaza (desno).
Treba izbegavati uključivanje i gašenje kompenzacije na
putanji kod koje alat direktno ide na materijal (potruditi se
da to bude u praznom hodu!).
G42 – Korekcija prečnika alata (2D) – desna
Naredba G42 je modalna funkcija i važi do ukidanja sa G40

ili promene sa G41. Važi samo u jednoj ravni (2D). Pri
korišćenju korekcije uvek se mora zadati uz G42 i adresa
rednog broja alata D u kojoj se nalazi poluprečnik alata, a
koji se čita iz tabele u “OFFSET-u” mašine za dati alat.
Stavljanjem negativne vrednosti za D, f-ja G42 ponaša se
kao funkcija G41.
Kompenzacija prečnika se najlakše određuje posmatranjem
kretanja alata. Ako se postavimo u položaj alata i krećemo
se datom putanjom obrade u smeru kretanja, alat se nalazi
sa desne strane u odnosu na materijal.
Kompenzacija se može uključiti samo u okviru linearnog
kretanja G0 ili G1.
Vrlo je bitno pravilno izvesti ulaz i izlaz u putanju, tj. iz nje. G1 (G0) G42 X50. Y60. D01 F50. – zapis G42
Na slikama su prikazani primeri ulaza (levo) i izlaza (desno).
.......
Treba izbegavati uključivanje i gašenje kompenzacije na
putanji kod koje alat direktno ide na materijal (potruditi se G1 (G0) G40 X20. Y30. – zapis G40
da to bude u praznom hodu!).
www.teximp.rs
PRIMER PROGRAMA SA FUNKCIJOM G42
www.teximp.rs
G43 – Kompenzacija dužine alata – pozitivna
Naredba G43 je modalna funkcija i važi za jedan alat do
ukidanja sa G49 ili do izmene tekućeg alata sa drugim.
Pri korišćenju f-ja G43 čita vrednost korekcije (izmerene
dužine alata) iz tabele dužina alata koja se nalazi u
“OFFSET-u” mašine.
Nulta tačka mašine nalazi se na čelu glavnog vretena i mašina
jedino zna tu poziciju u prostoru. Da bi mašina znala kolika je
dužina od njene nulte tačke (čela vretena) do vrha alata,
moramo joj tačno uneti tu vrednost u pomenutu tabelu sa
dužinama alata. To se čini ili ručnim merenjem ili ure|ajima sa
senzorskim tasterom na samoj mašini.
Ako se koristi taster na mašini “TOOL OFFSET MEASURE” za
uračunavanje korekcije alata u odnosu na površinu radnog
komada, alatom treba pipnuti površinu komada i pritisnuti
pomenuto dugme (u offset-u mašine mora biti aktivna tabela
alata). U tom slučaju smo postavili nultu tačku na površinu
komada po Z-osi i uzeli u obzir dužinu alata, te onda ne treba
u tabeli nultih tačaka tražiti nulu za Z-osu – ona je jednaka 0!
Ako se ipak koristi taster na mašini “PART ZERO SET” za
uračunavanje korekcije alata u odnosu na površinu radnog
komada, alatom treba pipnuti površinu komada i pritisnuti
G43 G0(G1) H1 Z5. – zapis funkcije G43. Alat će pomenuto dugme (u offset-u mašine mora biti aktivna tabela
svojim vrhom brzim ili radnim hodom doći na nultih tačaka). U tom slučaju smo postavili nultu tačku na
poziciju od 5 mm iznad komada u okviru našeg površinu komada po Z-osi i uzeli u obzir dužinu alata, te onda
koordinatnog sistema (nulte tačke). ne treba u programu koristiti funkciju korekcije dužine alata
G43!
G49 – Poništavanje kompenzacija dužine alata
Ovom funkcijom poništavamo naredbu G43. Tako|e, davanjem adrese H0 poništavaju se korekture dužine.
www.teximp.rs
G50 – Poništavanje funkcije G51
Funkcija G50 je modalna i važi do aktiviranja komande G51. Tom naredbom poništavamo funkciju G51 za sve ose.
G51 – Skaliranje
X – centar skaliranja za X-osu; Funkcija G51 je modalna i važi do poništavanja sa G50.
Y – centar skaliranja za Y-osu; Prilikom skaliranja sve koordinate alata X, Y, Z, I, J, K i
R biće korigovane za faktor skaliranja P i ofsetovane u
Z – centar skaliranja za Z-osu;
odnosu na centar skaliranja.
P – faktor skaliranja za sve ose.
Seting 71 je seting faktora skaliranja, tako da se pri
radu sa G51 bez parametra P mašina rukovodi tim
G51 X… Y… Z… P… - format zapisa funkcije G51 setingom. U tom slučaju mora se voditi računa šta stoji
kao vrednost skaliranja u setingu 71.
U koliko se u f-ji G51 ne zada centar skaliranja, mašina uzima za centar poslednju tačku u kojoj se nalazi alat.
Skaliranje G51 ne utiče na funkcije kompenzacije radijusa i dužine alata. Kod zatvorenih ciklusa, skaliranje ne utiče
na kretanja po Z osi u smislu promene sigurnosnog odstojanja R iznad radnog komada ili inkrementalnih vrednosti
dubina bušenja, itd.
O00001
O00010
T1 M6
G1 X20. Y20. F500.
G55 G0 X20. Y20.
G1 X40.
S1000 M3
Y40.
G43 H1 Z2. M08
G3 X20. I-10. J0.
G1 Y20. G1 Z-2. F200.
M98 P10
O – pozicija M99 + - centar G51 X0 Y0 P2.
nulte tačke skaliranja
M98 P10
G50 G0 Z100. M09
M30
Podprogram za opis konture Centar skaliranja je u nultoj tački
www.teximp.rs
O00002 O00003
T1 M6 T1 M6
G55 G0 X20. Y20. G55 G0 X20. Y20.
S900 M3 S1000 M03
G43 H1 Z2. M08 G43 H1 Z2. M08
G1 Z-2. F200. G1 Z-2. F200.
M98 P10 M98 P10
G51 X30. Y30. P2. G51 X20. Y20. P2.
M98 P10 M98 P10
Centar skaliranja je u centru konture G50 G0 Z100. M09 G50 G0 Z100. M09
M30 Centar skaliranja je u početnoj tački M30
konture
PRIMER PROGRAMA SKALIRANJA G51 PRIMER PROGRAMA SKALIRANJA G51
www.teximp.rs
G52 – Postavljanje (pomeranje) radnog koordinatnog sistema
Rad ove funkcije zavisi od tipa koordinatnog sistema koji je postavljen u setingu 33.
Moguće je koristiti 3 tipa koordinatnih sistema: FANUC (postavljen po difoltu), HAAS ili YASNAC.
G52 – Postavljanje lokalnog koordinatnog sistema – FANUC (aktivno u seting parametrima)

F-ja G52 u FANUC modu pomera po svim osama (ili samo onim koje su date u bloku sa G52) tekući koordinatni
sistem za vrednosti koje zadajemo. G52 nije modalna funkcija i ostaje aktivna dok ne pritisnemo RESET ili
okončamo program. Tako|e se gasi funkcijom M30, gašenjem mašine, davanjem G52 X0 Y0 Z0 ili sa G92 f-jom.
G52 X100. Y150. - ovom naredbom smo pomerili našu nultu tačku u novi položaj
Ova naredba je veoma korisna kada imamo više istih komada na radnom stolu mašine, a za koje se može primeniti
isti program obrade. Jednostavnim pomeranjem nulte tačke (koju smo predhodno vezali za prvi komad) za dužinu
izmedju komada, koristimo isti program za sve delove na stolu, što nam kao rezultat daje kraće vreme pripreme i
tačnije komade.
G52 – Postavljanje lokalnog koordinatnog sistema - HAAS

U HAAS modu f-ja G52 se ponaša isto kao i u FANUC modu. Vrednosti pomeranja po svim osama se vraćaju na
nulu pozivanjem naredbe G92.
G52 – Postavljanje radnog koordinatnog sistema - YASNAC

Za YASNAC sistem važi pravilo da se naredba G52 ponaša isto kao i bilo koja druga nulta tačka G54, G55,...itd.
Vrednosti G52 koordinata neće biti setovane na 0, resetovanjem programa, naredbom M30 ili ponovnim paljenjem
mašine.
G53 – Opoziv tekućeg koordinatnog sistema

Naredba G53 privremeno poništava tekući koordinatni sistem (nultu tačku) i prelazi na mašinski koordinatni
sistem. Pošto nije modalna funkcija, po izvršenju datog bloka mašina se vraća na prvobitni koordinatni sistem.
www.teximp.rs
www.teximp.rs
G54-G59 – Nulte tačke (osnovnih šest) aleksandar.pandurovic@teximp.com
Ove funkcije predstavljaju memorisane pozicije korisničkih koordinatnih sistema koje možemo pozivati po potrebi.
Modalne su funkcije i aktivne sve dok ih ne zamenimo drugom iz iste grupe. Jednostavnim upisivanjem pozicije
tačke (X, Y, Z) u OFFSET tabelu nultih tačaka mašine, postaju raspoložive za korišćenje.
Korišćenje različitih nultih tačaka u okviru

jednog programa ima veoma bitnu ulogu
Prikaz nulte tačke kod mašina sa mogućnošću automatske
na crtežima izmene alata, kod više radnih delova na
paleti, a posebno kod mašina sa obrtnim
stolovima (A i B ose).
G68 – Rotacija
Funkcija G68 je modalna i važi do poništavanja sa G69.
X – centar rotacije po X-osi aktuelne ravni obrade;
Ako se rotacija vrši u ravni G17, tada su ose A=X i B=Y.
Y – centar rotacije po Y-osi aktuelne ravni obrade; Pozitivna rotacija (pozitivni ugao) je takva da se izvodi
suprotno smeru kazaljke na satu.
R – ugao rotacije u stepenima (-360 do 360);
U koliko se u G68 rečenici ne navede ugao rotacije R,
G17, G18, G19 – aktuelna ravan rotacije. Aktuelna je
tada se vrednost uzima iz setinga 72. Pre ikakve
XY (G17) ako se drugačije ne navede
promene, vrednost u setingu 72 je 0.
(G17)(G18)(G19) G68 A… B… R… - format zapisa funkcije
U modu G90 (apsolutno programiranje) ugao rotacije
O00010 uzima vrednost dato sa R. Kada se seting 73 (G68
G1 X20. Y20. F500 inkrementalno) setuje na “ON”, tada se vrednost
G1 Z-2. F200. rotacije može menjati inkrementalno pri svakom
G1 X40. F500. sledećem pozivu funkcije.
Y40.
G3 X20. I-10. J0. Ako se u programu primenjuje kompenzacija radijusa
G1 Y20. alata G41 ili G42, paljenje kompenzacije treba da bude
G0 Z2. posle pozivanja f-je G68, a gašenje
M99 kompenzacije G40 pre poništavanja
Podprogram za opis konture rotacije sa G69.
O00001 O00001
T1 M6 T1 M6
G55 G0 X20. Y20. G55 G0 X20. Y20.
S1000 M3 S1000 M03
G43 H1 Z2. M08 G43 H1 Z2. M08
M98 P10 M98 P10
G68 X0 Y0 R60. G68 X30. Y30. R60.
M98 P10 M98 P10
G69 G0 Z100. M09 G69 G0 Z100. M09
M30 M30
Centar rotacije je u nultoj tački Centar rotacije je u centru konture
O00001 O00100
T1 M06 G91 G68 R45.
G55 G90 G0 X0 Y0 G90 M98 P10
S1000 M3 G0 X0 Y0
G43 H1 Z2. M08 M99
M98 P100 L8
G69 G0 Z100. M09
M30
Centar rotacije je u nultoj tački sa

korišćenjem inkrementalnog
programiranja
G69 – Poništavanje G68

Naredba G69 vrši poništavanje funkcije rotacije G68 korišćene u bilo kom delu programa.
www.teximp.rs
PRIMER PROGRAMA ROTACIJE G68
www.teximp.rs
G70 – Obrada otvora po krugu
I – Radijus kruga po kom bušimo rupe (mm); Funkcija G70 nije modalna. Mora biti
korišćena u okviru nekog od zatvorenih
J – Početni ugao prve rupe (0-360 CCW) (o);
ciklusa G73-G77 ili G81-G89. Alat mora
L – Broj rupa ravnomerno rasporedjenih po krugu biti pozicioniran u centar kruga po kome
bušimo rupe i to pre bloka G70.
G71 – Obrada otvora po kružnom luku

I – Radijus kruga po kom bušimo rupe (mm); Funkcija G71 nije modalna. Mora biti
J – Početni ugao prve rupe (0-360 CCW) (o);
ciklusa G73-G77 ili G81-G89. Alat mora
K – Ugao izme|u susednih rupa (+ ili -)(o); biti pozicioniran u centar kruga po kome
bušimo rupe i to pre bloka G71. Jedina
L – Broj rupa
razlika u odnosu na G70 je ta što nismo
ograničeni na pun krug.
G72 – Obrada otvora po pravcu

I – Rastojanje izme|u rupa (mm); Funkcija G72 nije modalna. Mora biti
J – Ugao nagiba pravca (CCW) (o);
ciklusa G73-G77 ili G81-G89.
L – Broj rupa Alat mora biti pozicioniran u centru prve
rupe pre bloka G72.
NAPOMENA: ove naredbe funkcionišu samo u okviru nekog

od ciklusa datih na narednim stranama!
www.teximp.rs
ZATVORENI CIKLUSI
Ciklusima se nazivaju složene operacije koje se

sastoje iz niza elementarnih kretanja brzim i
radnim hodovima, namenjenih odre|enoj
tehnološkoj obradi. Drugim rečima, ciklusi se
sastoje od više pojedinačnih radnji koje se
učestano ponavljaju na isti ili sličan način što se
daje potrebnim parametrima. Velika su pomoć
kod programiranja jer se izbegava nepotrebno
pisanje funkcija i koordinata koje se stalno
ponavljaju, naročito pri obradi više istih
elemenata.
Imamo šest osnovnih operacija implementiranih
u svaki ciklus:
1. Pozicioniranje po X i Y osi;
2. Brzi hod do sigurnosne ravni (R-ravan);
3. Operacija obrade;
4. Operacija na dnu rupe;
5. Povratak na sigurnosnu ravan (R-ravan)
6. Brzi hod do startne tačke (S-ravan).
Svi zatvoreni ciklusi dopuštaju ponavljanje operacije na drugom mestu zadavanjem druge startne pozicije po X i Y
koordinati (samo ravan G17), dok Z koordinata ostaje ista i bez ponavljanja kompletnog pisanja ciklusa.
U ciklusima je važno korišćenje naredbi G98/G99 koje menjaju način povratka alata iz radnog hoda i premeštanja sa
mesta na mesto obrade. Tako|e, funkcije G90 i G91 koriste se u okviru zatvorenih ciklusa. One regulišu apsolutno ili
inkrementalno zadavanje koordinata, a u kombinaciji sa ponavljanjem ciklusa.
Funkcija G80 gasi cikluse, kao i programiranje naredbi G0 ili G1. Jednom dat ciklus može se ponavljati u bilo kojoj
naknadno datoj tački u ravni XY, bez ponovnog pisanja ciklusa.
www.teximp.rs
G98/G99 – Povratak alata u startnu/referentnu tačku ciklusa
Funkcija G98 je modalna. Davanjem naredbe G98 pre

bilo kog ciklusa, alat navodimo na startnu ravan S
posle izvršenog ciklusa.
Alat brzim hodom dolazi do pozicije rupe po X i Y osi
posle čega se u brzom hodu spušta neposredno
iznad radnog dela na R rastojanje od kojeg počinje
radni hod. Po završetku obrade alat se brzim hodom
vraća na početnu – startnu ravan S.
Znači, zadavanjem f-je G98 alat se vraća na poslednju
Z-poziciju nakon koje smo zadali ciklus.
Funkcija G99 je modalna. Davanjem naredbe G99 pre

bilo kog ciklusa, alat navodimo na sigurnosnu ravan
R posle izvršenog ciklusa.
Alat brzim hodom dolazi do pozicije rupe po X i Y osi
posle čega se u brzom hodu spušta neposredno
iznad radnog dela na R rastojanje od kojeg počinje
radni hod. Po završetku obrade alat se brzim hodom
vraća na sigurnosnu ravan R.
Znači, sa G99 vraćamo alat posle svake obrade na R
rastojanje od radnog komada, gde se alat ujedno i
premešta sa rupe na rupu upravo preko te ravni R.
Setingom 57 možemo regulisati pozicioniranje brzim hodovima po X i Y koordinatama

tako da, ako je seting 57 uključen (ON), zaustavljanje u nekoj tački ciklusa brzim hodom
izvodi se kao da nam je aktivna naredba tačnog zaustavljanja.
www.teximp.rs
www.teximp.rs
G73 – Ciklus dubokog bušenja sa lomljenjem strugotine aleksandar.pandurovic@teximp.com
PARAMETRI CIKLUSA G73

I – veličina prvog radnog hoda (mm);
S S J – veličina kojom se umanjuje svaki
sledeći prolaz (mm);
K – minimalna dubina prolaza (mm);
P – čekanje na dnu rupe (s);
Q – dubina prolaza-inkrementalno(mm);
R – pozicija R ravni – apsoluto (mm);
X – pozicija centra rupe po X-osi (mm);
Y – pozicija centra rupe po Y-osi (mm);
Z – dubina rupe – apsolutno (mm);
F – korak (mm/min).
Ovo je modalna funkcija; jednom

Duboko bušenje sa I, J i K Duboko bušenje sa Q aktivirana, svako programirano
Startna pomeranje po X i/ili Y osi izazvaće
Startna ponavljanje ciklusa. Ovaj ciklus se
ravan S
ravan S
naziva i brzo duboko bušenje jer se alat
posle odra|ene dubine brzo izvlači za
malu vrednost datu u setingu 22 i
ponovo kreće u radni hod.
Ako se zadaju vrednosti I, J i K,
imaćemo sledeći način rada ciklusa.
Prvi prolaz uzeće vrednost I, svaki
sledeći umanjiće se za vrednost J, a
minimalni prolaz će biti vrednost K. Ako
se zada veličina P, alat će na kraju
poslednjeg prolaza sačekati dato vreme
u sekundama pre povratka na startnu
poziciju S (ili na R ravan).
Kada se želi bušenje uvek istom dubinom po prolazu, dovoljno je od parametara dati samo Q.
I, J, K i Q su uvek pozitivne veličine.
Seting 52 menja način rada funkcije G73 pri povratku na R ravan. On predstavlja dodatnu ravan koja može da se
definiše kao granica za bezbedno izbacivanje strugotine iz rupe – ravan je definisana kao SETING 52 + ravan R.
U koliko je seting 52 definisan (različit od nule), alat će se pri vraćanju iz zahvata rukovoditi njime i to tako što će
veličina do koje se alat izvlači iz rupe biti data kao pozicija R + seting52 (vidi sliku na predhodnoj strani).
PRIMER PROGRAMA ZA CIKLUS G73
www.teximp.rs
G74 – Urezivanje navoja – levi navoj
R – pozicija R ravni;
Z – dubina rupe (mm);
Ovo je modalna funkcija; jednom

aktivirana, svako programirano
pomeranje po X i/ili Y osi izazvaće
ponavljanje ciklusa. Kada se radi sa
urezivanjem bez kompenzacije (Rigid
Tapping), odnos izme|u koraka alata i
broja obrtaja vretena mora biti precizan
što se dobija proračunom.
Nije potrebno startovati vreteno u levo (CCW) pre davanja ciklusa jer to mašina automatski izvodi. Neophodno je
samo zadati broj obrtaja vretena. Za proračun režima rezanja videti ciklus G84.
PRIMER PROGRAMA ZA
CIKLUS G74
www.teximp.rs
www.teximp.rs
G76 – Fino razbušivanje borštanglom aleksandar.pandurovic@teximp.com

I – veličina pomaka iz centra po X-osi ako
Q nije dato (mm);
G98 Inicijalna startna ravan J – veličina pomaka iz centra po Y-osi ako
Q nije dato (mm);
Q – vrednost pomeranja-inkrementalno (mm);
R – pozicija R ravni (mm);
Z – dubina rupe (mm).
F – korak (mm/min);
Ovo je modalna funkcija; jednom aktivirana, svako programirano pomeranje po X i/ili Y osi izazvaće ponavljanje
ciklusa. Ciklus nakon obrade do dubine Z, pomera alat po X i/ili Y osi iz centra rupe (otvora) kako se obradjena
površina ne bi oštetila prilikom vraćanja alata brzim hodom iz rupe (otvora). Pravac i smer pomeranja alata iz
centra definiše se setingom 27. Ako Q nije dato, parametrima I i J odre|ujemo veličinu, pravac i smer pomeranja.
G77 – Fino razbušivanje borštanglom od dna rupe

PARAMETRI CIKLUSA G77 SU ISTI KAO I ZA G76
.
Ovo je modalna funkcija; jednom aktivirana, svako programirano

pomeranje po X i/ili Y osi izazvaće ponavljanje ciklusa. Ciklus G77
funkcioniše isto kao i G76 samo što se obrada izvodi od dna rupe
(otvora) ka ulazu. Ciklus pre ulaza u rupu (otvor) pomera alat po X i/ili
Y osi iz centra kako se alat ne bi oštetio prilikom ulaza u rupu (otvor)
brzim hodom. Pravac i smer pomeranja alata iz centra definiše se
setingom 27. Ako Q nije dato, parametrima I i J odre|ujemo veličinu,
pravac i smer pomeranja. Ako je seting 57 na ON, alat će izvršiti tačno
zaustavljanje izme|u brzih hodova. To sprečava lom alata i bilo kakvo
oštećenje na dnu rupe.
G80 – Poništavanje zatvorenih ciklusa
Ovo je modalna funkcija. Poništava sve zatvorene cikluse i traje sve dok ne aktiviramo neki od njih.
Tako|e, ciklusi se mogu poništiti i sa G0 i G1.
G81 – Ciklus bušenja

R – pozicija R ravni – apsolutno (mm);
Ovo je modalna funkcija; jednom aktivirana,

svako programirano pomeranje po X i/ili Y osi
izazvaće ponavljanje ciklusa.
www.teximp.rs
G82 – Ciklus bušenja sa čekanjem na dnu rupe

Ovo je modalna funkcija; jednom aktivirana,

svako programirano pomeranje po X i/ili Y osi
izazvaće ponavljanje ciklusa.
www.teximp.rs
G83 – Ciklus dubokog bušenja sa izvlačenjem strugotine

I – veličina prvog radnog hoda (mm);
J – veličina kojom se umanjuje svaki
sledeći prolaz (mm);
K – minimalna dubina prolaza (mm);
Q – dubina prolaza-inkrementalno(mm);
Z – dubina rupe – apsolutno (mm);
Ovo je modalna funkcija; jednom aktivirana, svako programirano pomeranje po X i/ili Y osi izazvaće ponavljanje
ciklusa.
Ako se zadaju vrednosti I, J i K imaćemo sledeći način rada ciklusa. Prvi prolaz uzeće vrednost I, svaki sledeći
umanjiće se za vrednost J, a minimalni prolaz će biti vrednost K. Kada se želi bušenje uvek istom dubinom po
prolazu, dovoljno je od parametara dati samo Q. Kada se zada veličina P, alat će na kraju poslednjeg prolaza
sačekati dato vreme u sekundama pre povratka na startnu poziciju. Kada se ciklus poništi sa G0, G1, G80 ili
RESET, vreme čekanja biće resetovano na nulu.
Seting 52 menja način rada funkcije G83 pri povratku na R ravan. On predstavlja dodatnu ravan koja može da se
definiše kao granica za bezbedno izbacivanje strugotine iz rupe – ravan je definisana kao SETING 52 + ravan R.
U koliko je seting 52 definisan (različit od nule), alat će se pri vraćanju iz zahvata rukovoditi njime i to tako što će
veličina do koje se alat izvlači iz rupe biti jednaka poziciji R + seting52 (vidi sliku na sledećoj strani).
Seting 22 predstavlja vrednost rastojanja do predhodno izbušenog nivoa po Z-osi do koje alat ide brzim hodom u
povratku i nastavlja radnim (inkrementalna vrednost u mm).
www.teximp.rs
www.teximp.rs
G84 – Ciklus urezivanja navoja – desni navoj

J – multiplikator brzine povratka;
X – pozicija rupe po X-osi (mm);
Y – pozicija rupe po Y-osi (mm);
Z – dubina navoja–apsolutno (mm);
G84 je modalna funkcija. Kada se

aktivira, svako kretanje po X i Y
koordinati omogućiće da taj ciklus
bude ponovo realizovan.
Pomoću parametra J možemo regulisati brzinu pomoćnog kretanja (korak) F pri povratnom hodu ureznika. Naime,
ako za J stavimo 2, brzina povratnog hoda iz rupe (otvora) biće 2 puta veća nego radni korak F. Ako se ništa ne
zada u okviru programa, tada je aktivan seting 130 koji predstavlja množilac brzine povratka alata iz rupe (otvora).
Nije potrebno startovati vreteno u CW smeru pre zadavanja ciklusa. Upravljanje to radi automatski. Neophodno je
samo zadati broj obrtaja vretena. Odnos izmedju brzine pomoćnog kretanja F i obrtanja vretena S mora biti strogo
precizan (vidi dole prikazanu formulu).
Formula za izračunavanje brzine pomoćnog kretanja F: F (inč/min) = S/(broj navojaka po inču)

F (mm/min) = S x k, gde je k korak navoja u mm/o
www.teximp.rs
G85 – Ciklus razbušivanja, razvrtanja sa povratnim radnim hodom

Z – dubina rupe po Z-osi (mm);

G86 – Ciklus razbušivanja, razvrtanja sa zaustavljanjem vretena na dnu rupe


www.teximp.rs
G87 – Ciklus razbušivanja, razvrtanja sa ručnim povratkom

Posle ručnog povratka, pritisnuti
‘CYCLE START’ za nastavak
programa.
G88 – Ciklus razbušivanja, razvrtanja sa čekanjem na dnu rupe i ručnim povratkom

P – vreme čekanja na dnu rupe (s);
Cekanje R – pozicija R ravni (mm);
Posle ručnog povratka, pritisnuti
‘CYCLE START’ za nastavak
programa.
www.teximp.rs
G89 – Ciklus razbušivanja, razvrtanja sa čekanjem na dnu rupe

P – vreme čekanja na dnu rupe (s);

PRIMER PROGRAMA ZA
CIKLUS G88
www.teximp.rs
G90/G91 – Programiranje u apsolutnim/inkrementalnim koordinatama
Funkcija G90 je modalna. Kod programiranja u G90

modu, vrednosti za sve koordinate su apsolutne, tj.
uvek se zadaju u odnosu na naš koordinatni početak
– nultu tačku. Ova naredba je aktivna po uključivanju
mašine i nije je neophodno posebno zadavati.
Funkcija G91 je modalna. Kod programiranja u G91

modu, vrednosti za sve koordinate su inkrementalne
(relativne), tj. uvek se zadaju u odnosu na predhodno
dostignutu poziciju – programiranje od tačke do tačke.
www.teximp.rs
G92 – Zadavanje radnog koordinatnog sistema promenom vrednosti koordinata
Naredba G92 nije modalna. Ova komanda zavisi od setinga 33 kojim se aktivira FANUC, HAAS ili YASNAC
koordinatni sistem. Ona nije izvršna (ne pomera ose kao G52) već samo menja vrednosti osa memorisanih kao
radni korisnički koordinatni sistem. To ustvari predstavlja programsko zadavanje nove nulte tačke, gde se
vrednosti koordinata iz bloka sa G92 automatski upisuju u tabelu nultih tačaka (OFFSET – poslednji red tabele).
U FANUC, odnosno HAAS sistemu komanda G92 pomera sve radne koordinatne sisteme (G54-G59, G110-G129)
tako da komandovana pozicija postaje tekuća pozicija u aktivnom koordinatnom sistemu. G92 komanda gasi
komandu G52 za bilo koju osu. Na primer: G92 X20. gasi komandu G52 za X-osu. Ostale ose nemaju isti efekat.
Vrednost pomeranja za G92 prikazana je u dnu tabele sa radnim koordinatnim sistemima i može biti obrisana po
potrebi. Tako|e, vrednosti ofseta se automatski brišu posle paljenja mašine ili izbora ručnog ili automatskog
odlaska u nultu tačku mašine.
U YASNAC sistemu komanda G92 setuje G52 radni koordinatni sistem tako da komandovana pozicija biva tekuća
pozicija u aktivnom koordinatnom sistemu. G52 radni koordinatni sistem automatski postaje aktivan u okviru
drugog koordinatnog sistema koji je selektovan.
G94 – Pomoćno kretanje dato kao pomeraj u minuti
Ovaj funkcija deaktivira naredbu G93 i vraća rad mašine na F dato kao korak (posmak u mm) po minuti.
Naredba G94 je inače aktivna po uključivanju mašine.
Kada je aktivna, brzinu pomoćnog kretanja (korak) F zadajemo u mm/min.
www.teximp.rs
G100 – Poništavanje funkcije preslikavanja oko ose
Vrši poništavanje naredbe G101. Naredba G100 nije modalna funkcija.
G101 – Aktiviranje funkcije preslikavanja oko ose
X – pozicija ose preslikavanja po X-osi; Naredba G101 nije modalna funkcija. Vrši aktiviranje naredbe
preslikavanja oko ose (osa). Setinzi od 45-48 definišu osu oko koje
Y – pozicija ose preslikavanja po Y-osi;
se vrši preslikavanje. Prilikom operacije preslikavanja može se
Z – pozicija ose preslikavanja po Z-osi; videti indikacija aktuelne ose preslikavanja u dnu ekrana. G kod za
preslikavanje može biti dat u bloku bez ijednog drugog G koda.
Navo|enjem neke od osa u okviru G101 bloka, aktiviramo
preslikavanje oko te ose.
Na primer: G101 X0 – aktivira preslikavanje nekog kretanja za X-
koordinate, odnosno preslikavanje oko Y-ose.
Treba biti obazriv sa funkcijom G101 pri korišćenju kompenzacije radijusa kod obrade. Funkcija preslikavanja
može promeniti smer kretanja duž neke od osa. Kružna kretanja G2 i G3 postaju inverzna kao i kompenzacije
prečnika G41 i G42.
Treba se pridržavati nekih pravila kod preslikavanja oko osa. Posle uvodnih redova dati Z poziciju na sigurnosno
rastojanje iznad komada. Nakon toga dati naredbu za preslikavanje sa odgovarajućom osom preslikavanja. U
sledećoj liniji treba dati početnu tačku na originalnoj konturi. Nakon toga dati radni hod po Z-osi (dubina glodanja),
a zatim pozvati podprogram ili definisati konturu. Na kraju, izvući alat na sigurnosno rastojanje iznad komada.
Tako|e, postoji i problem koji se ogleda u tome što se pri obradi istosmerna glodanja pretvaraju u suprotnosmerna
i obratno, što dovodi do lošije završne obrade.
www.teximp.rs
PRIMER PROGRAMA PRESLIKAVANJA G101 BEZ PODPROGRAMA
www.teximp.rs
PRIMERI PRESLIKAVANJA G101 SA PODPROGRAMOM
www.teximp.rs
www.teximp.rs
G103 – Limitiranje blokova čitanih unapred aleksandar.pandurovic@teximp.com
P = 0-15 – max. broj blokova čitanih unapred Funkcija G103 se koristi za ograničavanje blokova koje
upravljačka jedinica čita i priprema unapred za izvršavanje, a za
G103 [P…]
vreme dok se izvršava tekući blok naredbi. G103 nije modalna
funkcija.
Kompenzacija alata, G41 ili G42, ne može biti
aktivna pod dejstvom G103. Koristi se, tako|e, i Kada je programirano G103 P0, limitiranje blokova se isključuje
za debagovanje makro programa. (isto tako i ako samo zadamo G103). Ako se da G103 Pn, tada će
upravljanje manipulisati sa n blokova čitanih unapred.
G110 -129 – Koordinatni sistemi (nulte tačke)
Ove funkcije predstavljaju dodatne korisničke koordinatne sisteme takodje smeštene u memoriji mašine (OFFSET).
Imaju istu ulogu kao i nulte tačke G54-G59.
G154 – Koordinatni sistemi P1-P99

Ova funkcija obezbe|uje 99 dodatnih nultih tačaka. G154 sa parametrom P od 1-99 aktivira dodatne koordinatne
sisteme. Na primer, G154 P10 aktivirat će nultu tačku br. 10 iz liste dodatnih nultih tačaka.
G187 – Kontrola tačnosti obrade (zaobljavanja) uglova

Funkcija G187 nije modalna. Reguliše tačnost obrade uglova saglasno
odabranoj toleranciji. Format zapisa G187 je sledeći:
G187 Px Exxxx, gde su parametri P i E parametri za:
P – nivo kvaliteta površine i može biti P1 (grubo), P2 (srednje) i P3 (fino);
E – maksimalna vrednost zaobljavanja ugla.
Seting 85 predstavlja parametar E, a seting 191 predstavlja parametar P gde
biramo finoću zaobljavanja. Oba parametra su aktivna sve vreme obrade dokle
god ne aktiviramo funkciju G187 sa nekim drugim vrednostima za E i P.
Fabrička podešavanja su za E = 0.635 mm, a za P – srednji kvalitet.
Koristiti P3 parametar samo kada želimo najbolju površinu – jer produžava vreme obrade!
Naredba G187 PxExxxx se vraća na vrednost setinga zadavanjem samo naredbe G187, ili
resetovanjem programa, f-jama M30, M02, kao i pritiskom na E-STOP.
www.teximp.rs
G150 – Opšte rešenje glodanja džepova
D – adresa radijusa (OFFSET tabela);

I – širina zahvata materijala po prolazu
u odnosu na prečnik alata po X (mm);
J – širina zahvata materijala po prolazu
u odnosu na prečnik alata po Y (mm);
K – dodatak za finiš prolaz na zidovima
džepa (mm);
P – broj podprograma u kojem je
definisana kontura džepa;
Q – dubina glodanja (Z osa) po prolazu,
Ova funkcija nije modalna. Služi za operaciju glodanja džepova raznih pozitivna vrednost (mm);
oblika, džepova sa ostrvima itd. Kontura džepa, koja mora biti R – pozicija sigurnosne R ravni (mm);
smeštena u posebnom podprogramu (unutrašnjem ili spoljašnjem), X – pozicija startne rupe po X-osi (mm)
mora biti definisana serijom prostih kretanja G1, G2 ili G3. Ta kretanja Y – pozicija startne rupe po Y-osi (mm)
mogu se izvoditi samo u XY ravni sa veličinom zahvata glodala datim Z – ukupna dubina džepa po Z-osi(mm)
kroz parametre I i J. Finalni prolaz zadaje se parametrom K, koji mora
biti pozitivan broj.
Dubina jednog prolaza reguliše se parametrom Q koji mora biti pozitivan. Podprogram se mora definisati
zatvorenom konturom naredbama G1, G2 ili G3 u ravni XY i može sadržati najviše 40 elementarnih kretanja u
konturi. Podprogram, naravno, mora biti završen pomoćnom funkcijom M99. Funkcije G90 i G91 mogu biti
korišćene u podprogramu.
Prvo kretanje u podprogramu za konturu trebao bi da bude hod od startne tačke u okviru džepa (u koju se alat
predhodno pozicionira) do startne tačke na konturi (spoljašnje ivice) džepa, a nakon toga sledi opis konture
funkcijama G1, G2 ili G3. Poslednje kretanje mora se završiti u polaznoj tački na konturi. Nije potrebno vraćati
glodalo u startnu poziciju ciklusa (startna tačka), već samo prosto opisati konturu i završiti u istoj tački odakle smo
i krenuli (na konturi). Posle svake grube obrade (posle svakog Q) sledi prolaz oko konture bez dodatka K na toj istoj
dubini. Tek posle poslednjeg grubog prolaza (na konačnoj dubini Z) sledi fini prolaz sa dodatkom po zidovima K.
F-je G41 ili G42 (korekture radijusa alata) pišu se u okviru f-je G150.
U koliko se ne radi sa kompenzacijom G41 ili G42 alat će datu konturu obraditi centrom.
VAŽNO: poželjno je (ne uvek, što zavisi od vrste materijala, alata i dubina glodanja) pre ciklusa
izbušiti rupu (do dubine džepa) u startnoj tački džepa radi bezbednog ulaska glodala u materijal!
PRIMER PROGRAMA OBRADE D@EPA SA G150
www.teximp.rs
www.teximp.rs
Primer džepa sa kvadratnim ostrvom: aleksandar.pandurovic@teximp.com
Primer džepa sa kružnim ostrvom:

SPISAK M - FUNKCIJA
Funkcija Značenje
M0 Program stop
M1 Opcioni program stop
M2 Kraj programa
M3 Vreteno napred
M4 Vreteno nazad
M5 Vreteno stop
M6 Izmena alata
M8 Rashladno sredstvo uključeno
M9 Rashladno sredstvo isključeno
M19 Orijentacija vretena
M30 Kraj programa sa povratkom na početak
M31 Izbacivač strugotine napred
M33 Izbacivač strugotine stop
M34 Pozicija uredjaja za programabilno hladjenje na dole
M35 Pozicija uredjaja za programabilno hladjenje na gore
M39 Obrtanje magacina alata
M41 Stepen prenosa – niži
M42 Stepen prenosa – viši
M76 Gašenje displeja
M77 Aktiviranje displeja
M82 Alat otpušten
M83 Automatski vazdušni pištolj uključen
M84 Automatski vazdušni pištolj isključen
M86 Stezanje alata
M88 Uključivanje hla|enja kroz vreteno
M89 Isključivanje hla|enja kroz vreteno
M97 Pozivanje lokalnog podprograma
M98 Pozivanje posebnog podprograma
M99 Povratak iz podprograma ili petlje
www.teximp.rs
OPIS M - FUNKCIJA
M0 – Program stop
M0 funkcija se koristi za zaustavljanje programa. Zaustavlja obrtanje vretena, hla|enje i interpolaciju blokova koji
se pripremaju unapred (G103). Sa ponovnim startovanjem tastera “Cycle start” program se nastavlja od narednog
bloka.
M1 – Opcioni program stop

M1 funkcija se koristi za zaustavljanje programa. Potpuno je ista kao i M0 osim što je potrebno aktivirati dugme sa
kontrolnog panela “Optional stop”, tako da kada mašina nai|e na M1 u programu – staje. Sa ponovnim
startovanjem tastera “Cycle start”, program se nastavlja od narednog bloka.
M2 – Kraj programa
M2 se koristi za zaustavljanje programa – KRAJ PROGRAMA. Program se mora resetovati, inače se kursor neće
vratiti na njegov početak. U principu, bolje je koristiti naredbu M30 iz razloga što pored restartovanja programa,
resetuje i pojedine G funkcije kao i pojedine korekture.
M3 – Vreteno napred
M3 služi za davanje smera obrtanja glavnog vretena. Svi alati desne orijentacije funkcionišu sa ovim smerom
obrtanja.
M4 – Vreteno nazad
M4 služi za davanje smera obrtanja glavnog vretena. Smer obrtanja je suprotan i koristi se za alate leve
orijentacije.
M5 – Vreteno stop
M5 služi za zaustavljanje glavnog vretena. Blok se odlaže dok je br. obrtaja ispod 10 o/min.
www.teximp.rs
M6 – Izmena alata
Pomoćnom funkcijom M6 započinjemo izmenu alata. Ukoliko se glavno vreteno obrće, biće zaustavljeno.
Z-osa (glavno vreteno) će automatski otići brzim hodom u poziciju za izmenu, a alat će se zameniti onim koji smo
zadali komandom Txx. Alat Txx mora biti zadat u istom ili predhodnom bloku u odnosu na M6. Izmena zahteva
ponovno zadavanje broja obrtaja vretena Sxxxx.
M8 – Rashladno sredstvo uključeno

Pomoćnom funkcijom M8 startujemo rashladno sredstvo. Zadaje se pre početka radnog hoda.
M9 – Rashladno sredstvo isključeno

Pomoćnom funkcijom M9 gasimo rashladno sredstvo. Obično se zadaje posle završetka poslednjeg radnog hoda.
M19 – Orijentacija vretena

Funkcija M19 se koristi za orijentaciju glavnog vretena u fiksnu poziciju. Vrednost P može biti data kada želimo da
vreteno bude orijentisano na neki (ceo) ugao u stepenima. Na primer M19 P180.
Parametrom R možemo davati decimalne vrednosti uglova (do 4 decimale). Ostvaren će biti onaj ugao koji
dozvoljava servo sistem (merni sistem) svojom rezolucijom. Na primer M19 R132.6534
M30 – Kraj programa sa povratkom na početak

Koristi se za zaustavljanje programa. Zaustavlja vreteno, sva kretanja i gasi hla|enje. Kursor se vraća na početak
programa koji je spreman za ponovno startovanje. M30 poništava i korekturu dužine alata.
M31 – Izbacivač strugotine napred

Startovanje motora izbacivača strugotine u smeru za izbacivanje. Konvejer neće startovati ako su vrata mašine
otvorena. To se može regulisati setovanjem bita 17 parametra 209.
M33 – Izbacivač strugotine stop

Zaustavlja kretanje izbacivača strugotine.
www.teximp.rs
www.teximp.rs
M39 – Obrtanje magacina alata aleksandar.pandurovic@teximp.com
Funkcija M39 koristi se za rotiranje magacina alata bez izvršavanja izmene alata. @eljeno mesto u magacinu Tn
mora biti programirano pre koda M39.
M76 – Gašenje displeja

Koristi se za gašenje displeja, tj. prikaza na ekranu upravljačke jedinice.
M77 – Aktiviranje displeja
Koristi se za aktiviranje prikaza na ekranu upravljačke jedinice. Funkcioniše samo u slučaju ako je aktivno M76
M97 – Pozivanje lokalnog podprograma

M97 se koristi za pozivanje lokalne subrutine koja je smeštena pod rednim brojem Nnnnnn u istom programu iz
koje se i poziva (obavezno iza M30). Sa Pnnnnn prelazi se na liniju Nnnnnn glavnog programa koja je početak
subrutine. Koristi se za jednostavne operacije koje ne zahtevaju komplikovane i glomazne programe.
Sa L možemo zadati broj ponovnih pozivanja subrutine. Kodom M99 moramo naznačiti povratak iz podprograma.
M98 – Pozivanje posebnog podprograma

Ova funkcija se koristi za pozivanje posebnog podprograma, nezavisnog u memoriji mašine. Parametrom Pnnnn
naznačavamo broj programa koji se poziva iz memorije i mora biti u istom bloku sa M98. Podprogram pod
brojem Onnnn, mora tako|e biti već unešen u memoriju mašine i mora se završavati kodom M99 radi povratka u
glavni program po njegovom izvršenju. Parametar L može biti stavljen u bloku sa M98 kako bi naznačili broj
ponavljanja petlje pre nego što se pre|e u sledeći blok.
O0001 (broj glavnog programa)
..... (program)
M98 P100 L4 (pozivanje podprograma, broj podprograma je 100, ponavljanje istog 4 puta)
...... (nastavak glavnog podprograma)
M30 (kraj glavnog programa)
O0100 (broj podprograma u memoriji mašine)
..... (izvršavanje podprograma)
M99 (povratak u glavni program O0001)
www.teximp.rs
M99 – Povratak iz podprograma ili petlje aleksandar.pandurovic@teximp.com
Ovom pomoćnom funkcijom se vraćamo u glavni program iz podprograma ili makroa. Ako sa f-jom M99 zadamo i
parametar Pnnnn, nećemo imati povratak u glavni program na prvi sledeći blok, već na liniju Nnnnn specificiranu
u parametru P.
O0001 (broj glavnog programa)
……... (program)
N70 M98 P2 (pozivanje podprograma sa rednim brojem 2)
........... (nastavak glavnog programa)
N71 M99 P100 (skok na liniju N100 u glavnom programu)
………
N100 (nastavak programa sa linije N100)
………
M30
O0002 (podprogram)
........... (program)
M99
PRIMER PROGRAMA SA PONAVLJANJEM LOKALNOG PODPROGRAMA
PODPROGRAM KAO POSEBAN PROGRAM AKO

SE RADI SA M98
(sve je isto u glavnom

programu samo što se
podprogram poziva sa
M98, a iza M30 je %)
www.teximp.rs
PRIMERI PROGRAMIRANJA aleksandar.pandurovic@teximp.com
1. % %
O00001 (SA KOMPENZACIJOM RAD.); O00001 (BEZ KOMPENZACIJE RAD.);
T01 M06 (ÊONO GLODALO fi20); T01 M06 (ÊONO GLODALO fi20);
G54 (NULTA TA^KA U CENTRU PLOÊ); G54 (NULTA TA^KA U CENTRU PLOÊ);
G00 X-60. Y-50.; G00 X-60. Y-50.;
S2500 M03; S2500 M03;
G43 H01 Z2. M08; G43 H01 Z2. M08;
G01 Z-5. F1500.; G01 Z-5. F1500.;
G01 G41 D01 X-35.; G01 X-45.;
G01 Y25. F850.; G01 Y35. F850.;
G01 X35.; G01 X45.;
G01 Y-25.; G01 Y-35.;
G01 X-48.; G01 X-50.;
G00 G40 X-60. Y-50.; G00 Z150. M09;
G00 Z150. M09; M30;
M30; %
% .
2. % %
O00002 (APSOLUTNO PROGRAMIR.); O00002 (INKREMENTALNO PROGRAM.);
T02 M06 (ÊONO GLODALO fi15); T02 M06 (ÊONO GLODALO fi15);
G55 (NULTA TA^KA U CENTRU PLOÊ); G55 (NULTA TA^KA U CENTRU PLOÊ);
G00 X-60. Y-50.; G00 X-60. Y-50.;
S2500 M03; S2500 M03;
G43 H02 Z2. M08; G43 H02 Z2. M08;
G01 Z-5. F1500.; G01 Z-5. F1500.;
G01 G41 D02 X-35.; G01 G41 D02 X-35.;
G01 Y25. F850.; G91 G01 Y75. F850.;
G01 X35.; G01 X70.;
G01 Y5.; G01 Y-20.;
G01 X5.; G01 X-30.;
G01 Y-25.; G01 Y-30.;
G01 X-48.; G01 X-50.;
G00 G40 X-60. Y-50.; G90 G00 G40 X-60. Y-50.;
G00 Z150. M09; G00 Z150. M09;
M30; M30;
% %
www.teximp.rs
3. aleksandar.pandurovic@teximp.com
%
Y
O00003 (PRIMER 3)
X N10 T3 M06 (CEONO GLODALO D10)
N20 G54
N30 G00 X-15. Y15.
N40 S2000 M03
N50 G43 H03 Z50. M08
N60 G00 Z2.
N70 G01 Z-8. F1500.
N80 G01 G41 D03 Y0
N90 G01 X20. F700.
(nastavak programa)
N100 G02 X50. I15. J-20.
N110 G01 Y-15. G02 X0 I-30. J63.242;
N120 G03 X65. Y-30. I15. J0 G01 Y15.;
N130 G01 X130. G00 G40 X-15.;
N140 G02 X150. Y-50. I20. J0 N280 G00 Z150. M09
N150 G01 X110. Y-80. N290 M30
N160 G03 X60. I-25. J-43.3 %
4. % (nastavak programa)
O00004 (PRIMER 4)
N180 G80 M09
N10 T4 M06 (ZABUSIVAC)
N190 T6 M06 (UREZNIK M12x1.5)
N20 G54
N200 G54
N30 G00 X15. Y-15.
N210 G00 X15. Y-15.
N40 S3000 M03
N220 S300
N50 G43 H04 Z50. M08
N230 G43 H06 Z50. M08
N60 G00 Z5.
N240 G00 Z10.
N70 G81 Z-6. R2. F300.
N250 G84 Z-20. R5. F450.
N80 X100. Y-45. R-6.
N260 X100. Y-45. R-3.
N90 G80 M09
N270 G80 M09
N100 T5 M06 (BURGIJA D10.5)
N280 G00 Z150.
N110 G54
N290 M30
N120 G00 X15. Y-15.
%
N130 S2000 M03
N140 G43 H05 Z50. M08
N150 G00 Z5.
N160 G73 Z-25. I8. J2. K3. R2. F400.
N170 X100. Y-45. R-6.
5.
% (nastavak programa)
O00005 (PRIMER 5)
(DZEP JE GRUBO OBRADJEN
N10 T7 M06 (CEONO GLODALO D20)
NA PREDMERU ZA FINIŠ)
N20 G54 (NULTA TACKA JE U CENTRU KOMADA)
N190 G01 Z-5. F200.
N30 G00 X50. Y0
N200 G01 G41 D07 X14. Y5.
N40 S1500 M03
N210 G03 X0 Y19. I-14. J0 F350.
N50 G43 H07 Z50. M08
N220 G03 I0 J-19.
N60 G00 Z2.
N230 G03 X-14. Y5. I0 J-14.
N70 G01 Z-5. F1500.
N240 G40 G01 X0 Y0 F600.
N80 G01 X46. F450.
N250 G00 Z150. M09
N90 G02 I-46. J0
N260 M30
N100 G01 X50. F1500.
%
N110 G01 G41 D07 Y20.
N120 G03 X30. Y0 I0 J-20. F500.
N130 G02 I-30. J0
N140 G03 X50. Y-20. I20. J0
N150 G00 G40 Y0
N160 G00 Z2.
N170 G00 X0 Y0
6. Programiranje radijusa linearnim kretanjem i Programiranje oborene ivice linearnim kretanjem i

parametrom R (radijus zaobljenja) parametrom C (širina oborene ivice)
……………..
G01 X90.534 Y55.682 (TAČKA 1)
G01 X60. Y40. ,C10. (TAČKA 2)
G01 X52.396 Y11.048 (TAČKA 3)
.....................
……………..
G01 X92.446 Y28.795 (TAČKA 1)
G01 X60. Y40. ,R30. (TAČKA 2)
G01 X33.832 Y25.465 (TAČKA 3)
.....................
www.teximp.rs
7.
% (nastavak programa)
O00007 (PRIMER 7)
N380 T11 M06
N10 T8 M06 (GLODAČKA GLAVA D50)
(UREZNIK M12x1.5)
N20 G54 (NULTA TAČKA U CENTRU PLOČE)
N390 G54
N30 G00 X-69. Y-98.
N400 G00 X0 Y0
N40 S1200 M03
N410 S300
N50 G43 H08 Z50. M08
N420 G43 H11 Z50. M08
N60 G00 Z2.
N430 G00 Z10.
N70 G01 Z-10. F1500.
N440 G84 Z-15. R5. F450.
N80 G01 Y95. F600.
N450 G70 I30. J0 L6
N90 G00 X69.
N460 X-55. Y52. R-5. Z-33.
N100 G01 Y-95. F600.
N470 Y-52.
N110 G00 Z100. M09
N480 X55.
N120 T9 M06 (ZABUSIVAC)
N490 Y52.
N130 G54
N500 G80
N140 G00 X0 Y0
N510 G00 Z150. M09
N150 S3000 M03
N520 M30
N160 G43 H09 Z50. M08
%
N170 G00 Z2.
N180 G98 G81 Z-5. R2. F300.
N190 G70 I30. J0 L6
N200 X-55. Y52. R-8. Z-15.
N210 Y-52.
N220 X55.
N230 Y52.
N240 G80 M09
N250 T10 M06 (BURGIJA D10.5)
N260 G54
N270 G00 X0 Y0
N280 S1500 M03
N290 G43 H10 Z50. M08
N300 G00 Z2.
N310 G83 Z-25. Q7. R2. F500.
N320 G70 I30. J0 L6
N330 X-55. Y52. R-8. Z-34.
N340 Y-52.
N350 X55.
N360 Y52.
www.teximp.rs N370 G80 M09
SVA PITANJA U VEZI PROGRAMIRANJA MO@ETE POSTAVITI NA DATU MAIL
ADRESU ILI DIREKTNO TELEFONOM
www.teximp.rs Tel/fax: +381 11

Teximp d.o.o.
www.teximp.com Surčinski put 1b 7129 428, 7129 297
aleksandar.pandurovic@teximp.com Beograd Mob: 063 7 607 110

Programiranje - Glodanje - Osnovni Ispravljeno

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Programiranje - Glodanje - Osnovni Ispravljeno

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

www.teximp.

dipl.maš.inž. Pandurović Aleksandar

Hijerarhijski posmatrano postoje sledeće osnovne vrste upravljanja:

Nizom komandi u programu definišu se geometrijski, tehnološki i pomoćni

Programiranje se izvodi u ISO sitemu - sistem kodiranja za brojke, slova i oznake.

Svaki program sastoji se iz niza naredbi, odnosno blokova u kojima se

PROGRAM PRIMER PROGRAMA

Osim adresa i numeričkih znakova

Adrese su ustvari komande

Da bi se odredila kretanja alata, na mašinu (obradak) se postavlja zamišljeni koordinatni

DEKARTOV PRAVOUGLI KOORDINATNI SISTEM

X Y ravan leži na ravni radnog stola mašine (radnog komada) –

Z osa je uvek osa glavnog vretena sa pozitivnim smerom

Nulta tačka ‘’W’’ je tačka koju mi proglašavamo za

G0 – brzi hod, pozicioniranje;

Funkcija Značenje Modalna klasa

G0 – Brzi hod, pozicioniranje

G1 X50. Y60. Z73. F80.

Kretanje sa programiranim posmakom. Alat se kreće

Kretanje sa programiranim posmakom. Alat se kreće

Programira se adresom G4. Parametrom P definiše se vreme zadržavanja

G12, G13 – Kružno glodanje džepova (CW, CCW)

Parametri koji se daju u okviru f-je G12 i G13:

G17, G18, G19 – Izbor ravni obrade XY, XZ, YZ

Naredbe G17, G18 i G19 koriste se za naznačavanje radne ravni pri

G21 – Programiranje u metričkom sistemu mera

G28 – Odlazak u mašinsku referentnu tačku

G29 – Odlazak u referentnu tačku

VAŽNO: NE PREPORUČUJE SE KORIŠĆENJE FUNKCIJA G28 I G29 ZBOG MOGUĆIH

G1 (G0) G41 X50. Y60. D01 F50. – zapis G41

Naredba G42 je modalna funkcija i važi do ukidanja sa G40

G52 – Postavljanje lokalnog koordinatnog sistema – FANUC (aktivno u seting parametrima)

G52 – Postavljanje lokalnog koordinatnog sistema - HAAS

G52 – Postavljanje radnog koordinatnog sistema - YASNAC

G53 – Opoziv tekućeg koordinatnog sistema

Korišćenje različitih nultih tačaka u okviru

Centar rotacije je u nultoj tački sa

G69 – Poništavanje G68

G71 – Obrada otvora po kružnom luku

G72 – Obrada otvora po pravcu

NAPOMENA: ove naredbe funkcionišu samo u okviru nekog

Ciklusima se nazivaju složene operacije koje se

Funkcija G98 je modalna. Davanjem naredbe G98 pre

Funkcija G99 je modalna. Davanjem naredbe G99 pre

Setingom 57 možemo regulisati pozicioniranje brzim hodovima po X i Y koordinatama

PARAMETRI CIKLUSA G73

Ovo je modalna funkcija; jednom

PRIMER PROGRAMA ZA CIKLUS G73

Ovo je modalna funkcija; jednom

PARAMETRI CIKLUSA G76

G77 – Fino razbušivanje borštanglom od dna rupe

Ovo je modalna funkcija; jednom aktivirana, svako programirano

G81 – Ciklus bušenja

PARAMETRI CIKLUSA G81

Ovo je modalna funkcija; jednom aktivirana,

PRIMER PROGRAMA ZA CIKLUS G81

PARAMETRI CIKLUSA G82

Ovo je modalna funkcija; jednom aktivirana,

PRIMER PROGRAMA ZA CIKLUS G82

PARAMETRI CIKLUSA G83

PARAMETRI CIKLUSA G84

G84 je modalna funkcija. Kada se

Formula za izračunavanje brzine pomoćnog kretanja F: F (inč/min) = S/(broj navojaka po inču)

PRIMER PROGRAMA ZA CIKLUS G84