Nervni sistem

Nervni sistem
Osnovna funkcija:
• integracija aktivnosti iz
spoljašnje i unutrašnje sredine.
• biološke uloge:
• obrada informacija iz čulnih
organa (“skladištenje”,
integracija i selekcija)
• donošenje odgovora na
promene
spoljašnje i unutrašnje sredine
koji se upućuje efektorima

Osnovni integracioni sistem:

čulni organ nervni sistem efektorni organ
 Nervni sistem – osnovni podaci
Ljudski mozak:

• Težina – 1,4 kg
• Masa – 3% ukupne zapremine tela
• Potrošnja O2 – 20% ukupne potrošnje
• Potrošnja energije (glukoza)
– 20% ukupne potrošnje
• Protok krvi – 20% minutnog
volumena u mirovanju

• NS povezuje sve delove tela

 Organizacija nervnog sistema
Centralni nervni sistem
• mozak
• kičmena moždina
Periferni nervni sistem –
nervna vlakna – povezuju centralni
nervni sistem sa periferno
postavljenim receptorima i
efektorima
• cerebrospinalni sistem (glaveni i
spinalni nervi)
•autonomni sistem
 Neuroni i neuroglija
• neuron – osnovna gradivna i funkcionalna jedinica
nervnog sistema

dendriti

jedro

soma
mijelinski
akson omotač

Švanove ćelije
telodendriti
Ranvijerovi čvorovi
 Neuroni i neuroglija
• tipovi neurona:

unipolarni – jedan akson

bipolarni – dva aksona
multipolarni – više aksona
anaksoni – nemaju akson
 Neuroni i neuroglija
sinapsa
• sinapsa – veza između 2
neurona

1. presinaptički neuron
2. sinaptički prostor
3. postsinaptički
neuron.
• motorna ploča: ACh – neurotransmiter
veza neurona i mišićne ćelije

Nervni impuls se prenosi

posredno preko sinaptičke
pukotine: NI - ACh – NI
 Neuroni i neuroglija
acetilholin i acetilholin esteraza
Acetilholin (ACh) je neurotransmiter perifernog i
centralnog nervnog sistema koji ima ekscitatorni
efekat. Na nekim perifernim parasimpatičkim nervnim
završecima može imati i inhibitorno dejstvo.

Acetilcholin-esteraza (AChE) je enzim koji razgrađuje

acetil holin i pretvara u holin i acetatnu grupu. Kao
recepror, nalazi se na postsinaptičkom neuronu.
 Ontogenija nervnog sistema

• NS nastaje iznad notohorde

• Od nervne cevi nastaju
neuroblasti – prekursori
neurona.
• prednji deo n. cevi formira
mozak, a zadnji kičmenu
moždinu.

• k. moždina se u dorzalnom delu diferencira u senzitivne

neurone, u ventralnom u motorne.
• senzitivni neuroni obrazovaće spinalne ganglije
• interneuroni povezuju senzitivne i motorne neurone
 Nervni sistem – ontogenija
• od prednjeg dela nervne cevi razvija se mozak-
encephalon:
• prosencephalon
• mesencephalon
• deuterencephalon
• rhombencephalon

•Razvojem olfaktornih bulbusa razvijaju se

• telencephalon (cerebrum)– prednji mozak

• diencephalon – međumozak
• mesencephalon – srednji mozak
• metencephalon – zadnji mozak sa cerebellum-om (mali mozak)
• myelencephalon – završni mozak (produžena moždina)
Nervni sistem – ontogenija
 Nervni sistem – ontogenija
• Tokom ontogenetskog razvića mozga prvo se formira tzv.
moždano stablo (truncus cerebri) koje se pruža po
centralnoj osovini tela.

• obuhvata: diencephalon, mesencephalon, metencephalon i

myelencephalon - kao najstariji i najmanje varijabilni deo
mozga kod kičmenjaka

• dorzalni deo stabla diferncira se u senzitivne strukture

• ventralni u motorne strukture

• Svi glaveni nervi osim terminalnog (0. par) i olfaktornog

(1. par) direktno su vezani za truncus cerebri!
 Nervni sistem – ontogenija

• cerebrum – prednji (veliki) mozak i cerebellum – mali

mozak su najvarijabilniji delovi encephalon-a

• tela neurona u mozgu su organizovana u jezgra (nucleus)

i nalaze se na površini – kora (cortex)

• u kičmenoj moždini tela neurona

nalaze se u centralnom delu, dok
su nervna vlakna (aksoni) spolja

• rast mozga u odnosu na telo

pokazuje pozitivnu alometriju
 Nervni sistem – ontogenija
• kod sisara nervne ćelije, kao visoko diferencirane nemaju
sposobnost neurogeneze, tj. dalje deobe ili zamene

• neurocoel čine 4 moždane komore ispunjene

cerebrospinalnom tečnošću – liquor
 Mozak – moždane komore
I i II komora
(lateralne)

III komora
(mezencefalčna)

IV komora
 Periferni nervni sistem

PNS čine:

• Spinalni nervi (nervi spinales) ili moždinski nervi

• Glaveni (nervi craniales) kranijalni, moždani nervi

Funkcionalno postoji Autonomni (vegetativni) nervni

sistem:
- simpatički
- parasimpatički
 Periferni nervni sistem
Spinalni nervi
(nervi spinales)

• Parne strukture
serijski raspoređene sa
dorzalnim i ventralnim
korenovima

• Kod sisara: dorzalni

korenovi su senzitivni,
ventralni motorni, kod
nižih kičmenjaka:
mešoviti
 Periferni nervni sistem
Spinalni (moždinski)
nervi

• ramus dorsalis – dorzalna

grana (leđni mišići i koža)

• ramus ventralis –
ventralna grana (mišići
ekstremiteta, trbušni mišići)

• ramus visceralis –
visceralna grana (leđna
aorta i komunikacija sa
simpatičkim nervni
sistemom)
 Periferni nervni sistem
Ganglije:

1. spinalne ganglije
2. simpatičke ganglije

• u nivou ekstremiteta obrazuju se nervni pleksusi:

1. plexus brachialis (prednji ekstremiteti)

2. plexus lumbosacralis (zadnji ekstremiteti)
3. plexus cervicalis (vratni region sisara) za vratne mišiće
4. plexus coccygis (pelvis sisara) za mišiće karlice
 Periferni nervni sistem
Spinalni nervi

Dorzalni korenovi
uglavnom nose senzitivna
vlakna (somatička i
viscelarna).
Ventralni korenovi nose
motorna vlakna (somatička
i viscelarna).

Odnos broja nervnih vlakana spinalnih nerava u zavisnosti

od nivoa organizacije grupe kičmenjaka:
senzitivna (som. i visc.) i mot. visc : motorna som. = 3:1
senzitivna:motorna 1:1
 Periferni nervni sistem
Glaveni (kranijalni) nervi

• redukcija dorzalnih i
ventralnih korenova

• klasifikacija na osnovu
vrste vlakana:

1. posebni senzitivni nervi

2. somatičko-motorni nervi
3. dorzalni nervi
 Periferni nervni sistem
Glaveni (kranijalni) nervi
0. par - nervus terminalis
I par – nervus olfactorius mirisni živci
II par – nervus opticus vidni živac
III par - nervus oculomotorius živac pokretač oka
IV par – nervus trochlearis trohlearni živac
V par – nervus trigeminus trograni živac
VI par – nervus abducens živac odvodilac
VII par – nervus facialis živac lica
VIII par – nervus statoacusticus tremno-pužni živac
IX par – nervus glossopharyngeus jezično-ždrelni nerv
X par – nervus vagus živac lutalac
XI par – nervus accessorius pomoćni živac
XII par – nervus hypoglossus podjezični živac
 Periferni nervni sistem
Posebni senzitivni nervi
• prenose impulse od
fortoreceptora i akustičko-
lateralnog sistema,
gustatornih i olfaktornih
receptora

• n. terminalis (0)
• n. olfactorius (I)
• n. opticus (II)
• n. statoacusticus (VIII)
 Periferni nervni sistem
Somatičko –
motorni nervi

motorna vlakna koja

polaze sa ventralne
strane moždanog
stabla

n. oculomotorius (III)
n. trochlearis (IV)
n. abducens (VI)
n. hypoglossus (XII)
 Periferni nervni sistem
Dorzalni nervi

Inervišu parasimpatički
deo autonomnog
sistema

n. trigeminus (V)
n. facialis (VII)
n. glossopharyngeus (IX)
n. vagus (X)
n. accesorius (XI)
 Periferni nervni sistem
Autonomni (vegetativni) nervni sistem

• Pripada visceralnoj komponenti nervnog sistema

• Široka inervaciona oblast (crevo, urogenitalni trakt, srce,
krvne sudove, žlezde, respiratorne organe)
• Kod amniota autonomni sistem je strukturno i
funkcionalno podeljen na parasimpatički i simpatički
• Parasimpatički sistem je za CNS vezan u glavenom i
krstačnom regionu
• Simpatički sistem - u grudnom i slabinskom regionu
Autonomni sistem
 CNS - kičmena moždina
Medulla spinalis – u kanalu kičmene moždine, okružena
hrskavičavim ili koštanim pršljenovima

• histološki podeljena na
sivu i belu masu

• siva masa – oblika

leptira, okolo bela masa

• aksoni kolousta nisu

mijelinizovani – ne
postoji podela na sivu i
belu masu.
CNS - kičmena moždina
• afernetna
vlakna polaze
sa dorzalne
strane KM

• eferentna sa
ventralne

• ovim vlaknima,
takođe,
ostvarena je i
veza unutar
CNS: mozak-
KM)
 CNS - kičmena moždina
Broj spinalnih nerava je
jako varijabilan

Kod čoveka je 31 par

 CNS - mozak
Mozak (encephalon) je podeljen na 5 regiona:

• telencephalon (cerebrum)– prednji mozak

• diencephalon – međumozak
• mesencephalon – srednji mozak
• metencephalon – zadnji mozak (mali mozak)
• myelencephalon – završni mozak (produžena moždina)

• Koncentracija nervnog tkiva na prednjem delu tela

kičmenjaka. Zajedno sa koncentracijom čula (izražena
cefalizacija)
 Mozak - ontogenetsko razviće
genetička regulacija

Hox geni predstavlja grupu srodnih gena koja definiše

anterio-posteriornu osu i segmentaciju metazoa tokom
njihovog ontogenetskog razvića. Oni su ključni za tačan broj i
položaj segmenata kao i embrionalnih struktura (noge, antene,
oči...).
 Mozak - ontogenetsko razviće

• mozak pokazuje konzervativnost u organizaciji, osim

cerebeluma (odsustvo kod kolousta)
Mozak – konzervativnost u osnovnoj organizaciji
• Moždano
stablo – delovi
završnog,
zadnjeg i
srednjeg mozga

• Cerebellum –
dorzalna
diferencijacija
zadnjeg mozga

• Cerebrum –
izrazita
diferencijacija
prednjeg mozga
 Myelencephalon - završni mozak
• sličan KM,
proširen usled
pomeranja
anteriorno
(postojanje
zadnjeg
horoidnog
pleksusa)
• veći deo
produžene
moždine i
retikularne
formacije
• jezgra glavenih nerava (V – XII)
 Myelencephalon - završni mozak

• Završni mozak u najvećoj meri čini produžena moždina

medulla oblongata (myelencephalon u užem smislu)
• dorzalni glaveni nervi XII
• piramidalni traktovi – veza sa kičmenom moždinom
• formatio reticularis – filogenetski stari i konzervativni deo
mozga. Prima informacije iz svih čula, održava organizam u
budnom stanju i mnogih autonomnih funkcija
•
 Metencephalon - zadnji mozak
• Kratak segment mozga

• V par glavenih nerava

• Cerebellum – diferencijacija dorzalnog dela nervne mase

• Četvrta
moždana
komora

• Varolijev most
– povezuje
produženu
moždinu i
srednji mozak
 Metencephalon - zadnji mozak

• u cerebelumu je siva masa na površini

• građa sive mase:
1. Granularni sloj
2. Purkinjeovi neuroni
3. Molekulski sloj

• građa bele mase:

nuclei cerebelli (cerebealna jezgra)
 Metencephalon - zadnji mozak

• pons Varolii –
kod sisara i nekih
ptica
• Ostvaruje vezu
cerebeluma sa
srednjim mozgom
i međumozgom
• Čine ga snopovi
aksona koji polaze
iz cerebeluma
Mesencephalon - srednji mozak
• Tectum i tegmentum - diferencijacija dorzalnog i
ventrolateralnih delova nervne mase
• deo III moždane komore - mezencefalična komora
• III i IV par glavenih nerava
Mesencephalon - srednji mozak
• Tectum:

• optička funkcija (lobi optici)

• Kod sisara iza optičkih lobusa nalazi se corpora
quadrigemina

• Tegmentum:

• somatičko-motorne oblasti III i IV para kranijalnih

nerava

• relejni centri:
1. crveno telo (nucleus ruber)
2. substantia nigra
 Diencephalon - međumozak
• epitalamus
(dorzalno)

• talamus
(lateralno)

• hipotalamus
(ventralno)
 Diencephalon - međumozak

• epitalamus – čini krov treće moždane komore

paraphysis – prednja evaginacija krova treće moždane
komore

• pinealni kompleks:
1. corpus pinealis – prva evaginacija
2. corpus parapinealis – druga evaginacija (syn. epiphysis)
kod nesisarskih grupa funkcioniše kao fotoreceptorni organ
= pinealno oko. Utiče na razmnožavanje kod riba i
tetrapoda kao i sezonski bioritam
 Diencephalon - međumozak
• talamus – zadebljali delovi diencefalona centralnog
dela međumozga:
1. dorzalni talamus (relejni centri svih senzitivnih impulsa
osim olfaktornih)
2. ventralni talamus čine putevi eferentnih nerava sa
somatičko-motornom funkcijom

Kod košljoriba ima vizuelnu funkciju

 Diencephalon - međumozak
• hipotalamus – čine ga pod i lateralni zidovi treće
moždane komore. U jezgima su centri za regulaciju
telesne temperature, krvnog pritiska, balansa vode,
crevne aktivnosti, stepena budnosti,
• Neka jezgra neurosekretornu i fotoreceptornu ulogu.
• moždani levak – ima ulogu u formiranju hipofize
• Hipotalamus izlučuje u krv hormone: oksitocin
(neurotransmiter) i antidiuretički hormon.
Telencephalon- prednji mozak

= Cerebrum

• Uključuje i
olfaktorne
bulbuse (lobii
olfaktorii)
anteriorno

• Do njih vode
olfaktorni traktusi
Telencephalon- prednji mozak
• Moćno razviće hemisfera
• U hemisferama se nalaze 2 moždane komore (ventriculi
lateralis) I i II.
• Foramen Monroi – mali otvor koji povezuje I i II
cerebralnu komoru sa III u diencefalonu.
• Hemisfere su međusobno povezane spojnicama -
corpus calosum (žuljevito telo) i fornix (je struktura C-
oblika sačinjena od aksona)
• Plašt (pallium) sisara, siva masa (neopallium) razvija se
iz zone između paleopalliuma i archepalliuma
• Prvo pojavljivanje je kod gmizavaca, kasnije ptica i
snažno razvijanje kod sisara (dominantna tvorevina)
•
 Telencephalon- prednji mozak

• Rinencefalon
(olfaktorni deo)
• hemisfere
• zadnji deo
prednjeg mozga
 Telencephalon- prednji mozak
• u neopalijumu je razvijena kora (cortex cerebri), sa
brazdama (sulcus) i vijugama (gyrus).

• Na njemu se diferenciraju:

1. lobus frontalis,
2. l. occipitalis,
3. l. parietalis,
4. l. temporalis,
5. l. piriformes
• Paleopallium - lobus piriformis (kod sisara sa
dobrim čulom mirisa)
• Od archipalijuma ostaje hipokampus ili Amonov
rog (cornus Ammonis)
• Hyppocampus je odgovoran za instiktivno i
memorijsko ponašanje životinja. Zajedno sa
hipotalamusom čini limbički sistem
(emocionalno, motivaciono i seksualno
ponašanje)
• U kori se razlikuju motorne, asocijativne i
senzitivne zone
Veličina velikog mozga
IQ = 160 do 180