Неурофизиолошке

основе понашања
 Понашање би могло да се дефинише
као свеукупна активност организма
током цијелог његовог живота.
Неурофизиологија се бави скоро свим
видовима понашања, као што су
реакције на спољашњу средину,
моторне функције, понашање у вези са
исхраном, сексуално и емoтовино
понашање итд. шсто су
Нервна регулација узимања хране

 На основу многих експремиенталних истраживања,

утврђено је да се у међумозгу, односно у
хипоталамусу, налазе нервни центри који регулишу
понашање у вези са исхраном. Такве двије
структуре су центар за ситост и центар за глад.
 Поред ових центара на понашање у вези са
исхраном утичу и најстарији дијелови предњег
мозга, односно лимбички кортекс, заједно са
групом бадемастих (амигдалоидних) једара.
 Крајњи задњи дио вентромедијалног једра хипоталамуса
је одговоран за контролу уноса хране. Стимулација ове
области изазива изазива повећање уноса хране. Када
дође до оштећења ових области, долази до губитка
апетита и чак потпуног престанка узимања хране.
Медијални дијелови овог једра контролишу латерални
део овог једра. Повреда средњег дела вентромедијалног
једра доводи до повећаног апетита и гојазности.
 Повећано узимање хране, хиперфагија, доводи до пораста
тјелесне тежине.
 Повреда центара за глад доводи до хипофагије, смањеног
узимања хране, или чак афагије, потпуног нестанка апетита.
 На ове центре у хипоталамусу утиче и унутрашња средина,
нпр. количина шећера у крви. Такође, стање периферних
рецептара утиче на исхрану, нпр. истегнут желудац доводи
до осјећања ситости.
 Нервне ћелије хипоталамуса заправо сабирају информације
из унутрашњости организма са информацијама из
рецептора. На основу поређења тих информација
активирају се центри у хипоталамусу, што касније утиче на
узимање хране. У томе утичу и други дијелови мозга.
Такође, прихвата се мишљење да многи хормони и
неуротрансмитери учествују у стварању осјећаја глади или
ситости.
 Итраживање мехнизма глади и ситости код здравих одраслих
особа може имати вишеструку вриједност. Вјерује се да би
истраживања механизама који утичу на глад и ситост могла
допринијети у рјешавању проблема дебљине која све више
поприма епидемиолошка обиљежја нарочито у индустријски
развијеним земљама.
 Проблем претилости уочен је почетком двадесетог вијека, а
временом је постајао је све израженији.
Током еволуције људско тијело се најчешће развијало у условима
оскудице хране. Током праисторије, старог доба, па све до
двадесетог стољећа човјек је користио масноће похрањене у
тијелу да би се одржао у животу.
 Након индустријске револуције и раста материјалне потрошње,
храна постаје богатија рафинисаним масноћама, угљеним
хидратима и другим нутријентима, а тијело се још није
прилагодило таквим промјенама. Тако се није развио механизам
који би се прилагодио уносу превише непотребне енергије, па се
вјерује да је то један од еволуцијских разлога дебљине.
 Нутритивне тврдње указују да је једини излаз промијенити
данашњи начин исхране. Ипак већина људи није у стању то учинити.
Гојазност је хронична болест (болесно стање), која се испољава прекомерним
накупљањем масти у организму и повећањем тјелесне тежине. Свако повећање
телесне тежине за 10% и више од идеалне означава се као гојазност.Особе се сматрају
гојазнима када њихов индекс тјелесне масе (BMI), мјера која се добија када се тјелесна
маса особе у килограмима подели квадратом висине те особе у метрима, прекорачи
30 kg/m².
 Анорексија нервоза (Anorexia nervosa)
је психијатријска дијагноза која описује поремећај у
исхрани који карактерише ниска тјелесна тежина и
поремећај перцепције тијела уз опсесиван страх од
добијања тежине. Особе које пате од анорексије
тјелесну тежину често контролишу
вољним гладовањем, булимијом, повраћањем,
прекомјерним вјежбањем, или контролишу тежину
другим мерама, као што су таблете за
мршављење или диуретици. Првенстено се јавља код
младих адолестентих девојака у западном свету и има
једну од највећих стопа морталитета међу
психијатријским поремећајима, будући да отприлике 10%
особа којима је дијагнозиран овај поремећај на крају
умре од повезаних фактора. Анорексија нервоза је
сложен поремећај, који укључује психолошке,
неуробиолошке и социолошке компоненте.
 Булимија је патолошка потреба за храном,
неконтролисана прождрљивост, праћена осећањем
незасите глади. То је поремећај у исхрани код кога
се патолошки ексцесиван апетит смењује са
епизодама пражњења – самоизазване мучнине
лаксативима, пилулама за дијету и сл. Булимија
обично почиње као врста дијете. Подтипови
укључују булимију са или без пражњења или друга
неприлагођена компулзивна понашања.