POSLOVNE FINANSIJE

Prof.dr Slobodan Lukić

mr Darko Pašalić, asistent

POSLOVNE FINANSIJE 1
 FINANSIJSKO
UPRAVLJANJE OBRTNIM
SREDSTVIMA

POSLOVNE FINANSIJE 2
 Obrtna sredstva su deo poslovnih sredstava ili imovine
preduzeća. Racionalno upravljanje i dobro gazdovanje
ukupnim obrtnim sredstvima i njinovim pojednačnim
oblicima svakako predstavlja najznačajniju preokupaciju
finansijskog upravljanja preduzećom.
 To upravljanje pretpostavlja da se sa što manjim
ulaganjima u ukupna obrtna sredstav, kao i njihove
pojedinačne kategorije, ostvari što veći obim poslovne
aktivnosti sa ciljem maksimiziranja profitabilnosti
preduzeća kao celine, uz istovremeno održavanje
potrebnog stepena njegove tekuće likvidnosti.

POSLOVNE FINANSIJE 3
 Finansijsko upravljanje obrtnim sredstvima ima osnovni
cilj da održi povoljnu finansijsku struktur preduzeća i
zadovoljavajući stepen njegove likvidnosti.
 Razlike koje postoje između obrtnih i osnovnih sredstava
ne zasnivaju se samo na njihovim fizičkim svojstvima,
već pre svega, na njihovim različitim funkcijama koje
imaju u preduzeću, kao i njihovog finansiranja. Zbog
toga, u cilju uspešnog realizovanja vrednosti i jednih i
drugih sredstava, neophodno je da ih finansijski
menadžment preduzeća različito tretira, što
podrazumeva da se vodi računa o nekoliko značajnih
momenata.

POSLOVNE FINANSIJE 4
1. Ulaganja u obrtna sredstva u potpunosti se naknađuju
kroz prodajne cene proizvoda ili usluga u periodima
kraćim od jedne godine, odnosno u toku jednog
poslovnog ciklusa preduzeća, dok je za naknadu
ulaganja u osnovna sredstva potreban znatno duži
vremenski period.
2. Obrtna i osnovna sredstva imaju različite stepene
fleksibilnosti.
3. Finansijski princip koji se primjenjuje pri upravljanju
obrtnim sredstvima razlikuju se od onih koji su relevantni
za finansijsko upravljanje osnovnim sredstvima.
4. Povećanje obrtnih sredstava se najvećim delom finansira
iz kratkoročnih finansijskih izvora.

POSLOVNE FINANSIJE 5
 Pored navedenih elemenata, koji kao što vidimo
proizilaze iz specifičnosti obrtnih sredstava, postoje i
mnogi drugi razlozi koji neposredno ili posredno
indiciraju potrebu da se problematika finansijskog
upravljanja obrtnim sredstvima ipak posebno izuči i
prikaže u okviru celokupne problematike finansijskog
upravljanja preduzećem.
 Kao najvažniji argumenti koji idu u prilog ovakvoj tvrdnji,
moglo bi se navesti sledeće:
- značajno vreme koje se posvećuje upravljanju obrtnim
sredstvima od strane menadžmenta preduzeća,
- obim ulaganja u obrtna sredstva preduzeća,
- odnos između povećanja obima prodaje (realizacije) i
obrtnih sredstava, i
- značaj obrtnih sredstava za mala preduzeća.
POSLOVNE FINANSIJE 6
 Finansijski mendažment obrtnih sredstava veoma je
važna i značajna funkcija finansijskih menadžera u
preduzeću, jer obrtna imovina u proseku čini polovinu
ukupne imovine preduzeća, pogotovo onih u sektoru
industrije.
 Treba imati u vodiu da je upravljanje obrtnim sredstvima
posebno važno za mala preduzeća.
 Potrebi posebnog izučavanja osnovnih principa
upravljanja obrtnim sredstvima najviše doprinosi
činjenica da ulaganja u obrtna sredstva predstavljaju
pretežan deo ukupnih ulaganja koje vrši preduzeće, kao i
to da odluke o tim ulaganjima moraju da se donose
skoro svakodnevno, što nije slučaj sa odlukama o
ulaganju u osnovna sredstva.

POSLOVNE FINANSIJE 7
 Pojam i oblici obrtnih sredstava
 Pod obrtnim sredstvima treba podrazumevati ona
poslovna sredstva koja se jednokratnom upotrebom
troše u poslovnim procesima i čija se vrednost
preobražava iz novčanog oblika, kroz kružni tok, ponovo
u novac i to najmanje jednom u roku godine.
 Kao određena dopuna predhodnoj definiciji obrtnih
sredstava može poslužiti i definicija po kojoj se kao
kriterijum podele poslovnih sredstava na osnovna i na
obrtna uzima koeficijent obrta.

POSLOVNE FINANSIJE 8
 Treba imati u vidu činjenicu da ni jedna od navedenih
definicija obrtnih sredstava nije sveobuhvatna.
 Najbliži pojam je tekuća aktiva (current assets). Osim
toga, često se pojam obrtna sredstva poistovjećuje
termin radnog kapitala (working capital), pri čemu se
uvode i dva nova pojma i to:
- bruto radni kapital (gross working capital) i
- neto radni kapital (net working capital)

POSLOVNE FINANSIJE 9
 S funkcionalnog aspekta upravljanja obrtnim sredstvima,
nesumljivo je da proizilazi zaključak da se obrtnim
sredstvima mogu smatrati samo ona sredstva koja se u
jednom ciklusu reprodukcije transformišu iz početnog
pojavnog oblika (novca-N) u završni pojavni oblik
(novac-N1). Pri tome koliko će trajati cikljus reprodukcije
najviše zavisi od dužine trajanja tehnološkog procesa.
Međutim, po pravilu on traje manje od godinu dana.

POSLOVNE FINANSIJE 10
 Polazeći od kružnog kretanja sredstava u procesu
reprodukcije izraženog u formuli poznatog obrazca N-
R....P....R1-N1, proizilazi da se obrtna sredstva javljaju u
nekoliko pojavnih oblika, to su:
- novčani oblik,
- naturalni oblik, i
- prelazni oblik obrtnih sredstava.
 Imajući u vidu navedene pojavne oblike obrtnih
sredstava, nameće se potreba njihovog bližeg
definisanja.

POSLOVNE FINANSIJE 11
 Novčani oblik - predstavlja početni i završni oblik obrtnih
sredstava, koji može biti u blagajni ili na depozitnim
računima.
 Naturalni oblik - zavisno od mesta u reprodukcionom
ciklusu preduzeća može da bude u različitim vidovima, to
su:
- sirovine i materijal,
- nedovršena proizvodnja i
- gotovi proizvodi.
 Prelazni oblik - predstavlja vrednost potraživanja koja
mogu da nastanu po nekoliko osnova i to:
- prodaja gotovih proizvoda kupcima, i
- davanje avansa dobavljačima ili davanje kredita.

POSLOVNE FINANSIJE 12
 Prelazni oblici obrtnih sredstava tranformišu se u novac
ili robu. Potraživanja po osnovu prodatih gotovih
proizvoda i po osnovu datih kredita transformišu se u
novac, dok se potraživanja po osnovu davanja avansa
dobavljačima transformišu u robu putem isporuke
ugovorene robe od strane dobavljača. Međutim, za
prelazne oblike obrtnih sredstava karakteristično je da
nisu ekonomski sposobni da neposredno deluju u pravcu
transformacije obrtnih sredstava.

POSLOVNE FINANSIJE 13
 Analitički aspekti obrtnih sredstava
 Za potrebe finansijske analize i finansijskog upravljanja u
preduzeću, obrtna sredstva se dele na ukupna i neto
obrtna sredstava.
 Pod ukupnim obrtnim sredstvima podrazumjevaju se sva
ulaganja koja preduzeće vrši u pojedine, konkretne
oblike obrtnih sredstava. Neto obrtna sredstva se
definišu kao razlika između tekuće aktive i tekuće
pasive, odnosno kao razlika između ukupnih obrtnih
sredstava i ukupnih kratkoročnih obaveza preduzeća.

POSLOVNE FINANSIJE 14
 Neto obrtna sredstva - ne mogu se identifikovati sa bilo
kojim realnim, odnosno konkretnim oblikom obrtnih
sredstava što nedvosmisleno proizilazi iz same definicje
neto obrtnih sredstava. Ona predstavljaju samo radnu
obračunsku veličinu koja je identična delu obrtnih
sredstava koji se finansira iz dugoročnih izvora, bilo
sopstvenih ili tuđih.
 Promene u konačnom saldu neto obrtnih sredstava
javljaju se kao posledica priliva i odliva sredstava u
određenom periodu vremena.

POSLOVNE FINANSIJE 15
 U kontekstu navedenog, kao najvažniji izvor koji dovode
do priliva neto obrtnih sredstava obično se navodi
sledeće:
- redovno poslovanje u slučaju kada su ukupni prihodi
veći od rashoda koji su nastali kao posledica trošenja
obrtnih sredstava;
- prodaja osnovnih sredstava i dugoročnih ulaganja za
gotovinu;
- preuzimanje dodatnih dugoročnih zajmova (putem
izdavanja obveznica i sl.).

POSLOVNE FINANSIJE 16
 Sa druge strane, do smanjenja, odnosno odliva neto
obrtnih sredstava najčešće dolazi po osnovu sledećih
ključnih razloga:
- Kada su prihodi od redovnog poslovanja manji od
rashoda koji su nastali kao posledica trošenja obrtnih
sredstava;
- Zbog kupovine osnovnih sredstava ili dugoročnih
ulaganja;
- Zbog otplate (amortizacije) dugoročnih zajmova.

POSLOVNE FINANSIJE 17
 Ukupna obrtna sredstva - najbolje reprezentuje suma
tekuće aktive u bilansu stanja preduzeća. Ona se sastoji
iz pojedinih konkretnih oblika obrtnih sredstava, odnosno
pozicija aktive kao što su:
1. Novčana sredstva u blagajni i na računima
2. Potraživanja od kupaca
3. Tržišne hartije od vrednosti
4. Menice i akcepti primljeni od kupaca
5. Dati avansi dobavljača
6. Zalihe
- Zalihe trgovačke robe (i trgovinskim preduzećima);
- Zalihe sirovine, pomoćnog materijala, nedovršene
proizvodnje i gotovih proizvoda (u proizvodnim
preduzećima);
7. Unapred plaćeni rashodi i obračunati, a
nenaplaćeni prihodi (aktivna vremenska razgraničenja).
POSLOVNE FINANSIJE 18
 Na osnovu do sada rečenog, proizilazi zaključak da se
može govoriti o dva pojma obrtnih sredstava i to: neto i
bruto obrtna sredstva. Neto obrtna sredstva ili kapital,
podrazumeva razliku između tzv. "cirkulirajuće" imovine i
kratkoročnih obaveza.
 Ovako posmatrana obrtna sredstva, budući da se
dnevno menjaju, nisu analitički pogodna za finansijsku
analizu i upravljanje finansijama. To je osnovni razlog
koji detrminiše potrebu da finansijski menadžeri svoju
pažnju predominantno usmere na analizu bruto obrtnih
sredstava koja u sebe uključuju investiranje preduzeća
u "cirkulirajuću imovinu" posebno gotovinu, vrednosne
papire, naplata potraživanja, zalihe i sl.

POSLOVNE FINANSIJE 19
 Klasifikacija obrtnih sredstava
 Da bi se pravilno shvatili osnovni principi upravljanja
obrtnim sredstvima, neophodno je da se pravi razlika
između pojedinih tipova obrtnih sredstava u okviru
ukupnih obrtnih sredstava koja preduzeće koristi. Ovo
diferenciranje obrtnih sredstava vrši se prema vremenu
u kome se odgovarajuća sredstva koriste, s jedne
strane, i prema funkcijama koje treba određena sredstva
da ispunjavaju, s druge strane.
 Osnovna karakteristika obrtnih sredstava koja se vrši na
osnovu pomenutih razlika jeste podela na sledeće vrste
obrtnih sredstava:
1. Stalna i permanentna obrtna sredstva, i
2. Promenjiva ili varijabilna obrtna sredstva.
POSLOVNE FINANSIJE 20
1. Stalna ili permanentna obrtna sredstva - jesu ona obrtna
sredstva koja ostaju investirana u preduzeću za sve
vreme dok ono posluje. Preciznije rečeno, to je onaj
iznos obrtnih sredstava koji preduzeće mora da ima da
bi moglo obezbediti minimum poslovnih aktivnosti. Ovo
se uglavnom odnosi na sve najvažnije oblike obrtnih
sredstava:
- novčana sredstva,
- zalihe i
- kupce, itd.
 Preduzeće mora da raspolaže dovoljnim iznosom
novčanih sredstava da bi moglo odgovoriti određenim
obavezama kao što su otplate i kamate po dospelim
zajmovima, poreske i druge zakonske obaveze i sl.

POSLOVNE FINANSIJE 21
 Slične relacije postoje i kod ulaganja u zalihe. Kada je
nizak stepen zaposlenosti preduzeće mora da drži
određene zalihe koje su neophodne da bi se uopšte
mogao obezbediti i tako nizak stepen zaposlenosti. Ako
su u pitanju sirovine i pomoćni materijal, to je onaj iznos
zaliha koji je nužan da bi se moglo otpočeti sa
proizvodnjom. Ako su u pitanju zalihe gotovih proizvoda,
to je onaj iznos zaliha koji je neophodan za izlazak na
tržište što uključuje i asortiman proizvoda koji je
potreban da se privuku kupci.
 Što se tiče kupaca bitno je reći da ulaganja u ovaj oblik
obrtnih sredstava treba da iznose minimum onoliko
koliko obim realizacije premašuje iznos prodaje za
gotovinu (cash) i iznos naplaćenih potraživanja od
kupaca.
POSLOVNE FINANSIJE 22
 Nesumljivo proizilazi zaključak da svako preduzeće mora
da održava određeni minimum obrtnih sredstava ispod
kojeg se ne može ići a da se ne dovede u pitanje
kontinuitet aktivnosti preduzeća. Ovaj deo stalnih obrtnih
sredstava neki autori nazivaju primarnim obrtnim
sredstvima preduzeća.
 Iz takvog karaktera ovih sredstava proizilaze i dve
ključne konsekvence za menadžment preduzeća:
- prvo, moraju se permanentno vršiti odgovarajuća
ulaganja u obrtna sredstva ako se želi obezbediti
minimalan stepen aktivnosti preduzeća i
- drugo, finansiranje tih ulaganja mora se vršiti po istim
principima po kojima se finansiraju i osnovna sredstva,
dakle iz dugoročnih izvora.

POSLOVNE FINANSIJE 23
2. Promjenjiva ili varijabilna obrtna sredstva - jesu onaj deo
tekuće aktive koji se povećava ili smanjuje u skladu sa
potrebama preduzeća. Ove potrebe su uslovljene
najčešće sezonskim ili cikličnim kretanjima kojima je
podložno poslovanje preduzeća.
 Uticaj cikličnih kretanja različito se ispoljava na potrebe
za obrtnim sredstvima pojedinih preduzeća. Shodno
tome, osnovni zadatak finansijskog menadžmenta u
preduzećima jeste da izvrše procene u kojoj meri
poslovni ciklus utiče na promene volumena obrtnih
sredstava, kao i da procene mogućnosti da li je
preduzeće dovoljno sposobno da prođe određene faze
ciklusa bez posebnih teškoća i negativnih posledica.

POSLOVNE FINANSIJE 24
 Kružno kretanje obrtnih sredstava
 Obrtanje predstavlja najvažnije obeležje obrtnih
sredstava. Obrtanje obrtnih sredstava predstavlja proces
kretanja angažovanih obrtnih sredstava koji se odvija
preko:
- nabavke predmeta rada,
- tehnološke obrade predmeta rada u procesu
stvaranja materijalnih dobara, i
- pretvaranje robnog u novčani oblik obrtnih
sredstava putem prodaje gotovih proizvoda.

POSLOVNE FINANSIJE 25
 Obrtanje obrtnih sredstava predstavlja njihovu stalnu
cirkulaciju kroz fazu proizvodnje i kroz određene faze
prometa tj. nabavku i prodaju. Shodno tome, u procesu
njihovog obrtanja obrtna sredstva stalno menjaju oblik.
 U skaldu sa navedenim kretanjima, nesumljivo proizilazi
da se proces kružnog kretanja obrtnih sredstava odvija
tako što preduzeće za novčana sredstva kupuje
reprodukcioni materijal ili predmete rada, dok njihovom
transformacijom iz proizvodnog procesa izlaze gotovi
proizvodi spremni za prodaju. Dalje, prodajom proizvoda
i njihovom isporukom kupcima nastaje proces
kratkoročnih potraživanja od kupaca.

POSLOVNE FINANSIJE 26
Proces kružnog kretanja obrtnih sredstava

POSLOVNE FINANSIJE 27
 Kao merna veličina brzine obrtanja obrtnih sredstava
najčešće se koristi koeficijent obrtanja koji se utvrđuje iz
odnosa vrednosti ostvarenih rezultata izraženih ukupnim
prihodom i angažovanovih obrtnih sredstava za
ostvarenje tog ukupnog prihoda, odnosno:

UP
KO =
AsOB

gdje je:
KO-koeficijent obrtanja obrtnih sredstava
UP - ukupan prihod
AsOB - angažovana obrtna sredstva
POSLOVNE FINANSIJE 28
 Obrtna sredstva u proizvodnom preduzeću mogla bi se
diferencirati na sledeće glavne grupe i podgrupe:

A. NOVAC I RAZLIČITI SUROGATI NOVCA

1. Gotovina (u blagajni i u banci)
2. Valute
3. Devize
4. Čekovi, menice, akceptni nalozi i sl.
5. Obveznice, blagajnički zapisi i drugi vrednosni papiri

POSLOVNE FINANSIJE 29
B. PRELAZNI OBLICI NOVCA U ROBU
1. Avansi dobavljačima za obrtna sredstva
2. Akontacije za službena putovanja
3. Krediti dati kooperantima
4. Akontacije plata radnicima
5. Aktivna vremenska razgraničenja

C. ZALIHE SIROVINA, MATERIJALA I SITNOG INVENTARA

1. Sirovine i materijal
2. Gorivo i mazivo
3. Nabavljeni poluproizvodi i delovi
4. Materijal u obradi, doradi i manipulaciji
5. Sitan inventar, ambalaža i autogume
POSLOVNE FINANSIJE 30
D. PROIZVODNJA U TOKU I POLUPROIZVODI
1. Proizvodnja u toku
2. Poluproizvodi vlastite proizvodnje
3. Nedovršeni proizvodi

E. ZALIHE GOTOVIH PROIZVODA I ROBE

1. Zalihe gotovih proizvoda
2. Zalihe trgovinske robe u skladištima
3. Zalihe trgovinske robe u poslovnim jedinicama

POSLOVNE FINANSIJE 31
F. PRELAZNI OBLICI ROBE U NOVAC
1. Potraživanja od kupaca za prodate proizvode i usluge
2. Potraživanja od ostalih preduzeća za prodatu robu
3. Kreditni odnosi sa preduzećima za prodatu robu
4. Kreditni odnosi sa neposrednim potrošačima za
prodatu robu
5. Razna druga potraživanja obrtnih sredstava

G. PRELAZNI OBLICI NOVCA U NOVAC

1. Kratkoročni depoziti
2. Kratkoročni krediti

POSLOVNE FINANSIJE 32
 Veličina i struktura obrtnih sredstava
 Veličina obrtnih sredstava preduzeća - uslovljena je
objektivnim i subjektivnim faktorima koji su veoma
raznovrsni i mnogobrojni. Najvažniji objektivni faktori su:
- obim, asortiman i kvalitet proizvodnje,
- karakteristike tehnološkog procesa,
- organizacija i rad platnog prometa, i
- ponašanje poslovnih partnera.

POSLOVNE FINANSIJE 33
 Subjektivni faktori koji utiču na veličinu potrebnih obrtnih
sredstava ispoljavaju se u stepenu sposobnosti
preduzeća da se obezbedi optimalna dinamika
cirkulacije obrtnih sredstava. Među subjektivnim
faktorima koji uslovljavaju veličinu obrtnih sredstava
nužno je izdvojiti:
- sinhronizovana nabavka predmeta rada,
- ubrzana prodaja gotovih proizvoda i
- uticaj na redovnu naplatu potraživanja.

POSLOVNE FINANSIJE 34
 Struktura (sastav) obrtnih sredstava preduzeća -
uslovljena je relativnim učešćem pojedinih vrsta obrtnih
sredstava u ukupnim obrtnim sredstvima. Pri tome,
učešće pojedinih vrsta sredstava u ukupnim obrtnim
sredstvima predominantno zavisi od delatnosti kojom se
preduzeće bavi i od uslova u kojima posluje.
 Za analizu strukture obrtnih sredstava značajno je
posmatrati obrtna sredstva iz dva ugla:
- prvo, kao novčana sredstva (u širem smislu), i
- drugo, kao ukupne zalihe.

POSLOVNE FINANSIJE 35
 Novčana sredstva u širem smislu mogu se podeliti na
kratkoročna potraživanja i na novac primarne likvidnosti.
Novčana sredstva u potraživanjima ne mogu
neposredno da se upotrebe za obnavljanje procesa
proizvodnje niti za izmirenje dospelih obaveza sve dok
se ne pretvore u novčana sredstva likvidnosti.
 Novčana sredstva primarne likvidnosti obuhvataju novac
na žiro računu i gotov novac u blagajni, dakle, sredstva
koja se mogu odmah i neposredno upotrebiti za
obnavljanje procesa proizvodnje i izmirenje svih dospelih
obaveza.

POSLOVNE FINANSIJE 36
 Kada se ima u vidu proces kružnog kretanja obrtnih
sredstava onda je neosporna činjenica da se on odvija u
dva suprotna pravca - dolazak i odlazak sredstava. Ako
je pri tome permanentno kretanje obrtnih sredstava u
oba pravca kvantitativno jednako, onda se struktura
obrtnih sredstava ne menja, jer u svakoj tački kružnog
toka postoji isti iznos sredstava.

POSLOVNE FINANSIJE 37
 POTREBNA VELIČINA OBRTNIH SREDSTAVA

 Obrtna sredstva posmatrana u celini treba da omoguće

neprekidno odvijanje procesa reprodukcije, s jedne
strane, a da se pri tome minimiziraju troškovi koji nastaju
po osnovu angažovanja obrtnih sredstava, s druge
strane.
 Imajući u vidu proces kružnog kretanja obrtnih sredstava
treba reći da obrtna sredstva imaju ne samo svoj
minimum već i maksimum, kao i periode na putu
osvajanja maksimuma, odnosno minimuma. Ove
činjenice su veoma značajne za preduzeće sa aspekta
mogućnosti iznalaženja potrebnih obrtnih sredstava za
određeni vremenski period.

POSLOVNE FINANSIJE 38
 Iznos obrtnih sredstava u tački maksimalnog finansijskog
naprezanja predstavlja osnovu za izračunavanje
potrebnih obrtnih sredstava, a koji se dopunjavaju
iznosom novčanih sredstava u prelaznom obliku. Ovaj
način iznalaženja potrebnih obrtnih sredstava služi kao
metod prvobitnog i tekućeg proveravanja već utvrđenog
iznosa normalno potrebnih obrtnih sredstava u zavisnosti
od planskih zadataka preduzeća.
 Bruto masa i koeficijent obrta postaju relevantni faktor za
utvrđivanje potrebnih obrtnih sredstava. Problem
utvrđivanja potrebnih obrtnih sredstava svodi se na
sumu neophodnih finansijskih angažmana i na vreme
njihovog trajanja za dati reprodukcioni tok. Za
izračunavanje veličine potrebnih obrtnih sredstava
neophodno je upotrebljavati kategorije bruto masa i
koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava.

POSLOVNE FINANSIJE 39
 Bruto masu je moguće formulisati na nekoliko načina.
Bruto masa predstavlja:
1. U novčanom obliku (N) zbir svih isplata koje dospjevaju
u datom vremenskom intervalu koje treba na vreme
izmiriti. Taj zbir podrazumeva isplate dobavljača, isplate
obaveza iz dobiti i sl. U bruto masu ulaze i ranije
stvorene ali ne i izmirene obaveze, kao i nove obaveze
koje dospjevaju u datom vremenskom periodu.
2. U prelaznom obliku novca u robu (N-R) zbir potrebnih
avansa dobavljača, akontacije radnicima, aktivna
vremenska razgraničenja i sl. Ovde je reč o vrednostima
koje određeno vreme provedu u novčanom obliku. To
vreme je do momenta njihovog materijalizovanja u
proizvode ili usluge.

POSLOVNE FINANSIJE 40
3. U prelaznom obliku robe i novca (R-N) zbir svih
potraživanja za prodate proizvode i usluge (uključujući i
kreditne odnose po tom osnovu), kao i razna druga
potraživanja iz tekućeg poslovanja i sl.
4. U robnom obliku (R-P-R) zbir svih vrednosti sirovina,
materijala, sitnog inventara, amalaže i uloženih troškova
koji se iskazuju cenom koštanja gotove proizvodnje, kao
i gotovih proizvoda obračunatih po stvarnoj ceni koštanja
umanjenoj za amortizaciju.

POSLOVNE FINANSIJE 41
 Vreme obrta predstavlja pokazatelj vremenskog trajanja
jednog obrta u toku kružnog toka reprodukcije i to po
pravilu u toku jedne godine. To je vreme angažovanja
obrtnih sredstava u nekom od oblika i podoblika, pa se
može reći da ono iskazuje vreme u danima u kojima su
obrtna sredstva "vezana" u pojedinim oblicima i
podoblicima kruženja u tokovima reprodukcije. Ako se
ovo vreme utvrđuje analitički po vrstama i grupama
unutar podoblika, onda je znatno pouzdanija procena
njegove veličine.

POSLOVNE FINANSIJE 42
 Ukupno trajanje kružnog toka obrnih sredstava izraženo
u danima predstavlja sabirak svih pojedinačnih trajanja u
podoblicima sredstava. Analogno tome, koeficijent broja
obrta predstavlja količnik konstantne 360 i sabirka
pojedinačnih trajanja kružnog toka obrtnih sredstava
izraženih u podoblicima, odnosno

Broj dana u godini

Koeficijent broja obrta = ————————
Vreme obrta

POSLOVNE FINANSIJE 43
 Potrebna obrtna sredstva utvrđuju se u svakom od
podoblika kao i koeficijent obrta ukupnih obrtnih
sredstava. Za pojedinačne vrednosti potrebnih obrtnih
sredstava u podoblicima važi sledeći obrazac:

M1 M M5
m1 = m3 = 3 m5 = K
K11 K 13 15

M2 M4 M6
m2 = m4 = K m6 = K
K 12 14 16

POSLOVNE FINANSIJE 44
 Ukupno potrebna obrtna sredstva za dati tok
reprodukcije (Σ) predstavljaju sabirak m1, m2.......mn,
dok koeficijent obrta ukupnih ibrtnih sredstava (ΣK0)
predstavlja količnik "bruto mase" i sabirka (Σm), odnosno
M 365
ΣK0= ; odnosno Σd=
m K0

gdje je:
d - dani vezivanja
365 - dani u godini
K0 - koeficijent obrta
ΣK0 - Koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava
Σd - Prosečno vreme kružnog toka reprodukcije
M - "Bruto masa"

POSLOVNE FINANSIJE 45
 OPTIMALNA VELIČINA OBRTNIH SREDSTAVA

 Pod optimalnom veličinom uopšte podrazumeva se

nešto što je najpovoljnije ili nešto što najviše odgovara,
odnosno što je najbitnije. Kada se govori o obrtnim
sredstvima preduzeća i njihovom optimumu, onda se
misli na minimalna ulaganja, a maksimalne rezultate.
 Kriterijumi optimalne veličine i strukture obrtnih
sredstava preduzeća podložni su stalnim promenama,
pre svega, zbog izmena objektivnih uslova poslovanja
preduzeća. Zbog toga, preduzeće mora imati određen ili
utvrđen predmet i kriterijum optimalnosti.

POSLOVNE FINANSIJE 46
 Optimalnost veličine i strukture obrtnih sredstava se u
praksi može ocenjivati na osnovu odnosa rasploživih
obrtnih sredstava i ukupno potrebnih obrtnih sredstava.
Ako su ove dve veličine jednake onda je stvarno stanje
obrtnih sredstava jednako željenom stanju, odnosno:

OSr= Osp

gdje je:
Osr - raspoloživa obrtna sredstva
Osp - ukupno potrebna obrtna sredstva

POSLOVNE FINANSIJE 47
 U navedenom slučaju, može se računati da je
moguće ostvariti određeni stepen optimalnosti obrtnih
sredstava, jer je odnos raspoloživih i potrebnih obrtnih
sredstava jednak 1(jedan), odnosno:

OSr = OSopt
gdje je:
OSopt - Optimalna obrtna sredstva

POSLOVNE FINANSIJE 48
 Ako je predhodni odnos manji od jedan (OSr / OSp < 1),
ond ato znači da su raspoloživa obrtna sredstva manja od
potrebnih, što se nepovolnjo odražava na poslovanje
preduzeća, budući da za ostvarivanje zadataka preduzeća
nedostaju obrtna sredstva. U obrnutom slučaju, ako je taj
odnos veći od jedan (OSr / OSp > 1), onda to znači da su
angažovana obrtna sredstva veća od potreba za obrtnim
sredstvima u tom periodu, što se takođe nepovoljno
odražava na poslovanje preduzeća zbog povećanja
angažovanosti sredstava.
 Svaka kombinacija u kojoj je odstupanje manje ili ako je
odnos ove dve veličine bliže jedan, povoljno se odražava na
poslovanje preduzeća.

POSLOVNE FINANSIJE 49
 Odnos raspoloživih i potrebnih obrtnih sredstava u
preduzeću bi trebalo pratiti po vrstama obrtnih sredstava,
odnosno obavezno na nivou ukupnih novčanih sredstava
i ukupnih zaliha.
Globalne odnose moguće je pratiti preko sledećeg:
- zaliha predmeta rada,
- zaliha nedovršene proizvodnje,
- zaliha gotovih proizvoda,
- potraživanja od kupaca,
- novčanih sredstava i
- ostalih obrtnih sredstava.

POSLOVNE FINANSIJE 50
 Najčešće odstupanje veličine obrtnih sredstava od
njihove optimalne veličine javljaju se iz sledećih razloga:
- zbog promene vrednosti ulaganja ili ulaza u
reprodukciju koja su prouzrokovana promenama
nabavvnih cena na tržištu;
- zbog promene vremena trajanja obrtanja obrtnih
sredstava;
- zbog poremećaja u kruženju obrtnih sredstava, naročito
u fazi prelaza iz završnog robnog u završni novčani
oblik;
- zbog promena kvaliteta poslovanja prouzrokovano
promenama odnosa inputa i outputa;
- zbog promene uticaja tržišta, i drugo.

POSLOVNE FINANSIJE 51
UPRAVLJANJE
GOTOVINOM

POSLOVNE FINANSIJE 52
 Efikasno upravljanje novčanim sredstvima ili gotovinom
predstavlja posebno značajan i senzibilan zadatak
upravljanja finansijama preduzeća, budući da još
neposrednije stavlja u fokus nephodnost stalnog
bilansiranja između dva osnovna načela finansiranja, a
to su:
- načelo rentabilnosti i
- načelo likvidnosti preduzeća.
 Poštujući načelo rentabilnosti preokupacija preduzeća je
da sa minimalnim ulaganjima ostvari maksimalne
rezultate što je ujedno i osnovni motiv poslovanja.

POSLOVNE FINANSIJE 53
 Iz izloženog jasno proističe, da se radi o dva značajna,
ali takođe i u određenoj meri suprostavljena načela koje
preduzeće treba da maksimalno respektuje. S obzirom
na značaj i jednog i drugog finansijskog načela,
proizilazi nephodnost potrebe da preduzeće iznađe
najpovoljniju kombinaciju za održavanje likvidnosti uz
istovremeno ostvarivanje i rentabilnosti poslovanja.
 Sledstveno tome, nema sumnje da postoji podjednak
interes preduzeća za ostvarivanje oba načela, u
likvidnost i rentabilnost.

POSLOVNE FINANSIJE 54
 Dosadašnja praktična iskustva pokazuju, da čak i
najlikvidnijim i najrentabilnijim preduzećima često
nedostaju novčana sredstva. U takvim situacijama,
menadžment preduzeća ima obavezu da iznađe nove
izvore novčanih sredstava i to u što kraćem roku i uz što
povoljniju cenu (kamatu).
 Pomeranje interesa načela rentabilnosti i likvidnosti
moglo bi se sprovoditi po modelu koji bi omogućavao da
preduzeće i poslovna banka razliku između dnevnih
priliva i odliva rešavaju zajedno.

POSLOVNE FINANSIJE 55
 Sa kojom merom uspešnosti će preduzeće upravljati
realizacijom između likvidnosti i rentabilnosti, najviše
zavisi od konkretnih alternativa za racionalnu dispoziciju
novčanih sredstava, odnosno gotovine. Naime, svaki
periodični deficit gotovine mora imati adekvatne izvore
za svoje pokriće, dok svaki suficit gotovine iznad tekućih
poslovnih potreba mora imati mogućnosti za rentabilno
plasiranje van redovnog poslovanja.
 Sledeća slika na pojednostavljen i ilustrovan način
prikazuje osnovne relacije u okviru sistema upravljanja
gotovinom:

POSLOVNE FINANSIJE 56
Sistem upravljanja gotovinom u preduzeću

POSLOVNE FINANSIJE 57
 Na simplifikovan i pojednostavljen način posmatrano,
pojam gotovine se ograničava na tzv. efektivan novac,
odnosno na novčanice i kovani novac jedne zemlje, koji
su proglašeni za njeno zakonsko sredstvo plaćanja. Uz
to je neophodno da se nalazi u rukama fizičkih lica u
dotičnoj državi, osim u rukama banke koja ih je izdala,
odnosno emisione banke.
 Pod zakonskim sredstvom plaćanja podrazumeva se u
jednoj državi, po pravilu, isključivo njena nacionalna
valuta, što se uređuje odgovarajućim propisom.
Zakonsko sredstvo plaćanja znači da je njegovo
primanje obavezno pod pretnjom krivične odgovornosti,
a u svrhu izmirivanja svih vrsta obaveza iskazanih u
novcu u datoj zemlji.

POSLOVNE FINANSIJE 58
 Sa druge strane postavlja se logično pitanje u čemu se
ogleda značaj gotovine. S tim u vezi, nesumljivo je da se
najjednostavniji odgovor sastoji u tome ako se kaže "na
ulozi koju ona igra u obezbeđenju kontinuirane tekuće
platežne sposobnosti subjekata privređivanja".
 Glavni zadaci upravljanja gotovinom ogledaju se u
sledećem:
- pouzdano obezbeđivanje kontinuirane tekuće platežne
sposobnosti različitih subjekata privređivanja, uz
istovremeno vođenje računa o neophodnosti
maksimiziranja rentabilnosti njihovog poslovanja;
- sprečavanje mogućih gubitaka i zloupotreba vezano za
gotovinu.
 Gotovina se pojavljuje na početku i na završetku svakog
poslovnog ciklusa, s tim što je pod normalnim uslovima
poslovanja, gotovinu uvek lakše pretvoriti u druge oblike
imovine nego obratno.
POSLOVNE FINANSIJE 59
 GOTOVINSKI CIKLUS

 Upravljanje gotovinom zahteva poznavanje pored do

sada iznetih i neka druga obeležja gotovine. Samo dobro
poznavanje i razumevanje svih značajnih obeležja
gotovine omogućava da se vodeći računa o njihovom
uticaju na odluke iz delokruga upravljanja gotovinom,
doprinose što više uspehu poslovanja preduzeća,
podrazumevajući uvek pod tim maksimalnu rentabilnost
u okviru njegove pouzdane kontinuirane tekuće platežne
sposobnosti.

POSLOVNE FINANSIJE 60
 Analogno ostalim vrstama obrtnih sredstava, cirkulacija
gotovine kroz proces poslovanja preduzeća može se
izražavati i meriti pomoću prosečnog vremenskog
trajanja jednog obrta koji se naziva gotovinskim
ciklusom.
 Gotovinski ciklus načelno se definiše kao broj dana u
godini koji protekne od trenutka izdavanja gotovine za
nabavku sirovina i materijala do momenta primanja
gotovine na ime naplate prihoda od prodaje gotovih
proizvoda u kojima je nabvana vrednost sirovina i
materijala realno sadržana.

POSLOVNE FINANSIJE 61
 Dužina gotovinskog ciklusa za nabavku osnovnih
sredstava počinje plaćanjem njihove nabavke, a završava
se nakon naplate prihoda, odnosno na kraju veka trajanja
osnovnog sredstva.
 Dužina gotovinskog ciklusa za nabavku obrtnih sredstava
počinje njihovom kupovinom, a završava se prodajom
gotovih proizvoda i trgovačke robe.
 U gotovinskom ciklusu od kupoprodaje i plaćanja sirovina
do prodaje i naplate gotovih proizvoda, bitna su tri osnovna
činioca:
- zalihe
- kupci, i
- dobavljači
što se može i grafički ilustrovati kao što to pokazuje slika.
POSLOVNE FINANSIJE 62
Ciklus novčanih sredstava (gotovinski ciklus)

POSLOVNE FINANSIJE 63
 Smisao finansijskog upravljanja gotovinom treba tražiti u
tome da se prosečno vreme trajanja obrta što više skrati,
budući da to imanentno pretpostavlja poslovanje
preduzeća sa srazmerno manjim saldom gotovine.
 Sa druge strane, posredno skraćivanje trajanja
gotovinskog ciklusa može se postići bržim obrtom zaliha,
kako materijala tako i gotovih proizvoda, kao i
skraćivanjem vremena proizvodnje, što svakako spada u
delokrug razmatranja upravljanja pomenutim oblicima
imovine. Neposredno skraćivanje gotovinskog ciklusa
sastoji se u ugovaranju što odložnije isplate
dobavljačima nabavljenog materijala i korišćenih usluga.

POSLOVNE FINANSIJE 64
 Osnovno pitanje na koje treba dati odgovor jeste koji je
to nivo gotovine koji je potreban da zadovolji dva ključna
kriterijuma:
- prvo, obezbeđenje likvidnosti, i
- drugo, minimalni troškovi održavanja likvidnosti.
 U kontekstu rečenom proizilazi da je analitičko
razmatranje problema minimalnog salda gotovine
skopčano sa poznavanjem relevantnih aspekata
troškova koji nastaju u vezi sa gotovinom. Među te
troškove spadaju:
- troškovi držanja gotovine,
- troškovi nedostataka gotovine, i
- troškovi transakcija sa gotovinom.

POSLOVNE FINANSIJE 65
 Troškovi držanja gotovine predstavljaju oportunitetne
troškove koji su kalkulativno jednaki izgubljenom
prinosu koji bi se mogao ostvariti na nekom ulaganju
raspoložive gotovine ili otplatnom duga koji ima fiksnu
cenu u vidu ugovorne kamatne stope. Preciznije rečeno,
ovi troškovi nastaju zbog toga što gotovina koja nije
angažovana prouzrokuje određene troškove koji se
javljaju u dva vida:
- prvo, kao izgubljeni prinos od mogućih ulaganja u neku
od alternativa, i
- drugo, kao mogućnost otplate duga čime bi se smanjili
troškovi naplate.

POSLOVNE FINANSIJE 66
 Troškovi nedostatka gotovine proističu iz propuštenih
kasa-skonta ili drugih prilika da se sirovine i materijal
nabave pod povoljnim uslovima. Ovi troškovi mogu biti
veoma veliki i najčešće se javljaju kao posledica
sledećeg:
- propušteni kasa- skonto,
- smanjenje kreditnog boniteta kod banaka i drugih
poverilaca,
- slabljenje likvidnosti,
- smanjenje prednosti kod dobavljača pri kupovini i
gubljenje stečenih uslova kod dobavljača zbog
neredovnog izvršavanja obaveza.

POSLOVNE FINANSIJE 67
 Troškovi transakcije sa gotovinom odnose se na
administrativne i manipulativne troškove, kao i provizije
koje nastaju prilikom pribavljanja gotovine tj. njenog
transfera u depozite i hartije od vrednosti i obrnuto, u
slučaju transfera u suprotnom pravcu.

Ukupni godišnji izdaci gotovine

Koeficijent obrta gotovine = ——————————————
Prosečan saldo gotovine

iz čega sledi da je:

Ukupni godišnji izdaci gotovine

Prosečan saldo gotovine = ——————————————
Koeficijent obrta gotovine
POSLOVNE FINANSIJE 68
 Na osnovu izloženih relacija vidi se da je minimalni saldo
gotovine u stvari jednak prosečnom godišnjem saldu koji
je uslovljen veličinom isplata u toku datog vremenskog
razdoblja i koeficijentom obrta gotovine. Ovako utvrđeni
minimalni saldo gotovine podrazumeva punu
harmonizaciju priliva i odliva gotovine koja je uslovljena
stanjem finansijske stabilnosti, ali i podudarnošću roka
imobilizacije kratkoročno vezane imovine i rokova
dospeća za plaćanje kratkoročnih obaveza.
 Likvidnu rezervu nije jednostavno odrediti zbog toga što
na nju utiče više kompleksnih faktora među kojima treba
pomenuti sledeće:

POSLOVNE FINANSIJE 69
 Prvo, visina likvidne rezerve zavisi od sinhronizacije
priliva i odliva gotovine u kratkim rokovima i od stepena
verovatnoće da će se ta sinhronizacija održati:
 Drugo, visina likvidne rezerve takođe zavisi i od oštrine
sankcija za slučaj nelikvidnosti preduzeća. Ove sankcije
mogu biti zakonske i tržišne.
 Treće, visina likvidne rezreve zavisi i od toga da li
preduzeće novčano poslovanje obavlja preko žiro računa
ili tekućeg računa.
 Jasno je da za utvrđivanje visine likvidne rezerve ne
postoje univerzalna i opšte prihvaćena metoda.

POSLOVNE FINANSIJE 70
 Prilikom utvrđivanja finansijske politike preduzeća izbor
strategije upravljanja gotovinom može se zasnivati na tri
ključna faktora, to su:
1. Produženje rokova plaćanje dobavljačima,
2. Smanjenje zaliha, i
3. Skraćenje rokova naplate potraživanja od kupaca.

POSLOVNE FINANSIJE 71
1. Produženje roka plaćanja dobavljačima - podrazumeva
smanjenje nivoa novčanih sredstava putem većeg
učešća dobavljača u procesu finansiranja preduzeća.
Ovaj izvor finansiranja predstavlja značajan eksterni
kratkoročni izvor sredstava. S tim u vezi, strategija
navedenog izvora finansiranja može se primenjivati
jedino pod uslovom da se ne gubi na rabatu od
dobavljača, na kvalitetu proizvoda i da se ne povećava
prodajna cena nabavljene sirovine ili robe.

POSLOVNE FINANSIJE 72
2. Smanjenje zaliha- podrazumeva smanjenje gotovinskog
ciklusa putem povećanja koeficijenta obrta ukupnih
zaliha, čime se stvaraju znatne mogućnosti za povećanje
ekonomije preduzeća. Postoji bitna razlika u mogućnosti
povećanja efikasnosti upravljanja obrtnim sredstvima
koja se nalaze u zalihama i obrtnih sredstava koja se
nalaze u potraživanjima od kupaca ili u korišćenju
saredstava od dobavljača.

POSLOVNE FINANSIJE 73
3. Ubrzanje naplate potraživanja od kupaca - podrazumeva
smanjivanje gotovinskog ciklusa putem ubrzanja naplate
potraživanja od kupaca, odnosno povećanjem
koeficijenta njegovog obrta. Potraživanja od kupaca
istovremeno čine značajna ulaganja preduzeća, budući
da proističu kao neophodnost kreditiranja kupaca.
 Prema tome, potraživanja od kupaca vezuju gotovinu
koja ako se oslobodi može da bude uložena u druga
produktivna sredstva ili plasmane. To vezivanje je
neophodno jer kreditiranje kupaca omogućava
preduzeću da ostvari znatno veći obim i prihode od
prodaje, nego kada bi se prodaja obavljala samo za
gotovo. Uslovi i kreditiranje nužno determinišu kreditne
standarde i politiku naplate potraživanja.

POSLOVNE FINANSIJE 74