Roman Jakobson (1896-1982)

Ruski lingvista i književni teoretičar : jezik,

poezija, folklor
pripadnik ruske formalističke škole,
Moskovskog lingvističkog kružoka (osn.
1915.)
 Saradnja sa predst. ruske
avangarde
• Bio je prijatelj V. Hlebnjikova i Majakovskog
• U Moskovskom kružoku, čiji je predsednik
postao Jakobson 1920, okupljali su se vodeći
pesnici tog doba – Hlebnjikov, Majakovski,
Pasternak, Asejev, Mandeljštam
• Učestvovao je i u formiranju Praškog lingv.
kružoka – 1920. otputovao u Prag (usled
nesuglasica Mosk. kružok prestaje sa radom
1924.)
 Praški kružok osn. 1926.
• Najstariji član Praškog kruga je bio N. Trubecki,
a najaktivniji Jakobson. U okviru njega delovali
su još i Vilem Matesius, Jan Mukaržovski, Rene
Velek i dr.
• Zlatno doba praške strukturalne lingvistike je
period 1929-1939.
• Uticaj de Sosira je bio posredan: preko Sergeja
Karcevskog koji se vratio iz Ženeve i u per.
1917-1919. upoznao moskovske studente sa
novim originalnim mišljenjem o jeziku.
• Nakon bekstva iz Čehoslovačke, Jakobson je
živeo u Skandinaviji (1939-1941) – u Danskoj
(susret sa L. Hjelmslevom u Kopenhagenu),
Norveškoj i Švedskoj.
• Od 1941. živeo je u SAD, gde je izbegao
zajedno sa Ernestom Kasirerom.
• 1943. osniva Njujorški lingv. kružok, diskusioni
forum, i 1945. pokreće njegov časopis Word.
• Predavao je na Harvardu, gde se pod njegovim
uticajem formirala tzv. Harvardska škola
lingvistike i slavistike.
 R. Jakobson, Lingvistika i poetika
• Beograd, Nolit, 1966 (izbor tekstova M.
Ivić i S. Marić)
• Uvršten i ogled, strukt. analiza Bodlerovih
“Mačaka”
• Kao i “Lingvistika i poetika” (Jakobsonov
referat sa skupa na univerzitetu Indijana
1958), objavljen u Thomas E. Sebeok, ed.,
Style in language, The MIT Press,
Cambridge 1960.
 Veza između poetike i lingvistike
• “Poetika se prevashodno bavi pitanjem
‘Šta čini jednu verbalnu poruku
umetničkim delom?’
• Poetika se bavi problemima verb.
strukture; ona je integralni deo lingvistike.
• Poetička funkcija je samo jedna funkcija
jezika; treba definisati njeno mesto među
ostalim funkcijama.
 ELEMENTI JEZIČKE
KOMUNIKACIJE
• POŠILJALAC šalje PORUKU PRIMAOCU.
• Poruka zahteva KONTEKST, da bi bila
delotvorna. KONTEKST PORUKE je
predmet (referent) na koji se poruka
odnosi, a koji je uhvatljiv za primaoca.
• KOD, koji je zajednički pošiljaocu i
primaocu (enkoderu i dekoderu)
• KONTAKT, fizički kanal i psihološka veza
između pošiljaoca i primaoca poruke.
 Shematski prikaz verbalne
komunikacije

Kontekst
Pošiljalac_ _ _ _ Poruka_ _ _ _ Primalac
Kontakt
Kod
 FUNKCIJE ILI ASPEKTI JEZIKA
• Ima, dakle, 6 glavnih činilaca, a svaki od
njih određuje jednu posebnu funkciju
jezika.
• Verbalna struktura zavisi prvenstv. od
dominantne funkcije, mada se javljaju i
druge zajedno u okviru jednog govornog
čina.
EMOTIVNA ILI EKSPRESIVNA FUNKCIJA
usmerena na POŠILJAOCA

Njena svrha je direktno izražavanje

govornikovog stava o onome o čemu
govori (to može biti i stvaranje utiska o
nekoj emociji, stvarnoj ili simuliranoj;
uzvici, npr. “C! C! – reče Mekginti” iz
Konana Dojla)
• KONATIVNA FUNKCIJA
usmerena je na PRIMAOCA

Njen najčistiji gramatički izraz su vokativ i

imperativ – npr. “Pij!”
• REFERENCIJALNA FUNKCIJA
(“denotativna”, “kognitivna”)

Usmerena je na KONTEKST, na predmet

govora (tzv. “treće lice”), neko ili nešto o
čemu se govori
• FATIČKA FUNKCIJA
usmerena je na KONTAKT
njena svrha je uspostavljanje, produženje
ili obustavljanje komunikacije,
proveravanje ispravnosti kanala – “Halo,
da li me čujete?”, privlačenje pažnje
sagovornika ili potvrđivanje pažnje (“Aha”,
“Da, da”, “Pa da”)
• POETSKA FUNKCIJA JEZIKA
usmerena na PORUKU kao takvu, zarad poruke
same

Prema Jakobsonu, ova funkcija nije ograničena

samo na poeziju, niti se poezija može objasniti
isključivo poet. funkcijom jezika
U verb. umetnosti je dominantna, određujuća.
• Epska poezija, s trećim licem u fokusu,
uključuje referencijalnu funkciju
• Lirska poezija, orijentisana ka prvom licu,
uključuje emotivnu, ekspresivnu
• Poezija drugog lica uključuje konativnu
 SHEMATSKI PRIKAZ FUNKCIJA
VERBALNE KOMUNIKACIJE

Referencijalna
Emotivna Poetska Konativna
Fatička
Metajezička
• METAJEZIČKA (glosarska) FUNKCIJA

usmerena na KOD

Kod postaje odlučujući kad god pošiljalac ili

primalac mora da proveri da li koristi isti kod kao
i sagovornik
To je očigledno u žargonu – npr. okinuti ili tresnuti
(na ispitu) – “Onaj sapundžija tresnu” (student
tehnologije)
• Šta je empirijski lingvistički kriterijum poetske funkcije?

Jakobson u ovoj tački argumentacije podseća na distinkciju između

dva osnovna načina raspoređivanja verbalnog materijala, između
selekcije i kombinacije.
• Prvi se zasniva na načelu sličnosti (paradigmatskoj ekvivalentnosti u
jezičkom sistemu, izvan konkretnih iskaza)
• Drugi – na načelu blizine (kontigviteta ili sintagmatskog susedstva –
dodira ili kontakta) u jezičkom procesu, u okviru konkretnih iskaza.

metafora : metonimija
• Ako je tema poruke (nekog odlomka poezije)
“dete”, govornik selekcijom izdvaja jednu od
postojećih i manje-više sličnih imenica – dete,
čedo, mališan, detence – koje su ekvivalentne.
• Zatim, da bi dao komentar o ovoj temi, govornik
bira jedan od semantički srodnih glagola –
spava, drema, dremucka, pajki.
• Dve izabrane reči kombinuju se u govornom
lancu.
• Poetska funkcija projektuje princip
ekvivalentnosti iz ose selekcije u osu
kombinacije.