Otpornost Materijala Predavanje BR 2

OTPORNOST MATERIJALA
Doc. Dr Strain Posavljak
1 OTPORNOST MATERIJALA 12/25/2019

MONOTONA NAPONSKO-
DEFORMACIONA KRIVA, DOZVOLJENI
NAPONI, STEPEN SIGURNOSTI
 Zavisnost napona σ i specifičnog izduženja ε,
može se predstaviti monotonom naponsko-
deformacionom krivom (inženjerskom
krivom).
 Monotona naponsko-deformaciona kriva
(inženjerska kriva) dobija se ispitivanjem
materijala.

 Obično se u tu svrhu koriste glatke cilindrične
epruvete koje se izlažu zatezanju ili pritisku.
 Pri dobijanju monotone naponsko-
deformacione krive zanemaruje se promena
poprečnog preseka epruvete.
 Napon je jednak odnosu sile F i površine
početnog poprečnog preseka A0 , tj.
F

A0

Granica proporcionalnosti :
• Tačka P, Odovarajući napon σP
• Linearna zavisnost napona i
deformacije
Granica elastičnost:
• Tačka E, Odovarajući napon σE
Granica tečenja:
• Tačke TH (gornja granica)
Ilustracija monotone • Tačka TL (donja granica)
naponsko-deformaciona krive • Odovarajući napon Re (= ReH )
za duktilne čelike
Zatezna čvrstoća:
• Tačka M, Odovarajući napon
Rm
 Pri rešavanju problema čvrstoće konstrukcija,
za materijale koji nemaju izraženu granicu
tečenja, koristi se konvencionalna granica
tečenja Rp0,2, kojoj odgovara napon pri
deformaciji ε = 0,2%
 U slučaju opterećenja na pritisak koristi se
pritisna čvrstoća Rcm .
 Konvencionalnoj granica gnječenja Rcp
odgovara napon pri deformaciji ε = -0,2%.

 Doizvoljeni napon σd predstavlja graničnu
vrednost napona sa kojom se garantuje
nosivost konkretne konstrukcije.
 Ovaj napon je uveden zbog:
 Slučajnog prekoračenja proračunskog opterećenja,
 Realne nehomogenosti meterijala,
 Korozije koja izaziva smanjenje poprečnih preseka.

 Dozvoljeni napon se izračunava korišćenjem
sljedećih izraza:
R Rm Za krte
d  e Za duktilne d 
S S materijale
materijale
• U prethodnom izrazu S (S>1) je stepen ili

koeficijent sigurnosti (S nema dimenziju).
• Proračunski napon upoređen sa dozvoljenim
naponom:
 prorač .   d

Monotona naponsko-
deformaciona kriva
dobijena ispitivanjem
jedne epruvete
izrađene od čelika
13H11N2V2MF
Izgled polomljene epruvete

izrađene od čelika
13H11N2V2MF

NAPREZANJE U PODUŽNOM PRAVCU
 Naprezanje u podužnom pravcu (aksijalno
naprezanje) imamo kod štapova opterećenih
podužnim silama.
Dva primera naprezanja

u podužnom pravcu

Aksijalno naprezanje – Presečne sile
 Samo je podužna sila različita od nule, a sve
ostale sile jednake su nuli.
N 0
Tx  Ty  0
M X  M y  Mt  0

Rresečne sile N(z) – Primer 1
FA  F
N z    FA    F   F

FA  F
N z   FA   F   F

FA  2F
N  z  AB  F  F  2 F
N  z  BC  F
N z AB   FA    2 F   2 F

N z BC   FA  F    2 F  F   F

Aksijalno naprezanje – Pretpostavka o
naponima i pretpostavka o deformacijama
(pretpostavka o ravnim poprečnim
presecima)
 Normalni napon je različit od nule, a
tangencijalni naponi su jednaki nuli.
   z   z z   0
 zx   zy  0

 Poprečni preseci su pre deformisanja upravni
na osu linijskog nosećeg elementa.
 Posle deformisanja, poprečni preseci i dalje
ostaju upravni na osu.
 Generalno se za deformacije može
pretpostaviti:
a) Deformacija se menja po dužini
 z x, y, z    z z 
b) Za određeno z deformacija je konstantna
 z x, y   const
c) Nema klizanja u zx i yz ravnima     0
zx zy

Aksijalno naprezanje – Hukov zakon
 Huhov zakon za slučaj aksijalnog naprezanja,
definisan je na sljedeći način:
z
 z  E  z   z 
E
 Napon σz se menja od preseka do preseka.

 Za određen presek napon σz je konstantan.

Aksijalno naprezanje – Naponi, deformacije,
izduženja
Pođimo od uslova 1)  zx dA  Tx  0
ravnoteže, koji su u A
slučaju aksijalnog 2) 
A
zy dA  Ty  0
naprezanja, oblika
3)   dA  N z 
A
z
ZAKLJUČAK: Šest
uslova ravnoteže se u 4)   dA  y  M
A
z x 0
slučaju aksijalnog
5)    z dA  x  M y  0
naprezanja, svodi se na A
  dA  x   zx dA  y   M t  0
samo jedan uslov
6)
definisan jednačinom (3). A
zy

Poprečni presek je konstantan, A = const
        N z 
3)  z
A
 z dA  N z  z 
 z
A
dA  N z   z z  
A
 z z 
 z z  
E

N z 
 z z  
EA

Poprečni presek je promenljiv, A = A(z)
N z   z z  N z 
 z z    z z   
Az  E E  Az 
Aksijalno napregnut štap promenljivog poprečnog preseka
dz 
z
 z z    dz    z z  dz  z    z z dz
dz 0

N z  N z 
z z
 
z z  z    z z dz  z    dz
E  A z  0 0
E  Az 
Za z=l imamo da
izduženje l iznosi l  N z   dz
l
0 E  Az 

Normalna presečna sila N(z) = N = const i poprečni
presek A(z) = A = const
Napon Deformacija
N N
 
A EA
Izduženje Izduženje
N z N l
z    z  l    l 
EA EA
Veličinu (EA/l) zovemo

aksijalnom krutošću.

Štap promenljivog poprečnog preseka ukupne dužine
n
Ni  li
l  
i 1 Ei  Ai

Sen Venanov princip
 U slučaju aksijalno napregnutih štapova, izrazi
za napone σz
N  z  A=const N z  A ≠ const
 z z    
z z 
A Az 
važe za mesta dovoljno udaljena od mesta

delovanja opterećenja.
 Za primer ćemo posmatrati stvarne noseće
elemente.

Primer stvarnog nosećeg elementa

U preseku D-D
napon je jednak
 z z  
F
a b
U ostalim
presecima levo od
preseka D-D
imamo poremećaj
u raspodeli napona
z(z).
Raspodela napona u stvarnom nosećem
elementu
Napon u preseku
dovoljno
udaljenom od
mesta delovanja
sile F je
konstantan i
iznosi
 z z      n
F
A
Aksijalno pritisnut štap – raspodela napona
σn – Nominalni napon

 Dva statički ekvivalentna opterećenja čija su
delovanja ograničena na mali deo konture, u
tački dovoljno udaljenoj od mesta delovanja,
izazivaju identične napone.
 Ovo razmatranje, bez teorijskog dokaza, a
eksperimentalno potvrđeno, naziva se Sen-
Venanov princip (Saint-Venant, 1797-1886).
 Sen-Venanov princip za štap glasi:
 Dva statički ekvivalentna opterećenja konkretnog
štapa, u dovoljno udaljenim presecima od mesta
delovanja izazivaju iste napone.
Koncentracija napona
 Pri nagloj promeni dimenzija poprečnih
preseka štapova, treba voditi računa o pojavi
koja se zove koncentarcija napona.
 Teorijski i eksperimentalno je dokazano da na
mestima nagle promene dimenzija poprečnih
preseka, zbog raznih zareza, prelaznih
zaobljenja, otvora i sl., dolazi do lokalnog
povećanja napona.

 Posmatrajmo aksijalno napregnut štap sa
jednim prelaznim zaobljenjem radijusa r i
izraženom koncentracijom napona.
Primer štapa sa prelaznim zaobljenjem i izra-

ženom koncentracijom napona  max   k   n
αk – Teorijski faktor koncentracije napona
n – Nominalni napon

Eksperimentalno dobijeni dijagrami teorijskog (geometrijskog)
faktor koncentracije napona za cilindrčni štap sa prelaznim
zaobljenjem i pljosnati štap oslabljen centralnim otvorom

Dimenzionisanje aksijalno napregnutih
štapova
 Dimenzionisanje aksijalno napregnutih štapova
(određivanje površina poprečnih preseka) vrši
se prema dozvoljenom naponu σd.

Određivanje površina
poprečnih preseka
prema dozvoljenom
naponu zasniva se na
izrazu N z 
 z z   d  N z   Az    d
Az 

N z 
σd – Dozvoljeni napon jednak A z  
dozvoljenom naponu na zatezanje d
σde ili dozvoljenom naponu na
pritisak σdc.

Ako su nam poznate sile N(z) za preseke štapa A(z)
treba proveriti:
Čvrstoću na
način
 N z  
 z, max      d
 Az   max
Krutost na
način  N z  
 z, max      d
 E  A z   max Nosivost na
način N z   Az   
d

Uticaj temperature
 Fizička karakteristika kojom se opisuje
osetljivost materijala na promene temperature
naziva se koeficijent linearnog širenja α [K-1]
(u literaturi se kod štapova naziva i koeficijent
temperaturskog izduženja).
 Primera radi, koeficijent linearnog širenja za
čelik iznosi: α  12,5 106 K -1

Izraz za podužnu deformacija T , štapa u homogenom
temperaturnom polju, kojem je sa sobne temperature T,
dignuta temperatura na (T+T), glasi  T    T
T  0
N z   0
 z z    T    T
Štap u homogenom temperatu-  z z   0
rnom polju
z    T  z
l    T  l
 z z   E   z z  ne važi.
i Hukov zakon

T  0
N z   0
A z   A  const
Aksijalno napregnut štap u N z 

 z z  
homogenom temperaturnom A
polju N z 
 z z      T
EA
N z   z
z     T  z
Kada je A(z) const onada se EA
u ovim izrazima zamenjuje A N z   l
l     T  l
sa A(z). EA

 Razmotrimo sada situaciju kad izduženje
zagrijanog štapa ima ograničenje:
• Ograničenje dovoljno udaljeno i
• Ograničenje nije dovoljno udaljeno.
 Ako ograničenje nije dovoljno udaljeno onda
će se štap osloniti na ograničenje (oslonac) i u
njemu će se zbog reakcija u osloncima pojaviti
i naponi.
 Zbog ovog se uticaj temperature, pri
projektovanju konstrukcija, mora uzeti u obzir.
Ograničenja u
temperaturskom
izduženju štapa
nema.
Ograničenje
dovoljno
udaljeno.
Ograničenje nije
dovoljno
udaljeno.

Slučaj ΔT≠0, N(z)≠0
Ako su za konkretan štap poznati N(z), A(z),

ΔT(z), onda kažemo da važe sljedeći izrazi:
N z z   z z  N z z 
 
z z   
z z     T z      T z 
Az  E E  Az 
z z
 N z z  
z    z z   dz       T z dz
0 0
E  Az  
l l
 N z z  
l    z z   dz       T z dz
0 0
E  Az  

Uticaj sopstvene težine
 Sopstvena težina spada u grupu zapreminskih

sila.
 Razmotrimo uticaj sopstvene težine na štap
poprečnog preseka, A  const.
 U razmatranje uvedimo sljedeće veličine:
 Specifičnu masu .................. ρ
 Ubrzanje zemljine teže ........ g
 Specifičnu težinu .................. γ=ρ∙g

Uz analizu uticaja sopstvene težine štapa
dN  z   dm   g    dV  g    Az   dz  g 
   g  Az   dz    Az   dz  dQ z 

l l
dN z     Az  dz  N  z      Az   dz    Az   dz

z z
N z 
 z z  
Az 

l
 Az  dz  z z  
 z z 
 z z     z
E
Az 

l
  Az  dz
 z z    z
E Az 

l
 Az  dz
z
 z    z z   dz
 z z    z
Az 
0
E

l
 z  Az  dz
z   z
 dz
E 0
Az 
Za z = l
l
imamo da je
 l  Az  dz
l   z
 dz
E 0
A z 

Uz analizu uticaja sopstvene težine štapa konstantnog
poprečnog preseka, A(z) = A = const
 z
Q   V    A  l N z     A  l  z   Q  1  
 l

 z
N  z   Q  1   N z 
 z z  
 l A

Q  z
 z z    1  
A  l
 z z  Q  z
 z z     z z    1  
E EA  l 

Q  z
z
 z z    1   z    z z   dz
EA  l  0

Q  
z z
 z
z
1
z     dz   z  dz   z  Q
EA 0 l0 
 1    dz
EA 0 l 

Q  1 z2  Q z z
z   
  z     z   2  
EA  l 2 EA 2 l
Za z = l
imamo da je l  Q  l
EA 2

Uticaj centrifugalnih sila
Površina
poprečnog
preseka
A  Ar 
lopatice je
Dužina
lopatice je
l  RS  RU
Uz analizu uticaja centrifugalnih sila –

Primer kompresorske lopatice

Masa delića A(r)dr je
dm    dV    Ar  dr
Centrifugalna sila delića A(r)dr je dF  dm  r   2

C

dFC     2  Ar   r  dr

FC r 
RS
  r   FC r      2   Ar   r  dr
Ar  r
RS

 Ar  r  dr
 r      2  r
Ar 
RS
 Ar  r  dr  r  
 r 
 r      
2 r
E
Ar 

RS
   2   Ar   r  dr
r
r    r   dr
 r   r
E  Ar 
0

RS
r
   2   Ar   r  dr
r   r
 dr
0
E  Ar 

Slučaj A(r) = A
RS  r2 Rs

FC r      2  A  r  dr  FC r       A   
2
2 
r  r 

 RS2 r 2 
FC r       A  
2
 
 2 2

   2  A  RS2   r 
2

FC r    1    
2   RS  

   A  R   r 
FC r 
2
2 2

FC r   S
 1      r  
2   RS   A

 r     R   r 
2
2 2

 r    r    1  
S
 
E 2   RS  

   R   r 
2
2 2

 r    1  S
 
2 E   RS  

   R   r 
2 r

r    r   dr
2 2
 r    1  
S
 
2 E   RS   0

   22 r r
    r
 R 2  2
 r 
2

r    RS   dr   r 2  dr   r    1      dr
S
2 E  0 0  0
2 E   RS  

  2 r   r 
2
    2
 r 3

r    RS 1      dr  r 
2
  RS  r  
2
2  E 0   RS   2 E  3
 

Za r = RS
3   r
2
imamo da je     RS
2 3    2
 R  r 
RS  r  S
 3     
3 E 6 E   RS   RS

Slučaj štapa poprečnog preseka A i dužine RS
RS
   2  RS3    2  A  RS2
RS    r   dr  FC ,max r   FC ,max r  0 
0
3 E 2
   2  RS2    2  RS2
 max r    r  0   max r    r  0 
2 2 E
   2  RS3 FC ,max 2l
RS   l  
3 E EA 3
Ako RS predstavlja ukupnu dužinu RS=l, onda je izduženje

štapa te dužine, izloženog dejstvu centrifugalnih sila, jednako
izduženju štapa dužine 2l/3, aksijalno napregnutog silom
vrednosti FC,max .
Aksijalno naprezanje – Statička neodređenost
 Konstrukcija je statički određena ako joj se sve
nepoznate veličine (reakcije veza, i sve
presečne sile) mogu odrediti iz raspoloživih
uslova ravnoteže.
 Ako je broj nepoznatih veličina n, a broj
raspoloživih statičkih uslova ravnoteže s tada
k = n - s predstavlja stepen statičke
neodređenosti koji je jednak broju prekobrojnih
veza.

 Stepen statičke neodređenosti k = n-s pokazuje
koliko je puta posmatrana konstrukcija
neodređena.
 Ovaj stepen ukazuje na broj dopunskih uslova
koje treba postaviti da bi odredili n nepoznatih
veličina za posmatranu konstrukciju.
 Dopunski uslovi proizilaze iz uslova
pomeranja.

 Za n = s imamo da je k = 0 (u ovom slučaju
konstrukcija je statički određena).
 Pri rešavanju statički neodređenih konstrukcija
koristimo dva metoda, ito:
 Metod sila i
 Metod pomeranja.
 Princip nezavisnosti opterećenja je osnova za
oba navedena metoda.
 Metod sila koji će se ovde koristiti
objasnićemo na dva primera.
 Posmatraćemo:
 Statički neodređen štap opterećen silom F i
 Statički neodređen štap u homogenom
temperaturnom polju.
Statički neodređen štap Statički neodređen štap u

opterećen silom F homogenom temperatu-
rnom polju

Statički neodređen štap opterećen silom F
Broj uslova ravnoteže je
s 1
Broj nepoznatih je
n2
Stepen statičke
neodređenosti iznosi
k  ns

Nepoznate reakcije FA i FB nije moguće odrediti k 1
iz jednog uslova ravnoteže (Z=0), pa nam je
potreban još jedan dopunski uslov.

Uslov ravnoteže
(Z=0):
 FA  F  S  0

la
Dopunski uslov : FA  S  F  FA  F 
 B  l  0 l
F a 
l  F   
EA
l  l F   l S   0
b
FA  F 
 S l

l S  
l
EA
F  a S l a
  0  FB  S  F 
EA EA l

Statički neodređen štap u homogenom
temperaturnom polju
Uslov ravnoteže
(Z=0):
FA  FB  0  FA  FB
Dopunski uslov :
 B  l  0

 S l
l     T  l  0
EA

S  FA  FB  E  A   T

Presečna sila N(z):
N z   N  S
S
S  E  A   T   z   z    
N
A A


 
z z       T   E   T
E

    T    T  0
 z z
 0 z    z z  dz    dz  z  0
0 0

Aksijalno naprezanje – Statički određeni i
statički neodređeni sistemi štapova, Plan
pomeranja
 Rešavanje problema sistema štapova, obično se
svodi se na iznalaženje sila u štapovima kao i
iznalaženje pomeranja zajedničkih čvorova.
 U postupak rešavanja uvodi se plan pomeranja.
 Plan pomeranja objasnićemo na primeru
sistema od dva štapa.

Sile u
štapovima: S  F cos 
Sistem od dva štapa

Stvarna vrednost pomeranja
čvora C:
 C  CC"
Približna vrednost
pomeranja čvora C:
 C  CC1
Plan
pomeranja

S l
l 
EA
l
 C  CC1 
cos 

ZADATAK 1
Štap prikazan na slici, aksijalno je napregnut.
1. Skicirati dijagram normalnih presečnih sila N(z).

2. Odrediti pomeranje tačaka A, B, C, D, E i F.
3. Odrediti napon i deformaciju za presek definisan
kordinatom zF = 2,5a .

ZADATAK 2
Štap prikazan na slici, opterećen je sopstvenom težinom.
1. Skicirati raspodele napona,
deformacija i izduženja .
2. Napisati izraze na osnovu kojih su
skicirane tražene raspodele.

ZADATAK 3
Na slici je prikazan sistem štapova opterećen silom F.
Odrediti:
1. Presečne sile.
2. Napone i deformacije.
3. Pomeranje čvora C.

ZADATAK 4
Na slici je prikazan vezan sistem štapova, preko krute
grede opterećen silom F.
Odrediti:
1. Sile u štapovima.
2. Napone i deformacije.
3. Pomeranje tačaka A, B i C.

ZADATAK 5
Na slici su prikazana 3 štapa vezana za kruti element AB
koji je opterećen silom F.
Odrediti:
1. Sile u štapovima.
2. Napone, deformacije i
izduženja štapova.
3. Pomeranje tačake B.

Otpornost Materijala Predavanje BR 2

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Otpornost Materijala Predavanje BR 2

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

OTPORNOST MATERIJALA

Doc. Dr Strain Posavljak

1 OTPORNOST MATERIJALA 12/25/2019

2 OTPORNOST MATERIJALA 12/25/2019

3 OTPORNOST MATERIJALA 12/25/2019

5 OTPORNOST MATERIJALA 12/25/2019

6 OTPORNOST MATERIJALA 12/25/2019

• U prethodnom izrazu S (S>1) je stepen ili

7 OTPORNOST MATERIJALA 12/25/2019

Izgled polomljene epruvete

8 OTPORNOST MATERIJALA 12/25/2019

Dva primera naprezanja

9 OTPORNOST MATERIJALA 12/25/2019

10 OTPORNOST MATERIJALA 12/25/2019

Rresečne sile N(z) – Primer 2

11 OTPORNOST MATERIJALA 12/25/2019

N z AB   FA    2 F   2 F

12 OTPORNOST MATERIJALA 12/25/2019

13 OTPORNOST MATERIJALA 12/25/2019

14 OTPORNOST MATERIJALA 12/25/2019

 Napon σz se menja od preseka do preseka.

15 OTPORNOST MATERIJALA 12/25/2019

16 OTPORNOST MATERIJALA 12/25/2019

17 OTPORNOST MATERIJALA 12/25/2019

Aksijalno napregnut štap promenljivog poprečnog preseka

18 OTPORNOST MATERIJALA 12/25/2019

19 OTPORNOST MATERIJALA 12/25/2019

Veličinu (EA/l) zovemo

20 OTPORNOST MATERIJALA 12/25/2019

21 OTPORNOST MATERIJALA 12/25/2019

važe za mesta dovoljno udaljena od mesta

22 OTPORNOST MATERIJALA 12/25/2019

23 OTPORNOST MATERIJALA 12/25/2019

25 OTPORNOST MATERIJALA 12/25/2019

27 OTPORNOST MATERIJALA 12/25/2019

Primer štapa sa prelaznim zaobljenjem i izra-

28 OTPORNOST MATERIJALA 12/25/2019

29 OTPORNOST MATERIJALA 12/25/2019

30 OTPORNOST MATERIJALA 12/25/2019

31 OTPORNOST MATERIJALA 12/25/2019

32 OTPORNOST MATERIJALA 12/25/2019

33 OTPORNOST MATERIJALA 12/25/2019

34 OTPORNOST MATERIJALA 12/25/2019

Aksijalno napregnut štap u N z 

35 OTPORNOST MATERIJALA 12/25/2019

37 OTPORNOST MATERIJALA 12/25/2019

Ako su za konkretan štap poznati N(z), A(z),

38 OTPORNOST MATERIJALA 12/25/2019

 Sopstvena težina spada u grupu zapreminskih

39 OTPORNOST MATERIJALA 12/25/2019

40 OTPORNOST MATERIJALA 12/25/2019

dN z     Az  dz  N  z      Az   dz    Az   dz

41 OTPORNOST MATERIJALA 12/25/2019

42 OTPORNOST MATERIJALA 12/25/2019

43 OTPORNOST MATERIJALA 12/25/2019

44 OTPORNOST MATERIJALA 12/25/2019

45 OTPORNOST MATERIJALA 12/25/2019

Uz analizu uticaja centrifugalnih sila –

46 OTPORNOST MATERIJALA 12/25/2019

Centrifugalna sila delića A(r)dr je dF  dm  r   2

48 OTPORNOST MATERIJALA 12/25/2019

49 OTPORNOST MATERIJALA 12/25/2019

50 OTPORNOST MATERIJALA 12/25/2019