 Комуникација (од лат.

commūnicāre са
значењем „делити“[1]) представља чин
преношења разумљиве информације.
Комуникација захтева пошиљаоца, поруку и
примаоца. Комуникација је важна
активност коју чак и несвесно спроводимо у
сваком тренутку нашег свакодневног
живота. Често нисмо ни свесни да као
појединци, комуницирамо са одређеном
појавом или са више њих истовремено.
Многи аспекти савремене комуникације се
данас подразумевају, јер су постали
природна активност у нашим дневним
навикама.[2]
 Пренос информација као најчешћи облик савремене
комуникације, може се, како у историји, тако и данас
одвијати:
 у простору, при чему је потребно максимално
смањити време потребно за пренос одређене
инфорнације
 у времену, о чему сведоче трајни записи
 И ако има дугу историју, практично од постанка света,
савремена комуникација остварује три основна начина:
 говорним методама које користе живу реч
 у писаној форми, која користи знакове и симболе, као што
су на пример слова алфабета (што представља графичку
комуникацију )
 визуелним ефектима, где се такође користе знакови и
симболи, који су осмишљени као придруживање једне или
више речи посматраном објекту.
 Поруке које се шаљу путем комуницирања, могу
имати различите намене у зависности од
потреба појединца или организације, која
комуницира. Ове поруке се користе да
информишу, упитају, стимулишу, подстакну,
наговоре, утичу, пруже знање или да забаве.
Стога начин на који се остварује комуникација –
стварање и слање поруке, најчешће зависи од
неколико главних чинилаца:
 Ситуације
 Природе (садржаја) поруке
 Броја људи којима је порука намењена, што је
посебно значајно
 1. НЕВЕРБАЛНА
 2. ВЕРБАЛНА
Примери невербалне
комуникације су хаптична
комуникација, хронемична
комуникација, гестикулација, гово
р тела, мимика, контакт очима, и
начин одевања.
Невербална комуникација се
такође односи на намеру
поруке. Примери намере су
добровољни, намерни покрети
попут руковања или намигивања,
као и нехотични, као што је
знојење.[7] Говор исто тако
садржи невербалне елементе
познате парајезик,
e.g. ритам, интонација, темпо,
и нагласак. То највише утиче на
комуникацију на подсвестном
нивоу и успоставља поверење
 Вербална комуникација је говорно или
писано преношење поруке.
Људски језик се може дефинисати
као систем симбола (покекад познатих
као лексема) и граматичких правила
путем којих се манипулишу симболи.
Реч „језик” се такође односи на
заједничка својства језика. Учење
језика се нормално најинтензивније
одвија током људског детињства.
 Конфликт је појам који означава ситуацију у којој
постоје супротна збивања и тенденције, понашања
 ( Петз 1992)

 У свакодневном животу конфликт је свађа, сукоб

мишљења, отворена дискусија, исто тако сукоб се
 јавља и у такмичарским играма - у спорту. Врло често
кад кажемо конфликт он подразумева социјални
 немир, оружани сукоб терористички акт и сам чин
РАТА. Укратко речено сваки сукоб идеја, потреба,
 жеља, позиција и интереса представља конфликт.
 1. Врло често оно што прво искусимо
у конфликту је ПОНАШАЊЕ
Викање, свађа, лупање вратима,
повлачење, не причање
2. Иза понашања односно у позадини
се најчешће налази јако ОСЕЋАЊЕ
Љутња, фрустрација, повређеност,
немоћ, страх
Потешкоће
 . - Решење конфликта је коначни исход
који подразумева да сви базични узроци
конфликта бивају
 отклоњени, тако да нема латентних
тињајућих елемената који могу да оживе
насиље.
 - Конструктивно решење конфликта
оличава интегрисане циљеве обеју
страна и има 7 компоненти:
 1. Комплетност – решење је
свеобухватно тако да се губе полазишта
конфликта;
 2. Prihvatljivost – rešenje je
prihvatljivo za obe strane i sve
predstavnike a ne samo njihove elite;
 3. Samoodržovost – nema potrebe da
neko treći garantuje da će se rešenje
održati;
 4. Zadovoljstvo – jer obe stane vide
rešenje kao usklađenu sa njihovim
vrednsotima
 ; 5. Beskompromisnost – nijedan cilj
nije žrtvovan zarad kompromisa
 6. Inovacija – rešenjem se uspostavlja
nov, pozitivan i legitiman odnos među
stranama;
 7. Odsustvo primene – do rešenja se
došlo bez ikakvih spoljnih faktora ili
pritisaka
 Традиционални приступ
 Неке од традиционалних стратегија понашања у
конфликтима су:
 - избегавање: паметнији попушта, умиљато јагње две овце
сиса...
 - моралисање: чега се паметан стиди, тиме се будала
поноси, Ко ће коме него свој своме...
 - неутралисање: «Кулирај!», шта те/ме брига...
 - продубљивање: Ако нећеш милом, хоћеш силом, Зна се
чија је последња, Кад-тад буди гад, Е нећеш
 га мајци...
 - компромис: Ако ти одустанеш од...онда ћу и ја од...
 Корист од оваквих стратегија је у томе што конфликт заиста
престане, бар накратко.
 Штета или недостатак је у томе што не траје дуго и конфликт
обично поново букне кад-тад.
 Позитивни/развојни приступ конфликту
 Развојни приступ посматра/третира конфликт као
прилику за разговор, размену о сукобљеним
 потребама, интересима, очекивањима,
захтевима...Односно као прилику за раст и развој
особа које у
 њему учествују. Овај развој се дешава уколико
сукобљене стране изађу из конфликта на
обострано
 задовољство и без пада квалитета њиховог
међусобног односа. У том случају се може рећи
да је
 конфликт послужио расту и развоју јединки и
њиховог односа или њихове заједнице.
 Неке од стратегија које илуструју овај
приступ:
 - алтруистичка: не могу да уживам ако
друга страна пати;
 - хедонистичка: хајде да обоје будемо
задовољни;
 - истраживачка: ко зна зашто је то добро;
 - конструктивистичка: свако искуство
користи развоју и сазревању;
 - едукативна: желим да научим нешто из
овога што ми се догађа....
 Држи се својих гледишта, али поштује и туђа. Воли различитост,
идентификује све главне проблеме, генерише
 опције, тражи решења која ће задовољити што више захтева, тражи
заједнички договор.
 Поглед на конфликт: Конфликт је природан, неутралан. Промовише
различитост и цени специфичност сваке
 особе. Тензија у однсоима и супростављеним становиштима се
прихвата и препознаје. Конфликт
 зближава.
 КОМПРОМИС
 Подстиче умереност, цењка се, проналази нешто за сваког, с
другима се налази на пола пута. Важније је
 решење него проблем.
 Поглед на конфликт: Конфликт је заједничка разлика која се
најбоље решава сарадњом и
 компромисом. Ако свако дође на пола пута, напредоваће се на
демократски начин.
 ПОПУШТАЊЕ / ПРИЛАГОЂАВАЊЕ
 Прихвата становиште другог, допушта да мишљење другог превагне,
одустаје, подржава, признаје
 грешке, одлучује да није битно.
 Поглед на конфликт: Конфликт је опасан, зато треба попуштати. Жртвују се
сопствени интереси, игноришу
 се проблеми. Добри односи су увек на првом месту. Мир се чува по сваку
цену.
 ПОВЛАЧЕЊЕ/ИЗБЕГАВАЊЕ
 Одлаже или избегава реакцију, повлачи се преусмерава пажњу, скреће
тему.
 Поглед на конфликт: Конфликт је безизлазан и треба га избегавати. Разлике
треба избегавати. Неслагања
 прихватити или се склонити.
 НАДМЕТАЊЕ
 Контролише исходе, обесхрабрује неслагања, инсистира на томе да оно
што он/а мисли превагне.
 Поглед на конфликт: Конфликт је очигледан, неку људи су у праву, други
греше, централно питање је ко
 је у праву. Притисак, присила и трвење су неопходни.
 Врло мало људи зна слушати. Истраживања показују да се
преко 75% онога што је речено игнорише, криво
 разумије и врло брзо заборави. Још је рјеђа способност да
у потпуности схватимо најдубље значење
 онога што нам је неко хтио рећи.
 Слушати није лако. Како бисмо заиста чули неку особу
морамо то хтјети, али и знати. Но, зашто бисмо се
 уопште трудили?
 Зато јер је слушање моћно средство које вам омогућује да:
 Схватите шта вам је особа рекла
 Колико пута сте чекали некога на кривом мјесту или дошли у
криво вријеме јер нијесте добро схватили
 шта вам је особа рекла? Колико пута је због тога дошло до
неспоразума и свађе.
 Покажете разумевање
 Особа којој сте посветили своје вријеме и пажњу и заиста је
слушали осјећат ће се у вашем друштву
 добро и њени осјећаји према вама ће бити позитивни.
Сјетите се како сте се осјећали када сте некоме
 причали нешто што је за вас било од велике важности и када
сте открили да вас он заправо не слуша и да
 су му одговори заправо аутоматски и механички.
 Подсакнете особу да каже још више
 Многи људи су затворени и тешко им је причати о себи или о
проблемима које имају. Ако их слушате
 на прави начин олакшат ћете им ситуацију и дознати оно
што је потребно.
 А да не говоримо од какве то користи може бити на
пријемима и коктелима кад морате разговарати
 с потпуно непознатим особама.