Ekonomija Javnog sektora

-Seminarski rad –
Politika budžetskog deficita
Republike Srbije
i njegovo finansiranje
Stankovic Marija 38823
Stamenkovic Nikola 39004
• Javni sektor je deo nacionalne ekonomije koji obuhvata opšti
nivo države, kao i nefinansijska preduzeća pod kontrolom
države (javna preduzeća), koja se primarno bave
komercijalnim aktivnostima.
• Budžet je sveobuhvatan plan prihoda i primanja i plan
rashoda i izdatako, organizovan u dva odvojena računa: a)
račun prihoda i primanja ostvarenih po osnovu prodaje
nefinansijske imovine i rashoda i izdataka za nabavku
nefinansijske imovine i b) račun finansiranja.
• Budžet je osnovni dokument ekonomske politike Vlade
R.Srbije.
•Budžetski suficit, odnosno deficit je razlika
izmedju ukupnog iznosa prihoda i primanja
ostvarenih po osnovu prodaje nefinansijske
imovine i ukupnog iznosa rashoda i izdataka za
nabavku nefinansijske imovine.
• Budžet je instrument kojim se finansiraju državne potrebe i
usklađuje potrošnja države sa makroekonomskom politikom
i mogućnostima društva u celini.
• Budžet čine budžetski prihodi i rashodi.
• Ukupni fiskalni suficit, odnosno ukupni fiskalni deficit je
budžetski suficit, odnosno deficit korigovan za transakcije u
imovini i obavezama koje su izvršene u cilju sprovodjenja
javnih politika; primanja ostvarena privatizacijom imaju
tretman finansijske imovine i uključuju se u račun
finansiranja; subvencije date u formi kredita, ili nabavke
finansijske imovine smatraju se rashodima.
• Budžetski sistem čine budžet Republike Srbije, budžeti
lokalne vlasti i finansijski planovi organizacija za obavezno
socijalno osiguranje.
Budžetski sistem obezbedjuje
sveobuhvatne, relevantne i pouzdane
informacije o radu Vlade.
 Budžetski sistem treba da ostvari sledeće ciljeve:
1) Ukupnu fiskalnu održivost i kontrolu, koja podrazumeva sprovodjenje
politika bez značajnih izmena u konsolidovanom bilansu sektora države,
uz sveobuhvatnu kontrolu ukupnoh budžetskih sredstava, kroz
uspostavljanje ograničenja na rashode i izdatke koji su zagarantovani
zakonom, kako na ukupnom nivou, tako i na nivou korisnika budžetskih
sredstava;
2) Alokacijsku efikasnost koja podrazumeva mogućnost uspostavljanja
prioriteta unutar budžeta, rasporedjivanje sredstava u skladu sa
prioritetima Vlade unutar budžeta, kao i mogućnost prebacivanja
sredstava sa starih na nove ili sa manje produktivnih na više produktivne
prioritete; tehničku ili operativnu efikasnost koja podrazumeva korišćenje
budžetskih sredstava i mogućnost njihove primene sa što nižim
troškovima.
3) Tehničku ili operativnu efikasnost koja podrazumeva korišćenje
budžetskih sredstava i mogućnost njihove primene sa što nižim
troškovima.
 Obim budžeta
• Budžetski prihodi i primanja koji pripadaju Republici Srbiji,
odnosno lokalnoj vlasti, rasporedjuju se i iskazuju po izvorima
u budžetu.
• Budžetski rashodi i izdaci Republike Srbije, odnosno
lokalne vlasti odredjuju se po pojedinačnoj nameni u budžetu.
• Prihodi i primanja se iskazuju u ukupno ostvarenim iznosima,
a rashodi i izdaci u ukupno izvršenim iznosima.
• Budžetski prihodi i primanja moraju biti u ravnoteži sa
budžetskim rashodima i izdacima.

PRIHODI = RASHODI
• Narodna skupština donosi Zakon o budžetu Republike
Srbije.
• Za izvršenje budžeta Republike Srbije odgovoran je
ministar nadležan za poslove finansija.
• Narodnoj skupštini za izvršenje budžeta Republike Srbije
odgovara Vlada.
 Pojam i definicija
 Budžet predstavlja sistematizovan plan prihoda i rashoda države za
određeno vremensko razdoblje, najčešće za godinu dana

 Sistematizacija podrazumeva da su prihodi i rashodi klasifikovani u

skladu sa određenom metodologijom (GFS, OECD ili dr.)

 Osim prihoda i rashoda u budžetu se iskazuje i deficit/suficit

 U slučaju fiskalnog deficita budžet sadrži i plan za njegovo finansiranje

(zaduživanje države, prodaja imovine i kapitala i dr.)

 U slučaju suficita budžet sadrži plan za plasiranje viška sredstava

(prevremeno smanjenje javnog duga, čuvanje depozita kod CB za
periode kada se ostvaruje suficit, plasiranje na finansijskom tržištu)
 JAVNI PRIHODI I PRIMANJA

• Javni prihodi i primanja uvode se zakonom, odnosno

odlukom skupštine lokalne vlasti u skladu sa zakonom.
• Visina javnih prihoda i primanja utvrdjuje se zakonom,
odnosno aktom nadležnog organa u skladu sa zakonom.

Javni prihodi su:

1) Porezi;
2) Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje;
3) Naknade za korišćenje dobara od opšteg
interesa;
4) Takse;
5) Samodoprinosi;
6) Donacije i transferi;
7) Ostali javni prihodi.
• Primanja države su:

1) Primanja od prodaje nefinansijske imovine;

2) Primanja od zaduživanja;
3) Primanja od prodaje finansijske imovine, i to:
(1) primljene otplate glavnice datih zajmova;
(2) primanja od prodaje hartija od vrednosti;
(3) primanja od prodaje akcija i udela.
 JAVNI RASHODI I IZDACI
• Javni rashodi su:
1) Rashodi za zaposlene;
2) Rashodi za robe i usluge;
3) Amortizacija i upotreba sredstava za rad;
4) Otplate kamata i pratećih troškova zaduživanja;
5) subvencije;
6) Dotacije i transferi;
7) Obavezno socijalno osiguranje i socijalna zaštita;
8) Ostali rashodi (porezi, obavezne takse, novčane kazne, penali i dr.).

Izdaci države su:

1) Izdaci za nabavku nefinansijske imovine;
2) Izdaci za otplatu glavnice;
3) Izdaci za nabavku finansijske imovine.
 PRIPREMA I DONOŠENJE BUDŽETA
• Budžet se sastoji iz opšteg dela i posebnog dela.
• Opšti deo budžeta obuhvata:
1) Račun prihoda i rashoda i neto nabavku nefinansijske imovine (razlika
prodaje i nabavke nefinansijske imovine); budžetski suficit, odnosno deficit;
2) Ukupni fiskalni suficit, odnosno ukupni fiskalni deficit;
3) Račun finansiranja, odnosno prodlog za korišćenje suficita, a u slučaju
deficita – izvore za njegovo finansiranje iskazane i kvantifikovane
pojedinačno po vrstama izvora;
4) Pregled očekivanih sredstava iz razvojne pomoći Evropske Unije;
5) Procenu neophodinih finansijskih sredstava za sufinansiranje razvojnih
programa finansiranih iz sredstava razvojne pomoći Evropske Unije;
6) Procenu ukupnog novog zaduženja, odnosno razduženja
Republike Srbije u toku budžetske godine;
7) Procenu ukupnog iznosa novih garancija Republike Srbije
tokom budžetske godine;
8) Opis i procenu poreskih rashoda po osnovu poreskih
olakšica i umanjenih osnovica;
9) Stalnu i tekuću budžetsku rezervu.
• Posebni deo budžeta iskazuje finansijske planove direktinih
korisnika budžetskih sredstava, prema princitu podele vlasti
na zakonovavnu, izvršnu i sudsku.

• Posebni deo budžeta može biti iskazan po programskoj

klasifikaciji kojom se prikazuju ciljevi, očekivani rezultati,
aktivnosti i sredstva potrebna za ostvarivanje navedenih
ciljeva.
 Budžetska klasifikacija

• Budžet se priprema i izvršava na osnovu sistema

jedinstvene budžetske klasifikacije.
• Budžetska klasifikacija obuhvata:
1) ekonomsku klasifikaciju prihoda i primanja;
2) ekonomsku klasifikaciju rashoda i izdataka;
3) organizacionu klasifikaciju;
4) funkcionalnu klasifikaciju;
5) programsku klasifikaciju i
6) klasifikaciju prema izvorima finansiranja.
 Utvrdjivanje suficita i deficita
• Iznos ukupnog fiskalnog suficita i način njegovog
rasporedjivanja utvrdjuje se Zakonom o budžetu Republike
Srbije, odnosno odlukom o budžetu lokalne vlasti.
• Iznos ukupnog fiskalnog deficita i način njegovog finansiranja
utvrdjuje se Zakonom o budžetu Republike Srbije, odnosno
odlukom o budžetu lokalne vlasti.
• Budžet se donosi za period od jedne fiskalne godine i važi za
godinu za koju je donet.
• Fiskalnom godinom smatra se period od dvanaest meseci,
od 1. januara do 31. decembra kalendarske godine.
• Budžet se može doneti i za period od tri fiskalne godine.
• U slučaju da Narodna skupština, odnosno skupština lokalne
vlasti, ne donese budžet u roku utvrdjenom budžetskim
kalendarom, vrši se privremeno finansiranje u vremenu od
najduže prva tri meseca fiskalne godine.
• Ako u toku fiskalne godine dodje do povećanja rashoda ili
smanjenja prihoda, budžet se uravnotežuje smanjenjem
planiranih rashoda ili uvodjenjem novih prihoda.
• Uravnoteženje budžeta se vrši putem rebalansa budžeta, koji
se donosi po postupku za donošenje budžeta.
 Javni rashodi – agregatni nivo
• Ukupni javni rashodi konsolidovanog sektora države 2010. godine, planirani su u iznosu od
1.333,2 mlrd.dinara, što čini 42,2% BDP.
• Skoro 55% svih rashoda države jesu izdaci na plate i penzije; zato su odluke o zaposlenosti,
platama i pravima iz PIO ključne za prilagodjavanje javne potrošnje.

Консолидовани биланс сектора државе у периоду 2005. - 2010. године

у млрд динара
2005 2006 2007 2008 2009 2010
ЈАВНИ РАСХОДИ 706.8 899.3 1,046.8 1,214.0 1,267.9 1,333.2
1. Текући расходи 653.2 807.0 919.5 1,088.8 1,154.2 1,198.6
Расходи за запослене 170.0 204.4 238.3 293.1 301.8 308.5
Куповина роба и услуга 125.0 156.4 190.3 204.6 211.2 210.3
Отплата камата 17.7 30.2 17.9 16.3 22.4 38.7
Субвенције 54.9 55.6 63.7 78.0 63.1 69.2
Социјална помоћ и трансфери 285.7 360.4 409.3 496.8 555.6 571.9
од чега: пензије ukupno 196.9 240.9 277.4 351.1 410.2 420.9
од чега: остало 88.8 119.5 131.9 145.7 145.4 151.0
2. Капитални расходи 45.9 81.3 112.1 105.9 93.3 109.3
3. Нето буџетске позајмице 7.8 10.9 15.3 19.3 20.5 25.3
учешће у БДП
2005 2006 2007 2008 2009 2010
ЈАВНИ РАСХОДИ 42.0% 45.8% 45.5% 44.6% 42.9% 42.2%
1. Текући расходи 38.8% 41.1% 39.9% 40.0% 39.1% 37.9%
Расходи за запослене 10.1% 10.4% 10.4% 10.8% 10.2% 9.8%
Куповина роба и услуга 7.4% 8.0% 8.3% 7.5% 7.2% 6.7%
Отплата камата 1.0% 1.5% 0.8% 0.6% 0.8% 1.2%
Субвенције 3.3% 2.8% 2.8% 2.9% 2.1% 2.2%
Социјална помоћ и трансфери 17.0% 18.4% 17.8% 18.2% 18.8% 18.1%
од чега: пензије ukupno 11.7% 12.3% 12.0% 12.9% 13.9% 13.3%
од чега: остало 5.3% 6.1% 5.7% 5.4% 4.9% 4.8%
2. Капитални расходи 2.7% 4.1% 4.9% 3.9% 3.2% 3.5%
3. Нето буџетске позајмице 0.5% 0.6% 0.7% 0.7% 0.7% 0.8%
Deficit tekućeg računa i strane investicije
Deficit u Srbiji, Hrvatskoj i zemljama EU, u
% BDP-a, u 2009.god.
Javni dug u Srbiji, Hrvatskoj i zemljama EU, u
% BDP-a, u 2009.god.
 Prihodi, rashodi i deficit sektora države u
prvom tromesečju 2010.godine

Izvor: Ministarstvo finansija

 Konsolidovani fiskalni rezultat
u 2010.godini
Elementi 2010.godina
Javni prihodi 38,9

Javni rashodi 43,7

Konsolidovani fiskalni rezultat -4,8

Izvor: MFIN
 Projekcija osnovnih fiskalnih agregata u periodu
2011. -2013. godine
Elementi 2011. 2012. 2013.
Javni prihodi 38,3 37,7 37,5
Javni rashodi 42,3 41,2 39,3
Konsolidovani -4,0 -3,5 -1,8
fiskalni deficit
 Fiskalni deficit
• Budžetski deficit predstavlja višak budžetskih rashoda centralne
države u odnosu na prihode

• Konsolidovani fiskalni deficit predstavlja višak konsolidovanih

javnih rashoda u odnosu na konsolidovne javne prihode

• Primarni fiskalni deficit predstavlja razliku između konsolidovanih

javnih prihoda i konsolidovnih javnih rashoda umanjenih za
troškove kamata

• Visina fiskalnog deficita i javnog duga u nekoj zmlji obično se

iskazuje kao % BDP
 Računanje fiskalnog deficita

• Pri računjanju fiskalnog deficita

• u prihode se ne uključuju prihodi od privatizacije, prodaje
imovine i zaduživanja
• u rashode se ne uključuju rashodi za otplatu glavnice duga i
državni krediti

• Teško je dosledno primeniti prethodne kriterijume:

• u slučaju kredita koji se slabo naplaćuju nije jasno da li se radi
o kreditima ili subvencijama
• da li prihode od licenci treba tretirati kao deo prihoda zavisi od
toga da li seu redovni ili vanredni, kao i od njihove vrednosti
(mobilna telefonija)
 Izračunavanje fiskalnog deficita
1. Javni prihodi
1.1. Tekući prihodi
1.1.1. Poreski prihodi
1.1.2. Neporeski prihodi
1.2. Prihodi od imovine i kapitala
2. Javni rashodi
2.1. Tekući rashodi (osim
kamata)
2.2. Kapitalni rashodi
3. Primarni fiskalni deficit (1-2)
4. Rashodi za kamate
5. Fiskalni deficit (3+4)
Komparativna analiza javnih rashoda u Srbiji u
zemljama EU
 Relevantnost poređenja
 Zašto su korisna međunarodna poređenja?
• Ekonomska teorija ne daje precizne odgovore na pitanja:
• koliki treba da budu konsolidovani javni rashodi?
• kakva struktura rashoda treba da bude?
 Zašto je korisno poređenje Srbije sa zemljama članicama EU:
• delimo slične društvene vrednosti (pravno nasleđe, privredni
sistem, politički sistem)
• Srbija želi da postane članica EU
 Pri poređenju treba voditi računa o ...
 Nivo razvijenosti BDP po stanovniku, po paritetu kupovne snage:
• Prosek EU = 100
• Nove članice EU 66% od proseka EU
• Srbija 35% od proseka EU
 Srbija bi trebala da ima niže učešće konsolidovanih javnih prihoda i javnih
rashoda u BDP od novih članica EU, a pogotovu u odnosu na sve članice
EU
 Međutim, učešće javnih rashoda u BDP u Srbiji u 2007. godini je bilo veće
od proseka EU kao i od proseka zemalja njenih novih članica

Analiza se zasniva na bazi podataka i grafikonima

Ministarstva finansija Republike Srbije
 Ј ав ни рас ходи, % Б ДП , у 2007. години
40,6

Шведска 52,6
Француска 52,6
Данска 50,6
Мађарска 50,1
Б елгија 48,9
Италија 48,5
Аустрија 48,2
Финска 47,5
Х оландија 45,9
П ортугал 45,8
С рбија 44,0
Кипар 43,9
Н емачка 43,9
УК 43,7
С ве земљ е 43,4
С ловенија 43,3
Г рчка 43,3
Малта 42,5
Ч ешка 42,4
Пољ ска 42,4
Т ранзиционе земљ е 40,6
Шпанија 38,8
Летонија 38,0
Б угарска 37,8
Луксембург 37,5
С ловачка 36,9
Р умунија 36,9
Ирска 36,4
Литванија 35,6
Е стонија 33,7
 Srbija i EU: učešće rashoda po
funkcionalnoj klasifikaciji u BDP
Srbija u odnosu na nove
članice EU
Iznad • odbrana
proseka • unutrašnja bezbednost
• zdravstvo
• ekonomski poslovi
• stanovanje i razvoj
zajednice
• socijalna zaštita
Ispod • opšte javne usluge
proseka • obrazovanje
• životna sredina
• rekreacija, sport, religija
Srbija u odnosu na sve
članice EU
• odbrana
• unutrašnja bezbednost
• ekonomski poslovi
• stanovanje i razvoj
zajednice
• socijalna zaštita
• opšte javne usluge
• zdravstvo
• obrazovanje
• životna sredina
• rekreacija, sport, religija
 Упоредни прегл ед рас хода за опште јав не ус л уге,
у С рбији и земљ ама Е У у 2006. години

9,9
10 9,6

9 8,7
8,5
8,1
8 7,7 7,6
7,3
6,9
7 6,7 6,7
6,5
6,2 Т ранзиционе земљ е
6,0 6,0 5,9
6
5,2 С ве земљ е
4,9
5 4,6
4,3 4,3 4,2
4,0
4 3,6

3 2,6

0
 Упоредни прегл ед рас хода за одбрану , у С рбији и земљ ама
Е У, у 2006. години
3

2,6

3
2,3 2,3

1,7
1,6 1,6 1,6 1,6 1,6
1,5 1,5 Т ранзиционе земљ е
2 1,4 1,4 1,4 1,4
1,3
1,2 1,2 С ве земљ е
1,1 1,1
1,0
1 0,9
0,8

0,5
1

0,2

0
 Srbija i EU: učešće rashoda (po
ekonomskoj klasifikaciji) u BDP
Srbija u odnosu na nove Srbija u odnosu na sve
članice EU članice EU
Iznad • kupovina roba i usluga • kupovina roba i usluga
proseka • subvencije • subvencije
• socijalna zaštita • kapitalni rashodi

Ispod • rashodi za zaposlene • rashodi za zaposlene

proseka • rashodi za kamate • rashodi za kamate
• ostali tekući rashodi • socijalna zaštita
• kapitalni rashodi • ostali tekući rashodi
 Купов ина роба и ус луга, као % Б ДП-а
В . Б ританија 11,7
Исланд 10,4
Шведска 9,4
Финска 9,0
Данска 8,8
Бугарска 8,0
С рбија 7,0
Х оландија 6,9
Летонија 6,9
Е стонија 6,5
Мађарска 6,4
Е У -27 6,4
С ловенија 6,1
Р . Чешка 6,1
у % БДП

Е У - 12 нових 6,1
Р умунија 6,1
Пољ ска 5,9
Малта 5,5
Ирска 5,4
Литванија 5,4
Италија 5,2
Шпанија 5,2
Кипар 5,1
Француска 5,1
Г рчка 5,1
С ловачка 4,5
Аустрија 4,3
Немачка 4,2
Португал 4,1
Б елгија 3,6
Луксембург 3,0

0 2 4 6 8 10 12
 Koliki treba da budu javni rashodi?
 Liberalni stav: javni rashodi treba da budu što niži u odnosu na BDP
• Država je manje efikasna od privatnog sektora u većini oblasti
privrede
• Veliko fiskalno opterećenje i javni rashodi guše privatnu
privredu, smanjuju njenu međunarodnu konkurentnost, što utiče
na usporavanje privrednog rasta i rasta zaposlenosti
 Funkcionalne finansije (kejnzijanski stav):
• rast javnih rashoda može da ima i pozitivne efekte (investicije u
infrastrukturu, obrazovanje, zdravlje, antiecesione mere i dr.)
Da li postoje granice rasta javnih rashoda?

 Donja granica:
• Određena je masom sredstva koja je neophodna
za podmirenje osnovnih funkcija državno-
administrativnog aparata i vitalnih potreba
stanovništva
• Donja granica, posmatrana kao učešća javnih
rashoda u BDP, zavisi od nivoa razvijenosti zemlje
i funkcija koje obavlja neka država
• Donja granica sada se verovatno kreće u
intervalu oko 20% BDP za najnerazvijenije
zemlje, oko 35% za zemlje na nivou
razvijenosti Srbije
Da li postoje granice rasta javnih rashoda?
 Gornja granica javnih rashoda:
• U srednjem roku (u toku privrednog ciklusa)
• u toku recesije rashodi se povećavaju do nivoa
koji je dovoljan da pokrene privredu, a da ne
izazove rast inflacije i spoljnog deficita
• Treba biti vrlo oprezan sa rastom rashoda u toku
recesije:
• Nije svaka recesija rezultat niske tražnje
• Postojanje vremenskog pomaka između
rasta javnih rashoda i rasta proizvodnje i
inflacije otežava primenu antiresecionih mera
u fiskalnoj politici
Da li postoje granice rasta javnih rashoda?
• U dugom roku:
• Javni rashodi treba da rastu sve dok se do dostigne
ravnoteža između društvenih koristi i društvenih
troškova
• Teško je meriti društvene koristi i troškove kod
mnogih javnih rashoda
• Finansiranje javnih rashoda treba da bude održivo:
• privredni ambijent treba da bude pogodan za
rast investicija, proizvodnje i zaposlenosti
• neophodno je očuvati međunarodnu
konkurentnost poreskog sistema zemlje
• neophodno je očuvati makroekonomsku
stabilnost (isključenje inflatornog
finansiranja)
• ...
• Neophodno je da se javni dug kreće u održivom
okvirima
Da li postoje granice rasta javnih rashoda?
 Gornja granica zavise od mogućnosti finansiranja javnih
rashoda, a koja je određena:
• visinom javnih prihoda (uključujući i nefiskalne),
• održivim deficitom i javnim dugom
 Gornja granica zavisi od nivoa razvijenosti i funkcija
države
 Gornja granica u uslovima maksimalnih ratnih napora
dostizala je oko 70-75% BDP
Prioriteti u ograničavanju pojedinih vrsta javnih
rashoda
 Sa stanovišta prioriteta u smanjivanju javnih rashoda relevantna je
podela na:
• Produktivne javne rashode (investicije u fizički i ljudski kapital)
• Produktivni javni rashodi treba da zadovoljavaju kriterijume
ekonomske i društvene efikasnosti koliko god je to moguće,
• Neophodno je uvek da se razmotri alternativa da se
obavljanje tih aktivnosti u celini ili delimično prepusti privatnom
sektoru

• Neproduktivne javne rashode (transferi stanovništvu – socijalna

pomoć, penzije i dr., veći deo subvencija privredi, administrativni
rashodi i dr.)

• Teorijski produktivni rashodi treba da imaju prednost u odnosu na

neproduktivne, ali u praksi to često nije slučaj
• Socijalni otpori za smanjenje produktivnih rashoda su manji, a
njihova realizacija najčešće nije zakonska obeveza države
Primeri smanjenja javnih rashoda
 Moguće je smanjenje javnih rashoda
-prvenstveno u odnosu na BDP:
 Primeri:
• Irska,
• Slovačka,
• Skandinavske zemlje,
• Srbija 2004-2005.
• ...
Teorije o pokriću (finansiranju) javnih rashoda

 Sa stanovišta finansiranja relevantna je podela

javnih rashoda na:
• Redovne i
• tekući
• kapitalni
• Vanredne
 Klasična teorija:
• Redovne rashode pokriti redovnim prihodima
(porezi i sl. ), a vanredne rashode vanrednim
prihodima (zajmovima, vanrednim porezima,
prodajom imovine i kapitala, donacijama)
Teorije o pokriću (finansiranju) javnih rashoda
 Savremena finansijska teorija:
• Redovne rashode finansirati redovnim prihodima
• izuzetak - javne investicije kojima se povećava
imovina države (a neke od njih generišu i
buduće prihode) mogu se finansirati kreditima
• korišćenje javnih zajmova za finansiranje javnih
investicija naročito preporučljivo u periodima
recesije

• Vanredne rashode finansirati vanrednim prihodima

• Primarna emisija kao metod finansiranja redovnih
ili vanrednih rashoda je odbačena u uređenim
državama.
Javni dug Republike Srbije
 Javni dug
• Javni dug predstavlja ukupan iznos obaveza konsolidovanog sektora države u
određenom trenutku

• Javni dug je varijabla stanja, dok je deficit varijabla toka

• Javni dug u određenom trenutku, po pravilu, predstavlja zbir svih ranijih

fiskalnih deficita - moguća su odstupnja od ove definicije (primer Srbije)

• Javni dug je zbir duga centralne države, fondova socijalnog osiguranja,

pokrajina i lokalnih zajednica

• Javni dug može biti:

• direktni: država je neposredni dužnik
• indirektni: država je garant obaveza javnog preduzeća
 Institucionalni okvir
• Javni dug Republike Srbije obuhvata direktne i indirektne
(garantovana) obaveze države prema domaćim i stranim licima

• Pravni okvir za zaduživanje države definisan je Zakonom o

javnom dugu

• Prema Zakonu javni dug obuhvata:

• direktni i indirektni dug Republike Srbije,
• Indirektni dug obuhvata i dug javnih preduzeća za koje su
izdate države garancije (uglavnom dugovi Puteva Srbije i
Železnica Srbije)
• dug lokalnih zajednica,
• dug organizacija socijalnog osiguranja
 Institucionalni okvir
• Za sada ne postoje zakonska kvantitativna ograničenje koja se
odnose na visinu konsolidovanog fiksnog derficiat i javnog
duga u Srbiji
• Postoje samo ograničenja koja se odnose na zaduživanje
lokalnih zajednica i organizacija socijalnog osiguranja

• U mnogim zemljama u svetu takva ograničenja postoje:

• ograničenja sadrže i određene “ventile” koji se primenjuju
u periodu recesije ili u vanrednim situacijama

• Postoje inicijative da se i u Srbiji uvedu zakonska ograničenja

na visinu konsolidovanog fisknog deficita i javnog duga
 Institucionalni okvir
• Zakon dozvoljava zaduživanje lokalnih zajednica u okviru
propisanih ograničenja:
• da bi se zadužile lokalne zajednice moraju dobiti
pozitivno mišljenje Ministarstva finansija
• dug po osnovu deficita tekuće likvidnosti ne sme preći
5% prihoda lokalnog budžeta iz prethodne godine
• dugoročno zaduživanje je dozvoljeno samo za potrebe
finansiranja javnih investcija ili za refinansiranje starih
dugova, uz ograničenja:
• stanje dugoročnog duga ne sme preći 50% budžeta
lokalne zajednice u prethodnoj godini,
• rashodi za plaćanje glavnica i kamate ne mogu
preći 15% tekućih prihoda lokalnog budžeta u
odredjenoj godini
• lokalne zajednice ne mogu odobravati garancije
Kretanje javnog duga u periodu 2000-2008
• Javni dug Srbije je opao sa 14,2 na 8,7 mlrd evra u
periodu 2001-08.
• Uzroci smanjenja javnog duga:
• otpis 66% duga prema Pariskom i 62% prema
Londonskom klubu
• vraćanje oko 1,3 mlrd evra po osnovu devizne
štednje i domaćih dugova po osnovu docnji
• vraćanje dugova stranim poveriocima
• relativno skromno novo zaduživanje - deficit je
finansiran prihodima od privatizacije
• Tokom 2009. godine javni dug je značajno porastao i u
EU i kao % BDP,
• najveći deo fiskalnog deficita od oko 4% BDP u
2009. godini finansiran je zaduživanjem na
domaćem tržištu
 Poreklo javnog duga Srbije
• Aktuelni javni dug Republike Srbije (kraj 2009.godine )
formiran je:
• preuzimanjem obaveza država njenih prethodnica (najveći
deo duga)
• uključuje i pretvaranje garancija bivše SFRJ po osnovu
devizne štednje u direktni dug Republike Srbije
• zaduživanjem države Srbije u periodu 2001-2008. godina

• pretvaranjem docnji u izmirenju budžetskih obaveza iz 90-

tih godina u javni dug

• deo javnog duga Republike Srbije nastao je i preuzimanjem

privatnih dugova piramidalnih banaka prema gradjanima
 Javni dug Srbije mlrd EUR
Javni dug Srbije

16
14,2
14 13,4

12 11,5
11
10,3
9,7 9,7
10 9,3
8,9 8,8
mlrd evra

0
2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009,10
 Javni dug Srbije %BDP

Javni dug Srbije

180
169,3

160

140

120
102,2
% BDP

100

80
69,5
64,3
60 53,3 50,2

40 36,2
29,4 31,6
25,3
20

0
2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009,10
 Struktura javnog duga
• Spoljni dug učestvuje sa 60% a Spoljni i unutrašnji javni dug Srbije

unutrašnji sa 40% u javnom dugu (sept. 2009)

Unutrašnji dug
Spoljni dug

• Devizni dug učestvuje sa 89% u 40%

ukupnom javnom dugu

• Devizni dug obuhvata osim spoljnog 60%

duga i veći deo unutrašnjeg duga

(deviznu štednju, zajam za preporod Valutna struktura javnog duga
(sept. 2009)

Srbije) 11%
Dinarski
Devizni

• Oko 70% unutrašnjeg duga se odnosi na

deviznu štednju gradjana

89%
 Struktura javnog duga
Struktura duga po kamatanim stopama
(sept 2009)

Fiksne
25% Varijabilne

• U strukturi javnog duga

dominira dug sa fiksnim
kamatnim stopama
(75%)
75%

• Što znači da je rizik

promene kamatnih stopa Direktni i indirektni javni dug
(sept. 2009)

relativno nizak
14%

Direktni
Indirektni

• Indirektni dug učestvuje

sa oko 14% u ukupnom
javnom dugu Srbije
86%
Javni dug Srbije - očekivane tendencije
• U narednim godinama očekuje se rast javnog duga
zbog:
• očekivanog fiskalnog deficita u iznosu od 1-2% BDP
• Realizacija krupnim infrastrukturnih projekata
• Izostanak značajnijih prihoda od privatizacije kojima
bi se finansirao fiskani deficit

• Očekuje se da će u prvim godinama dominirati krediti

medjunarodnih finansijskih institucija, ali da će
postepeno rasti značaj komercijalnog zaduživanja
 Održivost javnog duga Srbije
• Odnos duga prema BDP je relativno nizak 16
Javni dug Srbije

• Srbija je prema ovom kriterijumu u 14

14,2
13,4

grupi manje zaduženih zemalja 12 11,5

11

9,7
10,3
9,7
10 9,3

• odnos javnog duga prema BDP u 2009.

8,9 8,8

mlrd evra
8

je značajno porastao 6

• Rashodi za kamate po osnovu javnog 4

duga su niski - medju najnižim u Evropi – 0

ispod 1% BDP
2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009,10

• nizak dug, niske kamatne stope, postoji

period počeka za neke dugove
• u narednim godinama se očekuje rast
rashoda za kamate
 Održivost javnog duga
• Rizici:
• najveći deo duga je devizni pa je značajan rizik deprecijacije
dinara
• Srbija javne prihode iz kojih servisira duga osatvruje u
dinarima

• značajno usporavanje ili pad BDP povećalo bi teškoće u

finansiranju svih javnih rashoda, pa i rashoda po osnovu
servisiranja javnog duga

• kreditni rejting Srbije je nizak usled čega se država teško

zadužuje kako za finansiranje deficita tako i za refinansiranje
starih dugova

• kreditni rejting Srbije je znatno ispod ekonomskih

performansi zemlje u odnosu na npr. Rumuniju ili Bugarsku
Održivost javnog duga
• Očekuje se ubrzani rast duga u narednim
godinama
• deficit od 4% BDP uz rast BDP od 1,5%
povećava učešće javnog duga prema BDP za
oko 3 procentna poena
• sa rastom odnosa duga prema BDP rastu i
troškovi servisiranja duga
• kad dug dostigne 40% BDP rashodi za kamate
će iznositi oko 2% BDP
• dug od oko 60% BDP ne bio primeren Srbiji
jer bi imlicirao rashode za kamate od najmanje
3% BDP
• procenjuje se da bi Srbija trebala da stabilizuje
odnosa javnog duga prema BDP na oko 45%.
 Održivost javnog duga

- da bi se javni dug Srbije stabilizovao na održivom

niovou neophodno oprezno zaduživanje u
narednih godina

• sa obzirom da se najveći deo zaduživanja ostvaruje

cilju finansiranja infrastrukturnih projekata
neophodna je primena cost- benefit analize i dr.
metoda kako bi se izabrali ključni prioriteti
Tumačenje podataka u vezi sa deficitom, suficitom i
javnim dugom
• Javni dug uključuje dugove svih nivoa država prema Centralnoj
banci

• Javni dug (konsolidovani) ne uključuju dugove između

različitih budžetskih institucija
• Inflacije može da obezvredi javni dug nominovan u domaćoj
valuti
• Primer:
• dug na početku godine iznosi 1 mlrd dinara,
• inflacija u toku godine iznosi 10%
• na kraju godine realna vrednost duga je smanjenja za 10%
• usled inflacije država je ostvarila “inflacioni porez”, koji bi
mogao da se tretira kao javni prihod
 Javni dug i devizni kurs
• Ako je dug nominovan u stranoj valuti tada:
• aprecijacije realnog kursa, smanjuje odnos duga
prema BDP, čime se olakšava vraćenje duga,
• deprecijacija realnog kursa, povećava odnos duga
prema BDP, čime se otežava vraćanje duga

• Podsećanje: realni kurs je jednak:

ER=E×(P*/P)
gde je sa ER označen realni kurs, sa E nominalni
kurs, sa P* svetske cene, a sa P domaće cene
 Javni dug i kapitalni rashodi
• U većini država (uključujući SAD, Srbiju i dr.) kapitalni rashodi
se sabiraju sa tekućim rashodima

• Kupovinom ili izgradnjom kapitalnog dobra:

• menja se struktura državne imovina,
• imovina se smanjuje postepeno kroz proces amortizacije

• Postoje predlozi da se izrađuje poseban kapitalni budžet države u

okviru koga bi se prikazala državna imovina i izvori njenog
finansiranja – kao u bilansu stanja preduzeća

• U tekućem budžetu prikazala bi se samo amortizacija – kao u

bilansu uspeha preduzeća
 Argumenti za i protiv izrade državnog
kapitalnog budžeta
• Argumenti u prilog izrade kapitalnog budžeta države su:
• sprečavanje zlupotreba- prikazivanje prihoda od prodaje državne
imovine kao redovnog prihoda
• povećala bi se racionalnost pri zaduživanju države

• Argumenti protiv izrade kapitalnog budžeta države su:

• teško je razlikovati tekuće i kapitalne rashode: kako tretirati rashode za
obrazovanje, kupovinu raketa ili socijanu zaštitu?
• ove teškoće otvaraju prostor za značajne proizvoljnosti i zloupotrebe
Materijalna imovine države i javni dug; implicitne
obaveze države
• Nije ispravno podatke o javnom dugu države posmatrati nezavisno od
imovine kojom država raspolaže:
• u dati nivo duga država je u povoljnijem položaju ako raspolaže
vrednijom imovinom
• postoji analogija sa domaćinstvom ili preduzećem,

• Osim javnog duga država se zakonski obavezuje na određena plaćanja u

budućnosti (penzije, zdravstvenu zaštitu i dr)
• za svaku od navedenih obaveze moguće je izračunati njenu sadašnju
vrednost
• zbog toga neki smatraju da u javni dug treba ukluučiti i i sadašnju
vrednost implicitnih obaveza

• Postoji razlika između javnog duga i implicitnih obaveza države - implicitne

obaveze se mogu zakonom smanjiti, ali je malo verovatno da se dogodi
njihova značajnije smanjenje
Raspodela tereta javnog duga

• Važno pitanje je ko snosi teret javnog duga

• mogući odgovor je da teret duga snose buduće
generacije
• međutim moguće je da deo tereta snose i sadašnje
generacije, kao i da terte snosi samo deo jedne
generacije
• na raspodelu tereta utiče i način upotrebe
pozajmljenih sredstva
Povećanje poreza ili zaduživanje: princip dobijenih
koristi i međungeneracijska pravičnost?

• Ukoliko se pojavi fiskalni deficit, a pri tome nije moguće ili nije
poželjno smanjiti javnu potrošnju, vlada se nalazi pred izborom: da
li da poveća poreze ili da se zadužuje?

• Postoje veći broj kriterijuma na osnovu kojih je moguće doneti

odluku o oporezivanju ili zaduživanju:
• princip dobijenih koristi: generacija koja ima koristi od
državnih programa treba i da finansira te programe
• međugeneracijska pravičnost: opravdan je transfer dohotaka od
bogatijih ka siromašnijim generacijama
Povećanje poreza ili zaduživanje: efikasnost i višak
poreskog tereta?
• Kriterijum efikasnosti: treba odabrati rešenje koje stvara manji višak poreskog
tereta
• Sa stanovišta viška poreskog tereta releventno je da:
• finansiranje porezima implicira jedno veliko povećanje poreza u periodu
kada nastaju rashodi,
• finansiranje zaduživanjem implicira niz malih povećanje poreza u periodu
kada se dug vraća.

• Ako se finansiranje vrši povećanjem poreza na rad višak poreskog tereta je:
1/2εwLt2,

gde je ε kompenzovana elastičnost ponude rada, w bruto zarada, L broj sati rada,
a t poreska stopa.
 Odnos između poreske stope i viška tereta

Višak
tereta

χ2

χ1

t1 t2 Poreska stopa
Povećanje poreza ili zaduživanje:efikasnost i višak
poreskog tereta?
• sa stanovišta minimizacije viška poreskog tereta efikasnije je
zaduživanje nego povećanje poreza

• međutim u meri u kojoj smanjuje akumulaciju kapitala

zaduživanje stvara dodatni višak tereta
• višak tereta se stvara ako je količina kapitala manja od
optimalne
• ukoliko je efekat istiskivanja visok tada je efikasnije
finansiranje porezima

• zbog nepostojanja pouzdane procene o značaju istiskivanja

nije moguće odrediti da li je efikasnije finansiranje porezima
ili zaduživanjem
Povećanje poreza ili zaduživanje: makroeknomski
argumenti?
• Makroekonomski argumenti: prema doktrini funkcionalnih
finansija fiskalna politika se koristi za održavanje agregatne
tražnje na željenom niovu bez obzira na nivo deficita i javnog
duga

• Ova doktrina je osporavana:

• teorijski: na osnovu Barovog modela međugeneracijskog
altruizma,
• zbog neizvesnosti koaj postoji u dinamičkoj vezi između
fiskalne politike i zaposlenosti
Povećanje poreza ili zaduživanje: moralni i politički
kriterijumi?
• Postoji moralni stav prema kome je zaduživanje države nemoralno
• ovo je normantivni stav kao i stav o principu dobijenih koristi
prema kome je zaduživanje ponekad moralno

• Na osnovu teorije javnog izvora sledi da se potcenjuju troškovi

državnih projekata, a da se precenjuju koristi od njih

• Uravnoteženi budžet vrši pritisak ka boljoj proceni troškova i

koristi o državnih projekata

• Fridman smatra
• država troši sve što prikupi kroz poreze,
• javnost je osetljivija na visinu fiskalnog deficita nego na
visinu javne potrošnje,
• stoga su niski porezi efikasan način za kontrolu državne
potrošnje.
HVALA NA PAŽNJI