Razvojna II

RANI RAZVOJ DETETA

Zorica Matejić Đuričić

 SADRŽAJ
• Uvod
 Fizički razvoj
Rano detinjstvo
 Motorni razvoj
 Senzorno-perceptivni ravoj
Prenatalni razvoj,
 Intelektualni razvoj
rođenje i prve nedelje u  Razvoj govora
životu deteta  Socijalno-emocionalni razvoj

 Rano negativno iskustvo

 UVOD

 Karakteristike ranog detinjstva

 Značaj ranog detinjstva za kasniji
razvoj
 Istraživački problemi:
 A) karakteristike razvojnog porioda
 B) posebne linije razvoja (telesni,
senzorni, intelektualni...)
 Trajanje
 2, 3, 6 godina ?
 RANO DETINJSTVO
Razvojni period Trajanje

Prenatalni Od začeća do rođenja

Novorođenče Prvi mesec
Rano detnjstvo 1 – 6. godine
Srednje detinjstvo 6 -10. godine
Pozno detinjstvo 10 – 12. godine
(pre-adolescencija)
Rana adolescencija 12 – 14. godine
Srednja adolescencija 14 – 16- godine
Pozna adolescencija 16 – 21. godine
Zrelost 21 – 65- godine
Starost 65+

(Ingliš i Ingliš, 1972)

 Platon: izvor savremenih
ideja
 Razvojni zadaci

 1-3 godine (puna nega i zaštita)

 3- 6 godine (novi vaspitni
plan:podsticanje motornog i
socijalnog razvoja)
 Ključni pojmovi
 Biološki uzrast (CA)
 Socijalni uzrast (pozicija u
socijalnom svetu)
 Psihološki uzrast (ukupno
mentalno napredovanje)
 Subjektivni uzrast (samosvest)

 (Kon, 1990)
 Razvojne krize
 Novorođenče (prelazak u novu
sredinu)
 Prva godina (prohodavanje)

 Treća godina (pojam o sebi, psihičko

Ja i novi socijalni odnosi)
 Sedma godina (formiranje socijalnog
Ja i slike o sebi)
 Trinaest godina (polno sazrevanje)
(Vigotski, 1996)
 Principi ranog razvoja
 Jedinstveni proces dinamičkog delovanja
nasleđa i sredine, sazrevanja i učenja
 Okruženje deteta i kultura bitno utiču na
sve aspekte detinjeg razvoja
 Dete je aktivni učesnik u procesima
vlastitog razvoja i vaspitanja
 Ključna postignuća: samoregulacija,
ovladavanje i kontrola ponašanja
 Individualna putanja razvoja
 PRENATALNI RAZVOJ,
ROĐENJE, NOVOROĐENČE
 Prenatalni period

Definicija perioda
 Period od koncepcije organizma do rođenja; 10
lunarnih meseci, 280 dana od začeća; prevremena i
preneta trudnoća

 Istraživački problemi
1. Biološka (genetička) osnova ponašanja
2. Uticaj spoljašnje sredine na razvoj ploda
3. Činioci normalnog i patološkog toka razvoja
(teratogeni)
4. Počeci ponašanja
5. Uticaj prenatalnog na postnatalni razvoj
 Metode istraživanja
1. Intrauterine
2. Ekstrauterine metode

 Direktne
Indirektne metode

 Posebne tehnike
 Fizički razvoj ploda
 Tri stadijuma
1. Ovum (grč. ovum – jaje; period od 5.
do 7. dana; od oplodnje i formiranja
zigota do implantacije ploda za zid
materice
2. Embrion (grč. embryone- zametak;
od 2 - 9. nedelje)
3. Fetus (lat. plod; od trećeg meseca
do rođenja)
Oplodnja
Višestruke trudnoće
Blizanci, jednojajčani i
dvojajčani
 Zigot
Homozigot i heterozigot; Isti ili različiti genski lokus
kod roditelja. Dominantno i recesivno nasleđivanje
Spajanje genskog materijala
 Genetske greške
 Polne ćelije, gameti, sadrže polovinu hromozoma, po 23, u odnosu na
sve duge telesne ćelije u organizmu . U procesu oplodnje dolazi do
spajanja i kombinovanja genetskog materijala majke i oca, tako da
zigot sadrži normalan broj od 46 hromozoma.
 Genetski deficiti: Krupne hromozomske anomalije; manjak ili višak
hromozoma, odnosno fragilnost određenih hromozoma;
 Daunov sindrom, triplikacija 21. para hromozoma, (Ponekad se tretira
na kao negentički poremećaj jer i spoljašnji uticaji mogu da dovedu
do trisomije. )
 Tarnerov sindrom; nedostatak X hromozoma kod devojčica: XO
umesto XX formule
 Triplikacija XXX dovodi do usporenog neuralnog razvoja
 Klajnfelterov sindrom: duplikacija seksualnog hromozoma kod
muškaraca, XXY i XYYumesto XY formule.

 2. Genske anomalije; na primer, hemofilija za koju su odgovorni

recesivni geni .
Morula, deoba zigota
 Blastula
3- 4. dana plod putuje jajovodima do materice i
implantira se za unutrašnji zid uterusa. Tri klicina
listića; ektoderm, mezoderm i endoderm
 Embrion, 9 nedelja
Organogenza; iz klicinih listića zakonito se
razvijaju određeni delovi tela, organi i fiziološki
sistemi
 Fetus, 20 nedelja
Krupne promene su završene; fetalni ravoj je”
razvoj detalja”; biće sa svim prepoznatljivim
karakteristikama čoveka
 Uzrast T D
(lunarni gr cm
meseci)
Prvi 0, 05 O,1
Drugi 0,5 0,3
Тreći 35 9
Četvrti 100 16
Peti 300 25
Šesti 700 20
Sedmi 1 000 35
Оsmi 1 700 40
Deveti 2 500 45
Deseti 3 500 50

Priraštaj težine i dužine ploda

Rast težine i dužine predstavlja osnovni indikator fizičkog
razvoja; Normativuvećava težino, plod dobija oko 5 cm.
svakog meseca i uvećava težinu za oko 1000 gr.
 Čulna osetljivost fetusa
Ekstrauterina metoda
 Anatomski razvoj čula (osim čula vida i čula mirisa)
završava se u prenatalnom periodu
 Adekvatne draži ne postoje, osim akustičnih draži
 Od 28. nedelje gestacije fetus ispoljava reakcije
zatvaranja očnih kapaka na zvuk.
 Diferencirano reaguje, (percipira razlike u složejavima
zvukova (DeCasper i Spence ,1986)

 Funkcionalni razvoj čula započinje u postnatalnom

periodu
 Funkcionisanje čula
 Čulo ukusa Čulo mirisa
 Preferencija za slatko Reakcija na jake mirise
 Diferencijacija osnovnih atributa

 Čulo dodira Čulo vida

 Posebna osetljivost oralne zone Razlikovanje svetla i tame
 Globalni motorni odgovor

 Čulo sluha
 Najstarije čulo

 Reakcija na jake zvuke

 Mogućnost uslovanja
Motorno ponašanje fetusa
 Hukerova istraživanja
 Neurogeni i miogeni pokreti

 Početak ponašanja:
uspostavljanje S-R veze
 Globalni pokret kao odgovor na
ekstrauterine stimulacije
 Uspostavljanje refleksnih lukova
(specijalizovanih pokreta)
 Uticaj sredine na razvoj
ploda

Teratogeni faktori (grč. teras- nakaza): svi negativni
činioci unutrašnje i spoljašnje sredine koji utiču na
razvoj ploda i koji dovode do poremećaja u razvojuili
letalnog ishoda.
 Vrste teratogena
 Zakonitosti delovanja teratogena:
 Isti teratogen može imati različito dejstvo zavisno od
vremena delovanja
 Različiti teratogeni mogu imati isto delovanje
 Najosetljiviji period na delovanje teratogena je
embrionalni stadijum (vreme organogeneze)
 Organ koji se nalazi u formiranju najviše je pogođen
delovanjem teratogena
 Mogućnost učenja u
prenatallnom periodu
 Ekspoziciono učenje: promena ponašanja pod
dugotrajnom izlaganju uticaja iste draži
(otkucaji majčinog srca, cirkadijalni ritam
majke i sl.)
 Klasično uslovljavanje: vezivanje bezuslovne
reakcije za nove vrste (uslovnih) draži, učenje
nove S-R veze
 Habituacija: učenje nereagovanja na draži koje
su prethodno izazivale reakciju; navikavanje na
draži
 Senzitivizacija: Snižavanje praga draži koje
izazivaju reakciju.
 Uslovljavanje fetusa
 Speltov ogled (1951)
 BD BR

 Jak zvuk Reakcija trzanja

UD
 Taktilne vib.

 Spontano gašenje

 Spontano obnavljanje
 Učenje ritma budnosti i
sna
 Šritmanova prospektivna studija
 Predviđenje ritma budnosti novorođenčeta na
osnovu ispitivanja cirkadijalnih ritmova majke
 Habituacija na budnost majke; prenatalno
iskustvo koje se održava i u postanatalnom
periodui.
 De Kasperovi ogledi
 a) “pamćenje” ritma otkucaja majčinog srca i
umirivanje bebe
 b)“prenatalni tragovi” i brzina učenja
NOVOROĐENČE
 Rođenje deteta

 Rođenje kao prelazak iz intrauterine u

ekstrauterinu sredinu
 Određenje perioda
 Različiti kriterijumi (povratak izgubljene
težine, otpadanje pupčane vrpce, čišćenje
kože i sl.)
 Mogućnost uslovljavanja na svim čulima
(sposobnost za učenje)
 Početna adaptacija na nove uslove života
 Prematurus
Porođajna težina ispod 2 5000 gr. ili rođenje pre
ulaska u deseti lunarni mesec prenatalnog
razvoja
 Stimulacija prematurusa
 Ogled sa vodenim krevetićima
 (Corner et. al., 1975)

 Uticaj vodenih krevetića na

smanjenje broja apnea (spontani
prestanak disanja)
 Opšte karaktristike
Prosečna težina; 3 600 gr.; prosečna dužina 52 cm. Telesne
disporporcije: glava ¼ tela, udovi mali; koža crvena, smežurana
prkrivena sluzavom materijom i neretko, cela pokrivena maljama
 Neonatalna procena
 Apgar skor (Appgar, 1951)
 Max 10 (5x2)
 Mišićni tonus
 Boja kože
 Refleksi
 Puls
 Respiracija
 Fiziološka stanja
novorođenčeta
 Temperament

 Mirno spavanje
 Isprekidano spavanje

 Pospanost

 Pasivna budnost

 Aktivna budnost

 Plač

 (Wolf, 1966)
 Senzorne sposobnosti
 Istraživačke metode Indirektne
 Indikatori Reakcije deteta
 a) umirivanje

 b) pojačana budnost (pažnja)

- c) uznemirenost
- Mere preferencije
- Mere habituacije
- Mere nenutritivnog sisanja
- Mere brzine srčanog rada i disanja
- Promene u izrazu lica
- Reakcije povlačenja ili približavanja
 Čulo sluha

 Moroov refleks refleks grljenja – specijalizovani,

automatizovani odgovor na jak zvuk; : lepezasto širi ruke, a
onda u luku vraća ka grudima(Bower, 1976)
 Sposobnost diskrimninacije akustičnih draži
 Niskofrekventni, ritmični zvuci umiruju dete
 Ljudski glas izaziva reakciju aktivne budnosti prodorni,
iznenadni zvuci deluju uznemirujuće
 4. dan razlikuje glas majke od glasova drugih žena, nema
diskriminacije očevog glasa (De Casperi,1976).
 U prvom mesecu diferencirano reaguje na pojedine glasove
ljudskog govora(Aslin i sar. 1983)
 Početna lokalizacija izvora zvuka
N
 Čulo vida
 Predrasude o tome da je dete “slepo” po
rođenju. Optički živac nastavlja funkcionalni
razvoj, nije uspostavljena puna kontrola nad
mišićima očne jabućice
 Viđenje na blizu, do 20 cm udaljenosti
 Razlikovanje svetla i tame (pupilarni refleks)
 Dve vizuelne reakcije
 a) fiksacija, usresrđenje
 b) praćenje pogledom predmeta koji se kreće
Kabinet za ispitivanje
 Preferencija
socijalnih draži
 Preferencija
poznatih draži
 Preferencija
pokretnih draži
 Čulo mirisa
 Senzorne kompetencije
Lokalizavija draži
Diskriminacija draži
Preferencija draži
 Novorođenčad pozitivno reaguju na mirise jagoda,
banana, vanile, a negativno na mirise pokvarenih jaja,
ribe (Steiner, 1979).
 Krajem prve nedelje života novorođenčad mogu da
razlikuju miris grudi njihove majke od mirisa grudi
drugih žena (Mac Farlane, 1975)
 Čulo ukusa
 Diskriminacija osnovnih
gustativnih draži
 Preferencija za slatko

 Veliki broj gustativnih ćelija

(proširena osetljivost) zone oseta
 Motoričke sposobnosti
 Globalna (krupna) motorika
 Specijalizovani poreti (refleksi)
 Refleksi su urođeni, automatizovani,
uniformni motorički odgovori na određene
draži,sa vitalno važnom zaštitnom funkcijom
(treptanje, gutanje, kijanje, kašljanje)
 a) refleksi koji opstaju tokom života
 b) refleksi koji se usavršavaju (sisanja,
hvatanja)
 c) refelksi koji se gube
 Refleksi koji se gube
 Dijagnostička vrednost
 Babinski refleks
 Darvinov refleks
 Moorov refleks
 Refleks stepovanja
 Refleks plivanja
 Refleksi novorođenceta
Reakcije na jak zvuk(1) reakcija na draženje dlana (2)
Reakcija na dodirivanje podloge
 Optimalna sredina za
novorođenče
 Prvi razvojni paradoks (Vigotski)
 Visoka bespomoćnost pri rođenju
(fetilizacija)
 Potrebe deteta i ograničena
sredstva komunikacije
 Afektivna i kognitivna razmena

 Socijalno posredovanje u
zadovoljenju dečjih potreba
TELESNI RAZVOJ
 Osnovne linije telesnog
razvoja
 Anatomsko i fiziološko sarevanje
organizma
 Porast težine i visine

 Rast kostiju i mišića

 Promena proporcije tela

 Sazrevanje fizioloških sistema

 Razvoj nervnog sistema

 Razvoj endokrinog sistema

 Faktori rasta
Nasledni faktori
Sredinski faktori (Ishrana)
Telesne vežbe
- Zlostavljanje i psihičke traume utiče na
rad pituralne žlezde, što usporava rast.
- 1900-, prosečna visina petogodišnjaka
se uvećava za 1-2 cm svake decenije.
Visina odraslih se uvećavala za 0,6 cm
po deceniji
Rast težine i visine
Uzrast Visina(cm) Težina (gr)
Novorođen 50 3 500
če
3 meseca 60 5 300
6 meseci 66 7 200
9 meseci 71 8 800
1 godina 75 10. 000
2 godine 84 12. 800
 Promena proporcije tela
 Visoka nesrazmera: glava ¼ tela
(kod odraslih 1/8) a lobanjski deo
glave nastavlja da raste; lice se
izdužuje tek u pubertetu
 Trup i ekstremiteti su sićušni
 Nervni sistem
Tri procesa neuralnog rasta
 Prenatalna proliferacija ćelija (Postnatalni pad na oko
polovinu broja)
- Migracija ćelija
- Elaboracija ćelija: Dendriti i aksoni stvaraju sinapse sa drugim
ćelijama.
 Novorođenče ima 25%, a trogodišnjak 80%težine mozga
odraslog
 Sazrevanje primarrnih motornih i senzornih oblasti,
razvoj asocijativnih oblasti, lateralizacija i
specijalizacija zona
 Mielinizacija je jedan od pokazatelja zrelosti. Putevi
koji kontrolišu fine pokrete nastavljaju da se
mijelinizuju do uzrasta od 4 godine, oblasti vezane za
pažnju i više saznajne procese nastavljaju sa
mijelinizacijom do puberteta (Tanner, 1978)
 Endokrini sistem
 Uticaj na psihički razvoj

 Pituralna žlezda (hormon rasta)

 Tirodna žlezda (tiroksin)

 Hipofiza ( gonadotropni hromoni,

hormon rasta; kontrolor
endokrinog sistema)
 Polne žlezde
MOTORNI RAZVOJ
 Linije motornog razvoja

 Motorna aktivnost
 Motorna kontrola

 Motorne veštine

 Vodeće motorne funkcije

 Lokomocija (uspravljanje i
promena položaja tela u prostoru)
 Hvatanje (dosezanje)
Prehenzija i lokomocija
Masivni pokreti
Mikromotorika
 Sekvencijalni razvoj(0-15
meseci)
0 Fetalni položaj
 1. Podizanje glave
 2. Podizanje grudnog koša
 3. Poseže za predmetima
 4. Sedi uz oslonac
 5. Sedi u krilu, drži predmet
 6 Sedi u stolici s naslonom
 7. Sedi samostalno, bez naslona
 8. Stoji uz nečiju pomoć
 9. Stoji uz oslonac
 10. Puzi
 11. Hoda uz vođenje
 12. Ustaje uz oslanjanje
 13. Puže uz stepenice
 14. Samostalno stoji, bez ičije pomoći
 15 .Samostalno hoda
 Prohodavanje
 Uslovi

 Promena proporcija tela i spuštanje

težišta tela
 Snaga mišića

 Pokretljivost zglobova (pokretanje

noge iz kolena, a ne samo iz boka)
 Integracija vizuelnih, vestibularnih i
proprioceptivnih informacija
 Održavanje ravnoteže
 Prohodavanje kao
razvojni zadatak

 Deca koja rano prohodavaju su

preduzimljivija (Bischof-Köhler, 1998) i
češće su orijentisana ka izazovnim
situacijama. Roditelji im postavljaju viša
očekivanja (Biringen i sar. 1995). Ova
deca češće i jače sprovode svoju volju.
 Deca koja kasno prohodavaju su
strašljivija i roditelji ih više zaštićuju.
 Dosezanje i hvatanje
• Kod novorođenčeta prisutan je
refleks hvatanja, koji počinje da se
gasi u toku drugog meseca, a u
četvrtom potpuno nestaje.
• Voljno hvatanje predmeta koje
dete vidi javlja se tokom 4.
meseca, sa 5 meseci dete može da
prebaci predmet iz jedne u drugu
ruku.
Značaj šeme hvatanja

Neurološki
Saznajni
Motorički aspekt

Hvatati znači shvatati (Pgt)

SENZORNII PERCEPTIVNI
RAZVOJ
 Oset i opažaj
 Čulna osetljivost  Percepcija:

 Oset  Opažaj oblika,

Jednostavni čulni utisak,

doživljaj izolovanog
veličine, dubine
svojstva složenog  Subjektivni doživljaj
opažaja (boje, tvrdoće, celine složaja draži koje
mirisa, oblika) bez deluju na čulne organe,
osmišljavanja na osnovu osmišljen na osnovu
prethodnog iskustva prethodnog iskustva
 Vizuelna, akustička i
haptička osetljivost
 Oštrina vida
Kako bebe vide? Simulacija oštrine viđenja
 Vizuelni oset bebe u
prvom, drugom i
trećem mesecu, i
kod odraslog
 Oštrina sluha
 Akustička diferencijacija, lokalizacija i
preferencija

 Sa uzrastom raste oštrina (u 5. mesecu

potpuno razvijena sposobnost razlikovanja
tonskih varijacija zvukova visokih frekvencija)
 Fonetički i muzički sluh (Leontjev)
 Senzorni kapaciteti
 Lokalizacija

 Diskriminacija

 (fizička
-socijalna draž;
pokretna.statička draž;
poznata.nepoznata draž)
 Preferencija socijalnih draži
 Socijalna osetljivost
 Socijalno podešeno dete(Richards,
1974)
 Scijalno pre-adaptirano dete
prema licu, glasu, mirisu, dodiru
ljudi
 Fancova paradigma
 Preferencija lica
Detalji ljudskog lika
 Opažanje oblika
Metod: Umetanje oblika u otvore:
2 godine: ubacuju oblike putem pokušaja i
pogrešaka (pokušaju da ubace prvi koji uzmu,
ako ne uspeju, pokušaju drugi, pa treći itd.)
3 godine: pre nego što pokušaju da ubace,
vizuelno upoređuju oblik i otvor, ali samo
letimičnim pogledom, pa su moguće greške
Starija predškolska deca preciznije posmatraju
oblik i otvor
 Opažanje veličine
 Procena veličine udaljenih
predmeta
 “ Pokupiću one autiće”- pogled
dečaka na predmete na zemlji dok
leti avionom.
Postojanost veličine
predmeta stiče se na
uzrastu od oko 5 godina
 Opažanje dubine
 Vizuelni ponor
 Razlikovanje boja
2-3 godine: uspešno razlikuju 4
osnovne boje (crvenu, žutu,
zelenu, plavu) pri neposrednom
upoređivanju
5 godina: razlikuju prelazne boje pri
neposrednom upoređivanju
Značaj imenovanja u fiksiranju
značenja
 Interiorizacija opažaja
Ima isto
Nema isto
 0000000  0 0 00 00 0

 0000000  0000000

 Intuicija=  Falsifikat opažaja

interiorizovani
opažaj
INTELEKTUALNI RAZVOJ
 Šta je inteligencija?
 Implicitne teorije
 Definicije inteligencije

Biološke (Ljudska moć koja

obezbeđuje najviše nivoe
adaptacije)
Pedagoške (sposobnost za učenje)
Psihološke(uviđanje odnosa,
zaključivanje, razumevanje)
 Razvoj inteligencije
 Pijaže

 Senzomotorni stadijum
 Preoperacioni stadijum

 Konkretne operacije

 Formalne operacije
 Senzomotorni stadijum
 Opažajno praktično mišljenje
 Empirijska inteligencija

 Situaciono-praktična

 Kelerovi ogledi
Kelerovi ogledi
 Učenje uviđanjem
 Aha doživljaj

 Rudiment
razumskog
ponašanja
 SMI
 Zašto inteligencija, a zašto SM?
Rešava probleme
 Poseduje oruđa (SM saznajne
šeme)
 Saznaje realnost

 Kriterijumi:

 A) razlikovanje sredstva od cilja

 B) postojanje namere
Biološke osnove saznanja
 Refleksi (sisanja, hvatanja)
 Faze razvoja SMI
 1. Upražnjavanje refleksa
 2. Sticanje navika (2-4)
 3. Sekundarna cirkulana reakcija (4-8)
 4. SMI (8 -12)
 5. Tercijalna cirkularna reakcija (12 -18)
 6. Početak mentalnog kombinovanja (18 – 24 )
 Merenje SMI

 Kazati- Lezin skala

 Istraživanje objekta (ogledalo, šibica)
 Traženje skrivenog predmeta

 Korišćenje posrednika(uzica, štap)

 Kombinovanje predmeta
 Simbolička funkcija
Sposobnost predstavljanja uz pomoć
zamena za delove realnosti
Oznaka i označeno
Signali (primitivni znak; O je deo O dim
i vatra)
Simboli (ikonička, perceptivna sličnost
OO
Arbitrarni znaci (OO su odvojeni
entiteti)
 Preoperacioni stadijum
 Egocentrizam (nerazlikovanje
subjektivnog i objektivnog,
apsolutizovanje sopstvene pozicije,
oslonac na opažaju
 Prelogizam (transduktivno
mišljenje
 Prekauzalitet (finalizam,
fenomenizam, participacija,
animistički.magijski kauzalitet)
 Manifestacije
egocentrizma
 Realizam snova, misli i nominalni
realizam (shvatanje da subjektivno
poseduje karakteristike stvari)
 Animizam (shvatanje da neživa
stvarnost poseduje psihička
svojstva, oživljavanje neživog)
 Artificijelizam (shvatanje da su
prirodne pojave nastale kao rezultat
ljudske delatnosti)
 Dečja slika sveta
 Klinički metod
 Dečje shvatanje snova (lokalizacija,
poreklo, materijalnost, organ sna,
realiitet sna)
 Dečje shvatanje imena (ime je
neraskidivo svojstvo predmeta)
 Dečje shvatanje živog i neživog,
prirodnog i stvorenog
 Oblici PO mišljenja

 Verbalno mišljenje
 Intuicija (interiorizovani opažaj)

 Simbolička igra
Testovi za prelazak na KO
 Konzervacija

 Serijacija

 Korespondencija

 Klasifikacija

 Matrica klasa
 Testovi konzervacije
 Argumenti

 Prost identitet
 Kompenzacija

 Reverzibilnost

 Invarijantnost, količine, težine i

zapremine, kod promene oblika
Test 4 planine
 Odlike KO
 Unutrašnje radnje
 Ireverzibilne

 Povezane u sistem

2+2=4 4-2=2

 Ograničenja
 Neosetljivost na verbalne apsurdnosti

 Vezanost za sadržaj

 Vezanost za domen mogućeg

RAZVOJ GOVORA
 Jezik
J = sistem uređenih arbitrarnih
znakova, sa 4 podsistema:
 - fonološki (glasovi)

 - semanićki (značenje)

 - sintaksički (uređenje rečenice u

skladu s gramatičkim pravilima) i
 -pragmatički (upotreba jezika u
usmenoj ili pisanoj formi)
 Odlike jezika
 Arbitrarnost (društvena konvencija
u formiranju jezičkih znakova)
 Diskretnost (slova i reči u rečenici)

 Linearnost (povezanost u niz)

 Kombinatorika (u skladu s
određenim pravilima sintakse i
gramatike)
 Govor
G= psihosocijalna funkcija koja
se odnosi na usvajanje i upotrebu
jezika od strane pojedinca ili
grupe
 Da li životinje govore?

 Fon Fiš (1927) Komunikacija kod

pčela
 Papagajski govor

 Signalni sitem komunikacije vs.

simboličkoj komunikaciji
 Urođeni, instinktivni oblik
komunikacije vs. naučenoj
komunikaciji usvajanjem govora
sredine
 Ogled Hejsovih
 “Majmunče u našoj kući”
 Učenje oralnom govoru i vokalnoj
komunikaciji
 Postignuća majmunice Viki: 3 reči
(mama, tata, šolja)
 Ogled Gardnerovih
 Postignuća šimpanze Vašoe u učenju
Američkog znakovnog jezika gluvih
(gestovnog govora):
 250 reči (ljubav, gadno)
 Linerano ređanje reči (frižider, otvoriti, piti,
sok).
 Ograničenja:
 Nema komunikacije izvan Ex situacije
 Nema usvojenih S i G pravila
 Nema učenja znakova za apstraktne pojmove
 Premakov ogled
 Dvogodišnja obuka šimpanze Sare u
usvajanju
 “značenja reči, rečenica, interogativne
i metajezičke funkcije govora”
 Žetoni kao zamene za foneme i
morfeme
 Funkcije govora
 A. sredstvo opštenja
 B. instrument mišljenja

 Halidej:
 1.Instrumentalna (Ja želim)
 2. Regulatorna (Uradi to)
 3. Interpersonalna (uspostavqanje odnosa)
 4. Personalna (ekspresija Ja)
 5. Heuristička (otkrić e sveta(
 6. Imaginativna (bekstvo u svet mašte)
 7. Informativna (razmena znanja)
 Usvajanje jezika
 Teorije učenja (Dolard i Miler)
 Natavističke teorije (Čomski)

 Teorije učenja pravila (Rodžer

Braun)
 Faze razvoja govora
 Prelingvistička

 (Glasovna ekspanzija,
vokalizacija, babling)
 Lingvisitička (glasovna
kontrakcija; pojava prve reči)
 Aktivan i pasivan rečnik
 Prva godina, oko 3 reči
 Reč u značenju rečenice

 18 meseci, 50 reči A oko 100 P rečnik;

uvećanje od 10 reči svakog dana
 Tri godine, usvojena osnovna jezička
struktura
 Četiri godine, rečenice od 8 reči

 Šest godina, 15 000 reči

Autonomni i egocentrični
govor
 Egocentrični govor
 (Eholalija, monolog, monolog u
dvoje)
 Socijalizovani, egocentrični,
unutrašnji govor ( Vigotski)
SOCIJALNO-EMOCIONALNI
RAZVOJ
 Primarna socijalnost
(Vigotski)
 Socijalna sredina kao prirodna
sredina za dete
 Prvi paradoks razvoja (potreba za
komunikacijom i nedostatak
komunikativnih sredstava
 Vaspitanje kao biološki nužan
proces (dete kao animal
educandum)
 Rano socijalno opštenje
 Situaciono- praktična
komunikacija
 A. Afektivna

 B. Kognitivna

 Preobražaj deteta od biološkog u

socijalno biće
 Teorija 3B
 Being

 Belonging

 Becoming

 Razvojličnog identiteta kroz

interakciju sa drugim ljudima
 Intersubjektivnost
 Primarna - licem-u-lice (3m.)
 Sekundarna (7-8 m.) komunikacija u
vezi druge pojave, razumevanje
emocija drugog
 Socijalno upućivanje (referencing)–
prate izraze lica svojih da bi utvrdile
reakciju na novi objekat ili događaj, što
im pomaže da procene svoju sredinu.
 Komunikacija emocionalne ekspresije
 Socijalne kompetencije
 Socijalizacija nagona
 Razvoj autonomije

 Sticanje socijalnih navika

(socijalne fraze
 Regulacija i kontrola emocija
 Emocionalno vezivanje
 Etološka teorija Džona Bolbija (Bowlby)
 Od psihoanalize do biologije

 “Afektivna vezanost predstavlja dimenziju

emocionalnog života pojedinca koja se po
svojim karakteristikama razlikuje od drugih
afektivnih veza” (Ainsworth).
 Zoopsihološki izvori
 Klasičnaistraživanja iz 1950.-ih
(Harry Harlow)
 Konstrukt afektivne
vezanosti
 Biološki determiniran, urođeni sistem
ponašanja mladunčeta, koji se ispoljava kroz
prilaženje i traženje kontakta sa drugom
osobom (majkom) i čija je osnovna funkcija
zaštita od napadača.

 URM (Unutrašnji radni model)

 Model sebe i model druge osobe
 Oblici emocionalne
vezanosti
 A.Sigurni obrazac
 B. Nesigurni ambivalentni obrazac
 C. Nesigurni izbegavajući obrazac (Ainsworth)
 D. Nesigurni dezorganizovani obrazac
vezivanja (Merry Main)
 Test reakcije deteta na stranca
 Anksioznost 8.meseca i šema permanentnog
objekta
 Test reakcije na stranca
 Laboratorijska procedura
posmatranja u 8 koraka
 Reakcija na odvajanje

 Reakcija na stranu osobu

 Reakcija na povratak majke

Indikatori vezanosti
 Razvojne faze
 Pre-vezujuća faza
 Nediskrimitivna faza

 Diskriminitivna faza (anksioznost

8. meseca)
 Faza multiplog vezivanja

 (Schaffer & Emerson, 1976)

 Efekti
 SIGURNI(pozitivan model sebe i pozitivan
model drugih)
 OKUPIRANI (negativan model sebe i pozitivan
model drugih)
 BOJAŽLJIVI(negativan model sebe i
negativan model drugih)
 ODBACUJUĆI(pozitivan model sebe,
negativan model drugih)
 (Hazan & Shaver, 1988)
 Dečje emocije
 Šta su emocije?
 Emocija je uzbuđeno stanje
organizma izazvano subjektivno
značajnim stimulusom ili
situacijom na koju on usmerava
aktivnost. Emocije se ispoljavaju
na fiziološkom, doživljajnom i
ponašajnom planu (Sroufe, 1996)
Osnovne odlike emocija
Emocionalni (afektivni) ton; Intenzitet;Trajanje
Afekat - emocionalni doživljaj koji se naglo javlja, ima
veliki intenzitet, buran tok, praćen je izrazitim telesnim
i psihičkim promenama.
Raspoloženje je osećanje relativno slabog intenziteta
koje dugo traje i nema naglog početka. Postoje razlike
među ljudima u pogledu sklonosti ka doživljavanju
pojedinih raspoloženja koje predstavljaju deo razlika u
temperamentu.
Sentiment – složena, stečena i relativno stabilna
struktura koja obuhvata različite emocije i stavove
usmerene na određeni objekat, osobu, ili pojavu
(patriotizam, religiozno osećanje, roditeljska ljubav).
 Dečje emocije
 Urođene emocije (Votson)

Emocija Draž Reakcija

STRAH Izmicanje Gubljenje

podloge, jak daha, jak plač,
zvuk trzanje
LJUBAV Nežno Opuštanje,
milovanje protezanje,
osetljivih zona gukakanje
GNEV Sputavanje Produženi
pokreta plač, pokreti
čitavog tela
 Osnovne emocije
1) Rano se javljaju tokom
ontogeneze
2) Zajedničke su ljudima i nekim
životinjskim vrstama
3) Univerzalne su (javljaju se u svim
kulturama)
4) Imaju specifičnu fiziološku
osnovu
 Vrste primarnih emocija
Strah – reakcija na opasnosti ili pretnje
Gnev – reakcija na osujećenja dolaženja do
cilja
Gađenje – reakcija na draži ili situacije koje se
doživljavaju kao neugodne i neprihvatljive za
unošenje u organizam
Radost – reakcija na svaki dobitak i ostvarenje
postavljeno cilja
Tuga – reakcija na gubitak objekta koji ima
vrednost za osobu
 Diferencijacija emocija
 K. Bridžes
 Karakteristike dečjih
emocija
1. Naglo se javljaju (nedostatak kontrole)
2. Kratkotrajne, brzo se smenjuju (zavisne od
promene spoljašnje situacije)
3. Površinske (poseban fiziološki sklop-
angažovanje poprečno.prugastih mišića)
4. Intenzivne (nisu plitke i površne)
 Emocionalno sazrevanje
1. Izgradnja novih i složenijih emocija
povezane sa razvojem svesti o sebi i
ukupnim mentalnim napredovanjem
(ljubomora, ponos, stid, krivica,
zbunjenost)
2. Emocionalna regulacija (učenje načina
ispoljavanja i kontrole emocija

Da li je strah od zmije urođen?

 Sticanje emocionalnog
iskustva
 Odbijanje, zanemarivanje emocija
 Laissez-faire

 Osuđivanje emocija

 Emocionalno podučavanje
(Gottman)
 Posledice deca bolje regulišu svoje
negativne emocije, imaju bolje odnose sa
vršnjacima, uspešnija su u školi
Emocionalno podučavanje
1. Biti svestan dečjih emocija
2. Shvatati emocionalne trenutke kao
“magične” i kao priliku za intimnost i
podučavanje
3. Slušati sa saosećanjem i odobriti
osećanja deteta
4. Pomoći detetu da rečima označi emocije
5. Pomoći detetu da reši problem uz
postavljanje granica
Efekti ranih emocionalnih
iskustava
 (pozitivam model sebe i pozitivan model
drugih)
 OKUPIRANI (negativan model sebe i pozitivan
model drugih)
 BOJAŽLJIVI(negativan model sebe i
negativan model drugih)
 ODBACUJUĆI(pozitivan model sebe,
negativan model drugih)
 (Hazan & Shaver, 1988)
RANO NEGATIVNO
ISKUSTVO
 Istorijat ideje
 Platon (428.-348. p.n.e.): Prvi korak je najvažniji,
naročito kada se radi o mladim i nežnim osobama. To
je vreme kada se one formiraju i kada svaki utisak koji
im priredimo ostavlja trajni trag.

 Kvintilijan (35-100 n.e.): Po prirodi smo najuporniji u

onome što smo upili u detinjstvu, kao što miris kojim
se impregniraju lađe dok su nove ostaje u njima ...

 Džon Lok (1632-1704): Mali ili gotovo neosetni utisci iz

našeg ranog detinjstva imaju vrlo važne i trajne
posledice
 Savremeni izvori
 Psihoanaliza
 Teorije učenja

 J. B. Votson (1928): Kada dete napuni tri godine, već je

postavljen čitav njegov emocionalni plan, kao i njegova
emocionalna dispozicija.
 S. Frojd (1949): Izgleda da se neuroze dobijaju samo u
ranom detinjstvu (do šeste godine)...psihološki, dete je
otac čoveka
 Klasična teza (mit ranog
iskustva)
 Značaj ranog detinjstva kao formativnog perioda u
razvoju ličnosti i karaktera
Frojdova teorija razvoja ličnosti

 Posledice ranog negativnog iskustva po mentalno

zdravlje i funkcionisanje ličnosti
Afektivno lišavanje . Dramatične posledice na planu viših
psihičkih funkcija (govor, mišljenje, emocije) i regresija
nižih funkcija i nagonskog života
Hospitalizam -negativne psihofizičke posledice
afektivnog lišavanja usled hospitalizacije ili odvajanja
uopšte
 Posledice ranog
negativnog iskustva
1. Period ranog detinjstva predstavlja
senzitivni ili kritični period razvoja
2. Efekti ranog iskustva su trajni i ireverzibilni
3. Efekti ranog iskustva su globalni (opšti)
 Mit i činjenice (Klarkovi)
 Klarkovi analiziraju tri grupe studija:
1. Studije na deci odrasloj u uslovima
ekstremno teškog socijalnog lišavanja
(izolacije)
2. Studije o razvoju domske dece i dece gajene
u porodici ali u krajnje nepovoljnim uslovima
3. Studije o delovanju kompenzatornih
programa
 Deca vukovi
Protivurečni nalazi
Psiholingvistička studija jednog
modernog divljeg deteta Kertisove
potvrđuje ireverzibilno negativno
dejstvo ranog jezičkog lišavanja
Studija blizanaca Koluhove
ukazuje da su efekti ranog
negativnog iskustva nadoknadivi
 Razvojni deficiti domske
dece
 Deca iz Kreša u Libanu, Denis – rano
detinjstvo (prve dve godine) je kritičan period
za razvoj inteligencije
 Gvatemalska studija, Kegan – efekti ranog
iskustva su nadoknadivi
 Kompenzatorni programi
 Head start program
 Evaluacija efekata
 Efekte treba tumačiti u kontekstu sadržaja primenjenih
programa i testova evaluacije
 Efekti su bolji u domenima u kojima je stepen
početnog zaostajanja manji
 Dugotrajni programi dodatne stimulacije daju bolje
efekte od kratkotrajnijih
 Efekti su bolji što je raniji uzrast na kome se počinje sa
primenom programa