Душан Ковачевић

• Душан Ковачевић (Мрђеновац код Шапца, 12. јул 1948) је српски

академик, драмски писац, сценариста и позоришни посленик. Гимназију
је завршио у Новом Саду 1968. године. Академију за позориште, филм,
радио и телевизију студирао је у Београду, дипломирао је на одсеку
Драматургије 1973. године. Када се говори о Душану Ковачевићу,
драмском писцу, може се слободно рећи и то да је он наш савремени
Нушић. Написао је више драмских дела са комичним садржајима у
којима је присутна и гротескност, односно присуство смешног и крајње
озбиљног, лепог и ружног, стилизованог и врло примитивног
(понашања).Тако слика друштвене стварности и текућег живота бива не
само јако препознатљива него и потпунија и комплекснија. У његовим
остварењима бришу се оштре жанровске разлике и долази до
преплитања комедије карактера, комедије нарави, фарсе и драме у
ужем смислу, уосталом као што је испреплетен сам живот.
• Најпознатија његова остварења су:

Маратонци трче почасни круг

Радован Трећи
Сабирни центар
Балкански шпијун
Професионалац
Клаустрофобична комедија
Урнебесна трагедија
написао је и сценарио за филм Подземље Емира
Кустурице, да би потом од тога начинио и прозу
 Сва дела - трагикомедије
• Трагедија у човеку је доведена до граница да прераста у комедију.
• Називи неких дела:
• Урнебесна трагедија
• Клаустрофобична комедија
• Трагедија једне младости
• Писац црта трагедију личности, доводећи је до врхунца одакле
почињемо да је исмејавамо, јер кад почнемо да се смејемо некој појави
тек тада смо способни да закључујемо о томе да трагичност те личности
је повезана са трагичношћу друштва, а затим до трагичности у светским
размерама.
• Када почнемо да се смејемо трагици схватамо оно за шта се иначе
плашимо да признамо-да трагичност није инцидент, није издвојен
случај, већ је то нешто што се мора мењати и поправљати на више нивоа.
Драме Душана Ковачевића
Иако се његове драме могу тумачити као критике
друштвених и политичких система ипак у средишту
његових драма је човек, са одређеним извитопереним
особинама, које су доведене до апсурдног. Друштво
свакако гура човека, али човек сам прелази границе
 Радован Трећи
• Радован Трећи-терор малог човека
• Човек који све зна и тиме урушава слободу
свих око њега (рецимо његова ћерка
Георгина је у 12. месецу трудноће јер не
сме да роди од свог оца, пошто је неудата),
а заправо је неуспешан и дубоко у себи
мучен.
 Подземље
• Људи живе а заправо су сахрањени у
подземљу.
• Вегетирање човека
 Свети Георгије убива аждаху
• Људи које ће историја знати као јунаке, а
уствари су богаљи и отпадници од друштва
у њиховој савремености.
 Професионалац, Балкански шпијун
• Писац црта трагедију личности, доводећи је до врхунца одакле почињемо
да је исмејавамо. Јер, кад почнемо да се смејемо некој појави тек тада смо
способни да закључујемо о томе да трагичност те личности је повезана са
трагичношћу друштва, а затим до трагичности у светским размерама.
• Када почнемо да се смејемо трагици схватамо оно за шта се иначе плашимо
да признамо-да трагичност није инцидент, није издвојен случај, већ је то
нешто што се мора мењати и поправљати на више нивоа.
• Рецимо, у Професионалцу и Балканском шпијуну све ситуације узрокују
једна другу, а кроз одређене реплике којима се смејемо, почињемо да
схватамо да су те ствари заиста могуће и заиста се дешавају у нашем
окружењу, када почнемо да мислимо о томе да је то једна глобална
трагедија, да је Петар Јаковљевић такође крив јер не верује да такви људи
постоје, да је Даница крива, а не само доведен до апсурда, шизофрени
Илија Чворовић.
 Маратонци трче почасни круг
• Између осталог, критика нарави, карактера
и државе.
• Гробари, лопови, криминалци су на власти,
талентовани и млади се ућуткују.
• Из тог апсурда, генерације младих и
талентованих који су угњетавани своју
енергију усмеравају ка снажној ерупцији
незадовољства и сигурној пропасти.
Елементи драме апсурда у делу Балкански
шпијун
• Драма почиње читањем вести на радију о сељацима који говоре о економској
стабилизацији
• Илија Чворовић размишља о спасењу земље од шпијуна, али у одсудном тренутку
нема лек за срце јер га „није било у апотеци“ (бирократија је доведена до апсурда)
• Неки наш непријатељ споља онемогућава прогрес, а заправо у самом окружењу је
несташица свега: нема сијалица сем оних црвених за јавне куће, цене скачу, плате
мале.
• Читава држава функционише на бирократији и везама, дипломирани стоматолог се
не може запослити све до тренутка док не пронађе везу.
• Ишчекивање: спикер са радија неколико пута позива да се сачека боља будућност
која никако не долази.
• Отуђеност која доводи до бесмисла
• Нема правих елемената драмске радње, радња тече праволинијски, једини обрт
можемо препознати у одељку „Саслушање“, што је више лирска исповест главног
јунака
• Мноштво симбола