ABS

Aleksandar Miličić
 ABS-Sistem protiv blokiranja kočnica

Razvojem tehnike krajem dvadesetog veka,

došlo je do značajnih uvođenja mnogih
tehničkih dostignuća u oblast auto-industrije.
Tako su automobili, nekad kompleksni
sklopovi mehanike, hidraulike i krute šasije
postali još kompleksniji proizvodi uvođenjem
elektronike kao osnovne opreme.
Međutim, pozitivan uticaj elektronike doveo je
do razvoja različitih sistema pasivne i aktivne
bezbednosti u automobilima. Svi današnji
automobili imaju ugrađen računar koji
koordinira rad motora i ostale mehanike,
hidraulike, i naravno elektronike.
Mala crna kutija danas predstavlja mozak
svakog savremenog automobila, koji
kontroliše i kordinira sve funkcije u
automobilu. Pri tome, jedno od najvažnijih
zaduženja centralne jedinice jeste da aktivira
različite elektronske sisteme pasivne
bezbednosti u cilju bezbedne vožnje i
ispravljanja grešaka vozača.
ABS, ESP, ASR, TSR, EDC, DSC, PSM, PTM…
mnogo je ovakvih troslovnih skraćenica
kojima se navode elktronski sistemi pasivne i
aktivne bezbednosti koje automobil poseduje,
a njihovo značenje i funkciju poznaje vrlo mali
broj ljudi.
Tri vrlo važna sistema koja bi trebalo da svaki
automobil poseduje su:
ABS – sistem protiv blokiranja kočnica
ESP – sistem kontrole stabilnosti
ASR – sistem kontrole proklizavanja
pogonskih točkova (kontrola trakcije)
 ABS
Anti-lock Braking System ili skraćeno ABS,
u prevodu znači – sistem protiv
blokiranja kočnica. Radi se o
elektronskom sistemu koji uz pomoć
senzora pomno prati šta se dešava sa
kontaktom pneumatik-podloga i shodno
tome da li dolazi do pojave uslova za
blokiranje kočnica, kontroliše i upravlja
njihovim radom i ponašanjem.
Zašto je bitno da ne dođe do blokade točkova
prilikom kočenja, odnosno dok vozilo ima
tendenciju da nastavlja kretanje usled
inercije? Menjanje pravca kretanja vozila
moguće je samo dok se upravljački točkovi
okreću. Ako su točkovi blokirani okretanje
volana je bez rezultata i vozač gubi kontrolu
nad vozilom. Dakle, konačni cilj je
zadržavanje željenog pravca kretanja
prilikom kočenja i bezbedno zaustavljanje
vozila.
Senzor broja obrtaja točka
 Istorija ABS-a

Kompanija Teldix GmbH je 1964. godine

uz finansijsku podršku Boscha, uspela
da konstruiše sistem ABS 1 – koji je
uspešno sprečavao blokiranje točkova i
samim tim uspevao da zadrži
upravljivost vozila.
Mercedes prvi, 1978. godine, počinje serijsku
proizvodnju sistema ABS 2. Prvi model koji je
imao čast da poseduje ovu poslednju reč
tehnike bila je Mercedesova prestižna serija –
S, ali se za njega doplaćivalo, odnosno bio je
na dugačkom spisku dodatne opreme. Nakon
toga i BMW u svoju seriju 7 takođe uvrštava
sistem ABS na listu dodatne opreme. Ubrzo,
svi veći proizvođači automobila koji su nešto
značili u svetskim okvirima polako počinju da
ugrađuju ABS u svoje modele, u početku kao
dodatnu opremu, a kasnije i kao serijsku.
 Kako radi?
Anti-lock Braking System sastoji se od
hidrauličnog modulatora (regulacionog ventila)
sa upravljačkom elektronikom (centralnom
jedinicom) i senzora na točkovima.
Funkcioniše tako što senzori na točkovima
konstantno prikupljaju informacije o jačini
snage kočenja. Kada je kočenje toliko
intenzivno da može doći do blokiranja točka,
procesor u centralnoj elektronskoj jedinici šalje
informaciju hidrauličnom sistemu koji otvara
elektromagnetne ventile.
Ovim se smanjuje pritisak ulja u hidrauličnom
sistemu, a sami tim i sila na kočnim
oblogama. Čim dođe do ponovnog okretanja
točka, senzor šalje tu informaciju procesoru,
koji hidrauličnom sistemu šalje povratnu
informaciju da zatvori elektromagnetne
ventile i time ponovo maksimalno obnovi silu
kočenja, sve dok ne dođe do ponovnog
blokiranja točka.
Sistemi su prilagođeni da što više puta u
jedinici vremena ponavljaju operaciju
menjanja pritiska u kočnom vodu kako bi
točak tokom jednog punog kruga okretanja
nekoliko puta bio blokiran i odblokiran. Rad
sistema manifestuje se kao pulsiranje pedale
kočnice što bi trebalo svi vozači da znaju
kako se u kritičnom trenutku ne bi zbunili i
eventualno smanjili pritisak na pedalu.
Dakle, u kritičnim situacijama treba pritisnuti
pedalu svom silinom, a za ostalo će da se
pobrine elektronika.I naravno, treba okretati
volan da bi se izbegla prepreka.
Nedavno uvedeni novi ABS sistemi u
prestižne modele automobila eliminišu
pulsiranje pedale kočnice, ali je za sada
takav broj automobila mali.
U prevodu, ABS se aktivira u poslednjem
trenutku pred proklizavanje, tako da nema
potrebe za doziranim kočenjem, što najviše
pomaže mladim vozačima. Nedovoljno iskusni
vozači danas uz pomoć ABS-a mogu da koče
izuzetno oštro, a da im pri tome bezbednost
vožnje nije ugrožena kao što je to slučaj sa
vozilima bez ABS-a. Na klizavoj podlozi, kiši,
snegu i ledu, ABS je od neprocenjive pomoći,
jer se i iskusnim vozačima dešava da
automobil proklizava. Koliko to može da bude
opasno, nije potrebno posebno naglašavati.
 Kako se ponaša vozilo sa
ABS-om?
Rasprostranjeno je mišljenje da automobili
opremljeni ABS-om automatski imaju kraći
zaustavni put, što nije tačno. Naime, dužina
vremena kočenja je produžena, kao i sam
zaustavni put, čak i za 5-6 odsto, u odnosu
na isti automobil bez ABS-a, mereno u
idealnim uslovima. Ali, u idealnim uslovima
(suv i dobar put) ABS uređaj nikada neće
da se aktivira, sem ako je neispravan.
Vozilo bez ABS-a Vozilo sa ABS-om